PDA

View Full Version : Genocidna Republika Srpska 2009 (Genocidal Republic Srpska)


Grad_Soli
08.12.2009., 12:55
Bratunac 12.05.2009 - Obavljena dženaza za 33 žrtve

12.05.2009 u Memorijalnom centru Veljaci, obavljen je ukop 33 civilne žrtve koje su ubijene tokom srpsko crnogorske agresije. Tijela žrtava su pronađena u masovnim grobnicama u selima Blječeva, Podčauš, Hodžići i Hranča.

Nakon ispraćaja posmrtnih ostataka iz Tuzle, obavljen je ukop na mezarju Veljaci. Dženaza će ostati upamćena po tome, što je toga dana ukopana i šestomjesečna beba Salihović (Džanana) Narcisa (1991-1992). Toga dana ukopan je i šestogodišnji Muminović (Šaćira) Admir (1986 - 1992). Najstarija žrtva imala je 110 godina, riječ je o Zahidi Suljagić.

http://img686.imageshack.us/img686/4323/2dc7nyg.jpg
šestogodišnji Muminović (Šaćira) Admir
http://img692.imageshack.us/img692/980/2rdjd4j.jpg
http://img40.imageshack.us/img40/774/2hgy541.jpg
šestomjesečna beba Salihović (Džanana) Narcisa
http://img30.imageshack.us/img30/6076/op1a89.jpg
http://img40.imageshack.us/img40/9774/2ibf1bo.jpg
http://img30.imageshack.us/img30/1374/2s6lbf5.jpg
Pokop (dženaza)
http://img194.imageshack.us/img194/7265/f1lkiq.jpg
http://img25.imageshack.us/img25/7395/6iedqf.jpg
http://img32.imageshack.us/img32/6239/o73riv.jpg
http://img705.imageshack.us/img705/5893/5lwh1x.jpg

zagic
08.12.2009., 13:31
Sve je jasno. I pitanje: Kako Bošnjaci namjeravaju dalje?
S kime?

Grad_Soli
08.12.2009., 14:26
B]Vlasenica (Istočna BiH) 25.04.2009 - Obavljena dženaza za 34 žrtve[/B]

25.04.2009 na mezarju Rakita u Vlasenici obavljena je dženaza za 34 identifikovana Vlaseničana. Radi se o žrtvama koje su ubijene tokom srpsko crnogorske agresije u Vlasenici, a čiji su posmrtni ostatci ekshumirani iz masovnih grobnica. Među žrtvama koje su toga dana ukopane u Vlasenici bio je i nekadašnji košarkaš Sloboda Dite Edin (Muhamed) Salaharević rođen 15. maja 1973. godine u Zvorniku.

Najstarija žrtva ukopana toga dana bila je Mekić (Haso) Melka (1912-1992), dok je najmlađa žrtva Jahić (Avdo) Almir (1975-1992). Dženazi je prisustvovalo nekoliko hiljada preživjelih Vlaseničana.

http://img705.imageshack.us/img705/5893/5lwh1x.jpg
Otac i sin salju molitvu (majci-baki)
http://img705.imageshack.us/img705/6462/24b3e5g.jpg
Pripreme za ukop
http://img194.imageshack.us/img194/5852/img3244h.jpg
http://img6.imageshack.us/img6/5417/img3253w.jpg
http://img705.imageshack.us/img705/7024/vlasenica6.jpg
Slika djecaka sa tugom i suzama u ocima
http://img686.imageshack.us/img686/6580/img3326b.jpg
http://img692.imageshack.us/img692/1362/img3297t.jpg
http://img692.imageshack.us/img692/9742/tz1.jpg
Plač djevojaka za ubijenim ocem
http://img6.imageshack.us/img6/6674/img3304nb.jpg
Molitva ubijenim sinovima
http://img705.imageshack.us/img705/4444/vlasenica17.jpg

Grad_Soli
08.12.2009., 14:31
Sve je jasno. I pitanje: Kako Bošnjaci namjeravaju dalje?
S kime?

otjerati Srbe tamo gdje su i prije bili u Beogradskom pašaluku...

zagic
08.12.2009., 14:37
otjerati Srbe tamo gdje su i prije bili u Beogradskom pašaluku...

Aha, radikalno dakle.
Ali to ne ide, budimo malo realni. Treba naći nešto mirnije rješenje.

Cika Strile
08.12.2009., 15:21
Samo bih napomenuo kako su slike prevelike...molim da se to ubuduće izbjegava.

Grad_Soli
08.12.2009., 16:09
Aha, radikalno dakle.
Ali to ne ide, budimo malo realni. Treba naći nešto mirnije rješenje.

Nezaboravni april


Tog proljeća 1992 godine čučali smo pored majke i oca, u vrtu razdragani dodajući im luk za sijanje. Brat je trčao noseći u rukama pregršt krompira da ga on zasije. Veseli i razdragani cijeli dan nismo znali gdje bi prije. Daidža je spremio i roštilj. Došao je sa svojom porodicom, a mi djeca razdragana nismo ni primjećivali njihova možda zabrinuta lica. Ni slutili nismo da nikada više nećemo biti zajedno. I tom dubokom dječijem snu i razdraganosti došao je zauvijek kraj.

Tup udarac, prasak stakla, bat čizama i krupni glasovi sve su nas probudili.
Sjećam se tih gordih, neiživljenih lica, sa dugim bradama i ulojanim uniformama i njihovih riječi koje su pomele cijeli naš život.
- „izlazite svi muškarci napolje“.
Majka i tetka su vrištale, a otac „moj otac“ bio je miran i krenuo je tako lagano i nježno prema meni, ali se opet prolomi taj grubi ustajali glas:
- “gdje ćeš ti? Izlazi!“
- „hoću svoju kćerku da poljubim.“
- "izlazi balijo, ljubit ću ja nju umjesto tebe“.
Okrenu se babo onako gord i srdit i pljunu ga u sred lica.
- “e nećeš kaže, đubre jedno“.

Daidža krenu prema njemu, a zlotvor repetira automat i ubi ga pred mojim očima.
Nestali su svi moji uzdisaji, potrto je moje djetinjstvo, kročila sam u neku novu mladost negdje tamo daleko od svog zavičaja, gdje je sve tamno, tmurno, bez ljubavi, ali eto kažu sigurno za egzistenciju.

na tren me prekide telefonski poziv. Prvo je uslijedio osmijeh, jer me zove rodbina iz bosne, a onda jeza i opet ono isto osjećanje kao u proljeće 1992 godine. Majka mi javlja da su oca i daidžu pronašli u grobnici na pelemišu i da će dženaza biti 25. Aprila. Lice se zgrči, a suze navriješe iz oba oka i zagušiše moj inače već iznemogao glas. Naučili su me da se u mojoj vjeri ne vrišti, niti nariče, jer sve je od allaha i da sve stoički moramo podnositi. Slušalica je pala, a veza ostala otvorena. Rekli su mi da sam samo ponavljala jednu riječ „babo, babice“ dodavajući joj opet tako u nedogled „moj babo, moj babice“. Kako se nositi sa ovim za daidžu sam znala da nije živ, a za oca sam ipak imala tračak nade koja sad ovog momenta umire zauvijek. Ponijet ću ja svoje breme sama, jer ovdje nemam s kim, udala sam se, ali hans ne može osjetiti moju bol i ljubav koju je pružao moj babo meni držeći me u krilu kada smo sjedili, a nosio bi me kada se trebalo hodati to je mogao samo moj babo, ja znam da će hans za taj dan imati vjerovatno neki termin ili neizostavni sastanak.
Otrgnuh se od svega, zaboravih i hansa i njemačku, jer osjetih da lakše dišem. Da to je to, što mi nedostaje moj onaj posljednji uzdisaj kad sam kretala u nepoznato. Da to je moja bosna. Stigla sam 23. Aprila, a 24 aprila moramo pred komemorativni centar u tuzli. Mama, brat, ja i još mnogo rodbine. Mislila sam da ću babu ugledati i opet čuti one nježne riječi;
„... Hajde srno moja, hajde živote moj“.

