PDA

View Full Version : Budizam


stranice : 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 [13] 14

teodor francic
14.07.2012., 15:51
Pretpostaviti ću da je Buda znao što govori.

Ukoliko sam dobro informirana, u budizmu je polazni koncept taj da je potrebno dokinuti patnju (dukkha) te prekinuti lanac rađanja i umiranja koji uvijek uzrokuje/donosi istu.

Ako sam to dobro postavila onda se iz toga dade zaključiti da postoji netko tko pati, i ide iz života u život na neki povezani način.

Koncept patnje uopće nema smisla ako postojimo jednokratno i nepovezani sa prošlošću i budućnošću. Jer, kakvo značenje ima bilo što ako nema trajnog učinka? Tko razmišlja o komarcu koji nas je upiko prije 5 godina!?

Zna li tko za Budine izjave koje govore o tome? Bila bih zahvalna. Ne zanimaju me oni koji su došli poslije njega, već baš Njegove riječi, naravno, koliko mogu biti autentične nakon 2500 godina.

Hvala svima na (dosadašnjem i budućem) trudu i upisima :)


Pozdrav

Pitanje je, koliko može biti aktualno nešto što je bilo moderno prije nekoliko tisuća godina.

lako se mi možemo odreći želja, kako Buda uči, ali nas patnja ne pita, mada se i odreknemo svih želja, želimo li je ili ne.

Isto tako i smrt.

Mislim da je potreban moderan Buda da nam kaže što sada da činimo u životu.

Pozdrav

Aghori Baba
14.07.2012., 20:47
Obredi koji su opisani u Tibetanskoj knjigi mrtvih (Tibetanska knjiga života i smrti)

Obredi ko i svaki drugi obredi koji su nastali iz neznanja, straha i sentimenata... Dosta bezveznih lupetanja ima u toj knjizi.

Aghori Baba
14.07.2012., 20:53
Pretpostaviti ću da je Buda znao što govori.

Ukoliko sam dobro informirana, u budizmu je polazni koncept taj da je potrebno dokinuti patnju (dukkha) te prekinuti lanac rađanja i umiranja koji uvijek uzrokuje/donosi istu.

Ako sam to dobro postavila onda se iz toga dade zaključiti da postoji netko tko pati, i ide iz života u život na neki povezani način.

Koncept patnje uopće nema smisla ako postojimo jednokratno i nepovezani sa prošlošću i budućnošću. Jer, kakvo značenje ima bilo što ako nema trajnog učinka? Tko razmišlja o komarcu koji nas je upiko prije 5 godina!?

Zna li tko za Budine izjave koje govore o tome? Bila bih zahvalna. Ne zanimaju me oni koji su došli poslije njega, već baš Njegove riječi, naravno, koliko mogu biti autentične nakon 2500 godina.

Hvala svima na (dosadašnjem i budućem) trudu i upisima :)

Buddha je također imao svoj identitet koji tako ima odraz i u njegovom učenju ;). Za moj ukus, malo previše je stavljao naglasak na tu patnju.

nan
14.07.2012., 21:49
Obredi ko i svaki drugi obredi koji su nastali iz neznanja, straha i sentimenata... Dosta bezveznih lupetanja ima u toj knjizi.


možda to vidiš iz svoje "perspektive"

ne liči mi baš na sentiment, pretpostavljam da su imali nekog znanja o stanjima prije i poslije umiranja

da li možemo dobiti realnu ocjenu o nečem što ne poznamo...?

sati
15.07.2012., 09:19
Pitanje je, koliko može biti aktualno nešto što je bilo moderno prije nekoliko tisuća godina.

lako se mi možemo odreći želja, kako Buda uči, ali nas patnja ne pita, mada se i odreknemo svih želja, želimo li je ili ne.

Isto tako i smrt.

Mislim da je potreban moderan Buda da nam kaže što sada da činimo u životu.

Pozdrav

1. Ne radi se tu o modernosti i nemodernosti, već o tome da li nam to što radimo po Budinom savetu umanjuje patnju ili uvećava. A to možeš znati samo kad sam isprobaš.

2. Buda ne uči da se odreknemo svih želja, već samo onih opsesivnih žudnji ega koje nas i uvaljuju u probleme.

3. Zato, mislim da je potrebno makar malo bolje upoznati ono o čemu bismo da prodiskutujemo. A onda neće trebati Buda da nam kaže šta da radimo od svog života. Znaćemo već i sami.

sati
15.07.2012., 09:31
592. Dve bolesti

Monasi, postoje dve vrste bolesti. Koje dve? Bolest tela i bolest uma. Monasi, moguće je na ovom svetu videti bića koja ne pate od bolesti tela godinu dana, dve godine, tri, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset godina; čak i onih koji ne pate od bolesti tela sto godina. Ali je, monasi, teško naći na ovome svetu bića koja ne pate od bolesti uma čak i za trenutak, izuzev onih čije su mentalne nečistoće uklonjene.

Buda
Roga sutta (AN IV.157)

:)

teodor francic
15.07.2012., 17:21
1. Ne radi se tu o modernosti i nemodernosti, već o tome da li nam to što radimo po Budinom savetu umanjuje patnju ili uvećava. A to možeš znati samo kad sam isprobaš.

2. Buda ne uči da se odreknemo svih želja, već samo onih opsesivnih žudnji ega koje nas i uvaljuju u probleme.

3. Zato, mislim da je potrebno makar malo bolje upoznati ono o čemu bismo da prodiskutujemo. A onda neće trebati Buda da nam kaže šta da radimo od svog života. Znaćemo već i sami.


Slažem se, da mi sami možemo doći do odgovora o smislu našega postojanja.

Međutim, pitanje je tko vlada materijom, jer smo mi i materijalna bića i ne samo duhovna, i zašto moramo toliko patiti, umjesto da uživamo u životu koji nam je Bog dao.

Na to pitanje odgovor nam može dati samo Gospodar materije i nitko više.

Pozdrav

sati
15.07.2012., 18:28
Slažem se, da mi sami možemo doći do odgovora o smislu našega postojanja.

Međutim, pitanje je tko vlada materijom, jer smo mi i materijalna bića i ne samo duhovna, i zašto moramo toliko patiti, umjesto da uživamo u životu koji nam je Bog dao.

Na to pitanje odgovor nam može dati samo Gospodar materije i nitko više.

Pozdrav

Gospodar materije?
Što ne reče odmah, da ne dangubimo.
Ja pomislio ti stvarno pitaš :)

teodor francic
15.07.2012., 19:14
Gospodar materije?
Što ne reče odmah, da ne dangubimo.
Ja pomislio ti stvarno pitaš :)


Pozdrav

Mislim na inteligenciju koja je napravila materiju, kužiš?

Jer materija ne može postojati sama od sebe.

Pozdrav

sati
15.07.2012., 19:47
Naravno, sve kužim što govoriš :)

Ali, bar što se mene tiče, ova tema se neće pretvoriti u nadmetanje koja je religija bolja,
jer je to em apsurdno, em se uglavnom svodi na igru gluvih telefona. Za to ćeš morati naći neku drugu temu ili makar drugog sagovornika.
Moj je cilj da zainteresovanima predstavim Budino učenje, kroz tekstova iz budističkog kanona i tumačenja savremenih učitelja.

Sve najbolje ti želim :)

drDIRHED
15.07.2012., 23:06
Materija ne postoji kao stvar po sebi. Materija je apstrakcija uma, dakle njen stvoritelj je um koji pojavama predpostavlja postojanje entiteta koji je nositelj svojstava tih pojava.
Drugim riječima, materija je pretpostavka.
Gospodar materije? Entitet koji je pretpostavljen na temelju pretpostavke o entitetu-materiji.
Materije i njenog gospodara nema u osjetilnoj spoznaji, ne mogu se ni logički izvesti.
A ako netko u njih želi vjerovati - sretno mu bilo!

F. Chief
16.07.2012., 08:54
Danas sam naišao na jedan članak koji govori o nečemu što nisam imao prilike sresti do sada, ili mi je promaklo, naime, u Mijanmaru je u toku masovni progon muslimana od strane budističke većine, pa me zanima mišljenje budista s ovog foruma...

Mijanmar: masovni progon protiv milijun Rohingya muslimana o kojem svijet šuti (http://www.advance.hr/vijesti/mijanmar-masovni-progon-protiv-milijun-rohingya-muslimana-o-kojem-svijet-suti/)

Inače, dosad sam poprilično blagonaklono gledao na budizam kao na nešto više i bolje od abrahamskih religija, no, izgleda kako sam bio u krivu...

konjokradica
16.07.2012., 09:56
Danas sam naišao na jedan članak koji govori o nečemu što nisam imao prilike sresti do sada, ili mi je promaklo, naime, u Mijanmaru je u toku masovni progon muslimana od strane budističke većine, pa me zanima mišljenje budista s ovog foruma...

Mijanmar: masovni progon protiv milijun Rohingya muslimana o kojem svijet šuti (http://www.advance.hr/vijesti/mijanmar-masovni-progon-protiv-milijun-rohingya-muslimana-o-kojem-svijet-suti/)

Inače, dosad sam poprilično blagonaklono gledao na budizam kao na nešto više i bolje od abrahamskih religija, no, izgleda kako sam bio u krivu...

Je li ima pripadnika drugih religija na tom području? Zašto se oni ne progone? U islamskim zemljama se progone sve neislamske religije (čak se teroriziraju manjinske islamske struje). Sad ih ima 4%, a tko zna koliko će ih biti u budućnosti. Meni osobno ne smeta zatiranje jedne primitivne i nasilne religije kao što je islam. Svjedoci smo u Europi kakve se stvari dešavaju kada im broj naraste do određene većine. Počinje im smetati npr. raspelo u talijanskim učionicama, križ na državnoj danskoj zastavi itd. Neka malo pričaju kako su Afganistanu dizali u zrak budističke spomenike i hramove (i svugdje gdje su većina). Gdje su bili borci za ljudska prava kada je "prorok" Muhamed nasiljem islamizirao čitavi Bliski Istok, uključno s malom Azijom i Sjevernom Afrikom i preko Španjolske i Carigrada još daleko nakon njegove smrti sve do prije kojih 300 godina htjeli nasilno islamizirati Europu? :kava:
Progoniti netolerantnu, primitivnu i nasilnu religiju kao što je islam je slično progonu nacizma i komunizma. :kava:

dominik01
16.07.2012., 10:34
Je li ima pripadnika drugih religija na tom području? Zašto se oni ne progone? U islamskim zemljama se progone sve neislamske religije (čak se teroriziraju manjinske islamske struje). Sad ih ima 4%, a tko zna koliko će ih biti u budućnosti. Meni osobno ne smeta zatiranje jedne primitivne i nasilne religije kao što je islam. Svjedoci smo u Europi kakve se stvari dešavaju kada im broj naraste do određene većine. Počinje im smetati npr. raspelo u talijanskim učionicama, križ na državnoj danskoj zastavi itd. Neka malo pričaju kako su Afganistanu dizali u zrak budističke spomenike i hramove (i svugdje gdje su većina). Gdje su bili borci za ljudska prava kada je "prorok" Muhamed nasiljem islamizirao čitavi Bliski Istok, uključno s malom Azijom i Sjevernom Afrikom i preko Španjolske i Carigrada još daleko nakon njegove smrti sve do prije kojih 300 godina htjeli nasilno islamizirati Europu? :kava:
Progoniti netolerantnu, primitivnu i nasilnu religiju kao što je islam je slično progonu nacizma i komunizma. :kava:

Jesi svjestan što si sve napisao. Uzimaš rizik da te moderator/i brišu, kartoniraju,... HHO optuži za napad na one koji samo privilegiju za sebe traže ( ništa više, ništa manje). Znaš da muslimanima istinu reći ne smiješ. Odmah bježe. Možda im i budisti samo istinu govore...

dominik01
16.07.2012., 10:49
Danas sam naišao na jedan članak koji govori o nečemu što nisam imao prilike sresti do sada, ili mi je promaklo, naime, u Mijanmaru je u toku masovni progon muslimana od strane budističke većine, pa me zanima mišljenje budista s ovog foruma...

Mijanmar: masovni progon protiv milijun Rohingya muslimana o kojem svijet šuti (http://www.advance.hr/vijesti/mijanmar-masovni-progon-protiv-milijun-rohingya-muslimana-o-kojem-svijet-suti/)

Inače, dosad sam poprilično blagonaklono gledao na budizam kao na nešto više i bolje od abrahamskih religija, no, izgleda kako sam bio u krivu...

Možda jesi, možda nisi u krivu? Lud se uči na svojim, pametan na tuđim greškama. Prati islamizaciju Bosne, Pakistana,...možda se Mijanmar tu učio?

drDIRHED
16.07.2012., 12:14
Danas sam naišao na jedan članak koji govori o nečemu što nisam imao prilike sresti do sada, ili mi je promaklo, naime, u Mijanmaru je u toku masovni progon muslimana od strane budističke većine, pa me zanima mišljenje budista s ovog foruma...

Mijanmar: masovni progon protiv milijun Rohingya muslimana o kojem svijet šuti (http://www.advance.hr/vijesti/mijanmar-masovni-progon-protiv-milijun-rohingya-muslimana-o-kojem-svijet-suti/)

Inače, dosad sam poprilično blagonaklono gledao na budizam kao na nešto više i bolje od abrahamskih religija, no, izgleda kako sam bio u krivu...

Nažalost, to je osobina koju nalazimo u svim ljudskim društvima, bez obzira jesu li budisti ili abrahamidi. Ovdje imamo slučaj nacionalističkog progona, koji, moramo priznati, ima veze s pripadnošću vjeri jer je vjera (budizam ili islam) dio njihovog nacionalnog identiteta.
I ja sam bio sklon idealizirati budističke kulture kao tolerantnije od ostalih, ali sam se i potrudio naći primjere iz povijesti koji pokazuju da nije uvijek tako.
Sri Lanka - tamo se vodio dugogodišnji građanski rat između "hinduske" i "budističke" frakcije
Japan (u feudalno doba) - imamo budističke samostane koji posjeduju zemljišta s kmetovima i vojske koje ih čuvaju (čudesno slično povijesti Katoličke crkve), imamo i militantne sekte koje se pozivaju na budizam (Nichiren), imamo samurajsku kastu koja prolazi obuku kod zen-učitelja,
a imamo i progon kršćana u doba Tokugawa
Azijski komunizam - najopakiji režimi (Pol Pot u Kambodži i dinastija Kim u Koreji) nastali su upravo u pretežno budističkim kulturama, kineski pojam "reforma uma" koji Amerikanci prevode kao brainwash preuzet je iz srednjovjekovne budističke literature
Barun von Ungern-Sternberg - e to je jedan baltički Nijemac, koji je služio za ruskog cara kao kozački esul, a onda se u doba građanskog rata Crvenih i Bijelih oko 1918-20. odmetnuo sa svojom paravojskom i otišao u Mongoliju, imao je suludi plan obnoviti Mongolsko carstvo i napravio je internacionalnu diviziju koja je vodila rat s boljševicima u Sibiru, vjerovao je da je inkarnacija Džingis-kana a savjetnici su mu bili lame iz Tibeta i Mongolije, poznat po ratnim zločinima i temeljitim čišćenjima Židova

No, s druge strane, ni u jednoj budističkoj sutri nećete naći opravdavanje nasilja pa ni dvosmislene metafore koje mogu upućivati na nasilje (kakvih su puni Biblija i Kuran), nema priča o izabranima i prokletima, nema monopola na istinu, Buddha savjetuje da se u dogme ne vjeruje nego da se sve provjeri iskustvom, nema herema, džihada ni križarskog rata.
U prilog budizmu ide i povijest njegovog širenja po Aziji. Nije se širio vojnim osvajanjima (Asoka je naslijedio carstvo, a jedino osvajanje mu se navodno ogadilo pa se preobratio na budizam). Nije bilo misionarenja na način abrahamida (strašiš domoroce paklenim ognjem), nego bi se oko budističkog mudraca spontano okupio krug učenika

Nasilje rađa nasilje. Karma abrahamida?

krena
16.07.2012., 12:47
Danas sam naišao na jedan članak koji govori o nečemu što nisam imao prilike sresti do sada, ili mi je promaklo, naime, u Mijanmaru je u toku masovni progon muslimana od strane budističke većine, pa me zanima mišljenje budista s ovog foruma...

Mijanmar: masovni progon protiv milijun Rohingya muslimana o kojem svijet šuti (http://www.advance.hr/vijesti/mijanmar-masovni-progon-protiv-milijun-rohingya-muslimana-o-kojem-svijet-suti/)

Inače, dosad sam poprilično blagonaklono gledao na budizam kao na nešto više i bolje od abrahamskih religija, no, izgleda kako sam bio u krivu...

To je normalna stvar za ljudsku populaciju :(:eek::504::503:
Nikakva religija ne može spriječiti da većina ne mrzi manjinu koja je u nečemu različita. Religije su tu broj 1. Nije bitno da li je to budizam, hinduizam, islam, kršćanstvo........
Samo razvoj civilizacijskog društva može suzbiti ovako nešto. ali to ne ide baš lako. Svi se ljudi vole s nečime indentificirati. Reigijom, nacijom, nogometnim klubom.
U ono doba sam ja bio na predvojničkoj obuci 15 dana, preko ljeta kao student. Na jednoj utakmici između 3. i 6. čete skoro da nije došlo do tučnjave. A radilo se o četama koji se se formirale bez ikakve tendencije po bilo kojoj osnovi (vjerska, gradska, regionalna). A zamisli da je samo to bila četa oformljena od gradova. A da ne govorimo po nacioanlnoj pripadnosti.
I onda se čudimo da se ljudi raznih vjeroispovjedi kolju :(:eek:

dominik01
16.07.2012., 13:29
Čitamo sam da je povod sukoba silovanje i ubojstvo jedne budistkinje od strane trojice muslimana. Ne mogu link slati ali sam utipkao Mijanmar i našao... Gdje je ljudi, ima i dobra i zla.

konjokradica
16.07.2012., 13:39
Čitamo sam da je povod sukoba silovanje i ubojstvo jedne budistkinje od strane trojice muslimana. Ne mogu link slati ali sam utipkao Mijanmar i našao... Gdje je ljudi, ima i dobra i zla.

Koliko znam, islam muslimanima odobrava silovanje nevjernica. :kava:
Nazivati tu religiju primitivnom i zaostalom i smatrati ju pogubnom za društvo kao i političke totalitarne ideologije je jednako kao nazivati Sunce uzrokom dnevne svjetlosti.

teodor francic
16.07.2012., 15:00
Naravno, sve kužim što govoriš :)

Ali, bar što se mene tiče, ova tema se neće pretvoriti u nadmetanje koja je religija bolja,
jer je to em apsurdno, em se uglavnom svodi na igru gluvih telefona. Za to ćeš morati naći neku drugu temu ili makar drugog sagovornika.
Moj je cilj da zainteresovanima predstavim Budino učenje, kroz tekstova iz budističkog kanona i tumačenja savremenih učitelja.

Sve najbolje ti želim :)

Slažem se potpuno s tobom.

Međutim, mene zanima kako je Buda objasnio postojanje svemira, svijesti, materije, energije, prostora i vremena.

Je li ima što o tome.

Ozbiljno.Može ukratko, tek neke opće natuknice.

Pozdrav

teodor francic
16.07.2012., 15:05
Materija ne postoji kao stvar po sebi. Materija je apstrakcija uma, dakle njen stvoritelj je um koji pojavama predpostavlja postojanje entiteta koji je nositelj svojstava tih pojava.
Drugim riječima, materija je pretpostavka.
Gospodar materije? Entitet koji je pretpostavljen na temelju pretpostavke o entitetu-materiji.
Materije i njenog gospodara nema u osjetilnoj spoznaji, ne mogu se ni logički izvesti.
A ako netko u njih želi vjerovati - sretno mu bilo!


Ako je materija apstrakcija uma, od čega je onda um nastao?

Ozbiljno pitam.

Pozdrav

Sigmund
16.07.2012., 15:21
Slažem se potpuno s tobom.
Međutim, mene zanima kako je Buda objasnio postojanje svemira, svijesti, materije, energije, prostora i vremena.


Nije on govorio o tome. Buda je rekao: "Sve što vam ja govorim, jest kako dokinuti patnju".

krena
16.07.2012., 15:30
Slažem se potpuno s tobom.

Međutim, mene zanima kako je Buda objasnio postojanje svemira, svijesti, materije, energije, prostora i vremena.

Je li ima što o tome.

Ozbiljno.Može ukratko, tek neke opće natuknice.

Pozdrav

To bi ti najbolje odgovorio SATI. Ali je on malo lijen. Kao da je dalmatinac ili crnogorac. :D Pa češ dobiti neki citat tipa copy - paste :confused:

hanna69
16.07.2012., 16:07
To bi ti najbolje odgovorio SATI. Ali je on malo lijen. Kao da je dalmatinac ili crnogorac. :D Pa češ dobiti neki citat tipa copy - paste :confused:

Nije Sati lijen, pa pogledaj koliko je samo postova njegovih na ovom threadu, već se ne želi miješati kad vidi da je to zalud. Ima pravo :D

drDIRHED
16.07.2012., 16:11
Ako je materija apstrakcija uma, od čega je onda um nastao?

Ozbiljno pitam.

Pozdrav

Ako tvrdiš da je um nastao, onda znači da on ima početak u vremenu prije kojeg ga nije bilo. Međutim, vrijeme ne postoji po sebi, izvan uma, nego samo u umu.

kor-im
16.07.2012., 16:14
Inače, dosad sam poprilično blagonaklono gledao na budizam kao na nešto više i bolje od abrahamskih religija, no, izgleda kako sam bio u krivu...

bio si u krivu, zbog pristranosti i uopče zbog ideje da se religije mogu smisleno slagati u nekakve nizove, a vjerojatno i nisi dovoljno upoznat sa povješču budizma, sada si opet u krivu, vjerojatno zbog krivog dovođenja u vezu načina na koji ljudske populacije međusobno funkcioniraju sa njihovom vjeroispovjesti, odnosno zbog ideje da vjeroispovjest ili teoretski izostanak nje čini dugoročno bitnu razliku, ako ikakvu, a generalno si u krivu ako vrednuješ učenje po načinu na koji se ponaša neka populacija, umjesto po onome što samo učenje uči, jer to onda znači da si stvari krivo shvatio

krena
16.07.2012., 16:36
Nije Sati lijen, pa pogledaj koliko je samo postova njegovih na ovom threadu, već se ne želi miješati kad vidi da je to zalud. Ima pravo :D

Nije lijen, nego samo voli copy-paste :D

Mora da se čovjek umorio pisanjem, prvih pedesetak stranica. Ne sjećam se kada je pisao neki pravi svoj komentar u zadnju godinu dana. Mogao je barem napisati:
Na moru tišina
A u duši prašina
To je bit budinog učenja.

Tko hoće neka proučava.

dux pessimus
17.07.2012., 17:51
Koliko znam, islam muslimanima odobrava silovanje nevjernica. :kava:
Ode čovjek na temu budizam, tražeći podatke o Mahayani - i onda naleti na ovakvo nešto...:rolleyes:

F. Chief
17.07.2012., 18:26
bio si u krivu, zbog pristranosti i uopče zbog ideje da se religije mogu smisleno slagati u nekakve nizove,

Slažem se, pristran sam u onoj mjeri u kojoj poznajem nauk pojedine religije, pa mi je budizam izgledao nekako, a šta ja znam, najprizemnije, da se tako izrazim, najpametnije, ne znam koju riječ upotrijebiti...


a vjerojatno i nisi dovoljno upoznat sa povješču budizma,

Moram priznati da nisam, kao što sam i napisao, više sam bio usmjeren na ocjenjivanje budizma na osnovi njegovog učenja...


sada si opet u krivu, vjerojatno zbog krivog dovođenja u vezu načina na koji ljudske populacije međusobno funkcioniraju sa njihovom vjeroispovjesti, odnosno zbog ideje da vjeroispovjest ili teoretski izostanak nje čini dugoročno bitnu razliku, ako ikakvu,

Misliš da ne čini? U ovom konkretnom slučaju, kako bi se razlikovali mijanmarci muslimani od budista ako ne bi bilo islama kao točke razlikovanja?


a generalno si u krivu ako vrednuješ učenje po načinu na koji se ponaša neka populacija, umjesto po onome što samo učenje uči, jer to onda znači da si stvari krivo shvatio

A nenene, ne možeš učenje osloboditi odgovornosti za ponašanje populacije koju pojedino učenje oblikuje tisućljećima, jer onda nešto ne valja s učenjem, religije poučavaju ljude tisućljećima, a ljudi opet nasilni, kradu, varaju, ubijaju... :ne zna:

pronađena
17.07.2012., 18:35
A nenene, ne možeš učenje osloboditi odgovornosti za ponašanje populacije koju pojedino učenje oblikuje tisućljećima, jer onda nešto ne valja s učenjem, religije poučavaju ljude tisućljećima, a ljudi opet nasilni, kradu, varaju, ubijaju... :ne zna:

Zar ne? I za to koriste sve moguće izgovore: Bibliju, Kuran, budizam, ateizam...

Sergio80
17.07.2012., 19:52
Materija ne postoji kao stvar po sebi. Materija je apstrakcija uma, dakle njen stvoritelj je um koji pojavama predpostavlja postojanje entiteta koji je nositelj svojstava tih pojava.
Drugim riječima, materija je pretpostavka.
!

Da nema materije sad nebi ti mogao napisati ovaj post jer ti je um u biti stvoren od materije :D

sati
17.07.2012., 20:40
593. Tvoj istinski dom

Tvoj spoljašnji dom nije i tvoj istinski dom.
To je tvoj pretpostavljeni dom, dom u ovom svetu.
A što se tiče tvog istinskog doma, to je mir.
Buda nam je savetovao da izgradimo sopstveni dom
tako što ćemo prestati da se vezujemo, sve dok ne dostignemo mir.

Ajahn Chah: In Simple Terms


http://mamanista.com/wp-content/uploads/2008/05/gk_one_house_natural_01.gif

dux pessimus
17.07.2012., 20:55
Zar ne? I za to koriste sve moguće izgovore: Bibliju, Kuran, budizam, ateizam...