Umjesto toga ugledah zelenu rijeku koja stoji ne teče, tabuti jedan pored drugog. Ovaj put 34 nevine žrtve i među njima moj babo i daidža. Otrže se iz mene glas
- „majko zar nije mogao bježati. Ti i brat ste bili s njim“.
- “pokušao je“ reče majka, pa zastade, izgubi se na tren.
- “jeste pokušao je, znam da je tražio da iz svoje škode izvadi ribarske štapove, kako bi im pobjegao ali zlotvori ga ne pustiše“.

Tada više nisam mogla prolomi se u toj mukloj tišini moj sada ne opisivi glas,
- “babo, babice, evo tvoje srne. Ti si živ, a zlotvori umiru lagano, sudit će im allah dž. š. , a mi ćemo ako bog da u džennet zajedno i opet ću biti tvoja srna“.
Utješili su me i sklonili u stranu. Nije bilo puno ceremonije samo je jedan efendija rekao par riječi: “mi nećemo i ne smijemo zaboraviti“. El-fatiha.

Bilo je mnogo vlasenčana tako da su uz tegbire i suze prenijeli tabute do kamiona. A u vlasenici nešto nesvakidašnje u haremu rakita sve osvijetljeno i opet naši vlasenčani čekaju šehide kod poluizgrađenog objekta. Cijelu noć su ostajale porodice, a i ja sam bila sa majkom uz babin tabut učeči jasine i moleći allaha dž. š. Za oprost. Poslije sabah namaza otišli smo u neninu kuću da se malo odmorimo. Ja utonuh u neki do sad nesvakidašnji san, sanjam babo me miluje po kosi, a ja ga ljubim i čvrsto držim u zagrljaju da mi ne pobjegne. Prekide se taj lijepi san. Umjesto oca ugledah majku, koja me zove, vrijeme je za dženazu.

Naša Vlasenica, naši sokaci, sva miriše i sva je u beharu, a na ulicama samo vlasenčani. Valjda su shvatili oni koji treba da shvate da se bar taj dan trebaju skloniti i neka znaju da više nikada neće nas ovako naivno zavesti u ćorsokak iz kojeg nema izlaza.

More auta i ljudi na haremu rakita i svi blistaju baš kao nekad. Mediji su javili da je bilo 3. 500 ljudi, a ja sam mislila da je mnogo više. Kažu da su došli i zvaničnici iz države po prvi put i reisulema ef. Cerić. Jesu čula sam kad drže govore, i kada se zahvaljuju svima koji su tu i vrlo kratko opet one iste riječi: “mi nećemo i nesmijemo zaboraviti“.

Klanjao se podne namaz i onda ukop. Drhtim, suza nema, ali nešto guši. čula sam na zvučniku ime i prezime moga babe i još čuh bio je mnogo dobar čovjek, nevinog su ga ubili. To su bile posljednje riječi koje sam razumila i onda mrak i tama, a kada sam došla sebi bila sam u majčinom krilu, a mezari već svi zagrnuti.

Dugo smo ostali svako pored svojih najmilijih, a ja pogledah u nebo i tek tad shvati da je svemu došao kraj.

Sad znam gdje mi leži babo i sad znam gdje ću mu doći, ali i znam da mi nećemo i nesmijemo zaboraviti.

ole_boY
08.12.2009., 17:24
pa povijest se ponavlja Bosanski pašaluk je nastao na krvi Hrvata i Srba.....sve se vraća sve se plaća.....ali svejedno nikada ne mogu shvatiti ljude koji ubijaju djecu mislim da to nisu ljudi ida ih ne treba tretirati kao ljude !!!!

Grad_Soli
08.12.2009., 17:33
pa povijest se ponavlja Bosanski pašaluk je nastao na krvi Hrvata i Srba.....sve se vraća sve se plaća.....ali svejedno nikada ne mogu shvatiti ljude koji ubijaju djecu mislim da to nisu ljudi ida ih ne treba tretirati kao ljude !!!!

na ubijanju civila zena i djece ???

Grad_Soli
08.12.2009., 19:31
Zvornik 01.06.2009 - Obavljena dženaza za 43 žrtve

Na šehidskom mezarju u Gornjoj Kalesiji 01.06.2009 obavljen je ukop i klanjana dženaza za 43 identificirana Bošnjaka, civilne žrtve rata sa područja Opštine Zvornik, stradale tokom srpsko crnogorske agresije 1992 godine.

Dostojanstvenom ispraćaju 43 zvorničke žrtve genocida prisustvovalo je više od 5.000 članova porodica, prijatelja i rodbine ubijenih, te brojni zvaničnici.

Među ukopanim toga dana u Kalesiji bili su i posmrtni ostaci nekadašnjeg profesora matematike u Srednjoškolskom centru u Zvorniku Fehima Kujundžića, omiljenog među Zvorničanima. Najstarija žrtva bio je Vejzović (Mujo) Vejz, rođen 1922. godine, ekshumiran iz masovne grobnice Crni Vrh, a najmlađa Delić (Rasim) Sead, rođen 1975. godine, takođe ekshumiran iz masovne grobnice Crni Vrh.
Majka place za sinom
http://img11.imageshack.us/img11/4849/2a0dcet.jpg
http://img215.imageshack.us/img215/4125/2rwl3c4.jpg
http://img215.imageshack.us/img215/9221/33213i9.jpg
Šaza je ukopala dva sina
http://img130.imageshack.us/img130/8641/o52m8m.jpg
http://img709.imageshack.us/img709/7280/se6lqx.jpg

kobrin sin
08.12.2009., 22:24
Za preživjeti ovakve užase i ratna stradanja treba imati puno snage....budite jaki u svojoj boli...pozz napaćenoj Bih.

bracic
09.12.2009., 09:30
To se ponavlja u nedogled i ako Allah dž.š. veli da se stoički podnosi koji smisao je reis ulemin poklič da se "pamti i nezaboravlja" kao da ljudi mogu zaboraviti ako bi on to rekao da se zaboravi.Ali mnogi pozivaju na rivendž zaboravljajući da se u Bosni rotiraju ubijeni i ubice svakih par decenija.Čije slike i čije ispovijesti će biti poslije ovih?
Srpske?
Da se pravda zadovolji?
Upita li se iko da li je neki magarac dao si za pravo da poravnjava neke druge sad već zaboravljene žrtve?

Hunter!
09.12.2009., 11:43
Draga napaćena braćo iz Bosne,ako bog da,a daće,administrativna jedinica koja je nastala na genocidu nad 48% svojih stanovnika ne može dugoročno da opstane,a sumnjam i da Rusi imaju baš toliko interesa da ih pomažu,njima je to samo produžena ruka remetilačkog faktora u srcu Europe koje će se brzo odreći,najkasnije kada Srbija uđe u Nato.

Neće se srpskim zvati ništa što je s ove strane Drine,to svi mi znamo. Neka uživaju u ovo malo Karadžićeve ostavštine što im je ostalo.

bracic
09.12.2009., 12:07
...Neće se srpskim zvati ništa što je s ove strane Drine,to svi mi znamo. Neka uživaju u ovo malo Karadžićeve ostavštine što im je ostalo.
...i šta će biti onda?

zagic
09.12.2009., 12:09
...i šta će biti onda?

Ništa ako se ne dogovorite.
Bit će ničija zemlja kao i do sada.

Hunter!
09.12.2009., 12:11
Ne zna nitko zasigurno;za BIH to je jedini siguran odgovor.

No,RS može opstati jedino ako napravi ono što je u Daytonu obećala-funkcionira na popisu prije klanja,znači na onom iz 1991. To je sva filozofija za mir i prosperitet rs-a i BIH.

bracic
09.12.2009., 12:33
Nije Bosna vrijedna suza samo ove djece iz postovanih slika.I ne samo Bosna,već svaka teritorijalno administrativna jedinica koju je zaposjeo neki velmoža

zagic
09.12.2009., 12:38
No,RS može opstati jedino ako napravi ono što je u Daytonu obećala-funkcionira na popisu prije klanja,znači na onom iz 1991. To je sva filozofija za mir i prosperitet rs-a i BIH.

Koji popis? Ne živi se od popisa.

Hunter!
09.12.2009., 14:15
Takav je dogovor iz Daytona. Povratak svih u svoje prijeratne domove ili ako se to ne dogodi-poštovanje popisa iz 1991. Vrlo,vrlo jednostavno rješenje koje u RS-u zaboravljaju.

šah-mat
09.12.2009., 14:41
Takav je dogovor iz Daytona. Povratak svih u svoje prijeratne domove ili ako se to ne dogodi-poštovanje popisa iz 1991. Vrlo,vrlo jednostavno rješenje koje u RS-u zaboravljaju.

što nas u Hrvatskoj s tim problemom tlačiš, ko da mi nemamo svojih problema
vrati se tko ti brani

Bongo
09.12.2009., 14:47
trebamo gledati sto se desava kod drugih, jer to moze doci nama na vrata...

Grad_Soli
09.12.2009., 14:51
Evo jedan video sam napravio od ovih slika i svega
onako nece vas ostaviti ravnodušnim
http://www.youtube.com/watch?v=Nm2BQUHhXe4

Grad_Soli
09.12.2009., 14:57
trebamo gledati sto se desava kod drugih, jer to moze doci nama na vrata...

Dešavalo se to kod vas gdje su mogli valjda se sjecas Vukovara i ostalih gradova blizu granice sa SCG ...Jer cijela istocna Bosna je bila u Granici sa SCG tu su se i desavala najveca ubistva...


Kontam sve ali sta je mogla beba od 6 mjeseci i dijete od 6 godina
ne znaju oni sta su Balije Četnici ili Ustaše

kobrin sin
09.12.2009., 16:10
Nemam nikakve veze sa BiH ali spletom okolnosti ljetos sam prvi put bio u Tuzli i ostao zapanjen koliko je to velik i lijep grad ,slano jezero u centru grada....jednostavno korzo u Tuzli prepuno ljudi i to me najviše veselilo....obišao sam i "kapiju" gdje je u ljeto 95 godine ispaljena četnička granata pala na korzo kod kapije i ubila nekoliko desetaka mladih života....to može napraviti samo bolesni um zatrovan četničkom ideologijom od prije 50 godina....nemam riječi

Grad soli ako nije problem da daš malo preciznije podatke o nemilom događaju lp

mali cvrcak
09.12.2009., 16:13
gdje su slike snimici grobnice ili bilo sta neke porodice bi digle optuznice za nestalim da je to istina
cuj lazi tipicno srpski
-----------------
To kad kolješ Srbe nije tako strašno, što bi se reklo to je uobičajno. Opela nisu tako interesantna kao dženaze.
Navikla bagra iz II svetskog rata da nekažnjeno kolje Srbe pa misle da to može uvek.

To je podatak do koga je došao Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom, organizacija koja već trinaest godina precizno evidentira svaku žrtvu u Bosni i Hercegovini.
Posle podvlačenja "krvave crte" Centar je obelodanio da je u gradu Srebrenici ubijeno 446 Srba od strane 469 zločinaca, u Bratuncu 447 žrtava kojima je presudilo 254 zločinca, a u Zvorniku je 100 zločinaca ubilo 954 Srbina!
Svaku frapantnu crnu brojku i svako ime, kako žrtve tako i zločinaca u toj organizaciji, potkrepljuju dokazima: slikama, izjavama svedoka, svedočenjima rodbine, opštinskim listovima za evidentiranje umrlih, podacima o parcelama na grobovima, evidencijama sveštenika...
- Imamo sve dokaze, a arhiviramo i opise zločina i monstruozne istorijske činjenice - pokazuje nam arhivu Milivoje Ivanišević, predsednik Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom. - Ne može da se desi da je neko živ, a da ga mi imamo u spisku mrtvih.

Grad_Soli
09.12.2009., 16:17
gdje su slike snimici grobnice ili bilo sta neke porodice bi digle optuznice za nestalim da je to istina
cuj lazi tipicno srpski
-----------------
To kad kolješ Srbe nije tako strašno, što bi se reklo to je uobičajno. Opela nisu tako interesantna kao dženaze.
Navikla bagra iz II svetskog rata da nekažnjeno kolje Srbe pa misle da to može uvek.

To je podatak do koga je došao Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom, organizacija koja već trinaest godina precizno evidentira svaku žrtvu u Bosni i Hercegovini.
Posle podvlačenja "krvave crte" Centar je obelodanio da je u gradu Srebrenici ubijeno 446 Srba od strane 469 zločinaca, u Bratuncu 447 žrtava kojima je presudilo 254 zločinca, a u Zvorniku je 100 zločinaca ubilo 954 Srbina!
Svaku frapantnu crnu brojku i svako ime, kako žrtve tako i zločinaca u toj organizaciji, potkrepljuju dokazima: slikama, izjavama svedoka, svedočenjima rodbine, opštinskim listovima za evidentiranje umrlih, podacima o parcelama na grobovima, evidencijama sveštenika...
- Imamo sve dokaze, a arhiviramo i opise zločina i monstruozne istorijske činjenice - pokazuje nam arhivu Milivoje Ivanišević, predsednik Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom. - Ne može da se desi da je neko živ, a da ga mi imamo u spisku mrtvih.


A gdje su hahaha nijedne slike ni dokaza kao oni to imaju u Arhivi, mani mi se srpske propagande..ja znam da su to sve lazi.....

Kako to nabrojao si 3000 sad u Srebrenici a kad se sabere u ovih 3 Veca grada svaki je duplo veci od Srebrenice nemaju ni dvije hiljade
a naravno to je laz jer bi postojale masovne grobnice...

trooly
09.12.2009., 16:27
@ Tuzlak
Sjećam se Nabrđa, kamp za izbjeglice iz BiH. Tam smo ti, pored kampa, imali naše tenkove. I pričao sam, baš možda mjesec dana prije pada Srebrenice s ekipom kuharica iz kampa. Jedna od njih je rekla da će se vratiti u Srebrenicu. Ja sam joj rekao da to baš i nije pametna odluka jer je u okruženju i Srbi kakvi jesu, napast će Srebrenicu baš iz tog razloga što Srebrenica nije imala nikakvu obranu. Da je imala bilo kakvu obranu, Srbi je ne bi napali. I stvarno, žena otišla jedno tjedan -dva prije pada Srebrenice u Srebrenicu. Nevjerojatno, ali čini mi se da je bilo puno takvih ljudi koji su se vratili u Srebrenicu netom prije pada. Uvijek kad se toga sjetim, pitam se zašto su se vratili - a svi su predosjećali da će Srbi napraviti tam isto što i sa Zvornikom.

Grad_Soli
09.12.2009., 16:30
gdje su slike snimici grobnice ili bilo sta neke porodice bi digle optuznice za nestalim da je to istina
cuj lazi tipicno srpski
-----------------
To kad kolješ Srbe nije tako strašno, što bi se reklo to je uobičajno. Opela nisu tako interesantna kao dženaze.
Navikla bagra iz II svetskog rata da nekažnjeno kolje Srbe pa misle da to može uvek.

To je podatak do koga je došao Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom, organizacija koja već trinaest godina precizno evidentira svaku žrtvu u Bosni i Hercegovini.
Posle podvlačenja "krvave crte" Centar je obelodanio da je u gradu Srebrenici ubijeno 446 Srba od strane 469 zločinaca, u Bratuncu 447 žrtava kojima je presudilo 254 zločinca, a u Zvorniku je 100 zločinaca ubilo 954 Srbina!
Svaku frapantnu crnu brojku i svako ime, kako žrtve tako i zločinaca u toj organizaciji, potkrepljuju dokazima: slikama, izjavama svedoka, svedočenjima rodbine, opštinskim listovima za evidentiranje umrlih, podacima o parcelama na grobovima, evidencijama sveštenika...
- Imamo sve dokaze, a arhiviramo i opise zločina i monstruozne istorijske činjenice - pokazuje nam arhivu Milivoje Ivanišević, predsednik Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom. - Ne može da se desi da je neko živ, a da ga mi imamo u spisku mrtvih.

kad navedes jednu masovnu grobnicu srba samo jedna ce biti dovoljna
mozemo nastaviti pricati....o ovoj temi ili bar jednu slicicu neke sahrane (pokopa) ili dzenaze tih srba...