To je najlakše. Tako ne moraju priznati svoju pogrešku i snositi odgovornost - lakše je reći "idelogija je kriva", "takvo je bilo vrijeme", "religija je kriva" - pa makar ta sama religija ne imala nikakve veze s tim, kao što je to očit primjer s ovim budistima u Mianmaru. Kako će to smanjiti patnju u svijetu?

drDIRHED
18.07.2012., 00:00
Da nema materije sad nebi ti mogao napisati ovaj post jer ti je um u biti stvoren od materije :D

Um čine valovi. Materija je medij.

hanna69
18.07.2012., 08:53
Um čine valovi. Materija je medij.

valovi čega?

drDIRHED
18.07.2012., 09:45
Pojam "val"
http://en.wikipedia.org/wiki/Wave
http://en.wikipedia.org/wiki/Wave_%28disambiguation%29

Pojam "materija"
http://en.wikipedia.org/wiki/Matter
http://en.wikipedia.org/wiki/Matter_%28philosophy%29

O tome zašto nema logički konzistentnog odgovora na pitanja poput "je li um stvorio materiju ili materija um"
http://en.wikipedia.org/wiki/Antinomy

Evo još korisnih natuknica
http://en.wikipedia.org/wiki/Mereological_nihilism
http://en.wikipedia.org/wiki/Buddhist_atomism

drDIRHED
18.07.2012., 12:08
A sada stavimo te pojmove u buddhistički kontekst.
Samo Buddhino učenje o stvarnosti ide otprilike ovako:
Materija je prazna, nema bitka, bitak je nula (sunyata). To se potkrepljuje osjetilnim iskustvom i iskustvom nirvane. Svijet pojava iliti materijalni svemir (samsara) jest, naravno, iluzija, "projekcija" (vipaka) koja proizlazi iz nečijeg "karmičkog sjemena" (sankhara). Ona prava stvarnost jest nirvana, koja se ne može adekvatno opisati ljudskim jezikom/ pojmovima.
Kasniji budizam je pokušao objasniti paradoks "nestvarne stvarnosti" na sljedeće načine:

1. Stvarnost/ svemir nije po sebi fantazija i nešto nepostojeće. Čovjekova uvjetovana percepcija zavarava ga da je on odvojen od elemenata od kojih je sačinjen. Dakle, osim subjektivnog postoji i objektivni svemir. A koji su to elementi stvarnosti? Neke škole imaju
a) materijalističko rješenje (atomi, vidi gornji link),
b) neke idealističko (sve je u umu koji je jedan, buddhin um= bog?).
2. Stvarnost doslovno ne postoji (nihilizam?) Sve što čovjek doživi je jedan veliki san.

Iz priloženog se vidi da budizam u sebi uključuje potpuno oprečne (meta)fizičke koncepcije. One su sporedna stvar, naglasak je na imperativu buđenja, a buđenje se postiže...

sati
19.07.2012., 08:47
594. Podzemna voda

Buda je Dhamma; Dhamma je Buda. Dhamma za koju se Buda probudio jeste nešto što je oduvek u ovom svetu. Ona nije nestala. To je slično podzemnoj vodi. Ko god kopa dovoljno duboko, ugledaće vodu. Ne radi se o tome da je taj čovek stvorio ili izmislio vodu. Sve što je on uradio jeste da je uložio trud u kopanje bunara, dovoljno dubokog da stigne do vode koja je već bila tamo.

Zato, ako imamo bilo kakav uvid, shvatićemo da uopšte nismo daleko od Bude. Sedimo pred njim upravo u ovom trenutku. Kada god razumemo Dhammu, mi vidimo Budu. Oni koji su odlučni da praktikuju Dhammu bez prekida -- bilo da sede, stoje ili hodaju -- nastoje da slušaju Budinu Dhammu sve vreme.

Ajahn Chah: In Simple Terms


http://www.lingua-praktika.com/img/Short%20Articles/Cenote%20Cuzama%20gut%203%20%20Matt.JPG?0.33463419 78946068

teodor francic
19.07.2012., 09:40
Ako tvrdiš da je um nastao, onda znači da on ima početak u vremenu prije kojeg ga nije bilo. Međutim, vrijeme ne postoji po sebi, izvan uma, nego samo u umu.


Nisi mi odgovorio odakle um, je li um vječan ili pak ima svoj početak u vremenu.

Ako je vječan, što je uzrok tome umu, jer se radi o nečemu složenome, o svijesti, o živom biću.

Ako nije um vječan, tada je nešto drugo uzrok uma i materije.

Vrijeme kao i prostor ne ovise ni o materiji niti o umu.

Barem tako ja mislim.

Bok

drDIRHED
19.07.2012., 22:18
Nisi mi odgovorio odakle um, je li um vječan ili pak ima svoj početak u vremenu.

Ako je vječan, što je uzrok tome umu, jer se radi o nečemu složenome, o svijesti, o živom biću.

Ako nije um vječan, tada je nešto drugo uzrok uma i materije.

Vrijeme kao i prostor ne ovise ni o materiji niti o umu.

Barem tako ja mislim.

Bok

1. Vrijeme i prostor jesu svojstva percepcije. Tko je vidio vrijeme i prostor izvan percepcije? Možeš ih zamisliti izvan percepcije (neovisno o subjektu), ali samo to. Ne možeš dokazati da postoje izvan percepcije jer čim ih opažaš tu je percepcija.
2. Pitanje je li um vječan ili ima početak u vremenu vodi u antinomiju. Sam si dao moguće odgovore i oni nisu zadovoljavajući. (dao sam link na wikipediji što je antinomija)
3. Fenomen svijesti živog bića svakako jest nešto složeno. Ovisi o tisuću poznatih elemenata i još sto tisuća nepoznatih.


Razbijanje glave ovakvim pitanjima ne oslobađa patnje, ali tu i tamo porodi nekakvu filozofiju ili umjetničko djelo.

sati
20.07.2012., 08:39
595. Zmijski rep

Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Sa druge strane, bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš toj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji.

I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad izgubiš te stvari i tada zaista patiš. To znači da iako su stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas.

Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i loše, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put.

Ajahn Chah: In Simple Terms


http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Ouroboros-simple.svg/220px-Ouroboros-simple.svg.png

teodor francic
20.07.2012., 13:59
1. Vrijeme i prostor jesu svojstva percepcije. Tko je vidio vrijeme i prostor izvan percepcije? Možeš ih zamisliti izvan percepcije (neovisno o subjektu), ali samo to. Ne možeš dokazati da postoje izvan percepcije jer čim ih opažaš tu je percepcija.
2. Pitanje je li um vječan ili ima početak u vremenu vodi u antinomiju. Sam si dao moguće odgovore i oni nisu zadovoljavajući. (dao sam link na wikipediji što je antinomija)
3. Fenomen svijesti živog bića svakako jest nešto složeno. Ovisi o tisuću poznatih elemenata i još sto tisuća nepoznatih.


Razbijanje glave ovakvim pitanjima ne oslobađa patnje, ali tu i tamo porodi nekakvu filozofiju ili umjetničko djelo.


Pozdrav

Prostor i vrijeme mogu postojati i bez percepcije.

Zamisli da je ovo jedan od svemira u kojemu nema živih bića, inteligencije, da nema ni materije(da je bio jednak broj materije i antimaterije u svemiru, ne bi bilo ni nas ni materije).

Tada bi postojalo prostor-vrijeme u kojemu ništa ne bi bilo.Dakle vrijeme i prostor ne ovise o nama ni o našoj percepciji.

Um ne može postojati vječno, jer da bi bio svjestan da postojiš mora postojati trenutak kada si to prvi puta osjetio, kada si izgovorio ja jesam, što znači da te prije jednostavno nije bilo.

Svijest također mora imati početak kao i uzrok svoga postojanja.

No, to su samo moja razmišljanja s kojima se nitko ne mora složiti.

Pozdrav

sati
21.07.2012., 12:09
596. Kralj smrti

Mi živimo poput kokoške koja nema pojma ni o čemu. Ujutro izvede svoje piliće na dvorište da čeprkaju i traže hranu. Uveče se vraća u kokošinjac na spavanje. Ujutro ponovo izlazi da bi tražila hranu. Vlasnik joj baci malo pirinča svakoga dana, ali ona ne zna zašto je on hrani. Ta kokoška i njen vlasnik razmišljaju na potpuno drugačiji način.

Vlasnik misli: "Koliko se moja koka ugojila?" Kokoška je, međutim, zaokupljena kljucanjem. Kada je vlasnik podigne da bi je odmerio, ona misli da se igra sa njom.

I mi isto tako ne znamo šta se događa: odakle dolazimo, koliko ćemo još godina živeti, gde ćemo otići, ko će nas tamo odvesti. Mi to uopšte ne znamo.

Kralj smrti je poput vlasnika one kokoške. Ne znamo kad će nas zgrabiti, jer smo zaokupljeni -- zaokupljeni smo prizorima, zvucima, mirisima, ukusima, dodirima i idejama. Ne osećamo da starimo. Ne znamo šta je dosta.

Ađahn Chah: In Simple Terms

http://img4-1.cookinglight.timeinc.net/i/2011/01/1101p42-corbis-hen-m.jpg?300:300

teodor francic
21.07.2012., 18:09
596. Kralj smrti

Mi živimo poput kokoške koja nema pojma ni o čemu. Ujutro izvede svoje piliće na dvorište da čeprkaju i traže hranu. Uveče se vraća u kokošinjac na spavanje. Ujutro ponovo izlazi da bi tražila hranu. Vlasnik joj baci malo pirinča svakoga dana, ali ona ne zna zašto je on hrani. Ta kokoška i njen vlasnik razmišljaju na potpuno drugačiji način.

Vlasnik misli: "Koliko se moja koka ugojila?" Kokoška je, međutim, zaokupljena kljucanjem. Kada je vlasnik podigne da bi je odmerio, ona misli da se igra sa njom.

I mi isto tako ne znamo šta se događa: odakle dolazimo, koliko ćemo još godina živeti, gde ćemo otići, ko će nas tamo odvesti. Mi to uopšte ne znamo.

Kralj smrti je poput vlasnika one kokoške. Ne znamo kad će nas zgrabiti, jer smo zaokupljeni -- zaokupljeni smo prizorima, zvucima, mirisima, ukusima, dodirima i idejama. Ne osećamo da starimo. Ne znamo šta je dosta.

Ađahn Chah: In Simple Terms

http://img4-1.cookinglight.timeinc.net/i/2011/01/1101p42-corbis-hen-m.jpg?300:300


Ako postoji kralj smrti,mora postojati i kralj života.

sati
22.07.2012., 08:56
597. Sloboda u svesnosti

Između stimulansa i naše reakcije postoji izvestan prostor. U tom prostoru leži i mogućnost da odaberemo način na koji ćemo reagovati. A onda, u tom izboru leži i mogućnost naše slobode.

Viktor E. Frankl


http://optimumsportsperformance.com/blog/wp-content/uploads/2010/03/fork-in-the-road.jpg

krena
23.07.2012., 09:05
596. Kralj smrti

Mi živimo poput kokoške koja nema pojma ni o čemu. Ujutro izvede svoje piliće na dvorište da čeprkaju i traže hranu. Uveče se vraća u kokošinjac na spavanje. Ujutro ponovo izlazi da bi tražila hranu. Vlasnik joj baci malo pirinča svakoga dana, ali ona ne zna zašto je on hrani. Ta kokoška i njen vlasnik razmišljaju na potpuno drugačiji način.

Vlasnik misli: "Koliko se moja koka ugojila?" Kokoška je, međutim, zaokupljena kljucanjem. Kada je vlasnik podigne da bi je odmerio, ona misli da se igra sa njom.

I mi isto tako ne znamo šta se događa: odakle dolazimo, koliko ćemo još godina živeti, gde ćemo otići, ko će nas tamo odvesti. Mi to uopšte ne znamo.

Kralj smrti je poput vlasnika one kokoške. Ne znamo kad će nas zgrabiti, jer smo zaokupljeni -- zaokupljeni smo prizorima, zvucima, mirisima, ukusima, dodirima i idejama. Ne osećamo da starimo. Ne znamo šta je dosta.

Ađahn Chah: In Simple Terms

http://img4-1.cookinglight.timeinc.net/i/2011/01/1101p42-corbis-hen-m.jpg?300:300

Ali nisu svi ljudi kokoške. Neki se trude da budu SOVE. I to se trude ko sivonje. Imali smo jednog meditanta koji je svih nas tjerao na meditaciju. I uvijek je tražio da se duže meditira. Jer život je kratak i vrag vreba na svakom koraku. Brzo možemo nestati sa ove zemlje a da nismo se uspjeli prosvjetliti. Zbog toga treba brzo meditirati jer ne znaš da li će to ovaj dan biti zadnji.
http://farm5.staticflickr.com/4053/4634857735_1d05fcaa5b_z.jpg

Na žalost taj brzomeditirajući momak je neslavno završio: http://www.index.hr/images2/vrapce_voschion_index-regionalExpress_montaza_V.jpg


597. Sloboda u svesnosti

Između stimulansa i naše reakcije postoji izvestan prostor. U tom prostoru leži i mogućnost da odaberemo način na koji ćemo reagovati. A onda, u tom izboru leži i mogućnost naše slobode.

Viktor E. Frankl


http://optimumsportsperformance.com/blog/wp-content/uploads/2010/03/fork-in-the-road.jpg

Kada se nađemo na raskrsnici, onda se bacaju kocke ili se kontaktira I Ching. Ili se pita visak. A možda i astrologa.

http://s4.hubimg.com/u/3534519_f520.jpg

http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRdzfzgcR48ILyXNMUy_IourWHy_Pj6D DbHXa0Hm05uSWJbCTPfHQ8BtfwK

O tome sam pisao: http://www.forum.hr/showpost.php?p=38654090&postcount=74

Ali i tu se može doživjeti fiasko. I to vrlo gadan:

Jedna moja prijateljica po imenu Ivana je pendulistkinja. To su oni ljudi koji rade sa viskom. Neki traže vodu poput rašljara ili pak geopatogena zračenja. Ali njoj visak služi za nešto drugo. Ona koristi tu napravu kao sredstvo koje će joj sugerirati kako da se ponaša u životu, odnosno da izabere od nekoliko opcija onu pravu. Eve kako to izgleda u praksi: Odlučila Ivana da izabere poslovnu banku s kojom će surađivati vezano za svoj obrt. Radnja se događa prije nekih 10-15 godina. Ona je na komadićima papira zapisala imena nekoliko poslovnih banaka, te ih podastrla po stolu, ali na takav način da ne vidi što je zapisala. I papiriće je izmiješala. Onda je uzela visak i prolazila rukom iznad papirića da vidi kako se njiše visak. Ona je točno znala kako treba da se ili njiše ili vrti u krug, a da to bude ono pravo. I njoj je visak svojim gibanjem pokazao jedan papirić koji je ona okrenula i pročitala ime banke. I tu je banku uzela za poslovnog partnera. A to je bila Glumina banka koja je bankrotirala poslije par godina. I skoro da nije i Ivana skupa sa bankom bankrotirala na svome obrtu kojeg je podržavala ta trula banka. Od svih tih banaka, visak joj je sugerirao ono najgoru. Nakon tog događaja, Ivana je bacila visak u kantu za smeće. I više nikad nije pokušavala tražiti nikakav savjet od bilo kojeg sistema proricanja. Bilo da se radi o astrologiji ili o kineskom I Jingu.

nestalo
24.07.2012., 23:58
Budisti u Burmi masakriraju Muslimane...
http://imageshack.us/photo/my-images/526/burma.png/
Sramota je da svijet šuti o tome:(

teodor francic
25.07.2012., 06:56
Budisti u Burmi masakriraju Muslimane...
http://imageshack.us/photo/my-images/526/burma.png/
Sramota je da svijet šuti o tome:(


Zar je Buda učio da se to radi?Ja mislim da nije.

Zašto onda to rade?

Radi li se tu o ortodoksnim budistima?

sati
25.07.2012., 19:06
598. Sedeti u tišini, sklopljenih očiju

Kada više nismo u stanju da menjamo situaciju -
tada smo pred izazovom da promenimo sebe.

Viktor E. Frankl


http://1.bp.blogspot.com/-k6CYOqF85qk/TzQ1fV-29_I/AAAAAAAAALg/FW67pdeVhPw/s1600/meditation1.jpg

konjokradica
25.07.2012., 22:42
Budisti u Burmi masakriraju Muslimane...
http://imageshack.us/photo/my-images/526/burma.png/
Sramota je da svijet šuti o tome:(

Ja ovdje vidim budističke monahe pokraj leševa. Nigdje ne vidim mačete i kalašnjikove, tj. da su oni to napravili. I ne vidim da je fotografija dio kakvog ozbiljnog novinarskog članka. :rolleyes:

nan
25.07.2012., 22:49
To je slika kad je bio potres na Tibetu, mislim da prošle godine.

nestalo
26.07.2012., 19:22
http://www.gorapress.net/svijet/item/708-u-burmi-mianmar-se-trenutno-vr%C5%A1i-genocid-nad-muslimanima-svijet-%C4%87uti-%2018-foto.html

hanna69
26.07.2012., 20:44
Što se doista događa u Miyanmaru, ne znam. No isto tako ne znam kako možeš biti budist ako ne shvaćaš i ne primjenjuješ principe utkane u budizam? Npr. suosjećanje o kojem je riječ u budizmu ne ide uz ubijanje. Osim toga, Buda nikada nije opravdavao i podupirao nasilje, mržnju, bezumlje i primjenu sile.

S druge strane, mislim da pravi razlog ubijanju, a pogotovo masovnom, nije neka religija i stvarno vjerovanje u principe koje propagira već su u pozadini nagomilane frustracije, ljutnja, mržnja, strah... Nerazriješeni, neosviješteni i neartikulirani osjećaji. To je suština nasilja. Religija (bilo koja) je samo paravan i kulisa, a podloga su nerazriješeni odnosi i osjećaji.

dux pessimus
26.07.2012., 23:30
Budisti u Burmi masakriraju Muslimane...
http://imageshack.us/photo/my-images/526/burma.png/
Sramota je da svijet šuti o tome:(

Ovo je strašno, i stvarno je sramota da se šuti o tome. No treba reći i to da se i ovdje politički interesi samo skrivaju iza fasade religije. Svaki budist koji je išta shvatio od svoje vjere se vjerojatno i sam zgražava nad ovim.

nestalo
27.07.2012., 08:40
Ovo je strašno, i stvarno je sramota da se šuti o tome. No treba reći i to da se i ovdje politički interesi samo skrivaju iza fasade religije. Svaki budist koji je išta shvatio od svoje vjere se vjerojatno i sam zgražava nad ovim.

Da me se ne shvati krivo, ja nemam ništa protiv budizma, ali su očito prpadnici te vjere na tom području totalno skrenuli i to je za svaku osudu kao što je za osudu i kad su u pitanju i dr. vjere. evo na ovom videu na 5:27...
http://www.youtube.com/watch?v=SdLQYNkbAHQ

Kako da se budisti zgražaju kad cijeli svijet šuti o ovim strahotama:(

hanna69
27.07.2012., 09:38
Da me se ne shvati krivo, ja nemam ništa protiv budizma, ali su očito prpadnici te vjere na tom području totalno skrenuli i to je za svaku osudu kao što je za osudu i kad su u pitanju i dr. vjere. evo na ovom videu na 5:27...
http://www.youtube.com/watch?v=SdLQYNkbAHQ

Kako da se budisti zgražaju kad cijeli svijet šuti o ovim strahotama:(

Pogledala sam link.

Ovakvo ponašanje nije prihvatljivo i zahtijeva intervenciju kako bi se prekinulo ali mislim da ovo nije thread na kojem bi se o tome trebalo raspravljati. Tome je mjesto na politici.

Evo citata sa gornjeg linka: "Stoga, Rohingja muslimani apeluju na svijet da ne vjeruje lažima burmanske vlade koja sprovodi genocid nad manjinskom Rohingja zajednicom u svojoj zemlji."

Kulturološka i socijalna pripadnost budističkom krugu nije isto što i doista istinski slijediti te proučavati učenje Bude.

Slično u hr ima cca 90% deklariranih kršćana ali kad bi se uveo porez za crkvu ne bi ih ostalo niti pola.

Ovo je thread za one koji traže istinu u sebi i poštedimo ga politike :)

nan
27.07.2012., 09:45
:top:



uopće je upitno, kad se u člancima piše o budističkoj vojsci, policiji i tajnoj policiji.....

wonderkidd
27.07.2012., 10:03
Gdje mogu naci Budine citate i price?Ne mislim na one tipicne citate kao na wikicitati.

sati
28.07.2012., 14:46
Zašto nam je svesnost korisna?

Zašto nam je svesnost korisna? Prepušteni uobičajenom načinu ponašanja, lako postanemo izgubljeni u mislima o prošlosti ili budućnosti. Sposobnost čovekovog uma da planira budućnost je jedinstven dar. Nažalost, um u svojoj strepnji za nas pokušava da isplanira ogroman broj mogućih budućnosti, od kojih se većina nikada neće ni dogoditi. Ovo neprekidno skakanje u budućnost predstavlja rasipanje naše mentalne i emocionalne energije.

Um takođe uživa u izletima u područja fantazije, u kojima kreira jedan unutrašnji film "lepog mene", poznatog, zgodnog, moćnog, talentovanog, uspešnog, bogatog i voljenog. Sposobnost čovekovog uma da mašta jeste izvanredna, ona je osnova svakog oblika kreativnosti. Ona nam omogućuje da zamišljamo nove pronalaske, stvaramo nova umetnička dela, definišemo naučne hipoteze i izrađujemo planove za razne stvari, od novih građevina do novih poglavlja u našem životu. Nažalost, ono može poslužiti i kao obično bekstvo, bekstvo od strepnje jer ne znamo šta nas čeka, bekstvo od straha da nam sledeći trenutak (sat, dan ili godina) donose silne probleme ili čak smrt.

Kada dopustimo umu da počiva u sadašnjosti, pun onoga što se zaista dešava upravo sada, kada ga preusmerimo od neprekidnih jalovih izleta u prošlost ili budućnost, tada radimo nešto vrlo važno: čuvamo energiju uma. On tada ostaje svež i otvoren, spreman da reaguje šta god da se pojavi pred njim. Ovo nam može zvučati banalno, ali nije.


Jan Chozen Bays: What is Mindfulness?

:)

sati
30.07.2012., 19:34
"Blagost je velika snaga."

Chogyam Trungpa Rinpoche

http://www.shambhalasun.com/sunspace/wp-content/uploads/2011/12/ctr-photogunknown-150x150.jpg

krena
31.07.2012., 07:50
Zašto nam je svesnost korisna?

Zašto nam je svesnost korisna? Prepušteni uobičajenom načinu ponašanja, lako postanemo izgubljeni u mislima o prošlosti ili budućnosti. Sposobnost čovekovog uma da planira budućnost je jedinstven dar. Nažalost, um u svojoj strepnji za nas pokušava da isplanira ogroman broj mogućih budućnosti, od kojih se većina nikada neće ni dogoditi. Ovo neprekidno skakanje u budućnost predstavlja rasipanje naše mentalne i emocionalne energije.

Um takođe uživa u izletima u područja fantazije, u kojima kreira jedan unutrašnji film "lepog mene", poznatog, zgodnog, moćnog, talentovanog, uspešnog, bogatog i voljenog. Sposobnost čovekovog uma da mašta jeste izvanredna, ona je osnova svakog oblika kreativnosti. Ona nam omogućuje da zamišljamo nove pronalaske, stvaramo nova umetnička dela, definišemo naučne hipoteze i izrađujemo planove za razne stvari, od novih građevina do novih poglavlja u našem životu. Nažalost, ono može poslužiti i kao obično bekstvo, bekstvo od strepnje jer ne znamo šta nas čeka, bekstvo od straha da nam sledeći trenutak (sat, dan ili godina) donose silne probleme ili čak smrt.

Kada dopustimo umu da počiva u sadašnjosti, pun onoga što se zaista dešava upravo sada, kada ga preusmerimo od neprekidnih jalovih izleta u prošlost ili budućnost, tada radimo nešto vrlo važno: čuvamo energiju uma. On tada ostaje svež i otvoren, spreman da reaguje šta god da se pojavi pred njim. Ovo nam može zvučati banalno, ali nije.


Jan Chozen Bays: What is Mindfulness?

:)

To je istina. Ali je i istina da ovo boldano često može biti čak i BOLEST :(:eek::D

http://www.jutarnji.hr/najuspjesniji-poduzetnici-su-autisti--aspergera-ima-i-mark-zuckerberg/1044083/

Najuspješniji poduzetnici su autisti! Aspergera ima i Mark Zuckerberg
Aspergerov sindrom imali su i Albert Einstein i Isaac Newton. Newton je teško govorio, bio je potpuno zaokupljen svojim radom i nezainteresiran za socijalne kontakte. Einstein je, pak, kao dječak bio samotnjak koji je do sedme godine života opsesivno ponavljao pojedine rečenice

spuzvica98
01.08.2012., 17:05
kad pogledaš unedogledno reinkarniranje bolja opcija je biti katolik i živjeti jedan život

teodor francic
01.08.2012., 20:28
kad pogledaš unedogledno reinkarniranje bolja opcija je biti katolik i živjeti jedan život


I jednim pogotkom, jednim životom, pogoditi u sredinu, dobiti vječni život.

Zašto se mučiti milijarde puta ako to ne moraš.

Pozdrav

pukovnikz
02.08.2012., 01:38
kad pogledaš unedogledno reinkarniranje bolja opcija je biti katolik i živjeti jedan život

i budist se želi što manje puta rađati :ne zna:
puko pozivanje na kršćanstvo nije garancija da smo se oslobodili ovozemaljskog tereta i veza :ne zna: :kava:

sati
02.08.2012., 12:30
PUN MESEC - Asalha puđa - četvrtak, 2. avgust 2012.

"Sve su pojave lišene podrške u sebi;
kada to razumemo kroz sopstveni uvid
postajemo zasićeni ovim životom patnje -
i to je put pročišćenja."

Dhammapada, strofa 279

Kada smo u minus fazi, možda počnemo da tragamo za nekom "stvari" koja će nas podići: sladoled, film, sećanje, knjiga. Dhamma nas uči da krenemo u suprotnom smeru: da bismo bili istinski srećni, potrebno nam je manje, a ne više. Ono što je neophodno jeste da napustimo "ja" i "moje". Suprotno uvreženom verovanju u nadmoć "sopstva", Dhama nam kaže da ništa tom "ja" ne može dati trajno zadovoljenje. Pretpostavka da će to "sopstvo" i njegove žudnje ikada biti zadovoljeni jeste pogrešna pretpostavka. Koje od mojih "ja" do sada se ispostavilo kao pouzdano i trajno: ja koji sam srećan, ja koji sam obeshrabren, ozbijni ja, nemarni ja, mudri ja, lakomisleni ja? Uvid u pravu prirodu tog "ja" može nas osloboditi tereta ovog pogrešnog uverenja i razvejati mit sopstvene važnosti, vodeći nas do pročišćenja.

S ljubavlju,
monah Munindo

:)

sati
02.08.2012., 21:06
Nekoliko brojeva kultnog časopisa Kulture Istoka može se pregledati ovde

http://scc.digital.nb.rs/document/P-21480-1984

Nadajmo se da će uskoro i ostali brojevi biti dostupni :)

sati
03.08.2012., 15:14
Najbolja alatka

Um je najbolja i najdelikatnija alatka koja postoji u svemiru. Svako od nas je ima, ali su malobrojni oni koji se o njoj staraju na pravi način. Praktično, svako je zainteresovan za svoje telo. Jedemo, spavamo, kupamo se, vežbamo, odlazimo kod doktora kada je telo bolesno, šišamo se, sečemo nokte, popravljamo zube, činimo sve što je neophodno da nam telo funkcioniše kako treba. A zapravo, to telo je sluga, a gospodar je um. Dakle, mi se brinemo oko sluge, sasvim zaboravljajući na gospodara. Ako bismo to radili u svom domu, stvorili bismo haos. I to je jedan od razloga zašto ovaj naš svet izgleda tako haotično. Ljudi ubijaju jedni druge, kradu jedni od drugih, neverni su, lažu, vređaju, ogovaraju. Većini njih ni ne pada na pamet da je um ono najvrednije što imamo. On nam obezbeđuje bogatstvo sa kojim se ništa ne može uporediti, a opet ne umemo da se o njemu staramo.