Grad_Soli
09.12.2009., 16:37
@ Tuzlak
Sjećam se Nabrđa, kamp za izbjeglice iz BiH. Tam smo ti, pored kampa, imali naše tenkove. I pričao sam, baš možda mjesec dana prije pada Srebrenice s ekipom kuharica iz kampa. Jedna od njih je rekla da će se vratiti u Srebrenicu. Ja sam joj rekao da to baš i nije pametna odluka jer je u okruženju i Srbi kakvi jesu, napast će Srebrenicu baš iz tog razloga što Srebrenica nije imala nikakvu obranu. Da je imala bilo kakvu obranu, Srbi je ne bi napali. I stvarno, žena otišla jedno tjedan -dva prije pada Srebrenice u Srebrenicu. Nevjerojatno, ali čini mi se da je bilo puno takvih ljudi koji su se vratili u Srebrenicu netom prije pada. Uvijek kad se toga sjetim, pitam se zašto su se vratili - a svi su predosjećali da će Srbi napraviti tam isto što i sa Zvornikom.

Ma znam to je bila enklava koju je trebao cuvati UN ali su Srbi zarobili UN-ove vojnike te ih vezali za drvece jarbole i ostalo i smijali se međunarodnoj zajednici

Nakon toga potpuno etniciki u roku od mjesec istrijebili vecinsko 80% muslimansko stanovnistvo

od 10.000 ubijenih 3000 su bila djeca ispod 17 Godina
i 1000 onih mladjih od 8 godina ukljucujci i trudnice pred porodom

Majka i dijete iz grobnice Suha
http://2.bp.blogspot.com/_s6zY8-yAuYc/SU1fTqA0muI/AAAAAAAABug/RUVysCVhqjc/s400/Bosnian+Muslim+Children+and+Babies+Victims+Mass+Gr ave+Suha+Srebrenica+Genocide.jpg

mali cvrcak
09.12.2009., 16:46
a naravno to je laz jer bi postojale masovne grobnice..
--------------
Masovne grobnice kažeš. Razumem ja da ti nećeš da čuješ. To klanje i ubijanje je trajalo tri godine po Srebrenici i okolini.
A onda su glavni koljači na čelu sa Naserom Orićem ko pizde dromfulje pobegle i ostavile svoj narod i vojsku. Šta si očekivao da neće biti odmazdi za silne zlikovačke akcije. Uostalom pobijeni u srebrenici su bili uglavnom vojnici. Upitaj se malo šta su bili stanovnici 192 sela i zaseoka u regionu Srebrenice koja su istrebljena za te tri godine.
Ove Holivudske predstave koje izvodite sa svojim mrtvima dolikuje samo paganima i neznabošcima.
Poštovanje i počast svojim mrtvima (dženaza) je jedno a političko profiterstvo (RS i njena genocidnost) je sasvim nešto drugo ološu (kako bi ti nazvao ljude koji trguju sa svojim mrtvima).

mali cvrcak
09.12.2009., 17:18
Da su muslimani iz Srebrenice svesno žrtvovani pokazuje i činjenica da je, uoči provociranog napada na Vojsku Srpske, povučen komandant 28. divizije brišdir Naser Orić sa oko 20 glavnih oficira. Dokumenta govore da muslimanska vojska uopšte nije imala plan odbrane Srebrenice i da je Vojska RS zauzela ovaj grad sa veoma malim snagama (200 vojnika i dva-tri tenka).

Stvarni cilj bio je stvaranje situacije da NATO, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, može bombardovati srpske položaje i od svetske javnosti prikriti etničko čišćenje Srba iz Republike Srpske Krajine, uz neposrednu pomoć SAD i NATO, početkom avgusta iste godine

mali cvrcak
09.12.2009., 17:19
General Ratko Mladić, preko Unprofora, pozvao je muslimansku vojsku zatečenu u „demilitarizovanoj zoni” da položi oružje, uz garanciju tretmana zarobljenika na osnovu ženevskih konvencija, pod kontrolom UN-a. Međutim, muslimanski Generalštab je taj predlog odbio, ali su muslimanske žene, deca i stari upućeni Srbima u bazu Unprofora u Potočare. Istovremeno, naoružana kolona muslimana krenula je iz Šušanjara kroz srpsku teritoriju prema Tuzli. U toj akciji izginuo je najveći broj muslimanskih vojnika, a da im pri tom, u toj pogibeljnoj operaciji, muslimanski 2. korpus iz Tuzle nije pružio nikakvu vojnu podršku.

mali cvrcak
09.12.2009., 17:22
Ako su muslimanske vlasti zaista želele da utvrde broj žrtava, mogle su 1996. godine da organizuju popis stanovništva i uporede ga sa onim iz 1991. godine, ali to nije urađeno jer bi se to popisom tačno utvrdilo. To nije urađeno ni 2001. godine, iako je popis obavezan na svakih deset godina, jer bi se tako utvrdilo koliko je Srba ubijeno u Sarajevu i Srebrenici.

Tako da Bosna i Hercegovina ostala jedina zemlja u regionu koja nije obavila obavezan popis stanovništva. Možda se nije želela istina koja bi pokazala genocid u 192 srpska sela u regiji Srebrenice i kojom bi se videlo da je broj Srba nestalih i ubijenih u Sarajevu veći nego muslimana u Srebrenici. Zato tvrdim da genocida u Srebrenici nije bilo. Bilo je ratnih zločina na obe strane, ali je potrebno tačno utvrditi ko ih je činio, kao i broj žrtava za sve nacionalnosti i veroispovesti, imenom i prezimenom

mali cvrcak
09.12.2009., 17:31
ZUGIC ALEKSIJA iz Rupova Brda

Rupovo Brdo su muslimani spalili 10. 06. 1992. god. pod komandom Mekanic Becira, rodom sa sela Zutica, u zadnje vreme bio je predsednik opstine Vlasenica. Napadao je od Stedre sa 250 muslimana.

Druga grupa od 200 muslimana pod komandom Tursunovic Zulfe dosli sa Zedanjaska, napadali od Dubokog Dola.

Treca grupa od Djila od 200 muslimana vrsili napad sa Rudog Brda pod komandom Ademovic Ibrahima, zvani Cakura, i Turkovic Fadila, pred rat bio komandir milicije u SO Vlasenica.

Cetvrta grupa muslimana napadala je od Karaule na Gligore i Zugic Komlena sa 150 muslimana. Ovoj grupi vodja nije poznat.

Napad je bio zestok, poceo je u 5 casova ujutro i trajao je do 15 casova.

U ovom napadu prouzrokovana je velika materijalna steta u potpunosti. Jedan dio sela je osto, sto je branilo 10 boraca, ali je popaljen i taj dio treci dan, u potpunosti, kada su se ponovo povratili da dokrajce i uniste. Ovo selo je brojalo 37 numera.

Muslimani su ga u potpunosti unistili, opljackali i spalili. Oterali su stoku, goveda, ovce i ostalu pokretnu imovinu. Poginulo je 8 ljudskih zivota: 1) Milinkovic Vojko, ubijen pred kucom, Milinkovic Mirjana, ubijena na vratima. Oboje spaljeni. Milinkovic Radoje, ubijen ispred svoje kuce; Milinkovic Relja, ubijen ispred svoje kuce; Zugic Koviljka, ubijena pred svojom kucom; Zugic Komlen, sin Milosa; Zugic Trivko, sin Komlenov; Milinkovic Mila, Vlado, nesto i ne zna se za njega.

mali cvrcak
09.12.2009., 17:33
PRODANOVIC ZARJA iz Ratkovica

Dana 16.06.1992. godine napadnuto je moje selo Ratkovici kod Fakovica. Napale su ga komsije muslimani. Prepoznao sam Martic Beaju i Osmanovic Andriju. Ranjen sam uspeo da se docepam sume gde sam ostao neko vreme sakriven.

Strasan zlocin su pocinili nad mojim selom. Ubili su mi zenu, moju domacicu Prodanovic Zoru. Ubijeni su: Stanojevic Radenko, Stanojevic Nikola, Pavlovic Milan, Rankic Vidoje, Rankic Milutin, Rankic Ranko, Stanojevic Desanka, Stanojevic Stanimir, Bogicevic Obren, Maksimovic Ratko, Maksimovic Dragomir, Milanovic Borka, Djuric Radosava, Djuric Ruza.

Gledao sam kako sela gore, gledao sam kako moja kuca gori. Tako ranjen prepesacio sam 10 km do Fakovica odakle su me prebacili do Bajine Baste, a odatle za Uzice, pa za Beograd.

Kada su mi lekari pregledali ruku koja je bila ranjena zaprepastili su se jer je ruka bila puna crva.

Najvise okrivljujem muslimanske familije: Pozdanovice, Medice, Podkorjence, Martice, Osmanovice...

Ubijene mestane medju kojima je bila i moja zena sahranili su nasi vojnici, ali nisu imali mnogo vremena pa su ih sahranili plitko. Mislim da su zivotinje raznele leseve. (Izjava data na Ortopedskoj klinici u Beogradu.)

mali cvrcak
09.12.2009., 17:36
RANKIC RADOVAN iz Ratkovica

Ratna dejstva u Srebrenici su poceli 15. 05. 1992. g. Gradjani srpske nacionalnosti smo bili manjinsko stanovnistvo u opstini Srebrenica. Uzrok naseg izbeglistva je sto smo bili okruzeni sa svih strana od ustaske vojske. Prve zrtve sela Ratkovica u kome smo mi ziveli pale su 15.05.1992. g. Pala su i tri moja brata Vidoje, Ranko i Milutin i jos 10 blize familije. Nad tim palim zrtvama izvrsen je masakr. Te zrtve nismo uspeli ni sve sahraniti, jer su ih ustase poklale i popalili. Da ne bi i mi koji smo to vec preziveli docekali u selu Ratkovicima, da se nad nama izivljavaju, mi smo pokusali davajuci otpor drugoj strani. Jedva smo se izvukli i dosli u Republiku Srbiju. Selo Ratkovici je unisteno i popaljeno. Moje dve kuce i 5 hektara obradive zemlje, i 2 hektara sume, 5 komada krupne stoke, 8 svinja. Moja porodica u Srbiju je dosla pojedinacno, zato sto nismo svi istog momenta mogli da se izvucemo iz obruca. Posto smo ostali bez iceg i tesko se snalazimo, jer nismo uspeli da iznesemo ni jednu kasiku, a kamo li nesto vise od toga. Problema normalno da ima, jer tesko je kad covek danas ima sve, a sutra ostane bez icega svoga. Nemamo uslova za zivot. Bitno je da smo se samo izvukli zivi...

mali cvrcak
09.12.2009., 17:38
MILOVANOVIC STANOJE iz sela Loznica
Na Vidovdan 28. 6. 1992. godine muslimani iz susjednog sela Pirici i Poloznik, napali su nas poslije podne oko dva sata sa svih strana. Opkolili su selo i prve kuce su odmah zapaljene. Od sumskog rastinja nisam nikoga mogao prepoznati, ali cujem da vicu "Alahu egber, udrite Srbe majku im jebemo. Hvatajte ziva Vasu Petrovica." Prva zrtva koga su muslimani ubili kod njegove kuce bio je Lukic Radovan. Ja sam ranjen na mestu koje mi zovemo Krizevac, a tu je ranjen i Filipovic Zvonko, Stanojevic Milos i Milovanovic Djordjije, njegov brat Rado, Vucetic Drago i Damjanovic Boban. Tako ranjeni dopuzali smo do prvih kuca nasih komsija te su nam tek tu pruzili prvu pomoc. Vidio sam kad ginu Lukic Radovan, Damjanovic Miloje, Vucetic Svetozar, Filipovic Djordjo, Roncevic Milorad i Nikolic Milenko. Nisam vidio kad su poginule Jela i Verica. Meni je pricala Lukic Krstina iz sela Loznica, kad me posetila u bolnici, da je imala priliku izbliza da vidi Sinanovic Resida zenu, koju znamo po imenu "Beba" koja je ucestvovala u napadu na nase selo. Krstina je poginula u Bjelovcu 14. 12. 1992. godine.