Ayya Khema: Skillful Means


http://characterq.files.wordpress.com/2011/04/3082118_f520.jpg?w=300&h=224

sati
04.08.2012., 19:08
Novo, dvojezično, pāli-srpsko izdanje Dhammapade
možete skinuti sa sajta "Budizam".
Ugodno čitanje :)

Dhammapada (http://www.yu-budizam.com/knjige/knjige.html)

sati
05.08.2012., 12:56
Predavanje u Beogradu. Prosledite link zainteresovanima.

http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/budizam/poster-web.jpg

krena
05.08.2012., 15:15
I jednim pogotkom, jednim životom, pogoditi u sredinu, dobiti vječni život.

Zašto se mučiti milijarde puta ako to ne moraš.

Pozdrav

Postoji jedna hibridna teorija. Radi se o tome da je Čistilište u stvari novo rođenje i ponavljanje gradiva dok ga savršeno ne usvojiš. Inače većina teologa smatra da nema osobe koja neće najprije u čistilište.

sati
07.08.2012., 08:15
602. Samo kreni

Dakle, samo kreni! Nije lako. Ali, jednostavno rečeno: to je kao da uzmeš ovu čašu i staviš je ovde dva minuta, zatim je staviš tamo na dva minuta. Premeštaš je odavde tamo i natrag svaka dva minuta. Ovo je tek primer, ali radi to sa koncentracijom. Kod posmatranja daha je isto; radiš to sve dok se ne javi sumnja ili patnja i tada se može javiti i mudrost. Neki ljudi će ti reći: "Šta? Premeštati čašu tamo-amo? To je budalaština, nema nikakve koristi od toga! Jesi li ti šašav!?" Nema veze, samo kreni. Nemoj zaboraviti, na svaka dva minuta, ne na pet minuta. Budi skoncentrisan! To je ključ.

Isto je i sa posmatranjem daha. Sedi u stabilnom položaju, ukrštenih nogu, desna noga je položena na levu. Udahni dok vazduh ne stigne dovde (stomak), izdiši sve dok vazduh nije izašao iz pluća. Udahni ga dok ih nisi napunio i tada ga ispusti. Ne pokušavaj da menjaš ritam disanja! Koliko god da je kratak ili dug, to je u redu, nema problema. Sedi i posmatraj kako tvoj dah prirodno ulazi i izlazi. Ne daj mu da ti umakne. Ako mu to uspe, zaustavi se! Kuda je otišao? Pronađi i vrati natrag.

Pre ili kasnije naići ćeš na nešto dobro. Samo vežbaj. Nemoj da misliš kako ti to nisi u stanju. Kao kad se sadi pirinač. Gurneš struk u zemlju, uskoro izbiju izdanci, zatim se pretvore u čitav snop i uskoro ga žanješ, ljuštiš i onda jedeš "khao mow" (slatki zeleni pirinač). Tako stoje stvari sa pirinčem. Takva mu je priroda.

I ovo je isto -- samo sedenje. Ponekad pomisliš: "Koji đavo tu sedim i posmatram svoj dah? On će ulaziti i izlaziti i sam od sebe. Ne moram još i ja da buljim u njega!" To je samo naš brbljivi um, uvek nešto zanoveta. Ignoriši ga! Nastoj da sediš sve dok se ne smiri. A kad se smiri, dah postaje blag, telo postaje opušteno, um je opušten, i sve lagano dolazi na svoje mesto. Nastavi sve dok ti se možda ne učini da tako sediš, ali kao da nikakav dah niti ulazi, niti izlazi, a još uvek si živ. Ne boj se! Ne beži u misao da si prestao da dišeš! To je već stanje mira. Ništa ne treba da radiš, samo se udobno namesti. Ponekad, zaista će izgledati da ne dišeš, ali ti to ipak činiš. Mnoge ovakve stvari se mogu dogoditi i to je u redu. Samo budi svestan svake od njih, ali ne daj da te nijedna zavede.

Ađahn Chah: Just Do It!

http://www.ajahnchah.org/book/07bb.jpg

sati
08.08.2012., 14:21
603. Sīla - Vrlina

Pridržavanje budističkih pravila morala jeste trening. Ne zahtevamo od sebe da odmah budemo savršeni. Na pravila gledamo kao na smernice; ona nam pomažu da imamo orijentir. Ohrabruju nas da se obuzdamo od štetnih postupaka telom, govorom i umom. Uzdižu nas do onoga što je plemenito, dobro, blago i velikodušno.

Luang Por Sumedho


http://profile.ak.fbcdn.net/hprofile-ak-snc4/50253_197842986231_7286129_n.jpg

sati
09.08.2012., 08:29
605. Stalno posmatraj šta radiš

Ono što pokušavamo da uradimo dok meditiramo jeste da ogolimo stvari, tako da smo u stanju da vidimo upravo elementarne tvorevine našeg uma, kammu koju stvaramo u svakom trenutku. Ne smirujemo um samo zato da bismo imali lepo mesto za odmor ili prijatan osećaj olakšanja, koji će osvežiti naše istrošene nerve. To je možda tek deo vežbanja, ali ne i cela vežba. Drugi njen deo jeste da jasno vidimo šta se događa, da vidimo potencijal čovekovih postupaka: šta mi to radimo sve vreme? Koji je potencijal sadržan u tom delovanju? A onda to razumevanje svojih postupaka primenjujemo na to da vidimo koliko daleko smo u stanju da odemo u oslobađanju od nepotrebnog stresa i patnje koji dolaze sa postupanjem na pogrešan način.

Vrlo je važno da ovo imate na umu dok meditirate. Zapamtite: mi smo ovde da razumemo ljudske postupke, naročito sopstvene postupke. U suprotnom, ovde sedimo tek nadajući se da nećemo morati ništa da činimo, da treba samo da čekamo na neko izuzetno iskustvo koje će nas zgrabiti odgore za glavu i poneti. Ili na neki divan, blistavi osećaj jedinstva koji će nas preplaviti iznutra. Nekad takve stvari i dođu iznenada, ali ako dođu a ne razumete kako i zašto su došle, one vam uopšte nisu od koristi. One vas smire za kratko ili zabezeknu za trenutak, ali kada zatim nestanu morate da se nosite sa žudnjom da vam se vrate. I, naravno, makolika da je ta žudnja, nećete u tome uspeti ako uz nju ne postoji i razumevanje.

Thanissaro bhikkhu: Watch What You’re Doing


http://thedunnthing.files.wordpress.com/2011/04/under-the-microscope.jpg?w=540

antik
16.08.2012., 12:27
Mi smo direktno odgovorni za bilo koju količinu propadanja moralnih osobina kod čoveka na koga prebacujemo posao klanja jer smo suviše osetljivi i prefinjeni da to učinimo sami. Uzmimo sada slučaj klaničara. Pretpostavljam da se niko ne bi zalagao da je to posao koji bi sam rado prihvatio, ako bi bio obrazovan ili prefinjen muškarac ili žena – ne znam zašto bi žene bile isključene iz ovoga, jer se naveliko ističu među onima koji jedu meso. Pretpostavljam da bi samo nekoliko muškaraca ili nekoliko žena bilo voljno da ode i uhvati bilo ovcu ili govedo i lično zakolje stvorenje u cilju da može da jede. ovo je iz knjige teozofija o vegetarijanstvu

Što budizam kaže o vegetarijanstvu?
Posebno me zanima ovo: što kažu o ljudima koji su rođeni na krajnjem sjeveru Finske, Sibira, Laponije, Aljaske...npr.Eskimi...čije je prehnana 90 % mesna..i koji nemaju uvjete da zasade žitarice ili da imaju voćnjake i da im uspijeva uzgoj voća i povrća? Što s njima? Bed karma? ILI?
Što kaže Buda o tome?

Beljki
16.08.2012., 17:33
Budizam nije striktno vegetarijanski i tumacenja se razlikuju. Cak i redovnici mogu jesti meso ako ga dobiju u mislostinju, samo da nije namjenski za njih klano. A u nekim rubnim verzijama budistickog monastva gdje se previse ne pazi na pravila poput japana niti to ne vjerujem da se pazi.

Ovo prvo je normalno. Kada nesto ne moras radit prestane biti prirodno. Da zvimo u plemenskoj zajednici i sami lovimo rucak ili da smo na selu i koljemo vlastito blago ne bi nam bio problem nakon par puta.

kor-im
20.08.2012., 22:49
ako bi budist trebao održavati i prakticirati samilost i poštovanje prema svim oblicima života, i djelovati tako da ne uzrokuje i ne uvečava patnju generalno, onda bi to značilo, čisto logički, da budist nebi trebao zaklat janje, niti ikako uzrokovat da netko zakolje janje, ali ako mu netko ponudi đabe svježe janjetine s ražnja budist ustvari nebi imao razloga odbiti, nakraju i zbog poštovanja prema toj osobi kao obliku života, tim više ako je situacija baš takva da u tom trenutku na tom području nema druge lako nabavljive hrane osim ovčetine, recimo(makar, onda bi valjda bilo i sira)

mene isto zanima šta o tome misli netko tko je prakticirajuči budist

wonderkidd
22.08.2012., 20:52
Je li Budizam iznudrio iti jednoga prosvjetljenog covjeka?

Mislim na covjeka koji je strogo po Budizmu postao prosvjetljen.

Dominicus
26.08.2012., 12:14
Je li Budizam iznudrio iti jednoga prosvjetljenog covjeka?

Mislim na covjeka koji je strogo po Budizmu postao prosvjetljen.
Jest. Mnogo njih.
Mene, na primjer.

sati
27.08.2012., 18:40
Grupna meditacija na otvorenom - Beograd, Kalemegdan, 26. avgust 2012.

http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/budizam/P8090069.jpg

sati
28.08.2012., 13:02
Veza između svesnosti i prepoznavanja

Prvi korak na putu našeg napretka, prvi elemenat probuđenja, naziva se “sati”. “Sati” je reč koja bi trebalo da je poznata većini budista. Međutim, nažalost, mnogi je razumeju na prilično širok način, čak netačno. Najčešće se prevodi kao „svesnost“ ili „pažljivost“, što su naoko pozitivne osobine uma. „Sati“, međutim, ne znači ni jedno, ni drugo. Reč „sati“ dolazi od korena „sara“, koji znači setiti se ili podsetiti se. Ovaj koren nalazimo u standardnoj formuli „uzimanja utočišta“ u Budi, učenju i njegovim probuđenim učenicima. Na primer, „buddhaṃ saraṇaṃ gacchāmi“ – „Uzimam Budu kao saraṇa“. Reč „saraṇa“ je obično prevodi kao „utočište“, što zaista i može da znači. Ista reč znači, međutim, i „predmet podsećanja“, tj. nešto čega se podsetimo u teškim trenucima.

Zaista, to je upravo ono što je nas je Buda ohrabrivao da uradimo kada smo u nevolji. Rekao je: “maṃ anussareyyātha” – “treba da se podsetite mene”, jer misli o pročišćenosti Budinoj bi mogle da nas uteše u trenucima očajanja. Slične prakse postoje u mnogim religijama sveta, s ciljem da uliju veru i hrabrost u teškim vremenima, dakle nema ničeg posebno budističkog u tome.

Na osnovu ovog objašnjenja, međutim, možemo videti da “sati”, sama osnova na kojoj gradimo našu praksu, ima veze is a prizivanjem u um ili držanjem na umu. Reč sati se nekad koristi da označi sećanje na stvari koje su se dogodile u prošlosti ili razmišljanje o stvarima koje će se dogoditi u budućnosti. U kontekstu elemenata probuđenja, međutim, ona označava jedino podsećanje na sadašnji trenutak. Pravo značenje je da zapravo prizove u um objektivnu prirodu iskustva, izbegavajući sve naše projekcije, uopštavanja i procenjivanja onoga što je pred nama.

Prema Abhidhammi, sati nastaje na osnovu pouzdanog prepoznavanja (thīra-saññā). Dok uobičajeno prepoznavanje (saññā) nije dovoljno da um održi u stanju objektivne svesnosti, kada jednom učvrstimo ili potvrdimo to prepoznavanje, ne dopuštajući umu da ode dalje od jednostavne svesnosti objekta kakav zaista jeste, naši umovi će prodreti u njegovu pravu prirodu, razgoneći sve sumnje o njegovoj pravoj suštini kao nećemo za šta se treba ili ne treba vezati.

Zato bi sati bilo bolje prevoditi sa “prepoznavanje”. To je namerno i istrajno prepoznavanje koje nam uvek iznova omogućuje da objekte našeg iskustva vidimo onakvim kakvi zaista jesu.

Ovo objašnjenje, koje se nekima može učiniti pomalo suvoparno, neophodno je da nam pomogne u razumevanju onoga na šta je Buda zaista mislio u Satipaṭṭḥāna sutti kada je rekao: “Kada hoda, on potpuno razume: ‘Ja hodam’.” Jasno je da on nije mislio da treba da budemo svesni da hodamo, jer svesnost je zajednička i životinjama i ljudima. Jednostavno prepoznavanje da hodamo je nešto za šta nije potreban bilo kakav meditativni trening.

No, da bismo “potpuno razumeli” (pađānāti), moramo negovati mentalni kvalitet “sati” ili pouzdano prepoznavanje (thīra-saññā), tako što sebe podsećamo na suštinsku prirodu iskustva kakvo je “hodanje”. Podsećajući sebe onoga što smo već prepoznali na ovakav način ekvivalentno je zaustavljanju prirodnog napredovanja uma u projekcije, vezivanje, traganje, nadograđivanje i, na kraju, u patnju.

Još jedan način razumevanja ove aktivnosti utvrđivanja svog prepoznavanja jeste kroz mantru, tradicionalnu meditativnu alatku koju su i budistički i nebudistički meditanti koristili milenijumima. Mantra se koristi za fokusiranje uma na neki objekat, zaustavljajući njegovu prirodnu sklonost da skače sa jednog objekta na drugi. Tradicionalno se tehnika mantre koristi za fokusiranje na nekakav konceptualni objekat, nešto što je meditanti stvorio u svom umu, sliku ili duhovni objekat kakav je bog ili anđeo.

Međutim, mantra se isto tako na sličan način može koristi kako bismo fiksirali um na neki stvarni objekat, bilo da je to fizička senzacija, osećaj, misao ili emocija. To je jedan način razumevanja pojma “sati” i kontekstu Satipaṭṭhāna suttee. Korišćenjem mantre se stabilizuje i učvršćuje naše golo prepoznavanje nekog iskustva kakvo ono zaista jeste, dopuštajući nam dag a vidimo jasno, bez predubeđenja ili projekcija id a tako otklonimo svako pogrešno razumevanje zasnovano na obmani ili neznanju.

Kada jednom u sebi razvijemo sati, naši umovi će prirodno naginjati posmatranju prirode fenomena; baš kao što neko ko vidi tigra, takođe vidi i njegove pruge; posmatranje karakteristika svakog objekta našeg iskustva postaće neizbežno. Bićemo prinuđeni da jasno vidimo istinsku prirodu svega za šta se vezujemo, kao i posledice takvog vezivanja. Videćemo da su objekti našeg iskustva svi do jednog prolazni, nezadovoljavajući i izvan naše kontrole; videćemo da je vezivanje za takve stvari slično lupanju glavom u zid – bolno i krajnje besmisleno.

Noah Yuttadhammo

sati
29.08.2012., 08:20
Sajt o umetnosti Gandhare, u okviru izlozbe "Budisticko nasledje Pakistana"
http://sites.asiasociety.org/gandhara/


http://sites.asiasociety.org/gandhara/wp-content/uploads/2011/03/2011.01.01.20-680x1024.jpg

sati
29.08.2012., 19:26
Kakvo je stanje uma pre nego što se javi želja? Ono je zapravo sasvim u redu, zar ne? Um koji ne uznemirava bilo kakva želja je smiren. Tek kada želja počne da raste osetimo svrab; ali ako se odmah počešemo – smesta zadovoljivši želju a da nismo zastali da je bolje pogledamo – nećemo zapaziti koliko želja može da bude iritirajuća. Kada nama vlada želja, propuštamo da vidim šta je ona zapravo. Želja je jednostavno pokret unutar svesti – talas na površini okeana. Međutim, naše iskustvo najčešće nije takvo: kada se javi želja, mi smo uglavnom njome uznemireni.

I pošto se želja pojavila, na raspolaganju su nam tri mogućnosti. Možemo je zadovoljiti, tako da je se istog trenutka oslobodimo i takvo oslobađanje od iritacije možemo doživeti kao zadovoljstvo. Najčešće idemo tim putem, ali time ujedno i jačamo snagu želje i potrebu njenog zadovoljenja. Na duži rok obično postajemo manje smireni. Sledeća opcija koja nam je na raspolaganju jeste potiskivanje želje i pretvaranje da ne želimo bilo šta – što znači slepo poricanje. Treća mogućnost je da tu želju zadržimo u fo­ku­su svesti. Mi možemo da je zadržimo. I kao rezultat toga do­ga­đa se nešto divno. Energija koju smo doživljavali kao želju is­pos­tav­lja se kao sirova energija. Ta energija zaista može da moti­vi­še našu praksu i odvede nas do mnogo veće sreće nego što je ona ako smesta zadovoljimo želju koja se javila. Dakle, frustriranje želje nije nešto namenjeno šaci čudaka ili mentalnih bolesnika koji žive u manastirima zato što ni ne znaju kako da uživaju u životu. Sa­mo­obuz­da­va­nje je zapravo učenje kako da dopremo do izvora energije duboko u nama.

Ađan Munindo: Neočekivana sloboda

sati
31.08.2012., 08:29
Emocije

Ono što nazivam alatima jesu načini na koje radimo sa našim takozvanim negativnim emocijama, sa našim demonima. Zanimljivo je napraviti listu onih emocija koje nas nekad uznemire. Možete se zapitati koji su sve to demoni: kako se zovu te emocije? Duga je to lista: strah, stid, požuda, ljubomora, pohlepa, bes, nepoverenje, tuga, krivica, samosažaljenje, nesigurnost, usamljenost, sumnja i tako dalje. Duga lista i mislim da nema čoveka koji voli emocije na toj listi.

Alat za rad sa njima jeste da ih vidimo kao prilike, iskustva na osnovu kojih učimo, i da se otvorimo prema njima. Time što ih mrzimo, ne volimo ili im se opiremo, mi im zapravo dajemo mnogo snage. Znam da nije lako, ali polako, polako, mislim da možemo naučiti da se otvorimo prema tim emocijama.

Jedna stvar u vezi sa tim je da kad se jednom pojave, nismo time iznenađeni! Često u okviru našeg modela savršenosti nema mesta za takve emocije, smatramo da ne bi trebalo da ih imamo. Pretpostavljam da samo probuđeni ljudi možda nemaju takve neprijatne emocije. Ali pošto smo mi još uvek obični ljudi, pošto smo još uvek nesavršeni, ne bi trebalo da budemo iznenađeni kada se pojave. To da nismo iznenađeni i da smo otvoreni su u vezi jedno sa drugim...

Godwin Samararatne: Learning Through Meditation


ceo govor ovde
http://forum.yu-budizam.com/theravada/emocije/

sati
01.09.2012., 09:57
PUN MESEC - subota, 1. september

Dar Učenja sve druge darove nadmašuje,
ukus Učenja sve druge ukuse nadmašuje,
užitak Učenja svaki drugi užitak nadmašuje,
iskorenjivanje žudnje svaku patnju pobeđuje.

Dhammapada, strofa 354


Ovi stihovi su uvek istiniti, gde god da se nalazimo na putu praktikovanja Dhamme. Za one koji su na početku, divno je posedovati poverenje u mapu koju držimo u rukama. Drugi, koji su već poodmakli, prepoznaće nadahnuće i radost koje i kratki bleskovi istine mogu doneti. A potpuno ostvarena bića, koja su stigla na cilj, napajaju se ushićenjem koje donosi oslobađanje od tereta patnje. Kada nas naše navike da se izgubimo u žudnji povuku nadole, lepota neuprljanog srca nestaje sa vidika; život postaje bezukusan i mi zaboravimo na mnoge darove koje smo primili. U tim trenucima, zamislite učiteljev osmeh i blagu opomenu: "Ponovo kreni, korak po korak."

S ljubavlju,
monah Munindo

http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif

sati
01.09.2012., 16:56
Lepe slike nastale tokom snimanja dokumentarnog filma o budizmu u Americi "Seeking Heartwood"

http://seekingheartwood.com/photo-gallery/

Uživajte!

:)

sati
02.09.2012., 18:42
608. Delovanje, ne slepe reakcije

Kad pomažemo drugima, vrlo je važno imati u sebi taj kvalitet ravnoteže -- biti ohlađen, ali ne i hladan. Nekada, dok pomažemo drugima, stvaramo patnju za sebe, zato što reagujemo, umesto da samo delujemo. Kada reagujemo pomažući drugima, postajemo emocionalno uznemireni i izbačeni iz ravnoteže. Delovanje je međutim pokušaj da uradimo nešto, održavajući pri tome jasan um. Važno je naučiti delovati, a ne reagovati, u bilo kakvoj situaciji da smo. No, pošto ste još uvek obično ljudsko biće, moguće je da ćete i dalje reagovati, umesto da delujete. U tom slučaju zapitajte se: "Zašto reagujem?" Možda ćete nešto naučiti iz tog iskustva i u idealnom slučaju podsetiti sebe da sledeći put ne reagujete, već delujete.

Obično reagujemo zato što smo iznenađeni. I opet, ljudski je biti iznenađen, zato što svi u glavi imamo različite modele i očekivanja kakve stvari treba da budu. Kad se nešto dogodi, a u suprotnosti je sa našim modelom i očekivanjima, iznenadimo se i reagujemo na to. Ljudski je imati ideje i modele, ali kada reagujete, možete barem razmišljati o tome. Zapitajte se koji je to vaš model, koja očekivanja imate.

Ali nemojte da gajite ideju: neću reagovati. Jer ako izgradite u sebi taj ideal nereagovanja, tada kada ipak budete reagovali, odmah ćete reagovati i na to. Kada reagujete, sprijateljite se sa tim i probajte da o tome promislite na vrlo blag i prijateljski način. Inače ćete sebi davati samo nove minuse. Ovo je vrlo važno.

Godwin Samararatne: Loving-Kindness

<3

sati
05.09.2012., 15:37
budistički sajt za decu

BuddhaMind (http://www.buddhamind.info/index.htm)

Anonimni xy
05.09.2012., 18:18
TKO JE BUDA SATI ?

(osim što je bio budan)

sati
06.09.2012., 19:26
BUDA SATI ne postoji :)

-------------------------------------

609. Pogrešna gledišta

Kada stvorimo ispravno razumevanje u svom srcu, spokojni smo gde god da smo. Ali zato što još uvek imamo pogrešna gledišta, još uvek verujemo u ideje koje su otrovne, nismo spokojni. Živeti na takav način je isto što i biti crv. Mesto na kojem on živi je prljavo; hrana koju jede je prljava. To što on jede ne čini se kao prava hrana, ali izgleda pogodno za crva. Uzmite štap i pokušajte da ga izvadite iz izmeta kojim se hrani i posmatrajte šta se događa. On će se migoljiti i migoljiti, željan da se vrati u onu gomilu izmeta u kojoj je i do tada bio. Tek tu se dobro oseća.

Ajahn Chah: Simply So!


http://i1.squidoocdn.com/resize/squidoo_images/250/draft_lens19657406module160648307photo_1343343931a--.gif

sati
07.09.2012., 08:53
610. Misli

Nije potrebno da se upinješ da kontrolišeš svoje misli.
Dovoljno je da se potrudiš da one ne kontrolišu tebe.

Marian Oden
07.09.2012., 23:03
A možeš li pojasniti kako razlikovati svjesnost od ugodnog, ili ponekad i neugodnog osjećaja koji se nekad javi i potpuno zaokupira pažnju?

sati
09.09.2012., 09:09
A možeš li pojasniti kako razlikovati svjesnost od ugodnog, ili ponekad i neugodnog osjećaja koji se nekad javi i potpuno zaokupira pažnju?

Nije mi baš jasno pitanje, ako je meni upućeno.
Kako razlikovati svesnost i osećaj?

Svesnost ne možeš razlikovati, jer je ona ta koja razlikuje, između ostalog ugodne i neugodne osećaje. To je kao kad bi pitao kako da vidiš sopstveno oko.
Jednostavno, svesnost ili postoji ili ne i tada si rastresen.
Kao što je i oko, otvoreno ili zatvoreno.

Valjda sam odgovorio na to što si pitao.

sati
09.09.2012., 09:15
611. O Metti i majmunima

Neki ljudi misle - nekoliko nedelja meditacije i svi njihovi problemi će biti rešeni, životni put će im od tada ići samo naviše. To nije tačno. Redovna meditacija će svakako doneti pozitivne promene, ali to ne znači da nikada nećete imati problema. Hoćete. Isto tako, neki ljudi misle da ako praktikuju metta meditaciju, meditaciju prijateljske ljubavi, zlovolja, odbojnost, ljutito gunđanje, osvetoljubivost ili sitna iritacija nikada neće ponovo uprljati njihovo srce. Nažalost, hoće.

Početkom 90-ih godina prošlog veka proveo sam nekoliko meseci u jednom hramu u Delhiju. Bio sam dobio sobu sa starim tibetanskim monahom koji je tamo živeo već nekoliko godina. U početku sam bio malo nezadovoljan tim, jer nisam želeo da delim svoj prostor sa drugom osobom, ali je to bio ljubazan starac i dobili smo se slagali. On je meditirao jedan sat svako jutro i ja bih mu se pridružio. Imali smo interesantne razgovore o Dhammi, a iako nije bio suviše učen, imao je dosta iskustva u meditaciji. Ja sam u to vreme bio vrlo fokusiran na metta meditaciju i trudio sam se da budem što više od pomoći i obziran prema svakome što sam mogao u datoj situaciji. Ovo se pokazalo lak zadatak sa Lamađijem (tako su ga svi zvali) i većinom ostalih u hramu. Ali čak i na ulici, tokom kupovine ili korišćenja prevoza to mi je polazilo od ruke sa prilično uspeha. Kao rezultat svoje prakse, postigao sam stanje znatne vedrine, uz povremene periode blaženstva. Bio sam veoma ohrabren tom praksom.