mali cvrcak
09.12.2009., 17:42
Zekic (Novaka) Kosana, 1928. Bljeceva, zaklana u svojoj kuci u istom selu 6. maja 1992. Milosevic (Rajka) Radojko, 1928. Gniona, zapaljen u vlastitoj kuci za vreme slave Djurdjevdana 6. maja 1992. Tanasijevic (Manojla) Simo, 1952. Cicevci, nadjen ubijen i kastriran, kod sela Osmace 7.5.1992. Zakic (Maksima) Milos, 1914. Babuljice (zaselak Sjemovo), invalid, nepokretan, zapaljen u svojoj kuci 14. maja 1992. Ristanovic (Nikole) Sekula, 1906. Osredak, zapaljen u kuci 15. maja 1992. Petrovic (Radovana) Krsto, 1938. Crni Vrh, zaklan na istom mestu 15. maja 1992. Djuric (Vojislava) Novak, 1955. Crni Vrh, zaklan na istom mestu 15. maja 1992. Djuric (Sime) Vojislav, 1930. Crni Vrh, zaklan na istom mestu 15. maja 1992. Gagic (Milovana) Milojko, 1947. Karna, podlegao mucenju u istom selu 15. juna 1992. Peric (Stevana) Aleksa, 1928. Radosevici, mucen i zaklan, na grudima urezano slovo "U", 15. maja 1992, Matic (Ratka) Mato, 1966. Postolje, zaklan kuci u istom selu 18. maja 1992. Rankic (Bore) Nenad, 1967. Srebrenica, uhvacen i, po nadjenim povredama, na bestijalan nacin mucen hladnim oruzjem, plamenom, tupim predmetima, podlegao 26. maja 1992. u muslimanskom selu Cizmici. Vujadinovic (Jove) Milomir, 1960. Konjevic Polje, ranjen i uhvacen u istom selu prilikom napada muslimana na kolonu privrednih vozila, 27. maja 1992. podlegao torturi. Petrovic (Drage) Dikosava, 1932. Oparci, zaklana u svom selu 1. juna 1992. Milanovic (Marka) Radomir, 1966. Toplica, zaklan i zapaljen u kuci 2. juna 1992. Spajic (Drage) Srecko, 1928. Obadi, zaklan u svom selu 8. juna 1992. Grujicic (Andjelka) Milovan, 1943. Gostilj, zaklan u selu Zalazje 8. juna 1992. Cvjetinovic (Momira) Dostana, 1930. Obadi, ubijena posle mucenja u Zalazju, 8. juna 1992. Zaric (Sretena) Zivorad, 1956. Tegare, mucen i zaklan u svojoj kuci, 9. juna 1992. Milinkovic (Maksima) Vojislav, 1938. Rupovo Brdo, ubijen i spaljen u istom selu 10. juna 1992. Milinkovic (Gojka) Mirjana, 1939. Rupovo Brdo, ubijena i spaljena u istom selu 10. juna 1992. Milinkovic (Petra) Radoje, 1952. Rupovo Brdo, ubijen i spaljen u istom selu 10. juna 1992. Zugic Koviljka, 1922. Rupovo Brdo, zadavljena u svojoj kuci 10. juna 1992. Maksimovic (Milorada) Radomir, 1942. Ratkovici, podlegao mucenju u istom selu 21. juna 1992. Stanojevic Desanka, 1923. Ratkovici, zapaljena u kuci u istom selu 21. juna 1992. Prodanovic (Petra) Zivan, 1966. Ratkovici, zaklan u istom selu 21. juna 1992. Prodanovic (Drage) Zora, 1941. Ratkovici, zlostavljana i ubijena u kuci 21. juna 1992. Stanojevic (Todora) Nikola, 1958. Ratkovici, masakriran i zapaljen u istom selu 21. juna 1992. Pavlovic (Jose) Milovan, 1920. Ratkovici, ubijen i zapaljen 21. juna 1992. Stanojevic (Milorada) Radenko, 1940. Ratkovici, zaklan u istom selu u kuci 21. juna 1992. Novakovic Milos, Cicevci, glava odsecena i odneta, tako i sahranjen 23.6.1992. Stevanovic (Dragomira) Stojan, 1939. Ratkovici, mucen, pretucen tupim predmetom, posebno po glavi, izboden nozem, nadjen kastriran sa penisom u ustima, 27. juna 1992. Lazic (Pavla) Vidoje, 1937. Brezani, razapet na krst i spaljen 30. juna 1992. Lazic (Pavla) Kristina, 1935. Brezani, slepa zena, dusevni bolesnik, zapaljena u svojoj kuci 30. juna 1992. Rankic (Mike) Milisav, 1947. Brezani, zapaljen u kuci u istom selu 30. juna 1992. Rankic (Milisava) Mirko, 1972. Brezani, zapaljen u kuci u istom selu 30. juna 1992. Rankic (Milisava) Dragosav, 1974. Brezani, zapaljen u kuci u istom selu 30. juna 1992. Stevanovic (Radisava) Milomir, 1946. Brezani, zapaljen u blizini svoje kuce 30. juna 1992. Novakovic (Rada) Milos, 1956. Brezani, ubijen sekirom, glava odsecena i odneta. Tako sahranjen 30. juna 1992. Milosevic (Milovana) Vidoje, 1974. Brezani, zapaljen u svojoj kuci 30. juna 1992. Mitrovic (Dragise) Milivoje, 1930. Brezani, zapaljen u svojoj kuci 30. juna 1992. Radovanovic (Srecka) Vidoje, 1949. Zabokvica, ubijen tupim predmetom, maljem, u istom selu 2. jula 1992. Simic (Borisava) Nedjo, 1951. Krnjici, zaklan u selu Radosevici 3. jula 1992. Poraca Vaso, 1912. Krnjici, zaklan u kuci u istom selu. 5. jula 1992. Vujic Soka, 1930. Krnjici, nadjena ubijena i sa telom probijenim vilama, 5. jula 1992. Milosevic (Ilije) Rada, 1968. Zagoni, masakrirana u istom selu 5. jula 1992. Gagic (Drage) Ljubica, 1950. Pribicevac, izvrsila samoubistvo u zatvoru u Srebrenici usled stalnog maltretiranja i mucenja, oko 7. jula 1992. Cvjetinovic (Dragomira) Radinka, 1952. Azlica, masakrirana u Zalazju 12. jula 1992. Popovic (Pere) Blagoje, 1907. Magasici, ubijen i sa suprugom zapaljen u svojoj kuci 20. jula 1992. Micic (Jakova) Marko, 1949. Slapasnica, zarobljen ranjenik i zaklan u selu Glogova 24. jula 1992. Kovacevic (Radomira) Milovan, 1956. Stedra, izgoreo u istom selu 1. avgusta 1992. Mladjenovic (Ljubomira) Andjelko, 1965. Jezestica, uhvacen dok je radio sa majkom na imanju, glava odsecena i odneta sa mesta zlocina, 8. avgusta 1992. Mladjenovic (Obrena) Savka, 1931. Jezestica, uhvacena i ubijena tupim predmetom dok je radila na imanju 8. avgusta 1992. Lazic (Svetozara) Branislav, 1937. Toplica, masakriran u istom selu 10. avgusta 1992. Mitrovic (Jefte) Dragomir, 1929. Hranca, podlegao mucenju u muslimanskom selu Potocari 12. avgusta 1992. Lazarevic (Obrada) Rado, 1917. Podravanje, rasporen, iznutrice izvadjene i raznete, 24. septembra 1992. Mitrovic (Jove) Mihajlo, 1932. Podravanje, odsecena glava, 24. septembra 1992. Mitrovic Ruza, 1927. Podravanje, ubijena bodezom i tupim predmetom 24. septembra 1992. Mitrovic (Marka) Drago, 1917. Podravanje, masakriran ubodima bodeza i tupim predmetom 24. septembra 1992. Marinkovic (Milosa) Milovan, 1956. Podravanje, zapaljen u Domu kulture 24. septembra 1992. Marinkovic (Milosa) Rade, 1961. Podravanje, ubijen mucenjem, masakriran, odsecena glava, 24. septembra 1992. Tomic (Marka) Mihajlo, 1941. Podravanje, spaljen u selu 24. septembra 1992. Gordic (Mitra) Slavko, 1958. Gunjaci, spaljen 24. septembra 1992. Boric (Milivoja) Mile, 1946. Gunjaci, masakriran bodezom i tupim predmetom u istom mestu, 24. septembra 1992. Susic (Todora) Milivoje, 1958. Gunjaci, masakriran bodezom i tupim predmetom 24. septembra 1992. Gligorevic (Mijata) Miodrag, 1956. Gunjaci, masakriran bodezom i tupim predmetom 24. septembra 1992. Salipurevic (Bozidara) Slavko, 1971. Gunjaci, masakriran bodezom i tupim predmetom 24. septembra 1992. Salipurevic (Milorada) Vidoje, 1960. Gunjaci, masakriran bodezom i tupim predmetom 24. septembra 1992. Prodanovic (Milisava) Zarko, 1970. Rogosija, ubijen u istom selu, lobanja probijena i smrskana tupim predmetom 26. septembra 1992. Prodanovic (Milisava) Milomir, 1966. Rogosija, ubijen u istom selu, lobanja razbijena tupim predmetom, 26. septembra 1992. Prodanovic (Milana) Mirko, 1964. Rogosija, ubijen u istom selu, lobanja smrskana tupim predmetom 26. septembra 1992. Stanisic (Cvijana) Nenad, 1972. Rogosija, ubijen u istom selu udarcem tupim predmetom u potiljak 26. septembra 1992. Stanisic (Cvijana) Nedjo, 1964. Rogosija, ubijen udarcem tupim predmetom u potiljak 26. septembra 1992. Stanisic (Stanka) Mile, 1960. ubijen u selu Rogosija, lobanja slomljena udarcem tupim predmetom 26. septembra 1992. Rebic (Nedje) Rajko, 1958. Rogosija, ubijen u istom selu udarcem tupim predmetom u glavu, 26. septembra 1992. Ravnjakovic (Milorada) Zoran, 1960. ubijen u Rogosiji, lobanja polomljena udarcima tupim predmetom, 26. septembra 1992. Tesic (Rajka) Tomislav, 1971. ubijen u Rogosiji, lobanja polomljena, 26. septembra 1992. Alempic (Radislava) Dimitrije, 1959. Rogosija, masakriran u istom selu 26. septembra 1992. Mitrovic (Ljubomira) Mico, 1955. masakriran u Rogosiji 26. septembra 1992. Djokic (Milete) Sreten, 1938. Boljevici, glava odsecena i odneta 5. oktobra 1992. Djokic (Sretena) Svetozar, 1965. Boljevici, iskasapljen, izvadjene oci i kastriran 5. oktobra 1992. Jovanovic (Veselina) Milos, 1928. Loznica, ubijen u istom selu 14. decembra1992. Lazic (Dusana) Krsto, 1933. Brana Bacici, zaklan 7. januara 1993. Ristic (Cvetka) Novak, 1951. Kusici, zapaljen u istom selu 16. januara 1993. Jovanovic Uros, 1921. Mlecva, pretucen u zatvoru u Srebrenici ili Potocarima od cega je umro u bolnici u Zvorniku. Kovacic (Nikole) Bozidar, Tegare, usled mucenja izvrsio samoubistvo u muslimanskom selu Potocari. Jovanovic (Vojislava) Rado, 1960. Tegare, mucen i ubijen kao zarobljenik.

Inox 18/10
09.12.2009., 17:42
Oprosti što te moram razočarati ali zar stvarno misliš da će netko zbog ovih slika stisnut gumb i sravnit RS sa zemljom ?
Uostalom zašto ovo nisi mogao pisati na pdf svijet u temi gdje je unutarnja politika BiH ? :ne zna:

paprikarius
09.12.2009., 17:42
Ama mani te se mrtvih ljudi đubrad jedna pustite ih da počivaju u miru i nek im je laka zemlja. Postavljati ovakve fotografije leševa i suza porodica poginulih zarad osvajanja političkih poena i promovisanja određene politike je besramno. Jel bi ti voleo da neko na netu postavlja ovakve postove a da su na slikama tvoji bližnji!

mali cvrcak
09.12.2009., 17:49
JOVANOVIC RAJKO iz Jezestice

Ja sam Jovanovic Rajko od oca Milovana, rodjen sam 1932. godine u Jezestici i u tom selu koje je cisto srpsko zivio sam od rodjenja pa sve do 8. avgusta 1992. godine, koga dana je to selo unisteno paljenjem od strane ustaskih jedinica. Do navedenog dana, odnosno negdje do aprila mjeseca cijelo moje selo je zivjelo u dosta dobrim odnosima sa stanovnistvom susjednih sela, susjedne opstine Srebrenica, a ta sela su Jaglici, Brezova Njiva, Susnjari i Babuljica. Jezestica pripada bratunackoj opstini. Do mjeseca aprila smo zivjeli u prilicno dobrim odnosima kao susjedi i postojala je nekakva ravnoteza u tim nasim odnosima koja je postignuta tokom vremena, obzirom da je za vrijeme Drugog svijetskog rata moje selo Jezestica bilo spaljeno od strane ustasa iz pomenutih muslimanskih sela koja s nama granice. U proslom ratu glavne zlocince, koljace i palikuce na strani muslimana nas narod je prepoznao u clanovima porodice Kamenica koju je predvodio Kamenica Bekto, kao i u clanovima porodice Alispahic. Medjutim, posebno je zanimljiv slucaj i porodice Zukica jer je u proslom ratu Zukic Muharem jedan od predvodnika u Jezestici pobjegao u Bijeljinu i promijenio prezime Nukic, pa se nakon toga ponovo vratio ovamo u selo Brezova Njiva i opet je bio Zukic. Medjutim, 8.avgusta 1992. godine kao da se istorija ponovila, opet su clanovi istih porodica predvodili krvolocnu ustasku jedinicu, odnosno 200 ljudi, te su negdje oko podneva u toku dana napali Jezesticu. U Jezestici je bilo negdje oko 150 civila i desetak naoruzanih branilaca sela. Napad je usledio tako sto su ustase zasle iza ledja selu i iz pravca Kravice niz rijeku odakle ih nismo ocekivali sisli i poceli sa bjesomucnim napadom, tako sto su prvo iz rucnog bacaca gadjali kucu Mladjenovic Dragana i ranili ga a njegovog brata Andjelka su ubili, a takodje su ranili Mladjenovic Savku njihovu majku. U grupi koja je to izvrsila bili su sestrici Bekte Kamenice, Munib, Ramiz i Dzemail, sinovi Idriz Kamenice iz Jaglica. Takodje je tu bio i njegov sin Avdo, zatim sinovi Alispahic Omera iz Jaglica, kao i sinovi blizanci Alispahic Hamdije iz Jaglica, a ja sam njih vidio a poznajem ih iz vidjenja i znam ciji su, ali ovim malo mladjim ne znam imena ali dobro znam ciji su. Svi oni zajedno su se izivljavali nad Draganom Mladjenovic kome su usicama od sjekire zivom slomili lobanju i tako ga dotukli, u Savku su jos jednom pucali dok su Andjelku odsjekli glavu i odnijeli sa sobom, pri tom vristeci i galameci. Ja sam za to vrijeme bio sakriven u sumi na udaljenosti oko 40 metara i sve sam to dobro vidio, a njih sam prepoznao po glasu jer su nas zvali po imenu da izadjemo da nas pobiju. Znam da je toga dana poginulo jos petoro iz Jezestice i to Rankovic Srecko, Rankovic Milan, Stjepanovic Milosav, Stjepanovic Savka, Bogicevic Vojin, a bilo je i ranjenih, kao i Djuric Srbo koji je od zadobijenih rana izumro u bolnici.

Nakon prvog napada i kad su pobili sve te ljude, pocela je prvo pljacka hrane i ostalog sto je vrijedilo kao i stoke, a zatim su poceli paliti sve odreda i mislim da je zapaljeno oko 55 kuca. To je trajalo sve dok nam nije stigla pomoc poslije oko sat-dva vremena, nakon cega su se povukli a mi smo dosli u Bratunac da trazimo smjestaj jer nam je imovina opljackana a kuce popaljene, tako da nismo imali nista. I danas sam izbjeglica.

Ovu izjavu dajem svojom voljom kao svjedocanstvo zlocinima stanovnistva Jezestice i spreman sam ovu izjavu ponoviti pred bilo kojim organom ili organizacijom kako kod nas tako i svijetu.

mali cvrcak
09.12.2009., 17:52
SARAC VESELIN iz Podravanja

Od rodjenja sam ziveo u selu Podravanje, opstina Srebrenica, gde sam imao i kucu, a bio sam zaposlen kao fizicki radnik u rudniku boksita Milici. U blizini moga sela se nalaze muslimanska sela Bijelo Polje, Kutezero i Bucje. Sve do prije godinu dana mi smo sa muslimanima radili skupa, a nismo imali nikakvih sukoba niti problema druge vrste do izbijanja rata. Na primjer, svi muslimani iz navedenih sela su moga sina Dusana volili i cijenili kao radnika dok su skupa radili. Nastankom stranackih izbora i povlacenjem jugoslovenske vojske iz Bosne, mi smo u selu osjetili da muslimani pocinju na odredjen nacin da se distanciraju od Srba. To je pocelo da se osjeca i na poslu. Na primjer, poslovodja pri izdavanju zadataka finije poslove je poceo da povjerava muslimanima, i sl.

Inace, 24. 9. 1992. godine kada je napadnuto moje selo Podravanje od strane naoruzanih muslimana u selu su se nalazili civili, tj. zene, djeca, starci, a bilo je nesto i branilaca sela, odnosno ljudi koji su cuvali selo kako muslimani ne bi upali u selo, pobili ljude i selo zapalili. No i pored toga nismo ocekivali da bi nasi dojucerasnji susjedi mogli pociniti u Podravanju ovo sto su pocinili.