Jednog dana, iz razloga kojeg ne mogu da se setim, odlučio sam da posetim delhijski zoološki vrt. Kada znate kako siromašni ljudi u Indiji žive, nije iznenađujuće da su zoološku vrtovi toliko strašni. Životinje su u ovom bile zatvorene u malim kavezima ili betonskim boksovima i izgledale su neuhranjene, šugave i nesrećne. Kada sam stigao do kaveza sa šimpanzom tamo je već stajao jedan krupan čovek, zajedno sa svojom malom ćerkom. Imala je vreću punu suvog hleba, a on je držao dugi zeleni štap. Šimpanza je videla hleb i očekivala je da dobiju nešto da jede. Onda je došla do rešetaka, pomno zureći u devojčicu. Čovek je uzeo parče hleba iz njegove kćerke, pružio ga, a kada je šimpanza posegnuo za njom, zviznuo ga je onim štapom po ruci. Šimpanza je vrištala od bola, a zatim počela da skače gore-dole od besa. Devojčica je vruštala od oduševljenja, a onda je njen otac počeo da vuče štap napred-nazad po rešetkama, od čega se šimpanza u strahu smestio u zadnjem delu kaveza. Bio sam potpuno užasnut, ne samo čovekovom zlobom, već i zbog jezivog primera koji je davao svojoj kćerki. U vatri ogorčenja sam oteo štap od njega i rekao mu u lice šta mislim o njemu. Gledao me je otvorenih čeljusti za trenutak, a onda je počeo da on viče na mene. Ova ružna prepirka je potrajala neko vreme, čitava grupa ljudi se okupila, sve dok na kraju nismo rekli šta smo imali jedan o drugom i ljutiko s eokrenuli svaki na svoju stranu. Čitav put kući sam bio u stanju bes ai uznemirenosti, po glavi su mi jurile razne misli. Nazad u hramu sam zgrabio prvog monaha kojeg sam video i opisao mu ceo incident. Njegov neuspeh da se poistoveti sa mojim besom nije mi nimalo pomogla da se stišam. Otišao sam u svoju sobu, seo na krevet i pokušao da se smirim. Kako se moj bes smanjivao, odjednom mi je sinulo da je moja praksa svih prethodnih meseci potpuno propala. "Bože! Šta sam uradio! Šta su ti ljudi u zoološkom vrtu mislili kada su me videli, mene monaha, crvenog lica, kako vičem i gestikuliram". Počeo sam da se osećam prilično jadno. Do trenutka kad se Lamađi vratio, već sam bio sasvim depresivan. On je osetio da nešto nije u redu i pitao me je u čemu je problem. Kad sam mu objasnio, završio sam rečima: "Bolje da uošte nisam ni otvorio usta." "Ne Bhanteđi, uradili ste pravu stvar", rekao je. "Ali ste to uradili na pogrešan način. To i nije iznenađenje. Niste arahat ili bodhisatva. Vi još uvek imate nečistoće i imaćete ih još dugo. Ali vi rastete, menjate se i iskreni ste. Ja sam to video čak i za ovo kratko vreme koje ste bili ovde. Taj čovek u zoološkom vrtu verovatno još uvek ne shvata kakvu je pogrešku napravio, verovatno je i ponosan ako vas je izgrdio. I sada vi sedite ovde i kajete se zbog onog što ste uradili. To znači da vas Dhamma već menja. U budućnosti ćete nastaviti da naprave greške, podlegaćete iskušenjima i provokacijama. Nemojte biti previše strogi prema sebi. Sve dok se držite svoje odluke, dokle god održavate poverenje u Dhammi, bićete u redu." Onda je ustao, potapšao me po vrhu moje glave kao što je obično činio, i skuvao nam čaj. Njegove reči nisu mi tog trenutka pomogle da se bolje osećam, ali narednih nekoliko dana što sam više o njima mislio više o njima, znao sam da je bio u pravu.

Buda je rekao. "Baš kao što se obala velikog okeana postepeno spušta u dubinu, pada postepeno, bez naglih skokova, isto tako su i Dhamma i disciplina postepen put, postepen trening, postepena praksa." (Ud.54). Nerealno je misliti da samo zato što radimo metta meditaciju i pokušavamo da postupamo sa mnogo dobrote, da nikada nećemo izgubiti živce, postati razdražljivi ili osuđivati druge. Svi mi svoje putovanje plemenitim osmostrukim putempočinjemo noseći različit prtljag, svi njime napredujemo drugačijim tempom, svi na različitim mestima pravimo pauzu da se odmorimo. Održavajući svoju posvećenost duhovnom životu, trebalo bi da budete strpljivi sa sobom i ne precenjuje svoj napredak. Kada vas ljutnja preplavi, kao što se ponekad može desiti, budite svesni posla koji je još uvek pred vama, ali isto tako podsetite sami sebe da se polako, ali sigurno ipak krećete napred.

Šravasti Dhammika

drDIRHED
09.09.2012., 13:05
Hvala Sati,
zadnja priča došla mi je kao naručena, a nije prvi put da me muče neke sumnje i dileme i onda tu naletim na baš ono što mi treba.
Samo nastavi tako:)

Marian Oden
09.09.2012., 15:13
Nije mi baš jasno pitanje, ako je meni upućeno.
Kako razlikovati svesnost i osećaj?

Svesnost ne možeš razlikovati, jer je ona ta koja razlikuje, između ostalog ugodne i neugodne osećaje. To je kao kad bi pitao kako da vidiš sopstveno oko.
Jednostavno, svesnost ili postoji ili ne i tada si rastresen.
Kao što je i oko, otvoreno ili zatvoreno.

Valjda sam odgovorio na to što si pitao.

Loše sam formulirao pitanje. Ako se poistovjetimo sa nekim osjećajem i počnemo misliti o nečemu i osjećati, kako se vratiti u sadašnji trenutak? Jer se toliko možemo poistovjetiti sa nečim da ga uopće nismo ni svjesni, niti želimo biti svjesni. Zanimalo bi me kako odoljeti želji za identificiranjem sa raznim očekivanjima i možemo li uopće ukloniti tu želju, potrebu za identificiranjem, što li je već...

antik
09.09.2012., 19:46
http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/c9.0.403.403/p403x403/377365_440961119288718_110528895_n.jpg

Realnost ljudskog života je njegov kraj. Tko je toga svjestan, 1000 x se više raduje svakom trenutku sadašnjosti !

สัพเพ สังขารา อนิจจา-สังขารทั้งปวงไม่เที่ยง.....

สัพเพ สังขารา ทุกขา-สังขารทั้งปวงเป็นทุกข์.......

สัพเพ ธัมมา อนัตตา-ธรรมทั้งปวงไม่มีตัวตน.......

Marian Oden
09.09.2012., 19:55
E što je taj čovjek na slici bio svjestan, bio je... Lešinari su svjesni okusa njegovog mesa.

Tako inspirirajuća slika!

sati
09.09.2012., 20:45
Loše sam formulirao pitanje. Ako se poistovjetimo sa nekim osjećajem i počnemo misliti o nečemu i osjećati, kako se vratiti u sadašnji trenutak? Jer se toliko možemo poistovjetiti sa nečim da ga uopće nismo ni svjesni, niti želimo biti svjesni. Zanimalo bi me kako odoljeti želji za identificiranjem sa raznim očekivanjima i možemo li uopće ukloniti tu želju, potrebu za identificiranjem, što li je već...

Mi smo uglavnom sve vreme poistovećeni sa nečim: osećaj, ideja, namera, sećanja itd. Što znači da smo sve vreme odsutni iz sopstvenog života :)

Kako se u njega vratiti? Na isti način kako smo i otišli. Upornim ponavljanjem, ali ne više "onesvešćivanja", već sada čina osvešćivanja. Dakle, vežbanjem jednu naviku zamenjujemo drugom. Što znači -- meditacijom. Nema drugog, a ni trećeg :)

Kako konkretno vežbati?
Imaš uputstva ovde
Literatura (http://www.yu-budizam.com/knjige/knjige.html)

Marian Oden
09.09.2012., 21:04
Mi želimo svo vrijeme biti poistovjećeni sa nečim, i valjda vidimo olakšanje kad izgubimo sebe u željama, namjerama, itd... Ja smatram da želimo biti nešto što nismo jer ne volimo sebe... To je najveći problem.

Imam već literaturu koju si poslao, i odlična je! Toliko ima materijala iz kojeg naučiti, samo nigdje onog srcem i glavom tko to treba zapamtiti. Hvala na linku, evo i od mene nešto sadržajno o Budizmu.

Vodič kroz Budizam od A do Ž (http://www.yu-budizam.com/adoz/index.html)

drDIRHED
09.09.2012., 21:37
http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/c9.0.403.403/p403x403/377365_440961119288718_110528895_n.jpg

Realnost ljudskog života je njegov kraj. Tko je toga svjestan, 1000 x se više raduje svakom trenutku sadašnjosti !

สัพเพ สังขารา อนิจจา-สังขารทั้งปวงไม่เที่ยง.....

สัพเพ สังขารา ทุกขา-สังขารทั้งปวงเป็นทุกข์.......

สัพเพ ธัมมา อนัตตา-ธรรมทั้งปวงไม่มีตัวตน.......

Hvala na nadahnjujućoj slici.
Baš sam nedavno čitao o budističkoj meditaciji koja se zove asubha, kada praktikant promatra takve prizore i ponavlja nešto kao "ovo je moja sudbina i sudbina svakog čovjeka i to je neizbježno".

sati
10.09.2012., 08:41
Mi želimo svo vrijeme biti poistovjećeni sa nečim, i valjda vidimo olakšanje kad izgubimo sebe u željama, namjerama, itd... Ja smatram da želimo biti nešto što nismo jer ne volimo sebe... To je najveći problem.

Imam već literaturu koju si poslao, i odlična je! Toliko ima materijala iz kojeg naučiti, samo nigdje onog srcem i glavom tko to treba zapamtiti. Hvala na linku, evo i od mene nešto sadržajno o Budizmu.

Vodič kroz Budizam od A do Ž (http://www.yu-budizam.com/adoz/index.html)

Taj ne dolazi niotkuda. Treba ga strpljivo razvijati u sebi, vezbajuci um. Uporno. Mudro. Svakog dana.

I savetovao bih ti da odes na neki kurs meditacije, koji bi ti dao pocetnu energiju, znanje i samopouzdanje za vezbanje.

sati
11.09.2012., 08:41
612. Dva traganja

Postoje dve vrste traganja na ovome svetu, ali većina ljudi posvećuje se jedino traganju za novcem i imetkom. Ta vrsta traganja jeste neophodna; nemoguće je za bilo koga da proživi svoj život bez ulaganja napora da sebi obezbedi takve stvari. Ali one su podrška samo za telo. Kakve god spoljašnje stvari da obezbedimo, sve je to samo hrana za telo. I jako mnogo ljudi se veoma trudi da pronađe hranu za svoje telo, ali tek retki ulože napor da sebi obezbede hranu za srce i um. Meditiranje jeste hrana za vaš um i srce.

Ajaan Tong Sirimangalo


http://motoburg.com/images/ferrari-california-04.jpg

kimuuuuuu
12.09.2012., 02:55
Čuo sam dosta o meditiranju i zanima me kako to mogu početi i koja meditacija je najbolja..želim se maknuti od sveg to materijalizma i pronaci mir i najracionalnije odgovore na trenutne probleme i situacije!?

hanna69
12.09.2012., 09:01
Čuo sam dosta o meditiranju i zanima me kako to mogu početi i koja meditacija je najbolja..želim se maknuti od sveg to materijalizma i pronaci mir i najracionalnije odgovore na trenutne probleme i situacije!?

Beyond Mindfulness in Plain English - Bhante Henepola Gunaratana
http://www.amazon.com/Beyond-Mindfulness-Plain-English-Introductory/dp/0861715292

http://www.dhamma.org/

sati
12.09.2012., 09:22
Beyond Mindfulness in Plain English - Bhante Henepola Gunaratana
http://www.amazon.com/Beyond-Mindfulness-Plain-English-Introductory/dp/0861715292

http://www.dhamma.org/

Nemoj odmah "beyond". Nek krene od "before" :D

Henepola Gunaratana: Meditacija za početnike (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Gunaratana.pdf)

sati
12.09.2012., 09:23
Najbolji način da se neko potpuno upropasti je dati mu sve što poželi.

Ajahn Yuttadhammo



http://thecontaminated.com/wp-content/uploads/2007/12/luxury-tunned-bus-1.jpg

Sergio80
12.09.2012., 15:44
612. Dva traganja

Postoje dve vrste traganja na ovome svetu, ali većina ljudi posvećuje se jedino traganju za novcem i imetkom. Ta vrsta traganja jeste neophodna; nemoguće je za bilo koga da proživi svoj život bez ulaganja napora da sebi obezbedi takve stvari. Ali one su podrška samo za telo. Kakve god spoljašnje stvari da obezbedimo, sve je to samo hrana za telo. I jako mnogo ljudi se veoma trudi da pronađe hranu za svoje telo, ali tek retki ulože napor da sebi obezbede hranu za srce i um. Meditiranje jeste hrana za vaš um i srce.

Ajaan Tong Sirimangalo


http://motoburg.com/images/ferrari-california-04.jpg

Naravno to je tocno jer ako nemas para jedva mozes prezivit a sve kosta i nista nije besplatno osim zraka kojeg udisemo. Kada se covjek bori da bi prezivio nikakva duhovnost ga nece interesirati jer je u toj situaciji ipak nebitna stvar. Kada imas kucu, stan i uz to svaki mjesec novaca kao dvije prosjecne place a da ne radis, da ne ovisis o radu onda je to dosta dobra situacija i onda covjek da jos radi malo na sebi, na svojim emocijama, da ih osvjestava, da osvjestava svoju mehanicnost i da na nju ne reagira... e onda je to prava stvar. I cista je budalastina kada netko kaze sto ce ti pare, hebes pare nije sve u parama. Ma u parama nije sve ali skoro je sve. Naravno da ima i nekih ljudi kojima se zivo hebe za novac i nije ih briga za nista, zive kako zive i zadovoljni su sa time sto su flegmatici ali realnost je takva da su pare jako potrebne da bi covjek bio zadovoljan i imao neki temelj, sigurnost i mogucnost izbora.

naravno da se moze spavati u satoru, hraniti se u puckoj kuhinji, ne kupati se po pola godine i tako prezivljavati ali jel to zivot?

Evo bas mi je palo na pamet sto bi bio najbolji rizik. Pokusat opljackat banku, ako uspijes do kraja zivota zivis ko kralj a ukoliko ne uspijes ipak neces biti gladan jer u zatvoru covjek ima besplatni smjestaj i hranu. :D

sati
13.09.2012., 08:28
Monasi, postoje dva dara. Koja dva? Dar materijalnih stvari i dar Učenja.
To su, monasi, dva dara. Između ta dva, bolji je dar Učenja.

Buda
AN II:144

sati
13.09.2012., 08:29
Najbolji način da se neko potpuno upropasti je dati mu sve što poželi.

Ajahn Yuttadhammo



http://thecontaminated.com/wp-content/uploads/2007/12/luxury-tunned-bus-1.jpg

Sergio80
13.09.2012., 15:10
Monasi, postoje dva dara. Koja dva? Dar materijalnih stvari i dar Učenja.
To su, monasi, dva dara. Između ta dva, bolji je dar Učenja.

Buda
AN II:144

Idealna kombinacija je imati zdrav razum, biti mudar i da ti baba ostavi nekih 500 000 eura.

:D

ekvator
15.09.2012., 07:59
bok
pratim ovu temu neko vrijeme
proučavam budizam, meditaciju, karmu....
zanima me iz kojeg izvora vadite izreke koje je rekao Buda i ostali, možete li mi preporučiti neku dobru literaturu za čitanje o budizmu, može i nešto s pojmovima, o povijesti
u knjižnici nisam našla ništa takvoga, samo nečije osobne zabilješke-ne znam više tko je bio autor

sati
15.09.2012., 10:07
bok
pratim ovu temu neko vrijeme
proučavam budizam, meditaciju, karmu....
zanima me iz kojeg izvora vadite izreke koje je rekao Buda i ostali, možete li mi preporučiti neku dobru literaturu za čitanje o budizmu, može i nešto s pojmovima, o povijesti
u knjižnici nisam našla ništa takvoga, samo nečije osobne zabilješke-ne znam više tko je bio autor

Budine izreke vadim iz budističkog kanona
Sutta pitaka (http://www.yu-budizam.com/canon/sutta.html)

a ostale iz različitih knjiga savremenih budističkih autora, kao što stoji ispod svakog citata.

Dobra literatura je ovde Knjige (http://www.yu-budizam.com/knjige/knjige.html)
a siguran sam da će vas zanimati i ovaj sajt koji je pre neki dan bio citiran
Budizam od A do Z (http://www.yu-budizam.com/adoz/index.html)

Eto, dovoljno za početak :)

sati
15.09.2012., 10:08
MLAD MESEC - subota, 14. septembar 2012.

Ne preziri ono što dobiješ,
ne živi zavideći drugima.
Monah kog zavist muči
do sabranosti ne doseže,
Ako monah ne prezire ono što dobije,
makar to bilo i malo,
njega zaista bogovi hvale
kao biće čista života i marljivo.

Dhammapada, strofe 365-6


Ova jednostavna istina nam izmiče. Nažalost, tako lako se divimo i podražavamo one koji nisu posebno mudri. Zato, ovde, veoma mudrar učitelj stavlja ogledalo pred nas i pita: "Vidiš li šta radiš? Jesi li u stanju da razumeš zašto si nesrećan?" On nas time ne kritikuje, ne osuđuje, ali nas ni ne pušta da nastavimo dalje gonjeni svojim navikama. Vođen saosećanjem, podstiče nas da vidimo posledice naše nepažnje. Ponekad nam se može učiniti da uvek postoji još nešto što treba da učinimo, da steknemo ili da se oslobodimo. Čak i duhovni život može se učiniti dosadnom rutinom. Uporno verovanje u ono kako nam se stvari čine nije put ka miru. Ali umesto samosažaljenja, može nas isto tako ispuniti zadovoljenost, ako prestanemo da nepromišljeno stalno upoređujemo sebe sa drugima.

S ljubavlju
monah Munindo

http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif

sati
15.09.2012., 16:49
Konferencija za budistkinje

The 13th Sakyadhita International Conference on Buddhist Women (http://www.sakyadhita.org)

http://www.sakyadhita.org/home/home-media/Tara%20Dance-x380.jpg

antik
17.09.2012., 13:14
“Nemoj reći da su stvari prolazne, jer svaki od naših trenutaka najavljuje vječnost.”

Buda


“Novac koji daješ svešteniku ne dobija Buda.”

Korejska poslovica





Obični ljudi grade odnose iz interesa ili na račun seksualne privlačnosti. Njihova inspiracija ne izvire iz duhovnog izvora, nego je traže u primitivnijim zadovoljstvima.

Tko traži iz vana - SANJA, a tko traži iznutra - BUDI SE.
Svaki čovjek za granice svijeta uzima granice vlastite vizije.

Ljudi su zabrinuti zbog mnogih nebitnih stvari, a na drugoj strani nitko ništa ne poduzima odgoditi izvjesnu smrt.

Buda

Beljki
17.09.2012., 13:24
Najbolji način da se neko potpuno upropasti je dati mu sve što poželi.

Ajahn Yuttadhammo



Cika nema pojma. Mit o Budinom zivotu ukazuje na suprotno. Takodjer kad pogledam neke poznate vjerske figure medju gomilom prevaranata i par onih koji nisu zanimljiv je nesrazmjer u smislu da sam puno rjedje nletio da su oni koji su imali pa to napustili radi trazenja "smisla" kojeg im lova nije dala zavrsili u zloupotrebi religioznosti, dok je kod onih koji nikad nisu imali opasnost da ih zelje puknu i kad obuku mantju pa cak kroz svoje sekte i sektice te zelje pocnu ispunjavati veca.

Najbolji nacin da se netko upropasti je da zeli, a nema.

sati
18.09.2012., 08:45
Odnosi

To kako se odnosimo prema drugima zavisiće od toga kako se odnosimo prema sebi. Ako sebe stalno kritikujete, tada ćete kritikovati i druge. Ako nemate poverenja u sebe, biće vam vrlo teško da imate poverenja u druge. Ako se osećate nesigurnima, drugi ljudi će biti izvor velike nesigurnosti za vas. Zbog toga je bitno kada govorimo o odnosima, da nam bude jasno kako se odnosimo prema samima sebi. Zbog toga je meditacija prijateljske ljubavi (metta) toliko važna. Sa tom meditacijom možemo zaista da naučimo da budemo sopstveni najbolji prijatelj, a da naša zavisnost od drugih ljudi bude manja. Nekada se događa da koristimo druge ljude kako bismo prikrili sopstveni osećaj nedoraslosti situaciji. Na taj način drugim ljudima dajemo suviše energije i suviše moći. Dopuštamo da naša sreća ili nesreća zavise od drugih. Iako smo odrasli, još uvek imamo svoje igračke u obliku spoljašnjih stvari koje treba da nas zabave ili usreće. Slično deci, neprekidno menjamo te igračke. Kada imamo jednu, pomislimo: "Ova će da me usreći". Ali ubrzo smo nezadovoljni upravo tom igračkom i počinjemo da tragamo za nečim drugim. Čitav život tragamo za igračkama i na kraju smo još uvek nezadovoljni. Meditacija nam pomaže da postanemo sami svoja igračka: to je jedina razlika, ali vrlo krupna razlika.

Goodwin Samararatne: Relationships


http://www.coolhunting.com/giftguide/assets_c/2010/12/rope-toy-thumb-300x300-25123.jpg

sati
19.09.2012., 21:09
616. Ako pogrešite

Ako pogrešite, treba sebe da podsetite: "Ne iznenađuj se, još uvek nisi probuđen." I kada vidite nekog drugog da greši: "Ne budi iznenađen, ni on nije probuđen." Vrlo jednostavan, direktan način prihvatanja sebe, svoje ljudskosti, svojih nedostataka i prihvatanja nesavršenosti i ljudskosti drugih.

Goodwin Samararatne: Loving-Kindness

http://ak1.ostkcdn.com/images/products/P12955941a.jpg

antik
20.09.2012., 12:39
http://www.youtube.com/watch?v=oD15hk7Jq6U

Kratka priča o značaju i doprinosu Bude i njegovoj drevnoj mudrost

sati
20.09.2012., 18:59
617. Dva oblika meditacije

U budizmu postoje generalno dva oblika meditacije: meditacija za razvijanje smirenosti (samatha) i meditacija za razvijanje uvida ili mudrosti (vipassana). Meditacije koje se koriste za sticanje smirenosti i mirnoće koriste tehnike ''fiksiranja'' na jedan objekt, isključujući sve ostale objekte, da bi se kao rezultat stekla smirenost i usredotočenost na jednu tačku. Primeri ovoga su tehnike vizuelizacije, praćenja disanja, mantre i kontemplacije. Drugi oblik meditacije je sačinjen od vežbi za razvijanje svesnosti. To je posvećivanje potpune pažnje na najdominantniji objekt u vašem fizičkom ili mentalnom iskustv, sa svesnošću iz trenutka-u-trenutak. Ova meditativna pažnja vodi ka sticanju uvida.

Sposobnost da sobom uspešno vladate u meditaciji zavisi od toga da li ste u stanju da se odgovarajuće prilagodite ili ''fino podesite'' tokom vežbanja. Ova sposobnost je zasnovana na razumevanju ova dva oblika meditacije: npr. ukoliko postanete napeti ili napregnuti tokom meditacije uvida, promena na meditaciju smirenosti će umiriti i opustiti vaš um; ili ukoliko postanete umrtvljeni u fokusiranom stanju svesti tokom meditacije smirenosti, možete "oživeti" vaš um vežbanjem pažljivosti.

Ven. Pannyavaro: The Art of Attention


http://www.newearthinspiration.com/wp-content/uploads/meditation-tips-and-techniques-for-beginners.jpg

sati
20.09.2012., 19:20
http://www.youtube.com/watch?v=oD15hk7Jq6U

Kratka priča o značaju i doprinosu Bude i njegovoj drevnoj mudrost

Preslušao :)

Autor očigledno govori o citatu iz čuvenog Govora Kalamama. Ali ga je nažalost malo skratio. Naime, izvorni citat glasi:

"Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za posrednim zaključivanjima, za aksiomima, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su korisne, ove stvari nisu sramotne, njih ne kritikuju ni mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose korist i sreću ", tek tada se u njih upustite."

Dakle, autor s pravom govori o jednom kriterijumu prihvatanja, a to je da se sami uverimo kako je nešto korisno itd. Ali, slično nekim drugim savremenim autorima koji, u duhu našeg doba, ovaj govor vide kao slavopojku individualizmu, previđa drugi, podjednako važan kriterijum na osnovu kojeg se odlučujemo da neke stvari uradimo ili ne uradimo. A to je da te stvari "ne kritikuju ni mudraci". Vrlo važan detalj, koji nam govori da po logici stvari treba da pokušamo da budemo u kontaktu sa mudracima, a ne okruženi budalama. Naravno, odmah se postavlja pitanje, a ko su mudraci? Nema gotovog recepta za identifikaciju, moramo posmatrati kroz neko vreme i sami zaključiti. Dobri indikatori su postojanost, saosećajnost, sklad reči i dela i uz to rekao bih - dobar osećaj za humor. :)

sati
23.09.2012., 11:13
618. Moj učitelj, moj guru

Kada se nađete kraj teške osobe -- to može biti vaš momak ili devojka, sused ili šef -- vrlo je dobra vežba da na tu osobu gledate kao na svog učitelja, kao na svog gurua. Sve su to vrlo moćni gurui, jer oni zaista pred vas postavljaju ogledalo. Beskorisno je pokušavati da razbijemo ogledalo. Mudrije je obratiti pažnju na odraz u tom ogledalu i videti šta se sa njim događa.

Sa meditacijom težište prebacujemo unutar sebe. Kada se nađete na mestu gde treba da komunicirate sa teškim ljudima ili situacijama, umesto da budete ulovljeni u ono što je izvan vas, učite da gledate u sopstveni um. U svakodnevnom životu, dolazeći u kontakt sa mnogim ljudima, počinjete da posmatrate svoje reakcije. Posmatrate emocije koje naviru i misli koje se javljaju.

I možemo osetiti zahvalnost prema tim teškim ljudima, jer nam omogućuju da vidimo šta se događa u našem umu. Zaista nam obezbeđuju priliku da radimo sa sopstvenim umom. Možete li da kažete: "Kad bih samo imao više učitelja, više gurua kao što su oni"? Kada u životu imamo takvu otvorenost da učimo od drugih ljudi, tada smo u stanju da učimo od bilo kojeg iskustva. Sve što doživimo može biti poduka i to je jedan zaista lep način življenja.

Godwin Samararatne: Relationships


http://www.zlatnicovjek.com/wp-content/uploads/2011/10/mirror-reflection-in-sphere.jpg

NobleWarrior
24.09.2012., 15:11
Miroljubivi budisti,sta rekose vase vrhovne budisticke glave povodom pokolja,genocida pocinjenog od strane budista nad muslimanima u Mijanmaru,osudi li ijedan mirotvorac te dogadjaje??

drDIRHED
24.09.2012., 20:28
Ne treba se obazirati na tuđe greške,
na ono što jesu ili nisu učinili.
Prije se treba zamisliti nad onim što smo sami učinili
i što smo propustili da učinimo.

Dhammapada

sati
26.09.2012., 14:21
619. Ljudske mašine

Savremeno društvo nas obično tako uslovljava da budemo sve drugo samo ne svesni. Dominantna kultura na Zapadu ceni praktično nesvesnu produktivnost, neprekidnu zaposlenost, brzinu i efikasnost. Poslednja stvar koju želimo da radimo jeste da budemo samo svesni. Želimo da nešto činimo, da uspevamo, da proizvodimo. Oni među nama koji su dobri u tom činjenju izgleda da sasvim lepo napreduju u mnogim institucijama i kompanijama. Oni koji nisu -- e pa, oni su negde na začelju. Ali takav je život na Zapadu u XXI veku i, u sve većoj meri, u ostalim delovima sveta. Toliko smo fokusirani na činjenje da smo potpuno zaboravili na bivanje, a danak koji to uzima u pogledu našeg fizičkog, mentalnog i emocionalnog zdravlja je sve vidljiviji. Kao što neko reče, "umesto ljudskih bića, postali smo ljudske mašine". Svesnost je sredstvo da se ponovo uspostavi ravnoteža između činjenja i bivanja.

Susan Smalley, Diana Winston: Is Mindfulness for You?


http://www.diy-stress-relief.com/images/mindfulness1.jpg

sati
27.09.2012., 08:53
620. Sastavljanje jelovnika

Kada sam počinjao da izučavam zen, učitelj mi je postavio ovaj koan ili zen pitanje: "Kako možeš da kreneš dalje ako se nalaziš na stubu visokom trideset metara?"

Kao i sa bilo kojom drugom zen-zagonetkom, da biste odgovorili na ovaj koan ne vredi vam da koristite racionalni deo svog uma. Možda ćete dugo meditirati pre nego što se vratite učitelju i kažete: "Odgovor je: živeti potpuno."

To je dobar početak. Ali to je samo racionalni, logični deo odgovora. Morate ići dalje. Morate pokazati odgovor. Morate ga otelotvoriti. Treba da dokažete svom učitelju kako to živite potpuno u sadašnjosti. Treba da izrazite odgovor samim životom -- u svakodnevnim odnosima, na tržnici, na poslu, jednako kao u hramu ili sali za meditaciju.

Kada živimo svoj život u potpunosti, on postaje ono što zen budisti nazivaju "vrhunski obrok". Vrhunski obrok pravimo koristeći sastojke koji su nam pri ruci, da bismo napravili najbolje moguće jelo, a zatim ga poslužili. Ova knjiga govori o tome kako da skuvate vrhunski obrok svoga života.

Bernard Glassman, Rick Fields: Instructions to the Cook


http://1.bp.blogspot.com/_VFXvaowmz4w/SkivldHZC8I/AAAAAAAACQ4/tww4RPgO7oU/s400/IMG_9202+-+Copy.JPG

sati
30.09.2012., 08:06
PUN MESEC - nedelja, 30. septembar

Iščupaj žudnju u sebi,
k’o rukom svojom ljiljan jesenji;
samo put smirenja u sebi neguj,
nibbānu što je Blaženi poduči.

Dhammapada, strofa 285


Nećemo sebe osloboditi vezanosti držeći se svojih stavova o tome kakav bi život trebalo da bude. Reč "život" se ovde odnosi na sve: nas, druge, materijalne stvari koje posedujemo. Čak i religijski stavovi vode do patnje ako ih uzmemo na pogrešan način. Zato je poenta pre u tome da, u trenutku kad to činimo, prepoznamo na koji način se držimo tih stvari. Zašto se opiremo činjenici promene? Promena je neprekidna, pa ipak je mi ne vidimo. Ići putem oslobođenja na koji je ukazao Probuđeni znači istraživati naš odnos prema svakom od naših iskustava -- onom prijatnom i onom neprijatnom. Svaki pojedinačni trenutak našeg života jeste prilika za učenje kako da stvari pustimo, kako da samo budemo i razumemo.

S ljubavlju
monah Munindo

Anonimni xy
30.09.2012., 10:47
...za sve koji imaju ili pitanja ili odgovore, kao i za one koji imaju i jedno i drugo :)

- povjesno sagledavanje budizma: da li ima krivotvorenja Budinog učenja, koji su najstariji zapisi...?

- što Buda govori o uzroku nastanka svijeta,reinkarnaciji, duši, Bogu?

- tko je Buda iz njegove riječi i riječi drugih mislilaca?

drDIRHED
02.10.2012., 21:57
- povjesno sagledavanje budizma: da li ima krivotvorenja Budinog učenja, koji su najstariji zapisi...?

- što Buda govori o uzroku nastanka svijeta,reinkarnaciji, duši, Bogu?

- tko je Buda iz njegove riječi i riječi drugih mislilaca?

1. Učenje Siddharte Gautame zvanog Buddha prenosilo se usmeno i zapisano je 500 godina nakon njegovog života. O autentičnosti teksta Pali-kanona postoje raznolika mišljenja. Za početak kreni odavde http://en.wikipedia.org/wiki/P%C4%81li_Canon
Prema jednom shvaćanju, sve što je dobro, lijepo i mudro, bez obzira tko to rekao ili napisao, pripisuje se Buddhi. Glavni kriterij je vode li te riječi dokidanju patnje. Autentičnost u klasičnom smislu je, prema tome, potpuno nevažna.
Osim Siddharte, postoji beskonačan broj Buddha jer svako biće ima Buddhinu prirodu, a s druge strane, Buddhin um je jedini um.
Ima toga još... ali pitanje je što ćemo s tim podatcima. Uglavnom, Buddha je prije načelo nego osoba.

2. O metafizičkim pitanjima Buddha ili šuti ili odgovara protupitanjem ili odgovara metaforički. Često pobija vedske koncepte o svijetu, duši i bogovima.
Primjer: "Je li istina da tvrdiš da duša nakon smrti propada?"
- "Kako može propasti nešto što ne postoji?"
Bez obzira na Siddhartin ontološki agnosticizam, a ponekad i nihilizam, u budističkoj tradiciji razvili su se bogati i razrađeni filozofski sustavi.

3. Povijesni Buddha samoga sebe naziva Tathagata (igra riječima, u isto vrijeme znači "onaj koji je došao" i "onaj koji je otišao"). Neki zen-učitelj je rekao "Buddha je štap za brisanje guzice" (!?)

sati
03.10.2012., 08:16
Suočavanje sa stabilnošću

Postoji nekoliko razloga zašto se toliko čvrsto držimo iluzije stabilnosti. Prvo, iako na nekom nivou prepoznajemo da se svet oko nas neprekidno menja, previđamo činjenicu da ga bez mnogo razmišljanja smatramo fiksiranim. Kada smo svesni, mi tu činjenicu zapažamo. Kada nismo svesni, tada "nismo tu" da bismo primetili da nismo tu.

Drugo, od trenutka kad se rodimo, serviraju nam se apsolutne činjenice, pre nego činjenice u svom kontekstu. Ne uče nas da su razlikovanja na "mlado" i "staro" ili "zdravo" i "bolesno" društveni konstrukti i da njihovo značenje zavisi od konteksta. Uslovljeni smo da učimo o svetu i vidimo ga kao skup činjenica, kao što je 1+1=2. Ovaj svet je daleko suptilniji nego što se to da zaključiti na osnovu takvih činjenica, a trebalo je da naučimo da 1+1=2 samo onda kada kao osnovu uzmemo dekadni sistem. Ali 1+1=10, ako koristimo sistem čija je osnova 2 ili 1+1=1 ako jednu gumu za žvakanje dodamo drugoj gumi za žvakanje.

Obrazovni sistem se odriče tog iznijansiranijeg pristupa za račun izvesnosti. On pojednostavljuje i ovaj svet nam prikazuje predvidljivijim nego što on zaista to jeste. Tako sebe obrazujemo za nesvesnost.

Ellen Langer: Paying Attention to Our Own Mind and Body


http://haecceities.files.wordpress.com/2012/03/tre.jpg?w=300&h=200

sotonik123
04.10.2012., 07:44
Suočavanje sa stabilnošću

Postoji nekoliko razloga zašto se toliko čvrsto držimo iluzije stabilnosti. Prvo, iako na nekom nivou prepoznajemo da se svet oko nas neprekidno menja, previđamo činjenicu da ga bez mnogo razmišljanja smatramo fiksiranim. Kada smo svesni, mi tu činjenicu zapažamo. Kada nismo svesni, tada "nismo tu" da bismo primetili da nismo tu.

Drugo, od trenutka kad se rodimo, serviraju nam se apsolutne činjenice, pre nego činjenice u svom kontekstu. Ne uče nas da su razlikovanja na "mlado" i "staro" ili "zdravo" i "bolesno" društveni konstrukti i da njihovo značenje zavisi od konteksta. Uslovljeni smo da učimo o svetu i vidimo ga kao skup činjenica, kao što je 1+1=2. Ovaj svet je daleko suptilniji nego što se to da zaključiti na osnovu takvih činjenica, a trebalo je da naučimo da 1+1=2 samo onda kada kao osnovu uzmemo dekadni sistem. Ali 1+1=10, ako koristimo sistem čija je osnova 2 ili 1+1=1 ako jednu gumu za žvakanje dodamo drugoj gumi za žvakanje.

Obrazovni sistem se odriče tog iznijansiranijeg pristupa za račun izvesnosti. On pojednostavljuje i ovaj svet nam prikazuje predvidljivijim nego što on zaista to jeste. Tako sebe obrazujemo za nesvesnost.

Ellen Langer: Paying Attention to Our Own Mind and Body


http://haecceities.files.wordpress.com/2012/03/tre.jpg?w=300&h=200

Diamond + pearls = ?

zaželi si nešto lijepo, i san dolazi sam od sebe

sati
07.10.2012., 16:45
623. Meditacija uvida

Kako vežbamo i sve nam je lakše da održavamo pažnju na dahu, otkrivamo da je um u stanju da ostaje u sadašnjem trenutku, a da se uopšte ni ne fokusira na dah. Dah je tu, ali um više ne odluta i sasvim je srećan da ostane tako na oprezu, otvoren, pažljiv i prijemčiv za sadašnjost.

Do sada smo dah koristili kao sidro, kako bismo pažnju vratili u sadašnjost. Kada um lako počiva u toj sadašnjosti, možemo ostaviti na stranu dah kao posebam objekat pažnje. Tada čitava sadašnjost postaje naš fokus. Stvar je u tome da mi ne pokušavamo da postanemo nekakav specijalista u disanju ili neko ko je potpuno opsednut disanjem. Poenta je vežbanje uma da se fokusira na sadašnjost.

Kao rezultat takvog treninga, sada imamo širom otvorenu svesnost svega onoga što nastaje u sadašnjem trenutku. To uključuje telesne osećaje, zvukove, misli i emocije koje se mogu javiti. Vežba se sastoji u tome da im dopustimo da se pojave, uobliče, ispune svoju funkciju i potom se rastvore i nestanu.

Ova dimenzija meditacije se naziva vipassana ili "meditacija uvida". Sa njom počinjemo da vežbamo um i srce da budu svesni i razvijaju uvid u temeljnu prirudu svakog našeg iskustva. Počinjemo da vidimo kako u svakom trenutku postoji nastanak, pojavljivanje, trajanje i nestanak slika, zvukova, mirisa, ukusa, taktilnih senzacija, misli, osećaja, emocija. Postoji jedan neprekidni tok svih tih različitih dimenzija našeg života. Ti podražaji se jave, mi ih registrujemo i onda se oni promene. Ali unutar svega toga i oko svega toga postoji i jedan kvalitet sveobuhvatne svesnosti, jedan kvalitet znanja koji je prijemčiv za sve to, koji sve to prati, ali ne reaguje slepo na to.

Ta svesnost nije ulovljena u taj tok doživljaja. u stanju smo da jasno vidimo šta se događa. Sve potpunije razumemo kako srce može biti upleteno u sviđanja, nesviđanja, željeno, neželjeno, prijatno, bolno, lepo, ružno, u ideje prošlosti i budućnosti, o sebi i drugima. Počinjemo da uviđamo koliko smo krutim učinili sve te pojmove. I tako vežbamo srce da počne da ih napušta, da se ne upetljava i identifikuje sa svim tim karakteristikama na uvek isti, naviknut način. Ovo se naziva "uvidom". Vidimo da smo neprekidno i po navici zavedeni raznim vidovima sveta oko nas ili osećajima u nama, načinima na koje vidimo sebe i druge. No, kada se bolje zagledamo i iskoristimo meditaciju da sebe umirimo i posmatramo vrlo jasno i izbliza šta su ta naša iskustva, počinjemo da priomećujemo da se ona neprekidno menjaju, da su fluidna. Takođe nam postaje jasno da nijedno od tih iskustava ne može da nas trajno zadovolji. Ili prepoznjemo da je uznemirenost, na primer, samo jedan osećaj i da nema potrebe da bilo šta sa tim dalje radimo...

Ovakve lekcije naučene tokom meditacije zatim prenosimo u svakodnevni život. Tako smo sposobniji da bolje odgovorimo na različite situacije i prijemčiviji za život u celini. Kada treba nešto da se uradi, jednostavno to uradimo. Kad ne treba ništa da se uradi, u stanju smo da se zaustavimo. Više ne reagujemo slepo. Obično, gonjeni navikom, kada je nešto prijatno, jednostavno ga ščepamo; kada nas nešto iritira, odgurujemo ga, pokušavamo da ga se otresemo. Ali sa meditacijom, malo smo više svesniji tih navika i lakše nam je da vidimo šta to vodi ka dobrobiti za nas i za druge, a šta do nesreće.

Ađahn Amaro: Finding the Missing Peace

http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif

sati
09.10.2012., 20:06
Dobri prijatelji

"Trebalo bi da se podsećaš¡ svojih dobrih prijatelja ovako: 'Zaista je dobitak za mene, zaista je blagodet za mene, da imam dobre prijatelje, saosećajne, koji mi žele dobro i koji me bodre i podučavaju'."

Buda
Nandiya sutta (AN XI:13)

http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif

sati
11.10.2012., 08:14
625. Stav u meditaciji

Stav i duh sa kojim počinjemo da meditiramo je izuzetno važan. Ne postoji tako nešto kao što je "dobra" ili "loša" meditacija. Ali ako je um veoma miran, stišan i lak, skloni smo da mislimo kako imamo "sjajnu" meditaciju. Suprotno tome, možda sedimo i borimo se sa agonijom, zbunjeni smo i besni, uznemireni, i tada smo skloni da mislimo kako je to "užasna" meditacija. Ali stvar je u tome da učimo od svega onoga što doživljavamo. Učimo od bolnih, teških iskustava, isto koliko i od smirenih, lakih, blistavih i lepih iskustava. Izuzetno je važno da ovo imamo na umu dok meditiramo i da budemo strpljivi kada radimo sa haotičnim stanjima uma, tako što ćemo prepoznati da je ponekad stanje našeg uma upravo takvo. Čak i mahnita stanja uma počinju i završavaju se; i ona dolaze i prolaze. Ali moguće je da razvijemo mudrost i uvid na osnovu bolnog. Isto tako, ako je nešto što doživljavamo lepo i zanosno, lako od toga stvorimo problem, tako što se vežemo za to, pokušavamo da ga ponovimo ili smo gordi zbog toga, tako što mislimo da smo nešto postigli. I mada je to bilo dobro, čisto i divno u početku, lako ga je preobratiti u izvor patnje i jačanja ega.

Stvar je u tome da učimo šta god da nam se događa, bilo da je dopadljivo ili ne, lepo ili ružno. Svaka stvar će nas podučiti, samo ako joj to dopusitmo. To je jedan od osnovnih principa meditacije. Poenta je u onome što smo naučili, a ne u pojedinačnom subjektivnom iskustvu koje smo doživeli na tom putu.

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace


_/|\_

Marian Oden
11.10.2012., 22:18
Što to znači pratiti um, i samo promatrati unutarnji monolog?

Stekne se dojam da je um samostalan i odvojen od nas. Mi nismo um, ali ako sam dobro skontao, sve pojave u umu izaziva naša volja. Znači nije problem u umu, koji je sluga, on samo radi kako mu naša volja zapovjeda...

Problem je u tome što mi kao gospodar, ili jedina volja svog tijela i uma stvaramo negativna stanja u umu, odnosno patimo? Zašto bismo to radili sami sebi? To bi trebalo značiti da mrzimo sami sebe.

krena
13.10.2012., 08:57
Što to znači pratiti um, i samo promatrati unutarnji monolog?

Stekne se dojam da je um samostalan i odvojen od nas. Mi nismo um, ali ako sam dobro skontao, sve pojave u umu izaziva naša volja. Znači nije problem u umu, koji je sluga, on samo radi kako mu naša volja zapovjeda...

Problem je u tome što mi kao gospodar, ili jedina volja svog tijela i uma stvaramo negativna stanja u umu, odnosno patimo? Zašto bismo to radili sami sebi? To bi trebalo značiti da mrzimo sami sebe.

Upravo tako: Sjedneš udobno , zatvoriš oči i postaviš svoje JA neutralno. Tvoje JA treba samo da prati tok misli. Normalno, misli se roje, dolazi svakojakom obliku i vrsti. A najčešće će ti se dogoditi za izgubiš poziciju neutralnog promatrača i da se tvoje Ja uhvati u kolo tih misli. Umjesto da ih samo promatraš, ti češ početi o njima razmišljati. Te stvarati planove, diskusije, obrazloženja i što sve ne. Kada vidiš da si skrenuo sa pozicije promatrača, lagano se vrati, tj. prestani ići u kolo s mislima.

Ali da bi ovako nešto uspjelo ne smiješ npr. imati zubobolju. Jer će ti misli cijelo vrijeme biti zubobolja:(:eek::D
A također sumnjam da bi ovu vježbu radio dobro ako si u istražnom zatvoru talibana i da znaš da te rano ujutro čekaju užarene iglice pod nokte :(:eek::D

sati
14.10.2012., 13:19
626. Darivanje

Jednom asketa Vaććhagotta otide do Blaženog i reče: "Čuo sam da neki tvrde kako asketa Gotama ovako govori: 'Poklone bi trebalo samo meni davati i nikom drugom; njih bi trebalo davati jedino mojim učenicima, a ne učenicima drugih učitelja. Samo ono što je meni dato donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato drugima; samo ono što je dato mojim učenicima donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato učenicima drugih.' Dakle, da li ti koji tako tvrde govore prave reči učitelja Gotame ili ih pogrešno navode? Da li ih objavljuju u skladu sa tvojim učenjem i ostavljaju li te tvrdnje bilo kakav osnov za prekor? Mi sigurno ne želimo da pogrešno tumačimo učitelja Gotamu."

A Buda mu ovako odgovori: "Oni koji tako kažu, Vaććha, ne navode tačno moje reči, već me pogrešno tumače. To što objavljuju nije u skladu sa mojim učenjem i takve pogrešne tvrdnje sigurno daju osnova za prekor.

Vaććha, svako ko bilo koga sprečava da daje predstavlja smetnju i prepreku za tri vrste ljudi: onoga ko daje on sprečava da stekne time zasluge, onoga ko prima da dobije poklon, a pre toga on zlobom potkopava i šteti sopstvenom karakteru. Ono čemu ja zapravo podučavam, Vaććha, jeste ovo: čak i ako bi neko ostatak hrane u činiji ili zdeli sprao vodom, pa te pomije bacio u seoski bazen ili jezero, sa željom da nahrani živa bića u njemu -- čak i to bi mu bio izvor zasluga, a da ne govorim onda o davanju ljudskim bićima. MeÄ‘utim, ja tvrdim da darivanje čestitog čoveka donosi veći plod, a manje ono nemoralnog čoveka."

Vaććhagotta sutta (AN III:58)

http://www.heartandpen.com/wp-content/uploads/2011/03/hands_giving_plant_edit.gif

antik
17.10.2012., 00:49
618. Moj učitelj, moj guru

Kada se nađete kraj teške osobe -- to može biti vaš momak ili devojka, sused ili šef -- vrlo je dobra vežba da na tu osobu gledate kao na svog učitelja, kao na svog gurua. Sve su to vrlo moćni gurui, jer oni zaista pred vas postavljaju ogledalo. Beskorisno je pokušavati da razbijemo ogledalo. Mudrije je obratiti pažnju na odraz u tom ogledalu i videti šta se sa njim događa.

Sa meditacijom težište prebacujemo unutar sebe. Kada se nađete na mestu gde treba da komunicirate sa teškim ljudima ili situacijama, umesto da budete ulovljeni u ono što je izvan vas, učite da gledate u sopstveni um. U svakodnevnom životu, dolazeći u kontakt sa mnogim ljudima, počinjete da posmatrate svoje reakcije. Posmatrate emocije koje naviru i misli koje se javljaju.

I možemo osetiti zahvalnost prema tim teškim ljudima, jer nam omogućuju da vidimo šta se događa u našem umu. Zaista nam obezbeđuju priliku da radimo sa sopstvenim umom. Možete li da kažete: "Kad bih samo imao više učitelja, više gurua kao što su oni"? Kada u životu imamo takvu otvorenost da učimo od drugih ljudi, tada smo u stanju da učimo od bilo kojeg iskustva. Sve što doživimo može biti poduka i to je jedan zaista lep način življenja.

Godwin Samararatne: Relationships


http://www.zlatnicovjek.com/wp-content/uploads/2011/10/mirror-reflection-in-sphere.jpg

A pustimo teške osobe
ja takve nemam više u svom životu
okružuju me mlade, prpošne, obdarene, bujne predivne osobe
pun grad ih je
kaj da radim? kako da živim a da se ne uybudim..
ma nemam je nikaj protiv toga
mada sam nislio pobjeći u pećinu ili samostan
ali mogu li završiti na psihijatrji zbog prevelike oduševljenosti ljepotama života?

krena
17.10.2012., 09:09
A pustimo teške osobe
ja takve nemam više u svom životu
okružuju me mlade, prpošne, obdarene, bujne predivne osobe
pun grad ih je
kaj da radim? kako da živim a da se ne uybudim..
ma nemam je nikaj protiv toga
mada sam nislio pobjeći u pećinu ili samostan
ali mogu li završiti na psihijatrji zbog prevelike oduševljenosti ljepotama života?

Možeš ići i metodom moga poznanika koji se na svoj način rješavo neugodnih osoba. Bio je profesor u srednjoj školi gdje su svi bili jako neugodni učenici. Ali su svi brzo postali mirni ko bubice. Samo je nekoliko puta ispred ploče razredu rekao da je njegov otac pobio cijelu obitelj njegove tete. A da njega samog
često puta hvata alergija na neposlušne učenike. Dovoljno da svi postanu jako dobri. :(:eek::D

Marks je ovaj put ispao pametniji od Buddhe: ne određuje svijest ljudi naše biće, već relana materijalna baza :D

A možeš kao jedan drugi moj prijatelj kada je vidio svoju srušenu kuću kao ova: (http://www.youtube.com/watch?v=rC8yqxtz7Tg&list=UUMm6gHzM1J5bgzlIS3tcoeA&index=8&feature=plcp) rekao da će njegova kuća ubuduće služiti kao primjer za vježbu studenata građevine. Jer da je to kuća kao u presjeku gdje se lijepo vidi raspored prostorija :eek: :D

sati
17.10.2012., 11:23
627. Brbljivi um

Kada počnemo da meditiramo, vrlo brzo se suočimo sa svojim brbljivim umom, sa čitavim horom komentatora u glavi, od kojih svaki iznosi svoje mišljenje o svemu i svačemu. Ne da imamo samo jednog komentatora, već je tu čitav žiri... i njegovi članovi strastveno raspravljaju između sebe!

Rad sa tako brbljavim umom, koji neprekidno razmatra prošlost i planove za budućnost, ima mišljenje o svemu i svačemu, može nam izgledati sasvim beznadežan. Želimo da on jednostavno umukne i lako je osetiti blaženstvo ako se to zaista i dogodi. Međutim, ako bi nemišljenje bio sinonim za probuđenje, Buda bi svojim učenicima verovatno prepisao udarnu dozu neke vrste drevnog torazina da im izbriše svaku misao i svi bi bili srećni. Ali stvari ne stoje tako. Istinska sreća ne dolazi jednostavno sa uklanjanjem svake misli. Ađan Ča je često govorio: "Bivoli su simbol apsolutno praznog uma". Ti bivoli imaju oko sebe auru neverovatne pasivnosti. U stanju su da zađu u pirinčana polja i satima lagano žvaću mlade izdanke. Slično tome, kokoška je u stanju da danima sedi na jajima. Dakle, ako dan za danom sedimo u meditaciji i ne mislimo, moguće je da ćemo razviti onoliko mudrosti koliko i kokoška, što verovatno nije baš mnogo. Zato, dobro je uočiti taj osećaj olakšanja koji dolazi sa nepomičnošću, mirom, tišinom, ali ne treba da napravimo grešku i preuveličamo njegov značaj.

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace


_/|\_

sati
17.10.2012., 11:23
627. Brbljivi um

Kada počnemo da meditiramo, vrlo brzo se suočimo sa svojim brbljivim umom, sa čitavim horom komentatora u glavi, od kojih svaki iznosi svoje mišljenje o svemu i svačemu. Ne da imamo samo jednog komentatora, već je tu čitav žiri... i njegovi članovi strastveno raspravljaju između sebe!

Rad sa tako brbljavim umom, koji neprekidno razmatra prošlost i planove za budućnost, ima mišljenje o svemu i svačemu, može nam izgledati sasvim beznadežan. Želimo da on jednostavno umukne i lako je osetiti blaženstvo ako se to zaista i dogodi. Međutim, ako bi nemišljenje bio sinonim za probuđenje, Buda bi svojim učenicima verovatno prepisao udarnu dozu neke vrste drevnog torazina da im izbriše svaku misao i svi bi bili srećni. Ali stvari ne stoje tako. Istinska sreća ne dolazi jednostavno sa uklanjanjem svake misli. Ađan Ča je često govorio: "Bivoli su simbol apsolutno praznog uma". Ti bivoli imaju oko sebe auru neverovatne pasivnosti. U stanju su da zađu u pirinčana polja i satima lagano žvaću mlade izdanke. Slično tome, kokoška je u stanju da danima sedi na jajima. Dakle, ako dan za danom sedimo u meditaciji i ne mislimo, moguće je da ćemo razviti onoliko mudrosti koliko i kokoška, što verovatno nije baš mnogo. Zato, dobro je uočiti taj osećaj olakšanja koji dolazi sa nepomičnošću, mirom, tišinom, ali ne treba da napravimo grešku i preuveličamo njegov značaj.

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace


_/|\_

pukovnikz
18.10.2012., 23:56
A možeš kao jedan drugi moj prijatelj kada je vidio svoju srušenu kuću kao ova: (http://www.youtube.com/watch?v=rC8yqxtz7Tg&list=UUMm6gHzM1J5bgzlIS3tcoeA&index=8&feature=plcp) rekao da će njegova kuća ubuduće služiti kao primjer za vježbu studenata građevine. Jer da je to kuća kao u presjeku gdje se lijepo vidi raspored prostorija :eek: :D

:503::504: presjek jeli, a di joj je šrafura :ceka:

sati
19.10.2012., 08:58
628. Zvuk

Ađan Ča došao je prvi put u Englesku sedamdesetih godina. Bio je to velik događaj -- čuveni učitelj dolazi sa Dalekog istoka do poseti budističku grupu u Londonu. Grupa je imala vrlo mali prostor i mnogo ljudi se stislu unutra. Bila je to jedna od onih vrlo retkih toplih noći u Engleskoj, tako da se cela soba pušila. Onda su krenuli da meditiraju, i svakome je bilo prevruće, tako da otvorili prozor. Ali iz lokalnog paba prekoputa se čula glasna rok muzika. Posle nekoliko minuta odlučili su da ipak zatvore prozor. Sve vreme Ađan Ča je sedeo nepomično. Sa zatvorenim prozorom, svi su opet počeli da se kuvaju. Temperatura je dostizala tačku ključanja, a i gušenja, ali je Ađan Ča i dalje sedeo. Otvorili su prozor, opet rok muzika. I tako u krug. Pustio ih je da sede tako sat i po. Na kraju je kucnuo u zvono. Pošto je to bila Engleska, svi su odmah počeli da se izvinjavaju. Čak su išli i preko u pab da ih ubede da smanje muziku, ali bez uspeha. Prva stvar koju je Ađan Ča rekao bila je: "Mislite da zvuk vas uznemirava, ali u stvari vi uznemiravate zvuk. Zvuk je samo to što jeste; vazduh koji vibrira. I samo od nas zavisi hoćemo li početi borbu sa njim."

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace


http://www.youtube.com/watch?v=BcL---4xQYA

antik
19.10.2012., 09:23
Ađan Ča rekao bila je: "Mislite da zvuk vas uznemirava, ali u stvari vi uznemiravate zvuk. Zvuk je samo to što jeste; vazduh koji vibrira. I samo od nas zavisi hoćemo li početi borbu sa njim."


Ovo je predivno
često sam znao biti ljut kad se moja djeca počnu igrati i stvarat galamu i buku i dernjavu

sad sam smiran i smiijem se , i sretan sam i opuštan i više nisam uznamiren...pa naka galame, djeca su, nak skaču, plašu, pjevaju...djeca su!

pukovnikz
20.10.2012., 01:58
Ađan Ča rekao bila je: "Mislite da zvuk vas uznemirava, ali u stvari vi uznemiravate zvuk. Zvuk je samo to što jeste; vazduh koji vibrira. I samo od nas zavisi hoćemo li početi borbu sa njim."


Ovo je predivno
često sam znao biti ljut kad se moja djeca počnu igrati i stvarat galamu i buku i dernjavu

sad sam smiran i smiijem se , i sretan sam i opuštan i više nisam uznamiren...pa naka galame, djeca su, nak skaču, plašu, pjevaju...djeca su!

a bušilica kada krene pjesmom :mig:

antik
20.10.2012., 09:54
već 3 godine sam blizi gradilišta.....prvo sam ludio..a sad...flegma

sati
20.10.2012., 21:17
Eto... zaista samo od nas zavisi :)

F. Chief
20.10.2012., 21:26
Jel' istina da 'sati' znači indijski običaj spaljivanja žene nakon smrti muža? Ili ima još koje značenje?

sati
21.10.2012., 18:44
Ima još koje značenje. Juriš na Google :)


629. Bol tokom meditacije

Kada se tokom meditacije pojavi bol, glavna stvar je da prilagodite svoj pogled na njega. Zauzmite stav odlučnosti da nećete početi rat sa sopstvenim telom. Iz te perspektive, ustanovićete da nelagoda može postojati, ali da vi ostanete mirni. Ako otkrijete da na tu nelagodnost gledate kao na iritirajućeg uljeza koji vam upropaštava meditaciju, unesite u sve to stav blagosti -- prijateljske ljubavi -- prema tom bolu, prema osećaju koji nije dopadljiv. Upotrebiti prijateljsku ljubav ne znači upinjati se da volimo taj bol. Jednostavno prepoznajemo i prihvatamo postojanje bola u nozi ili glavi. Ne možemo ga oterati snagom volje, ali omekšavanje svog stava prema njemu je prvi korak.

Drugi korak je da taj bol smestite u središte pažnje, počinjete da uočavate koliko ste postali napeti opirući se toj nelagodnosti. Tada ste u prilici da opustite telo, baš kao što to radite u nekom od položaja u jogi. Kad vežbate jogu, možda pokušavate da zauzmete pravilan položaj, i možda ste kruti u tom pokušaju. Ali vremenom naučite da se u njemu opustite i iznenada odnekud se pojavi još nekoliko centimetara, što vam je taman dovoljno da potpuno uđete u položaj. Rad sa bolom u meditaciji je potpuno isti. Vidite koliko ste zbog njega napeti i onda se u njemu opustite. Vidite koliko su zglobovi u kukovima, kolenima -- po čitavom telu -- stegnuti. Ovakvo fizičko opuštanje u stvari snižava i mentalnu napetost stvorenu otporom prema bolu. Kako ta napetost opada, uzrok bolu se u velikoj meri otklanja. Smanjuje se i intenzitet bola, a činjenica da se ne borite sa njim znači da iako postoji neprijatnost, ona nije problem.

Kad radite sa bolom na ovakav, otvoreniji i direktniji način, razvićete mnogo precizniji intuitivni osećaj za sopstveno telo. Tako, kada znate da vam je telo zaista pod stresom, da ste došli do granice, znaćete i da je vreme da promenite položaj. Ali tada, kada se pomerite, to nije akt averzije na bol, već akt blagosti prema telu. A to je velika razlika.

Ađahn Amaro: Finding the Missing Peace

http://eastclareyoga.com/info/info/postures_files/trikonsana

sati
23.10.2012., 08:17
630. Pažnja i opuštanje

Kada razmišljamo o opuštanju, često mislimo na stanje potpuno isključenosti. A kad razmišljamo o stanju pažljivosti, skloni smo da skloni smo kao da to povezujemo sa biti uzbuđen ili uplašen.

U meditaciji, pokušavamo da otkrijemo onu dimenziju svoga bića koja je u isto vreme potpuno opuštena i potpuno budna. Možda smatrate da se niste rodili sa takvom sposobnošću, ali temeljna priroda našeg uma poseduje upravo tu kombinaciju kvaliteta. Pravu prirodu našeg uma karakterišu i potpuna budnost i potpuni mir.

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace


http://events.brahmakumaris.org/imageupload/userfiles/200/images/378090_280014475383199_100001239464481_833563_7338 86998_n.jpg

F. Chief
23.10.2012., 14:46
Ima još koje značenje. Juriš na Google :)


Pa zapravo sam i tražio, ali nisam našao ništa, osim tog hinduističkog običaja, i tvojeg forumskog nicka... :D

Ili da nije to kratica neka, ono, u stilu sat-ćit-ananda nešto?

hanna69
23.10.2012., 18:32
Pa zapravo sam i tražio, ali nisam našao ništa, osim tog hinduističkog običaja, i tvojeg forumskog nicka... :D

Ili da nije to kratica neka, ono, u stilu sat-ćit-ananda nešto?

samo za tebe :cerek:

http://www.google.com/search?client=opera&rls=en&q=sati+pali+language&sourceid=opera&ie=utf-8&oe=utf-8

F. Chief
23.10.2012., 18:37
samo za tebe :cerek:

http://www.google.com/search?client=opera&rls=en&q=sati+pali+language&sourceid=opera&ie=utf-8&oe=utf-8

Eh, šta t' znači dobro guglat... :D

tnx

Aage
24.10.2012., 16:25
Eh, mislim da je ovo pitanje bilo odgovoreno više puta ovdje, ali ne nađoh ništa slično.

Naime, zanima me kako yoga odnosno budistička meditacija može razviti slučaje tipa onog da čovjek može okom micati predmeta. To je dosta iracionalno, i zanima me kako, kako to? Razumijem kretanje po žeravici i nekako, ali ovo micanje predmeta okom - nešto nemoguće, čini mi se. Nadam se doborm odgovoru.

Sergio80
24.10.2012., 17:53
Eh, mislim da je ovo pitanje bilo odgovoreno više puta ovdje, ali ne nađoh ništa slično.

Naime, zanima me kako yoga odnosno budistička meditacija može razviti slučaje tipa onog da čovjek može okom micati predmeta. To je dosta iracionalno, i zanima me kako, kako to? Razumijem kretanje po žeravici i nekako, ali ovo micanje predmeta okom - nešto nemoguće, čini mi se. Nadam se doborm odgovoru.

Moze se sve na filmu :D

sati
24.10.2012., 19:07
Eh, mislim da je ovo pitanje bilo odgovoreno više puta ovdje, ali ne nađoh ništa slično.

Naime, zanima me kako yoga odnosno budistička meditacija može razviti slučaje tipa onog da čovjek može okom micati predmeta. To je dosta iracionalno, i zanima me kako, kako to? Razumijem kretanje po žeravici i nekako, ali ovo micanje predmeta okom - nešto nemoguće, čini mi se. Nadam se doborm odgovoru.

Od celog Budinog učenja, ti našao micanje predmeta očima. :rolleyes:
(kojeg BTW u tom učenju i nema)

Šta će ti to? Jesi siguran da ti je to zaista potrebno?
Ne skreći sa staze svaki čas, čim ti se učini da si ugledao neki lep cvet.
Može se dogoditi da padne mrak i pre nego što stigneš kući.

Dug je put, prijatelju, a vremena malo.

Aage
24.10.2012., 20:45
Od celog Budinog učenja, ti našao micanje predmeta očima. :rolleyes:
(kojeg BTW u tom učenju i nema)

Šta će ti to? Jesi siguran da ti je to zaista potrebno?
Ne skreći sa staze svaki čas, čim ti se učini da si ugledao neki lep cvet.
Može se dogoditi da padne mrak i pre nego što stigneš kući.

Dug je put, prijatelju, a vremena malo.
A što je to loše kod Bude? Tako je, lijep cvijet, da, slažem se. Ali katolik sam žustri, ali um želim izoštriti odnosno aktivirati veću količinun mozga.

krena
24.10.2012., 22:48
Eh, mislim da je ovo pitanje bilo odgovoreno više puta ovdje, ali ne nađoh ništa slično.

Naime, zanima me kako yoga odnosno budistička meditacija može razviti slučaje tipa onog da čovjek može okom micati predmeta. To je dosta iracionalno, i zanima me kako, kako to? Razumijem kretanje po žeravici i nekako, ali ovo micanje predmeta okom - nešto nemoguće, čini mi se. Nadam se doborm odgovoru.

To nije iz budizma nego iz patanjalijevih joga sutri o izuzetnim moćima. http://www.yogacentar.hr/raja_04.html

Od celog Budinog učenja, ti našao micanje predmeta očima. :rolleyes:
(kojeg BTW u tom učenju i nema)

Šta će ti to? Jesi siguran da ti je to zaista potrebno?
Ne skreći sa staze svaki čas, čim ti se učini da si ugledao neki lep cvet.
Može se dogoditi da padne mrak i pre nego što stigneš kući.

Dug je put, prijatelju, a vremena malo.

Ovo boldano sam već odgovorio. http://www.forum.hr/showpost.php?p=40530258&postcount=3046
Ali nisu svi ljudi kokoške. Neki se trude da budu SOVE. I to se trude ko sivonje. Imali smo jednog meditanta koji je svih nas tjerao na meditaciju. I uvijek je tražio da se duže meditira. Jer život je kratak i vrag vreba na svakom koraku. Brzo možemo nestati sa ove zemlje a da nismo se uspjeli prosvjetliti. Zbog toga treba brzo meditirati jer ne znaš da li će to ovaj dan biti zadnji.

Ali ti si samo ubacio neki citat :(:eek::D

Eto... zaista samo od nas zavisi :)

Točno. Zbog toga je moj rođak prodao stan na bučnom mjestu i kupio u jednoj zabitoj ulici. Ali se jadan prevario. Dolje je bio jedan kafić koji je samo njemu išao na jetra. On je od transcendentalnog meditanta postao harekrišna, jer je bio uvjeren da ga metitacija po TMu neće napraviti duhovno jakim. Na kraju ga je napravila duhovnom jakim obična vagina. Naime počeo je redovito pumpati. Tek sa 32 godine. Nikad nije kasno da se ljubi strasno.

F. Chief
25.10.2012., 14:34
Točno. Zbog toga je moj rođak prodao stan na bučnom mjestu i kupio u jednoj zabitoj ulici. Ali se jadan prevario. Dolje je bio jedan kafić koji je samo njemu išao na jetra. On je od transcendentalnog meditanta postao harekrišna, jer je bio uvjeren da ga metitacija po TMu neće napraviti duhovno jakim. Na kraju ga je napravila duhovnom jakim obična vagina. Naime počeo je redovito pumpati. Tek sa 32 godine. Nikad nije kasno da se ljubi strasno.

Nikad vagina nije ojačala čovjeka, samo ga oslabi, učini ranjivim... :D

krena
25.10.2012., 21:50
Nikad vagina nije ojačala čovjeka, samo ga oslabi, učini ranjivim... :D

Nije da ga je ojačala, nego je prestao patiti od nejebice. A to je bio uzrok da mu buka ide na jetrica :D

sati
26.10.2012., 08:24
631. Kao što se od hrpe cvetova mnogo venaca isplesti može,
tako i od mnogo dobrih dela život načiniti, kad se jednom rodimo.

Buda
Dhammapada, strofa 53


http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif

sati
27.10.2012., 09:07
632. Domaćinski život

Domaćinski život (gharāvāsa) odnosi se na život u kući sa suprugom i decom, kao i na rad da bi se oni prehranili. Na mnogim mestima u Tipitaki često je istican oštar kontrast između života domaćina i života monaha i monahinja. Prvi se opisuje kao "prašnjav i ograničavajući" (raja patha), dok se za drugi kaže da je "slobodan kao povetarac" (abbhokāsa, D.I,63). Međutim, ovo može biti suviše jednostavna generalizacija. U Budino vreme monasi i monahinje jesu imali veliku slobodu, ali je njihov život bio i težak i neizvestan. Najveći problem bilo je nepostojanje stalnog mesta boravka, tako da su morali da podnose "hladnoću i toplotu, glad i žeđ, ubode buda i komaraca, vetar, sunce i gmizavce" (M.I,10). A mnogi incidenti zabeleženi u Vinayi pokazuju nam da čak ni manastiri nisu bili pošteđeni međusobnih tenzija, ljubomore i svađa, ponekad sasvim ozbiljnih (M.I,321). Nasuprot tome, domaćin je možda imao "kuću na dve vode, dobro omalterisanu i iznutra i spolja, sa sigurnim vratima i prozorima, a u njoj ležaj pokriven vunenim prekrivačem, belim čaršavom, vezenim ćilimima, skupom jelenskom kožom, iznad njega zastor, a na svakom kraju grimizni jastuci, kraj njega upaljena lampa i dve žene koje se o njemu staraju sa svim svojim šarmom" (A.I,137). Uprkos ovakvo prijatnoj kućnoj atmosferi, život prosečne osobe takođe je imao svoje nedostatke. Društvena struktura stare Indije podrazumevala je da je muškarac u kući uvek bio potčinjen svojim roditeljima, a u društvu strogim zahtevima sistema kasti. Situacija je bila još gora za žene. One su morale biti apsolutno podređene svojoj svekrvi i mužu, a pošto nije bilo kontrole rađanja ili su sredstva bila nepouzdana, morale su da izdrže mnogobrojne trudnoće. Mnogobrojna porodica pružala je veliku emocionalnu potporu, ali je isto tako mogla biti i izvor mnoštva ličnih konflikata, a očuvanje privatnosti učiniti jako teškim. I pored svih ovih i drugih poteškoća, Buda je svojim nezaređenim sledbenicima savetovao da praktikuju meditaciju "dok obavljaju svoje redovne poslove, dok borave u svojim domovima prepunim dece" (A.V,333) i neki od njih uspeli su da dostignu prosvetljenje, dok su hiljade drugih uspeli da se popnu do nekog od stupnjeva koji prethode prosvetljenju (M.I,491-92).

Dakle, domaćinski život u V veku pre n.e. verovatno je bio daleko manje podsticajan za duhovno traganje od monaškog života. Ali društvo i porodični život su se od tada promenili do neprepoznavanja. Danas, barem na Zapadu, domaćinski život (bilo u zajednici ili samostalno) verovatno nudi više slobode, privatnosti, slobodnog vremena i prilika za učenje i praktikovanje nego što je to bio slučaja ikada ranije u istoriji. Pošto je to tako, tvrdnja da domaćini ne mogu Dhammu do kraja praktikovati više ne stoji.

I ako se domaćinski život promenio u poređenju sa Budinim vremenom, onda se monaški život promenio još i više. Danas se dobar deo aktivnosti monaha okreće oko njegovih pastoralnih dužnosti: ceremonije blagosiljanja, pripremanje i držanje propovedi, učestvovanje u sahranama, neformalno savetovanje laika, učenje za monaške ispite, učestvovanje u različitim svetkovinama i slično. Prosečan starešina manastira provede dobar deo svog vremena pokušavajući da pronađe novac za održavanje i rekonstrukciju manastira, kao i za plaćanje tekućih računa.

Za neke ljude najveća prepreka u duhovnom razvoju nije nu tome da ne mogu da postanu monasi ili monahinje, već uverenje koje su formirali da nije moguće da se duhovno razvijaju sve dok to ne postanu. Takav stav ih sprečava da makar pokušaju da ozbiljnije praktikuju Dhammu. A zapravo domaćinski život nudi čitavo obilje duhovnih prilika, baš kao i manastirski. "Ali šta je sa seksom?" "Šta sa problemima u odgajanju dece?" pitaće se neki. Seksualna želja jeste prepreka u duhovnom životu, ali ta želja nužno ne nestaja kad neko na sebe stavi žuti ogrtač. Iako se zavetuju na celibat i posvećeni su meditaciji, neki monasi se bore sa seksualnom željom čitav svoj život. Slično tome, seks je važan za većinu domaćina u ranom periodu njihovog braka, a onda kod nekih on gubi vremenom na značaju. I naravno, neki ljudi koji nisu u braku, kao i neki koji jesu, žive životom celibata iako nisu doneli nikakvu formalnu odluku da to budu.

Tačno je da odgoj dece donosi mnogo izazova i zahteva mnogo vremena. Ali je takođe tačno da život sa decom, kao i život sa partnerom, nudi prilike za razvoj nekih od najvažnijih duhovnih kvaliteta. Ako smo roditelj i supružnik, to često zahteva da odustanemo od svojih želja ili ih ostavimo na neko vreme po strani za dobrobit drugih i upravo to nam može pomoći da usavršimo svoju istrajnost ili nevezivanje. Za sve to su nam potrebni strpljenje, velikodušnost, opraštanje i samopožrtvovanje. Deca i partneri nas takođe mogu obodriti svojom ljubavlju, prijateljstvom, nežnošću i emocionalnom podrškom, kvalitetima koji su ključni za emocionalno zdravlje, a ponekad nedostaju u manastirima.

Na kraju, ako treba praviti nekakvu razliku među ljudima, onda bi je trebalo praviti ne na osnovu boje njihove odeće, već kvaliteta njihovog uma. Buda je rekao: "Iako raskošno obučen, ako je smiren, obuzdan, u vrlini istrajan, pred svakim bićem odložio štap, taj je braman, asketa i monah." (Dhp.142). Rohitassa je jednom rekao Budi da je pokušao da stigne na kraj sveta, tj do nirvāne, hodajući, ali da nije uspeo. Buda mu odgovori da je to zato što kraj sveta nije moguće naći idući bilo kuda, već pogledavši u same sebe (S.I,62). A "pogledati" možete bilo da živite u kući ili u manastiru, bilo da nosite farmerke ili žuti ogrtač.

Šravasti Dhammika: Buddhism from A to Z

sati
30.10.2012., 08:35
PUN MESEC - 30. oktobar 2012.

Koga ne razdiru žudnje,
koga ne muči zbunjenost,
ko se izdigao iznad i dobra i zla,
u tome straha više nema.

Dhammapada, strofa 39

Ideja neustrašivosti je veoma privlačna. Međutim, umesto da je vidimo kao daleki ideal koji je tamo negde, možemo li da ga prihvatimo kao najprirodnije unutrašnje stanje? Iz takve perspektive, stanja straha kroz koja redovno prolazimo mogu se smatrati neprirodnim; ona nisu to ko i šta mi jesmo. Naravno da je odsustvo svesnosti ono što omogućuje pohlepi i ogorčenju da zatruju naša srca, podstičući onda i strah. Ako odmah potom još više razbuktimo tu vatru mislima kao što je: "Ne bi trebalo da bude ovako", to nimalo ne pomaže. Ono što pomaže jeste da uložimo pravu vrstu napora u razvijanje svesnosti i imamo poverenje u Budino probuđenje.

S ljubavlju
monah Munindo

krena
30.10.2012., 21:25
Kada češ ti naš Sati konačno nešto napisati bez citata. Nešto što si sam doživio proučavajući budizam. Nije valjda da nemaš inspiracije :D

antik
30.10.2012., 22:24
to je nemoguće jer
Sati nema Ego

krena
31.10.2012., 09:21
to je nemoguće jer
Sati nema Ego

Neka aktivira lažni Ego i napiše barem neki vic ! :D

antik
31.10.2012., 12:18
ne može
nema niti lažni Ego
on je u NIrvani

implosive
31.10.2012., 21:55
Budizam je čovjek unutar svojih sposobnosti. Prirodan, neodoljivo vezan za savjest bez ikakve prijetnje i ucjene.

U Abrahamskim religijama me rastužuje nečovječnost. Kao da piše čovjek koji je prošao puno toga, krug za krugom ali jedan kao da je potpuno nebitan.
Ljudskost.
Zato sam đavo mrzi i uzima komade ljudskog bića jer ljudsko biće jeste ili nije.
Tužno, nemilosrdno onome koji ovisi o tim stvarima.

krena
01.11.2012., 15:21
ne može
nema niti lažni Ego
on je u NIrvani

Onda mu stvarno samo preostaje citiranje.

antik
02.11.2012., 17:13
I zato ga kao takvoga volim(o)

drDIRHED
02.11.2012., 22:08
Tako je. Sada bi nam stvarno trebao dobar citat :)

crazy person
03.11.2012., 19:32
Nisam pratio topic možda je već neko stavio link. Evo ga opet:
http://www.urbandharma.org/udharma14/pathpure.html

hanna69
04.11.2012., 10:43
Nisam pratio topic možda je već neko stavio link. Evo ga opet:
http://www.urbandharma.org/udharma14/pathpure.html

hvala na linku :)

samo 850 stranica, odlično za uz jutarnju kavicu :D

antik
07.11.2012., 17:48
otišo Sati u Samadhi.

crazy person
09.11.2012., 12:37
otišo Sati u Samadhi.

Možemo ga i mi sljedit :D
http://www.what-buddha-taught.net/Books/Ajahn_Brahm_The_Jhanas.htm

Najbolje što sam našao u vezi jhane.

sati
13.11.2012., 11:00
vratio se Sati iz samadhija, mnogo dosadno tamo :D


MLAD MESEC - utorak, 13. novembar 2012.

Ko upravo na ovom mestu
upozna i kraj sopstvenoj patnji,
odloži tovar i bez ikakvih je veza,
njega ja bramanom zovem.

Dhammapada, strofa 402


Sreća je imati pouzdane prijatelje, biti zdrav i imati dobro obrazovanje. Svakako da jeste sreća naići da duhovno učenje koje nam pokazuje put preko močvare iluzija. I bila bi velika sreća ukoliko bismo mogli da se potpuno otvorimo za to učenje i doživimo da svi tovari sa nas spadnu. U međuvremenu, ne moramo misliti da ako imamo sve te nazovi tovare, da nešto nije u redu. Može nam se učiniti da oni ometaju naše napredovanje putem. Međutim, oni nam mogu biti i od pomoći. U stvari, oni su prirodna posledica nepažljivosti i manifestuju se u svakom trenutku kada se vežemo za telo/um. Buda je živeo sa neograničenom svesnošću, slobodan od svakog vezivanja. Kada se otvorimo za njegovo učenje, to znači da ne okrećemo glavu od tih naizgled prepreka; ispitujemo ih, sa zanimanjem, sa istrajnošću, sve dok ih ne prepoznamo kakve zaista jesu, kao jedan puki privid.

S ljubavlju,
monah Munindo

krena
13.11.2012., 14:57
vratio se Sati iz samadhija, mnogo dosadno tamo :D


MLAD MESEC - utorak, 13. novembar 2012.

Ko upravo na ovom mestu
upozna i kraj sopstvenoj patnji,
odloži tovar i bez ikakvih je veza,
njega ja bramanom zovem.

Dhammapada, strofa 402


Sreća je imati pouzdane prijatelje, biti zdrav i imati dobro obrazovanje. Svakako da jeste sreća naići da duhovno učenje koje nam pokazuje put preko močvare iluzija. I bila bi velika sreća ukoliko bismo mogli da se potpuno otvorimo za to učenje i doživimo da svi tovari sa nas spadnu. U međuvremenu, ne moramo misliti da ako imamo sve te nazovi tovare, da nešto nije u redu. Može nam se učiniti da oni ometaju naše napredovanje putem. Međutim, oni nam mogu biti i od pomoći. U stvari, oni su prirodna posledica nepažljivosti i manifestuju se u svakom trenutku kada se vežemo za telo/um. Buda je živeo sa neograničenom svesnošću, slobodan od svakog vezivanja. Kada se otvorimo za njegovo učenje, to znači da ne okrećemo glavu od tih naizgled prepreka; ispitujemo ih, sa zanimanjem, sa istrajnošću, sve dok ih ne prepoznamo kakve zaista jesu, kao jedan puki privid.

S ljubavlju,
monah Munindo

Ja pokušao, ali ništa :(:eek:
http://www.forum.hr/showpost.php?p=32891788&postcount=911


A kako da se čovjek riješi svoje vezanosti za tijelo. Mene je jučer ubo škrpun dok sam ga vadio iz mreže. Skakutao sam nakon toga pola sata i trzao rukom kao da sviram na gitari.
Trebao sam meditirati sa mantrom ŠKRPUN. Možda bi bol bila trenutačno nestala. Ili sam trebao mantrati JA SAM MAZOHIST. Onda bi bio uživao u boli
Možda sam trebao sebe uvjeriti da ova bol nije moje pravo JA. Ili da pokušam vidjeti zvuk ili boju ove boli. Sve sam to mogao raditi, ali uzalud

crazy person
13.11.2012., 15:43
Treba naučit samadhi. Ajahn Brahmavamso kaže da tamo nema tijela i misli. :D
Tijelo i um su konceptualne tvorevine, ja mislim da je najbolje prekinuti identifikaciju sa njima i naći identifikaciju u svijesti koja promatra um i tijelo. Kad se bol pojavi treba to pažljivo promatrat i ne stvarati mentalnu kopiju boli.

Ili kako Shinzen Young kaže:

Suffering is a function of pain and the degree to which the pain is being resisted.


http://www.shinzen.org/Articles/artPain.pdf

sati
15.11.2012., 08:54
634. Pažljivo slušanje

Onaj ko Učenje retko sluša,
telom raste k'o dobro hranjen vo,
mesa na njemu sve više i više,
ali ne i mudrosti.

Buda
Dhammapada, strofa 152



http://ballpointradio.com/images/listen.png

krena
15.11.2012., 09:14
Treba naučit samadhi. Ajahn Brahmavamso kaže da tamo nema tijela i misli. :D
Tijelo i um su konceptualne tvorevine, ja mislim da je najbolje prekinuti identifikaciju sa njima i naći identifikaciju u svijesti koja promatra um i tijelo. Kad se bol pojavi treba to pažljivo promatrat i ne stvarati mentalnu kopiju boli.

Ili kako Shinzen Young kaže:


http://www.shinzen.org/Articles/artPain.pdf




Praksu chana treba započeti s vjerom da sva bića imaju buddhinsku prirodu. Moramo pritom razumjeti da buddhinska priroda nije nešto nepromjenjivo, što ima bit ili srž. Krenemo li prakticirati bez potpunoga prihvaćanja buddhinske prirode, trebamo barem imati vjere u njeno postojanje. Bez vjere, nećemo biti otvoreni prema učenju niti ćemo ga moći koristiti. Kada napokon prihvatimo postojanje buddhinske prirode, ne smijemo je shvatiti kao nepomični, trajni entitet. Prianjamo li uz misao da je buddhinska priroda bitno nepromjenjiva, mislit ćemo da u nama postoji istinsko sopstvo. Bez obzira smatramo li to sopstvo istinskim ili lažnim, prigrlit ćemo ga i tako si zapriječiti oslobođenje. Postojanje buddhinske prirode treba prihvatiti, a potom je potpuno napustiti, uviđajući da u stvari ne postoji nešto što je buddhinska priroda! Tek tada možemo uistinu doživjeti pomak od stanja samo-usredištenosti do stanja kojemu u središtu iskustva više nije “ja”.

Praksa chana uključuje meditaciju, koja može biti neugodan i fizički bolan proces. Možda zbog toga neki rani učitelji chana nisu ohrabrivali sjedeću meditaciju. Čak ni drevni spisi ne pružaju dokaz da je Šesti patrijarh sjedio u meditaciji bilo prije, bilo nakon svojeg prosvjetljenja.

Prva dva naraštaja učitelja nakon Šestog patrijarha isto tako nisu naglašavali važnost meditacije, kao u čuvenoj priči o Mazuu (709. – 788.) i njegovu učitelju, Nanyueu (677. – 744). Jednoga dana dok je Mazu sjedio u meditaciji, Nanyue mu je vješto ukazao na njenu slabost. Upitao je Mazua: "Što radiš?" Mazu odgovori: "Meditiram." Nanyue upita: "Zašto?" Mazu odvrati: "Činim to da bih postigao buddhastvo." Nanyue ne reče ništa, već podigne ciglu i stade je uglačavati. Mazu ga upita: "Što to radiš?" Nanyue reče: "Radim ogledalo." Mazu promisli o tome i upita: "Kako je moguće da cigla postane ogledalo?" Nanyue mu odvrati: "Ako ne možeš uglačati ciglu tako da postane ogledalo, kako ti možeš postati buddha meditirajući?"

http://www.budisticki-centar.hr/show.php?id=31&stil=2

crazy person
15.11.2012., 10:38
To je za ove koji postižu stanje Buddhe. Mi malo skromniji moramo meditirat. :zubo:

Sergio80
15.11.2012., 19:20
Za nekih 20-ak godina ce sigurno postojati nekakva tehnologija, samo ces pritisnuti dugme i hop u "nirvanu, satori, samadi..."

crazy person
15.11.2012., 21:29
Možda će na internetu postojat repozitorij izmjenjenih stanja svijesti na koji ćemo moći uploadati svoja stanja. Ideš na internet, izabereš stanje, downloadaš i vidiš o čemu se tu radi.

Baš bi volio doživjeti sva stanja opisana u Pali Kanonu. :kava:

Šteta što Buddhu nismo uspjeli 'snimiti' na taj način. Možda će sljedeći Buddha tako, preko interneta, podučavati ljude. :D

teodor francic
15.11.2012., 21:52
Možda će na internetu postojat repozitorij izmjenjenih stanja svijesti na koji ćemo moći uploadati svoja stanja. Ideš na internet, izabereš stanje, downloadaš i vidiš o čemu se tu radi.

Baš bi volio doživjeti sva stanja opisana u Pali Kanonu. :kava:

Šteta što Buddhu nismo uspjeli 'snimiti' na taj način. Možda će sljedeći Buddha tako, preko interneta, podučavati ljude. :D

I to je moguće, samo je pitanje da li će Ga ljudi prepoznati.

hanna69
16.11.2012., 10:23
Možda će na internetu postojat repozitorij izmjenjenih stanja svijesti na koji ćemo moći uploadati svoja stanja. Ideš na internet, izabereš stanje, downloadaš i vidiš o čemu se tu radi.

Baš bi volio doživjeti sva stanja opisana u Pali Kanonu. :kava:


Mislim da to i nije neki problem.

DMT (Aya, Iboga, L.Williamsii, San Pedro, S. Divinorum...) i LSD. Iskustava koliko hoćeš. Tj. onoliko koliko je osoba spremna zaroniti. No problem je što ta iskustva nisu izašla samo iz zrelosti, spremnosti i razumijevanja sebe i onoga što osoba jest ili bolje rečeno - nije.

Ipak i ta iskustva imaju svoju vrijednost i težinu, opet u odnosu na zrelost onoga koji doživljava iskustvo.

Tako da kako god okrenemo stvar, ono što doživljavamo, ma kako duboko i transformativno bilo, opet ovisi o onome koji to doživljava.

krena
16.11.2012., 19:14
Za nekih 20-ak godina ce sigurno postojati nekakva tehnologija, samo ces pritisnuti dugme i hop u "nirvanu, satori, samadi..."

Već ih ima cijela hrpa tin novih tehnologija: http://www.forum.hr/showthread.php?t=727649

Ali sam vidio da ih budisti ne vole. Jer je to iz Amerike. A tamo je:
insatnt kava
insatnt kakao
instant hrana
istant seks
pa na kraju i INSTANT PROSVJETLJENJE :(:eek::D

sati
16.11.2012., 19:26
635. Ispravan govor

Pitanje: Na osnovu čega da odlučimo da li nešto treba da kažemo ili ne?

Odgovor: Buda je u suštini preporučio tri kriterijuma na osnovu kojih donosimo takvu odluku.
1. Je li nešto istinito ili neistinito
2. Je li prijatno da to naš sagovornik čuje ili neprijatno.
3. Je li korisno ili beskorisno.

Buda bi nekome nešto rekao isključivo ako je to istinito i korisno. Je li to, pak, prijatno ili neprijatno nije bio ključni kriterijum, ali bi on njime rukovođen nastojao da odabere pogodan trenutak kada će to saopštiti. Dakle, ako nešto jeste istinito i prijatno, ali nije i korisno, on to ne bi rekao. Ili, ako je istinito i neprijatno čuti, sačekao bi pravi trenutak da to kaže.

Trebalo bi sad da uzmete u obzir ove principe i malo o njima razmislite. I onda se postavlja pitanje, kako odlučujete koji je pravi trenutak? Za to zaista ne postoji nekakva egzaktna formula. U budizmu govorimo o nečemo što se zove intuitivna mudrost i kvalitet osluškivanja. A možete primeniti i ove reči brata Dejvida Stendala-Rasta: "Kada u nama zatreperi pitanje, izroniće i odgovor." Dakle, postoji duboko osluškivanje trenutka. Ne pokušavate da kroz logiku odgovorite na to pitanje o pravom trenutku, već zaista osluškujete svoje srce, konsultujete sopstvenu intuiciju, svoj doživljaj ovog trenutka i puštate da vas to vodi.

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace


http://ecx.images-amazon.com/images/I/51mqFvg2l4L._SL500_AA300_.jpg

sati
18.11.2012., 09:36
Sloboda

Ljudska bića žude za slobodom. Svi mi pokušavamo da pronađemo mesto, poziciju, način života ili odnosa sa nekim u okviru kojeg ćemo moći da budemo slobodna osoba. Ali meditacija nam pomaže da otkrijemo kako "ja" ne može nikada biti slobodno. Osoba nikada ne može biti slobodna, zato što osoba, zato što ego, predstavlja tamnicu.

Važno je zapamtiti da taj ego nije naš neprijatelj, nekakvo zlo čudovište kojeg se treba otarasiti. On je jedna vrlo zgodna socijalna alatka. Potreban nam je individualni identitet kako bismo funkcionisali u društvu. Na primer, ako ga ne bismo imali i policija nas zaustavi na putu ili želimo da unovčimo ček u banci i hoće da nas identifikuju, kako bismo reagovali? Identiteti su neophodni da bismo funkcionisali u ovome svetu.

No, uz meditaciju počinjemo da istražujemo taj osećaj "ja-stva", osećaj "mene-stva" i "moje-stva". I počinjemo da uviđamo da on jeste nešto kratkotrajno; da se pojavljuje i zatim nestaje, kao i sve drugo u prirodi. Kako napredujemo u meditaciji, počinjemo i da uočavamo sve više slojeva onoga što mislimo da smo mi -- sećanja, misli, raspoloženja, osećaji, ideje koje čine ono što vidmo kao sopstvo. I tada uviđamo da ta sećanja, misli, raspoloženja, osećaji i ideje nisu to ko i šta mi jesmo.

Zatim počinjemo da posmatramo i to što doživljava taj osećaj ja, mene i moje, počinjemo da razmišljamo o tome i da radimo sa time. Istražujući šta je to što zna, jedan kvalitet oslobađanja i olakšanja javlja se sa saznanjem da ta sećanja, misli, raspoloženja, osećaji i ideje nisu to ko i šta jesmo. Već da je reč tek o prolaznim obrascima našeg iskustva.

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace


https://si0.twimg.com/profile_images/1739634814/AD-World-Experience-riquadr_normal.jpg

sati
21.11.2012., 11:44
637. Paradoks i konfuzija

Ako u Japanu posetite neki budistički hram, verovatno ćete naići na dva ogromna, zastrašujuća kipa, nalik demonima, kako stoje sa obe strane kapije. Oni se nazivaju čuvarima Istine i njihova imena su Paradoks i Konfuzija. Dok se nisam sa njima sreo, nikada mi nije padalo na pamet da su Istini potrebni čuvari -- ili zapravo, da je njoj potrebno čuvanje. A da mi je to i palo na pamet, pretpostavljam da bih zamišljao nekakve lepe, anđeoske čuvare.

Zašto su onda ovi kipovi toliko zastrašujući i preteći? I zašto su predstavljeni čuvari Istine, a ne Istina sama? Malo pomalo, počeo sam da shvatam implikacije svega ovoga. Ne može postojati slika istine. Istinu ne možemo zarobiti u nekakvu sliku, rečenicu ili reč. Ona ne može biti spakovana u teoriju, dijagram ili knjigu. Kakve god da imamo pojmove o Istini, oni nisu u stanju da nas do nje dovedu. Tako, pokušavajući da uhvatimo Istinu, prirodno je da se susrećemo sa paradoksom i konfuzijom.

Cela stvar ide ovako: iako Stvarnost doživljavamo neposredno, mi to ignorišemo. Umesto toga, pokušavamo da je objasnimo ili zarobimo putem ideja, modela, verovanja i priča. I upravo zato što te stvari nisu Stvarnost, naša objašnjanja se naravno nikada ne poklapaju sa stvarnim iskustvom. U raskoraku između Stvarnosti i naših objašnjenja prirodno je da se jave paradoks i konfuzija...

I tako nam Istina izmiče. A i kako bi drugačije moglo biti? A potrebno je jedino da vidimo kako Istina i Stvarnost svetlucaju iza tog začaranog kruga paradoksa. Jednostavno, ako ne bismo pokušavali da prikujemo Stvarnost, konfuzija nas više ne bi vrtela u krug. Ipak, ono što možemo da uradimo jeste da pažljivo motrimo na ono što se zaista događa oko nas -- i uočavamo da naša formulisana uverenja, pojmovi i priče nikada do kraja ne objašnjavaju ono što se odigrava. Naše oči moraju ostati otvorene dovoljno dugo kako bismo iznenada bili preplavljeni novim iskustvom -- novom svesnosšću -- koja razbija u paramparčad naše stereotipne misli i dobro poznate priče.

Sebe možemo osloboditi paradoksa i konfuzije samo kada sebe stavimo u jedan otvoren i istraživački mentalni okvir, u isto vreme pazeći da ne insistiramo na nekom pojedinačnom verovanju, bez obzira koliko ono izgledalo opravdano. Ako tragamo za Istinom, otkrićemo da ne možemo poći od bilo kakvih pretpostavki ili kocepata. Umesto toga, moramo svetu prići sa golom, ogoljenom pažnjom, videći ga bez ikakvih predubeđenja -- bez koncepata, verovanja, pretpostavki, planova i očekivanja.

Steve Hagen: Buddhism Is Not What You Think


http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif

sati
24.11.2012., 17:15
638. Reinkarnacija i preporađanje

"Poštovani Nagaseno, postoji li bilo kakvo biće koje se reinkarnira iz ovog tela u drugo telo?"

"Zaista ne, veliki kralju."

"Ako, poštovani Nagasena, ne postoji onaj ko se reinkarnira iz ovog tela u drugo telo, neće li on tada biti oslobođen svojih loših dela?"

"Da, veliki kralju, kada ne bi bilo preporađanja povezivanjem toka svesti, tada bi on bio oslobođen svojih loših dela. No, pošto postoji preporađanje povezivanjem toka svesti, tada ni on nije oslobođen svojih loših dela."

"Poštovani Nagaseno, znači li to onda da ne postoji ono što se reinkarnira, ali postoji preporađanje povezivanjem toka svesti?"

"Da, veliki kralju, to znači da ne postoji ono što se reinkarnira, ali postojipreporađanje povezivanjem toka svesti."

"Kako to, poštovani Nagaseno, ne postoji ono što se reinkarnira, ali postoji preporađanje povezivanjem toka svesti? Daj primer."

"Kada bi, veliki kralju, neki čovek jednom lampom upalio drugu, da li bi to značilo, veliki kralju, da se plamen ove druge reinkarnirao iz plamena prve?"

"Zaista ne, poštovani."

"Isto tako, veliki kralju, ne postoji ono što se reinkarnira, ali postoji preporađanje povezivanjem toka svesti."

Milindapañha
III.5.7. Buddhavaggo


http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/budizam/688px-King_Milinda_ask_questions.jpg

Aage
25.11.2012., 19:32
imaju li lucidni snovi ikakave veze s budizmom?

crazy person
25.11.2012., 20:09
Tibetanci imaju prakse vezane za to. Koliko sam uspio pročitati zahtjevi su da snovi moraju postati lucidni. Dream yoga se to zove.

Aage
26.11.2012., 19:09
Tibetanci imaju prakse vezane za to. Koliko sam uspio pročitati zahtjevi su da snovi moraju postati lucidni.
Dream yoga se to zove.
Koja su lucidni snovi svrha kod njih?

crazy person
26.11.2012., 19:38
Davno sam tu knjigu pročitao. Koliko se sjećam cilj je dostignuti potpunu kontrolu snova. To je kao jedna od nekoliko niza yoga koje vode do buđenja. Imaš na wikipediji:
http://en.wikipedia.org/wiki/Dream_yoga
http://en.wikipedia.org/wiki/Six_Yogas_of_Naropa

sati
28.11.2012., 10:09
PUN MESEC - sreda, 28. novembar 2012.

Kao što je jezero duboko, prozirno i neuznemireno,
tako i mudri kad reč Istine čuju, smireni postaju.

Dhammapada, strofa 82


Rečeno je da je neposredno posle probuđenja Buda bi sklon tome da ne podučava. Možda je mislio da to nema smisla, imajuću u vidu u kojoj meri istrajavamo u stvaranju patnje sami sebi i drugima. I kako dalje gomilamo tu patnju, okrivljujući za to druge. Međutim, uprkos našoj evidentnoj nepromišljenosti, Buda je posle razmišljanja, imajući u vidu i našu patnju, promenio odluku i odlučio da krene u podučavanje Dhamme. Kada nesebična mudrost vidi patnju, nesebično saosećanje jeste odgovor. Posmatrajući bića izgubljena u lavirintu navika sviđanja i nesviđanja, Buda je učinio sve što je u njegovoj moći da se ona oslobode. Pošto su oslobođeni naklonosti i odbojnosti, Probuđeni su u stanju da bez prepreka sagledaju svako svoje iskustvo. Ne radi se o tome da oni ne osećaju isto što i mi osećamo, već samo to da se oni ne izgube u tom iskustvu.

S ljubavlju
monah Munindo


http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif

crazy person
28.11.2012., 15:59
Dugo sam razmišljao da li je filozofija Wolff-a ista kao i moji uvidi i da li se slaže sa Theravada pozicijom. Ali sam ipak shvatio da to nije slučaj, evo zašto:


Wolff describes this recognition as the realization that "I am Nirvana". Prior to this noetic insight, his thought upon the subject of Nirvana had been involved in the confusion that Nirvana is a kind of other-world separate from the relative world of subject-object consciousness.


Kao prvo, Buddha kaže da u Nirvani ne postoji 'I am'. Dakle tvrdnja 'I am Nirvana' ne stoji. Kao drugo, ovaj pogled u drugoj rečenici nije konfuzija već je točan, dakle Nirvana je zapravo 'a kind of other-world separate from the relative world of subject-object consciousness'. Dakle, Wolff ima neki drugi koncept Nirvane nego što je Buddha imao.


Consciousness-without-an-object is


Ovaj 'is' je nemoguć. Objekti postoje jedino u relaciji sa drugim objektima. Kada ta relacija nestane, nestane i koncept egzistencije. Dakle za svijest bez objekta bi trebali neki drugi koncept uvesti umjesto egzistencije.


Within the bosom of Consciousness-without-an-object lies the power of awareness that projects objects.


A u pjesmi kaže:


THAT am I, and so art Thou


Dakle, Wolff može projicirati objekte. Zanimljivo. Ja bi rekao da je moć svjesnosti zapravo projiciranje iskustva objekata, a ne projiciranje objekata samih po sebi.


Consciousness of absence of objects is Nirvana.


Nemoguće, pošto u Nirvani prema teoriji međuzavisnog nastajanja zapravo nema svijesti. Dakle, Wolff ima neki drugi koncept Nirvane.

Uglavnom, mislim da je Wolff otkrio nešto. Pitam se da li je njegova svijest bez objekata zapravo bhavanga iz Theravada teorije?

The Nondual Philosophy of Franklin Merrell-Wolff (http://www.integralscience.org/gsc/)

crazy person
28.11.2012., 16:29
Wolff kaže:


Consciousness of absence of objects is Nirvana.


Pa Auk Sayadaw kaže:


The meditator will say that everything stopped, and may even think it is Nibbana. In reality the mind has not stopped, but the meditator is just not sufficiently skilled to discern this, because the bhavanga mind states are very subtle.

sati
30.11.2012., 08:41
639. Ako nemate učitelja

Domaćini, ako kraj sebe nemate dovoljno dobrog učitelja, tada uzmite ovo pouzdano Učenje za učitelja i praktikujte ga. Jer ovo Učenje jeste pouzdano i kada ga prihvatite i primenite na pravi način, to će biti na vašu dobrobit i sreću za dugo vremena.

Buda
Apannaka sutta (MN 60)


http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif

sati
01.12.2012., 08:48
640. Ne propusti šansu

"Monasi, zamislite da je ova velika zemlja sasvim prekrivena vodom i da neki čovek u nju baci obruč da pluta. Vetar sa istoka gura taj obruč ka zapadu, a vetar sa zapada ga gura ka istoku. Vetar sa severa ga gura ka jugu, a vetar sa juga ga gura ka severu. I zamislite da u toj vodi živi morska kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu. Sada, šta mislite, monasi, da li bi kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu tog okeana, uspela da proturi glavu kroz taj obruč?"

"Bila bi to slučajnost, poštovani gospodine, da kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu, uspe da proturi glavu kroz taj obruč."

"Isto tako slučajnost je [1] da se neko rodi u ljudskom obliku; slučajnost je da se Tathāgata, Arahant, Potpuno probuđeni, pojavi u ovome svetu; slučajnost da učenje i praksa koje izlaže Tathāgata zablistaju u ovom svetu.

Pa ipak, monasi, vi ste u tom ljudskom obliku; Tathāgata, Arahant, Poptuno probuđeni se pojavio u ovome svetu; učenje i praksa koje izlaže Tathāgata zablistali su u ovom svetu

Zbog toga, monasi, treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je patnja'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je nastanak patnje'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je prestanak patnje'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'."

Dutiya ćhiggala sutta (SN 56:48)

------------------------------
[1] Ove reči treba shvatiti pre retorički, nego filozofski. Na doktrinarnom planu, sva tri događaja koja se pominju događaju se u skladu sa tačno određenim uzrocima i stanjima, a ne pukim slučajem.



http://www.gravatar.com/avatar/e83fdbaf0cb57347763b97cf227f6e6f?d=http://thecurrentconscience.com/blog/wp-content/plugins/buddypress/bp-core/images/mystery-man.jpg&s=80&r=G

drDIRHED
02.12.2012., 00:10
Što kažu službeni i neslužbeni budisti o Buddhi Maitreyi? Gdje se "On" prvi put spominje?
O njemu pišu na forumu duhovnost u maniri dolaska spasitelja (kontekst novi dolazak Mesije, kraj vremena itd) Znam da su Maitreyom proglašavali i Krishnamurtija, Petra Deunova, pa čak i Sai Babu...

crazy person
02.12.2012., 09:20
Spominje se prvi put u Pali Kanonu u jednoj sutti.
Mislim da je ta: http://www.basicbuddhism.org/index.cfm?GPID=29
Nisam uspio nać na access to insight.


And in the time of the people with eighty thousand-year life-span,
there will arise in the world a Blessed Lord,
an Arahant fully-enlightened Buddha named Metteyya,
endowed with wisdom and conduct,
a Well-Farer, Knower of the worlds,
an incomparable Trainer of men to be tamed,
Teacher of gods and humans,
enlightened and blessed,
just as I am now.


Tako da, neće uskoro doć. :zubo:

sati
02.12.2012., 11:14
641. Koplje

U Sāvatthiju. "Monasi, zamislite koplje oštrog vrha i čoveka koji na njega naiđe, te pomisli: 'Svojom rukom ili pesnicom ću ovo koplje oštrog vrha saviti, iskriviti, obmotati'. Šta mislite, monasi, da li bi on bio u stanju da svojom rukom ili pesnicom to koplje oštrog vrha savije, iskrivi, obmota?" -- "Ne, poštovani gospodine." -- "A zašto?" -- "Takvo koplje, poštovani gospodine, nije lako saviti rukom ili pesnicom, nije lako iskriviti ili obmotati ga. Taj čovek bi doživeo jedino zamor i ozlojeđenost.

Isto tako je, monasi, sa onim monahom koji je razvijao i negovao oslobođenje uma uz pomoć prijateljske ljubavi, načinio je svojim oruđem, svojim temeljem, učvrstio je, sebe uvežbao u njoj i do kraja usavršio. Ako bi neki demon pomislio da može osvojiti njegov um, taj demon bi doživeo jedino zamor i ozlojeđenost.

Zato, monasi, ovako treba sebe da vežbate: 'Razvijaćemo i negovati oslobođenje uma uz pomoć prijateljske ljubavi, načiniti je našim oruđem, našim temeljem, učvrstiti je, sebe uvežbati u njoj i do kraja usavršiti'. Tako, monasi, treba sebe da vežbate."

Buda
Satti sutta (SN XX:5)


http://image.shutterstock.com/display_pic_with_logo/295834/295834,1271274181,6/stock-photo-zagreb-croatia-october-shaolin-warrior-is-bending-large-spear-with-his-neck-shaolin-wudang-50944252.jpg

sati
02.12.2012., 11:25
Što kažu službeni i neslužbeni budisti o Buddhi Maitreyi? Gdje se "On" prvi put spominje?
O njemu pišu na forumu duhovnost u maniri dolaska spasitelja (kontekst novi dolazak Mesije, kraj vremena itd) Znam da su Maitreyom proglašavali i Krishnamurtija, Petra Deunova, pa čak i Sai Babu...

Evo kratke beleške o tome što te zanima

Maitreya / Metteyya (http://www.yu-budizam.com/adoz/m/Maitreya.html)

Inače, prema Budi, nema kraja vremena. Samo vrlo dugi ciklusi u kojima svet nastaje i nestaje, da bi potom krenuo novi ciklus. I u svakom od njih jedan čovek koji sopstvenim naporom otkriva krajnju istinu ovog sveta.

drDIRHED
02.12.2012., 13:08
Mislio sam da mi, ako možete, kažete nešto više o značenju Maitreye .
Svejedno, hvala.

Nije li prestanak patnje kraj vremena (jer patnja je uvijek u vremenu/ ili čak vrijeme samo)

crazy person
02.12.2012., 15:35
Nije li prestanak patnje kraj vremena (jer patnja je uvijek u vremenu/ ili čak vrijeme samo)

Postoje stanja svijesti koja su bezvremena, tj. koja u sebi ne sadrže koncept vremena. Ajahn Brahmavamso čak i kaže da je svaka jhana takva. Sad, da li je prestanak patnje, tj. nibbana isto bezvremena? :ne zna:

crazy person
02.12.2012., 18:36
638. Reinkarnacija i preporađanje
...


Nikad mi nije bilo jasno kako se u Theravada teoriji memorija prošlih inkarnacija sačuva ako samo postoji neka specijalna svijest koja momentarno spaja dvije inkarnacije? Nije memorija sadržana u svijesti samo. Ili ako netko recimo dosegne stream entry, gdje se to 'zapisuje'?

sati
06.12.2012., 09:09
Nikad mi nije bilo jasno kako se u Theravada teoriji memorija prošlih inkarnacija sačuva ako samo postoji neka specijalna svijest koja momentarno spaja dvije inkarnacije? Nije memorija sadržana u svijesti samo. Ili ako netko recimo dosegne stream entry, gdje se to 'zapisuje'?

Zašto specijalna svest? Trebalo bi da je ista takva svest kao ta koju koristiš da bi pročitao ovu poruku.
Verovatno postoji neko objašnjenje i za to što te zanima, moraćeš guglati. Ja se lično nisam mnogo bavio time. Sadašnji trenutak mi je mnogo zanimljiviji. :)

-------------------

643. "Neuspešna" meditacija

Meditativni stav nam kaže da je samo kroz prihvatanje aktuelnosti sadašnjeg trenutka, bez obzira koliko je bolan, zastrašujući ili neželjen, moguće da se dogodi promena, rast i isceljenje. Nove mogućnosti možemo posmatrati tako kao da su one već sadržane u stvarnosti sadašnjeg trenutka. Njih treba samo negovati, kako bi se otvorile i bile raz-otkrivene.

Ako je ovo tačno, tada u praktikovanju meditacije ne treba da se upinjete da stignete bilo gde. Sve što treba je da zaista budete tu gde već jeste i to shvatite (učinite ga stvarnim). Zapravo, kod ovakvog gledanja na stvari ni nema nekog drugog mesta gde biste otišli, tako da su svi napori da stignete negde rođeni iz zablude. Oni nas uvek dovode do frustracije i neuspeha. Sa druge strane, ne možete a da ne uspete da budete tu gde već jeste. Dakle, ne možete da imate "neuspešnu" meditaciju ukoliko ste spremni da budete sa stvarima kakve one zaista jesu.

Jon Kabat-Zinn, Full Catastrophe Living

sati
08.12.2012., 11:07
644. Dukkha

Dukkha (patnja, stres, muka, nelagoda, izmeštenost) o kojoj govore četiri plemenite istine može se podeliti na kāyika dukkha i ćetasika dukkha, dukkha koja nastaje na osnovu tela i dukkha koja dolazi od uma. Dukkha uma nastaje zbog pogrešnog razumevanja. Ona se rađa uvek kada umom zagospodare loše osobine kao što su obmana ili žudnja. Ali kada kontempliramo telesnu dukkhu shvatamo da je ona nešto što moramo neprekidno da osećama u svome telu. Možemo reći da je ona deo života. Ona mora biti tu. Potreba organizma da urinira i prazni creva jeste dukkha. Osećamo glad i žeđ kao neprijatne osećaje (dukkha vedanā), a njihovo zadovoljavanje kao prijatan osećaj (sukha vedanā), ali u sušini čitav taj proces nije ništa drugo do dukkha.

Dukkha koja dolazi neposredno iz uma nastaje pod uticajem žudnje ili taṇhe. Taṇhā je stanje nezadovoljenosti. Kao što veliki okeani u koje se ulivaju sve reke ovoga sveta nikada neće biti napujeni, tako ni taṇhā nikada neće biti zadovoljena. Zato je Buda govorio: "Nema bujice ravne žudnji."

Ajahn Liem Ṭhitadhammo: No Worries


http://forum.yu-budizam.com/Smileys/akyhne/anjali.gif

sati
09.12.2012., 09:28
645. Prava opasnost

Ništa ne može zaista da te povredi, izuzev sopstvenog uma.

Pemasiri Thera: Walking the Tightrope


http://www.bps.lk/obks/bp517s-c.jpg

White Russian
09.12.2012., 13:25
Nedavno sam se susrela s učenjem lame Ole Nydahla ("Dijamantni put") - interesira me u kojoj mjeri je ono autentično, tj. da li je Nydahl doista ovlašteni ambasador tibetanskog budizma na Zapadu ili se radi samo o instant mumbo-jumbo navlakuši?

Marian Oden
09.12.2012., 13:44
Zašto specijalna svest? Trebalo bi da je ista takva svest kao ta koju koristiš da bi pročitao ovu poruku.
Verovatno postoji neko objašnjenje i za to što te zanima, moraćeš guglati. Ja se lično nisam mnogo bavio time. Sadašnji trenutak mi je mnogo zanimljiviji. :)


Malo je paradoksalno to da se jedna svijest reinkarnira od početka čovječanstva, a svi znamo da imamo različit karakter. Ako je npr. razvoj čovjeka počeo sa manjim brojem, pa se populacija postepeno povećava, što bude tijelima u koje se nisu reinakrnirale stare duše?

Odakle njima reinakrnirane duše, ili to što nazivaš svjesnost?

Inače, tekstovi ovdje su jako edukativni. :)

drDIRHED
09.12.2012., 16:25
Malo je paradoksalno to da se jedna svijest reinkarnira od početka čovječanstva, a svi znamo da imamo različit karakter. Ako je npr. razvoj čovjeka počeo sa manjim brojem, pa se populacija postepeno povećava, što bude tijelima u koje se nisu reinakrnirale stare duše?

Odakle njima reinakrnirane duše, ili to što nazivaš svjesnost?

Inače, tekstovi ovdje su jako edukativni. :)

Postoji odgovor na to pitanje.
Budući da se količina ljudskih tijela na ovom planetu progresivno povećava, onda proizlazi da se u ljudskom obliku ne rađaju samo bivši ljudi nego i bivše životinje, bivši demoni, bivši bogovi, bivši mučenici iz paklenih svjetova itd.
Razmisli i o ovome, izumire sve više životinjskih vrsta i općenito sve je manje životinja i biljaka kako čovjek kolonizira planet, kamo idu te struje svijesti? Možda čeznu da se utjelove u "rasi gospodara"?:ne zna:
No ipak, smatram da je rasprava o starim i novim dušama besmislena.
1. Vrijeme je krug - nakon evolucije slijedi devolucija, pa opet iznova.
2. Duša kao entitet u platonističko-kršćanskom smislu jest iluzija.

sati
10.12.2012., 08:28
Malo je paradoksalno to da se jedna svijest reinkarnira od početka čovječanstva, a svi znamo da imamo različit karakter.

Nije paradoksalno. Ti koliko vidim posmatras svest kao nesto fiksno. Ali toga u budizmu nema, nema fiksne duse, vec samo jedan stalno menjajuci tok svesti. Nesto slicno kao reka, koja je jedan te isti tok od izvora do usca. I otuda nema logike reci: malo je paradoksalno da je taj potocic u planini isto sto i ova ogromna reka koja se uliva u more. Dakle stanja svesti se menjaju iz trenutka u trenutak. Ono sto ih povezuje jeste da se sva ona naslanjaju jedna na drugo, sledeca nastaju na osnovu prethodnih.
Tako nekako ja to vidim :)

sati
10.12.2012., 08:33
Nedavno sam se susrela s učenjem lame Ole Nydahla ("Dijamantni put") - interesira me u kojoj mjeri je ono autentično, tj. da li je Nydahl doista ovlašteni ambasador tibetanskog budizma na Zapadu ili se radi samo o instant mumbo-jumbo navlakuši?

Nije on jedini, mada verovatno ima najvise sledbenika u Evropi od svih tibetanskih ucitelja koji su stigli na Zapad. Sto naravno nije automatski znak autenticnosti. Da, izaziva dosta kontroverzi, tako da ce odgovor na tvoje pitanje zavisiti do toga ko odgovara. Njegovi pristalice ili kriticari.

Zato, umesto da cekas na odgovor, iskoristi svoju znatizelju da bolje upoznas Budino ucenje kroz razlicite izvore. Tako ces i sama doci do odgovora, a uz to postici ono sto je mnogo znacajnije, postati sam svoj ucitelj :)

sati
11.12.2012., 08:54
646. Kapi rose

U rano jutro čiste kapi rose hvataju i prelamaju sunčeve zrake. Nasuprot tome, one blatnjave to nisu u stanju. Iako sunce sija, blatnjave kapi ne propuštaju sunčev zrak. To sunce jeste nibbana, čiste kapi rose su umovi oslobođeni neznanja i obmane, a one blatnjave su umovi uprljani neznanjem i zabludom. Kada u našim umovima nema neznanja, do nas se probija svetlost nibbane. U nama se reflektuje ona čistota koja jeste nibbana. Međutim, ako su nam umovi pomućeni neznanjem i obmanom, to nismo u stanju. Nikada nećemo razumeti nibbanu, sve dok sebe nismo pročistili poput tih kapi rose. Moramo sebe osloboditi nečistoća, moramo sebe osloboditi neznanja.

Pemasiri Thera: Walking a Tight Rope


http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/Fun%20and%20Sun/kapljica.jpg

sati
12.12.2012., 09:08
647. Posmatraj sebe

Pemasiri Thera: Biti u društvu dobrih prijatelja je veoma važno.

David: Teško je naći dobrog prijatelja.

Pemasiri Thera: Ne, nije teško. Jasno razumevanje jeste dobar prijatelj.

David: Ali toliko je mnogo grubih ljudi.

Pemasiri Thera: Nema potrebe mnogo se obazirati šta drugi ljudi kažu ili učine. Navikli smo da stalno gledamo ka spolja, da posmatramo druge. To je loša navika. Zaista nema potrebe da motrimo na druge. "Živi", rekao je Buda, "neprekidno motreći na samoga sebe." Što više sebe posmatramo, biće nam bolje. Samo kroz vežbu meditatvnog razvoja ili bhāvane na jeziku pāli, otkrivamo u čemu smo jaki i u čemu smo slabi. Poznavati temelje tog meditativnog razvoja jeste veoma važno, ali je to tema kojoj se treba zaista posvetiti. Potrebno je otprilike šest meseci da se nauče te osnove.

Pemasiri Thera: Walking theTightrope

sati
13.12.2012., 08:29
MLAD MESEC - četvrtak, 13. decembar 2012.

Znalac je onaj ko je napustio
svaku žudnju i vezivanje za ovaj svet;
ko je video istinu iza oblika,
a opet ima duboko znanje o rečima.
Za takvo veliko biće se može reći da je svoj zadatak obavio.

Dhammapada, strofa 352


Napuštanje nečega nije nešto što uradimo. To je nešto što se dogodi kada uvidimo da ono što činimo izaziva patnju. Sve dok sam ja upleten u pokušaje da nešto napustim, upravo to "ja" stvara neravnotežu. No, ne-pokušavanje takođe nije ispravno. Šta to možemo učiniti da se izvrši veliki zadatak pronalaženja slobode? Šta to znači uložiti ispravan napor? Jedan vid ispravnog napora jeste istražiti onu vrstu napora koju već ulažemo. Zapitamo se: je li ono što činim neki od oblika potvrđivanja sopstva ili dolazi iz dubljeg, mirnijeg mesta; radi li se o jednostavnom interesu za ono što je istinito? Mi znamo da hoćemo da se oslobodimo patnje, no da li način na koji to hoćemo zaista pomaže? Čak i želja da budemo slobodni može stvoriti prepreke, ako se za nju vežemo. Naša težnja da "vidimo istinu iza oblika" može podsticati ispravan napor, ako usporimo, ne zaboravimo na dobrotu i razmotrimo na koji način primamo svoje sadašnje iskustvo.

Sa ljubavlju,
monah Munindo

drDIRHED
14.12.2012., 22:35
Pozdrav Sati,
možeš li nam objasniti ovu simboliku obilježavanja mjesečevih mijena?

Preporuka knjige: Zen Velikog Bisera (kineski klasik, priredio John Blofeld)

sati
16.12.2012., 13:00
Pozdrav Sati,
možeš li nam objasniti ovu simboliku obilježavanja mjesečevih mijena?

Preporuka knjige: Zen Velikog Bisera (kineski klasik, priredio John Blofeld)

Budistički kalendar je određivan prema Mesečevim menama, a ne prema Suncu. Tako se dan kada se završava svaka četvrtina naziva uposatha, dan predanosti, kada zaređeni, obučeni u belo, dolaze u manastir da sretnu monahe, porazgovaraju sa njima, pomognu oko poslova u manastiru, a uveče prisustvuju govoru o Dhammi ili se ceo taj dan posvećuju duhovnoj praksi.

Od četiri uposatha dana najvažniji je onaj punog Meseca, kada su i najveći budistički praznici kojima s eobeležavaju razni događaji iz budističke istorije. Najvažniji je dan punog Meseca u maju, mesecu koji se u starom indijskom kalendaru naziva vesak, pa je otuda i praznik dobio naziv Vesak. Tada se obeležava dan Budinog rođenja, probuđenja i smrti, jer su se po tradiciji u isti dan u godini dogodila ova tri ključna događaja u Budinom životu.

Za monahe su dan punog Meseca i onaj mladog Meseca, dve nedelje kasnije, dani kada se obavezno okupljaju kako bi recitovali svih 227 monaških pravila i priznali svojim samutnicima u monaškom životu ako su u međuvremenu prekršili ijedno od njih.

I na kraju, poštovani monah Munindo je odabrao uposatha dan da dva puta mesečno pošalje zainteresovanima svoje kontemplacije inspirisane stihovima iz Dhammapade :)

sati
16.12.2012., 13:00
648. Tuga i radost

Ne usuđivati se da osetimo bilo kakvu radost ili tugu, bilo kakvo emocionalno stanje, već se upinjati da budemo što indiferentniji i neosetljiviji ne predstavlja nikakav srednji put. Prijemčivost traži od nas da osetimo sve te stvari, da ih razumemo. Ne plašimo se da osetimo sviđanje i ne plašimo se da osetimo bol. Mi sve to vidimo kao Dhammu, pre nego da ga primamo lično. Pokušavati da izbegnemo formiranje bilo kakvih veza i da tako kažem zazidamo u kulu svoje srce predstavlja vrlo iščašeno razumevanje budističke prakse. Rodili smo se u ovom obliku i to znači da smo vrlo senzitivni i da imamo emocije. To je ono što jeste -- ono kako osećamo, i to ćemo osećati sve dok ne umremo. A kad smo mrtvi, tek onda ništa ne osećamo. Dakle, biti čovek je tako. Imamo te ljudske privlačnosti i odbojnosti. Muškarci i žene, što znači ljudske privlačnosti u ovom svetu ljudi, sa njihovom svešću o onome što registruju čula. Osećamo toplotu i hladnoću, osećamo se dobro i loše. Uživamo u ljudima koji imaju ista interesovanja kao i mi. Besni smo ili nas nerviraju ljudi koji rade stvari koje nam se ne dopadaju. To je ono što jeste. Ali kao meditanti, mi i promišljamo čitav taj proces, vidimo ga i razumemo uz pomoć mudrosti i znanja. Ne pokušavamo tek da zazidamo svoje srce kako ne bimo morali da osetimo bilo šta.

Ađahn Sumedho: Life is quite sad, isn’t it?

sati
19.12.2012., 11:20
649. Najveća sreća

Zdravlje je najveći dobitak, zadovoljenost najveće blago,
pouzdan čovek najbolji srodnik, utrnuće je najveća sreća.

Buda
Dhammapada 204


:)

sati
04.01.2013., 17:48
652. Meditacija

Meditacija je jedina voljna, sistematska čovekova aktivnost u čijoj osnovi nije pokušavanje da sebe popravimo ili da stignemo do nekog cilja, već jednostavno da razumemo to gde već jesmo.

Jon Kabat-Zinn, Wherever You Go, There You Are

sati
06.01.2013., 11:38
Jedna Božićna, uz dobre želje svima koji slave :)

http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/227607_358794430894636_1105154447_n_zpsa16691bd.jp g

sati
08.01.2013., 08:35
653. Reči su samo putokazi

Bez meditativnog uma i iskustva, Dhamma se ne može pojaviti u srcu, jer Dhamma nije u rečima. Buda je bio u stanju da verbalizuje svoje unutrašnje iskustvo za našu dobrobit, da bi nam dao putokaze. To znači da sada znamo pravac, ali put moramo sami preći.

Ayya Khema

Kalbbija
08.01.2013., 14:22
Budizam je interesantna ideologija,ali mislim da su puno bazirani na duhovnost i da zbog toga imaju probleme u materijalizovanoj stvarnosti..stvarni put je vise od toga..zapravo on je uzimanje obadva,duhovnog i materijalnog..jer se sustina oba,ispreplice i to je zapravo pravo stanje...bistvovanja! Pozdrav,mala opaska..nemoj da sto zamjerite :)

sati
09.01.2013., 09:36
654. Prihvatanje sadašnjeg trenutka

Upinjanje da se oslobodimo bola samo ga pojačava, dok prihvatanje istine sadašnjeg trenutka produbljuje našu sposobnost za toleranciju, strpljivost i opraštanje.

Mark Epstein: Going on Being

sati
10.01.2013., 08:37
655. Moja religija

Moja religija nije budizam. Moja religija je da živim i umrem bez kajanja.

Milarepa

sati
11.01.2013., 08:34
MLAD MESEC - petak, 11. januar 2013.

Miran je njegov um, mirne reči i dela onoga
ko je ispravnim znanjem oslobođen i spokojan.

Dhammapada, strofa 96

Najbolji način da se prilagodima neizvesnostima jeste kroz ispravno razumevanje ili ispravno gledanje. Bilo bi naivno očekivati da smo uvek mirni kada se suočimo sa neizvesnošću. Ali isto tako ne treba da pretpostavimo kako ona treba da nas definiše. Život i promene, kao i sve ostalo, mogu nam se učiniti kao "previše", ali života nikada nije previše; on je uvek "upravo takav". Da život jeste više nego što možemo da živimo, Buda nikada ne bi dosegao slobodu i ostao živ. Ono što je ključ jeste tačka iz koje na život gledamo. Shvatamo sebe suviše ozbiljno i situacija ubrzo postaje neizdrživa; postajemo napeti, ograničenih mogućnosti za uvid i prijemčivost. Relaksirajući svoje gledište, u stanju smo da počnemo da naziremo jednu neuslovljenu stvarnost, u kojoj sva ta neprekidno promenljiva stanja nastaju i nestaju. Mudro napuštanje vodi do proširivanja polja svesnosti i nove perspektive iz koje posmatramo to što radimo i način na koji od svega pravimo problem.

S ljubavlju
monah Munindo

sati
12.01.2013., 12:49
656. Neizvesnost

Dhamma u vama je ono što prepoznaje neizvesnost svih pojava.

Ajahn Chah

sati
13.01.2013., 11:26
657. Vrlina i mudrost

Mudrost se pročišćuje vrlinom
i vrlina se pročišćuje mudrošću.
Gde jedno postoji, ima i drugog.
Čestit čovek ima mudrosti,
kao što mudar čovek ima vrlinu.
Udruženost mudrosti i vrline
naziva se najvišom stvari na svetu!

Buda
Sonadanda sutta (DN 4:21)

sati
14.01.2013., 09:14
658. Sklonosti

Kada jednom postaneš svestan svoje tendencije ka vezivanju za to da dobiješ ono za čim žudiš i patnje koju sve to izaziva, počinješ da uviđaš da i pored toga što imaš sklonosti, ne moraš nužno da budeš i vezan za te sklonosti.

Phillip Moffitt

sati
15.01.2013., 08:45
659. Ja sam

Kontemplirajte "ja sam", samo tu misao "ja sam" pre nego što na nju nakalemite bilo kakav identitet. Mi svi imamo taj osećaj "ja sam ovde i sada", tu prisutnost. Ali onda brže-bolje tome dodamo: "Ja sam Ađahn Sumedho" i ograničenje je odmah tu. Sada sam ja oblik, osoba, stav.

Ađahn Sumedho

Anonimni xy
15.01.2013., 15:37
Moja podrška SATI ! :top: :)

Često te čitam ali zasad samo to !

sati
16.01.2013., 08:35
Anonim, za početak dovoljno. Posle krene praksa... Ako krene :)

660. Tajna

Jedna od tajni unutrašnjeg mira jeste i praktikovanje saosećanja.

Dalaj Lama

Anonimni xy
16.01.2013., 10:19
Anonim, za početak dovoljno. Posle krene praksa... Ako krene :)

Budizam kao duhovna disciplina o samodisciplini je za rijetke i "odabrane". Gledaj religijske zajednice...oni uglavnom plaču što im loše ide nametanje njihove ideologije (svi ih kao mrze) i što su im vjernici nedisciplinirani,formalni vjernici.

660. Tajna

Jedna od tajni unutrašnjeg mira jeste i praktikovanje saosećanja.

Dalaj Lama

Tko je vrijedan saosjećanja?

hanna69
16.01.2013., 20:32
Tko je vrijedan saosjećanja?

Tko nije?

Marian Oden
16.01.2013., 20:55
Budizam kao duhovna disciplina o samodisciplini je za rijetke i "odabrane". Gledaj religijske zajednice...oni uglavnom plaču što im loše ide nametanje njihove ideologije (svi ih kao mrze) i što su im vjernici nedisciplinirani,formalni vjernici.


Kako će te slatko sati izignorirati za tu izjavu. :rofl:

Kalbbija
17.01.2013., 00:33
Kako će te slatko sati izignorirati za tu izjavu. :rofl:

Ma ima nas 'sirovih'..ne shvatite za ozbiljno..doticni je sam sebi ,nepoznanica!:D

sati
17.01.2013., 08:42
Tko je vrijedan saosjećanja?
Sva bića. Jer svako se boji batine i želi biti srećan.


661. Budući život

Ako me pitaš da li postoji još jedan život posle smrti. Mogu li da ti ga pokažem?
Pitaću te da li postoji sutra? I možeš li da mi ga pokažeš?

Ajahn Cha

sati
17.01.2013., 08:45
Kako će te slatko sati izignorirati za tu izjavu. :rofl:

To kakvi su drugi, to je njihov problem. Skoncentriši se na svoj problem... :)

Marian Oden
18.01.2013., 07:05
To kakvi su drugi, to je njihov problem. Skoncentriši se na svoj problem... :)

Upravu si, trebam se skoncentrirati na sadašnjost... :)

sati
18.01.2013., 08:58
662. Početnikov um

Ljudi kažu da je teško praktikovati zen, ali postoji zabuna oko toga zašto je to tako. Nije teško zato što je teško sedeti ukrštenih nogu ili dostići probuđenje. Teško je zato što um i našu praksu treba održati čistim u onom osnovnom smislu...

U Japanu imamo izraz "shoshin", koji znači "početnikov um". Cilj prakse je da uvek održavamo početnikov um. Zamislite da recitujete Prađnaparamita sutru samo jednom. Možda ćete to vrlo dobro uraditi. Ali šta će se dogoditi ako je recitujete dva, tri, četiri ili više puta? Moguće je da ćete vrlo brzo promeniti svoj početni stav prema svemu tome. Ista stvar dogodiće se i sa drugim načinima na koje praktikujete zen. Nakratko održavate početnikov um, ali ako nastavite da vežbate godinu, dve, tri ili više, iako ste se u nečemu popravili, postoji opasnost da izgubite iz vida bezgranično značenje izvornog uma.

Za zen učenike najvažnija stvar jeste da ne budu dualisti. Naš "izvorni um" uključuje sve u sebe. On je uvek bogat i dovoljan sam po sebi. Ne treba da izgubite to stanje samodovljnosti svoga uma. Ovo ne znači zatvoren um, već zapravo prazan i spreman um. Ako je vaš um prazan, on je uvek spreman za bilo šta; on je otvoren za sve. U početnikovom umu postoji mnoštvo mogućnosti; u umu eksperta, tek nekoliko.

Shunryu Suzuki: Zen Mind, Beginner's Mind


http://turbo.adaringadventure.com/wp-content/uploads/2010/10/Meditating-Life-Coach1.jpg

sati
19.01.2013., 12:06
663. Dve vrste vere

Postoje dve vrste vere. Jedna je neka vrsta slepog poverenja u Budu, učenje, učitelja, koja nas često navodi da vežbamo. Druga vrsta je istinska vera -- čvrsta, nepokolebljiva -- koja se rađa iz znanja nastalog na osnovu sopstvenog iskustva.

Ajahn Chah

http://what-buddha-said.net/Pics/Faith_Saddha33.jpg

sati
20.01.2013., 11:04
664. Žudnja

Iz žudnje bol se rađa,
iz žudnje strah se rađa,
u onom ko se žudnje oslobodi,
bola nema, a otkud bi strah?

Buda
Dhp 216

russianman
22.01.2013., 21:18
http://www.youtube.com/watch?v=wmcmlqVqkbI Kalmykia is a steppe region in the south of European Russia and the only European Buddhist republic. An international Buddhist festival is going to take place in a temple in the Kalmykia's capital, Elista. Monks are preparing a sand mandala. It is a palace that may serve a temporary abode for an enlightened deity. Colored marble sand is applied to the canvas through a cone-shaped tube. Follow the monks' white path on RT. http://rt.com/news/prime-time/russias-buddhist-republic-sees-the-light/ Kalmikija je stepska regija u južnoj europskoj Rusiji to je jedina europska budistička republika na svijetu.

sati
23.01.2013., 20:13
665. Zadovoljstva čula

"Malo je užitka u zadovoljstvima čula, a mnogo muke, mnogo tuge i još više opasnosti". Ako plemeniti učenik uz pomoć ispravne mudrosti vidi ta zadovoljstva takvim kakva ona jesu, a ipak ne biva ispunjen radošću i srećom koji ne potiču od zadovoljstava čula, ne potiče od štetnih stanja uma, niti ih dostiže na neki drugi način, tada on zbog toga ipak neće moći da se oslobodi okovanosti zadovoljstvima čula.

Buda
Ćula-dukkhakkhandha sutta (MN 14)


http://cdnsl.inventeo.netdna-cdn.com/wp-content/uploads/2012/10/obese-kids.jpg

sati
25.01.2013., 09:21
667. Uvid u svoje postupke

Ponekad izgleda frustrirajuće da možda čitav sat sediš ovde i provedeš ga u vraćanju; neprekidno vraćaš um natrag na dah. On odluta, ti ga opet vratiš i onda on opet odluta -- kada će za ime sveta doći taj mir i spokojstvo? E pa, da bi im se ukazala prilika da dođu, moraš razviti određeni nivo razumevanja. Dakle, kada vraćaš um, pokušaj da razumeš šta ti to radiš. Kada odluta, pokušaj da razumeš šta se događa, šta si učinio da ga ohrabriš ili mu dopustiš da odluta. Posebno, potrudi se da otkriješ sve one pozitivne i negativne namere uključene u to cimanje tamo-amo. Kada razumeš kako um odlazi i dolazi, stići ćeš do tačke na kojoj si u stanju da ga zadržiš. U isto vreme, razvićeš onu vrstu uvida kojoj i težimo u meditaciji: uvida u svoje postupke.

Thanissaro Bhikkhu: Meditations

sati
26.01.2013., 08:40
PUN MESEC - subota, 26. januar 2013.

Teško je na sumnjičav, kolebljiv um motriti, teško ga obuzdati.
Mudrac svoj um teše ravno, kao oružar strelu.

Dhammapada, strofa 33


Dovođenje tela i uma u sklad sa onim što jeste istina zahteva naročitu vrstu veštine. Baš kada pomislimo da je sa našom duhovnom praksom sve u redu, sapletemo se i ponovo padnemo. No, nije bitno ako se to dogodi s vremena na vreme, jer tako izgleda učenje da hodamo, padovi su deo tog procesa. A veština koju vredi razvijatijeste agilnost kojom se uvek iznova dižemo i ponovo počinjemo, bez osvrtanja.

S ljubavlju
monah Munindo

antik
26.01.2013., 16:00
Postoji odgovor na to pitanje.
Budući da se količina ljudskih tijela na ovom planetu progresivno povećava, onda proizlazi da se u ljudskom obliku ne rađaju samo bivši ljudi nego i bivše životinje, bivši demoni, bivši bogovi, bivši mučenici iz paklenih svjetova itd.
.

stoga, treba kolonizirati Mars.

Spirituality7
27.01.2013., 00:11
a kako budizam izgleda u praxi, odnosno kako živi čovjek za kojeg bi se moglo reći da prakticira budizam?

po meni,recimo, budizam je više neki način života i stil nego baš religija jer ko što je netko rekao ni sam buddha se nije smatrao božjim djetetom