Dana 24. 9. 1992. g. ja sam se nalazio sam u selu kada je oko 06,00 sati pocela pucnjava sa svih strana oko naseg sela. I ja, a i moje komsije, ubrzo smo shvatili da je selo napadnuto od muslimana. Obruc oko sela muslimani su stezali, pucajuci iz pjesadijskog oruzja po nasem selu i skoro golorukom narodu. Par branilaca sela se nije moglo oduprijeti mnostvu muslimana koji su bili naoruzani, a koji su u pozadini vodili mnogo civila ciji zadatak je bio pljacka srpske imovine, ubijanje i paljenje nasih kuca. Napad na selo je trajao takoreci cijeli dan. Nesto dalje u selu je taj dan poginuo moj sin Dusan i moj brat Milan, rodjen 1929. inace penzioner. Nasi mjestani, videci da ce izginuti, poceli su napustati selo ka rudniku Gunjaci u pravcu Milica. Muslimanski napad na Podravanje je bio najveci iz pravca rudnika, ali je vec pao sumrak pa su mjestani kroz manji prolaz poceli napustati selo spasavajuci se. Moglo je biti oko 17 casova kada sam usao u moju prizemnu kucu da se presvucem i uzmem nesto najosnovnije, te da napustim selo. Kada sam izasao iz kuce zacuo sam muski glas sa naredbom "Stoj, ruke u vis." Musliman - mladic je bio meni iza ledja sa kalasnjikovim u rukama. Nisam ga poznao. Drugi muslimani koji su naoruzani stajali par koraka dalje su govorili: "Fataj ga ziva, nemoj ga ubiti." Onaj koji je naredio da se predam je potom zatrazio da mu predam sav novac koji posedujem. Izvadio sam iz dzepa tu na licu mjesta u selu 103 milijarde i dao im. Potom su trazili brasno. Ja sam im dao svih 50 kilograma brasna, koliko sam imao u kuci. Nikoga od njih nisam poznavao, a ne bi ih mogao ni prepoznati. Rekli su mi da mi kucu nece paliti u mom prisustvu. Oko 17 casova su mi vezali ruke sa el. kablom. Tada sam prepoznao na seoskom putu u Podravanju, tj. blizu moje kuce Ibric Mehu iz Kutezera. Bio je bez oruzja naslonjen na ogradu i sa izvucenom kosuljom preko pantalona. Radi se o covjeku rodjenom 1937. godine. Ranije je radio na sumarnici rudnika kao fizicki radnik. Po vezivanju, mene su 4 muslimana poveli za Srebrenicu, tj. prema kopu " Sumarica ". Uz put iz sume je izlazilo jos muslimana u grupama. Bilo je naoruzanih sa kalasnjikovima, a bilo je i civila. Na sumarnici su me smjestili na karoseriju FAP-a zute boje, a bio je pun muslimanske vojske. Tu se naslo jos 4 zarobljena Srbina, a koje ja nisam odmah vidio i prepoznao na punom kamionu sve do Srebrenice. Na kamionu me neko puskom par puta udario u ledja.

Kamionom oko 19 sati sam dovezen u Srebrenicu i smjesten u zatvor koji se nalazi u zgradi SUP-a Srebrenica. U zatvoru je betonski pod i na njemu sam lezao. Tu su smjestili Brankovic Zorana, Nevenka, Radic Nedeljka iz Milica i jos jednog mladog Srbina koga su kroz par dana ubili na saslusanju. Mislim da je on bio iz Indjije i kod neke rodbine u Podravanju. Posle par dana u zatvor je doveden i stariji covjek Jovanovic Drago, ili slicno, a znam da je postar u Fakovicima, prezime nisam siguran. Bio je procelav, voli, kako kaze, popiti i pricao je da su ga zarobili dok je brao kukuruze u Fakovicima.

Sutradan su jednog po jednog vodili na ispitivanje. Ispitivano je na spratu SUP-a, a najvise ispituje Mirzet, nacelnik SUP-a. Mirzet je mladji, a moguce je da je sa Budaka ili Potocara kod Srebrenice. Bilo je i civila koji su ispitivali, a Mirzet je glavni u tome. Tukao me rukama i nogama i to nocu. Oko 5 - 6 puta sam ispitivan. Danju rijetko tuku. Kada ispituju bude ih i po 10, kako u uniformi, tako i u civilnoj odjeci. Znam da se oslovljavaju imenima Dule, Beli, Kemo. Kemo nosi bradu i on je iz sela Pale. U zatvoru me i Kemo tukao i nogama i rukama, isto tako i lica sa imenima, tj. nadimcima Dule i Beli. Uglavnom nas tuku nepoznati. Ljekaru nisam vodjen. Kroz par dana je ubijen mladic iz Indjije. Tacno se sjecam kada su me poveli u Podravanje 26. 9. 1992. da im pokazem gdje je oruzje, mada oruzja nije bilo u ovom selu, tog jutra su kod kopa Sumarica na kamion ubacili les mladica iz Indjije, jer su ga vec bili ranije ubili i sa kamiona su ga bacili nesto dalje pod put tj. kod same sumarnice. Pri bacanju lesa zarobljenog mladica jedan musliman je u mrtvo tijelo pucao iz puske. Odveli su me u zaseok Sarci u Podravanju - oruzja nije bilo, pa su me vratili opet u zatvor u Srebrenicu. U zatvoru sam tucen nocu. U zatvoru sam ostao do 16. 10. 1992. godine kada sam razmjenjen. U zatvoru su cesto trazili da dignemo dva prsta u vis, a potom bi po rebrima dobijali udarce nogama, rukama ili oblim drvetom. Tjeran sam rukama da cistim... U zatvoru smo jeli parce proje sa cajem skoro stalno i to obicno jednom, rijetko dva puta na dan.

Jedno vece tri muskarca iz moje sobe su odveli na sprat, a onda su dosli po mene. Kad sam usao nasao sam sva tri kako leze na podu pretuceni i vodom poliveni. Tu su i mene slomili udarajuci. Jos se lijecim nakon razmene od dobijenih preloma u bolnici Milici. Poslije ove vece tuce sutradan su nas uveli u WC kad smo malo dosli sebi, trazili su da se umijemo, saopstavajuci da idemo u razmjenu. U zatvoru me jednom udario pesnicom u slepoocnicu Naser, dobro znam Nasera, jer me pitao da li znam Ustic Akifa, njegovog zamjenika. Naravno to lice ja nisam znao. Dule i Kemo u zatvoru najvise tuku. Cuo sam da je pre dva dana iz ovog zatvora pustena Petrovic Dusanka, zena Save iz Podravanje, koja je takodje bila od muslimana zarobljena. Sjecam se da smo u zatvoru Srebrenica zatekli nekog mladica iz Zenice, a isti je bio u nekom drugom zatvoru, tj. prostoriji, a ne sa nama. U stvari kratko (2 sata) sam ga poznavao, a cuo sam da je isti iz zatvora pusten.

Posledice udaranja cu imati dugo, jer sam jos u bolnici. Poznato mi je da su muslimani popalili sve kuce u Podravanju, to se vidi sa obliznjih mjesta, mada poneko od Srba i udje u pozarom od muslimana unisteno selo. Vecina mjestana je imala novije kuce, sigurno 50% su nove kuce na sprat ili da su prizemne, jer su Podravanjci dobro zivjeli jer su vecinom bili zaposleni.

mali cvrcak
09.12.2009., 17:58
PLJACKASI

To su bezmalo svi ucesnici ratnih pohoda na srpska sela. Medjutim, neki od njih, po svedocenju mestana koji su imali prilike da prate dogadjaje u svojim selima, nisu nosili oruzje i nisu ucestvovali u ubistvima. Te komsije iz susednih muslimanskih sela samo su odnosili imovinu: tehnicke uredjaje, delove namestaja, hranu, odecu, alate... I stoku. Istina, oni su iza sebe, pored pustosi, ostavljali i spaljene kuce, obore, ambare. To je, valjda, bio njihov posao i njihovo zaduzenje.

Avdic Borak, Ademovic Avdo (Potocari), Ademovic Dahmo, Ademovic Nedzad, Ademovic Nurija, Ademovic Haso, Ademovic Husejin (svi iz Potocara), Alelic Ramo, Alelic Hajrudin, Ahmetovic Bejda, Ahmetovic Nazif, Ahmetovic Ramiz, Ahmetovic Selim, Ahmetovic Izet.

Begic Enes, Babajic Abdurahman, Babajic Sefik, Babajic Refik (svi iz Glogove), Begalovic Mehmed, Begic Dalija, Begic Nusret, Begic Sufret, Begzadic Ibro, Begzadic Aziz, Begzadic Azem, Begzadic Nezi (svi Begzadici iz Pirica), Begovic Jusuf, Begovic Nedzad, Begovic Rusto, Begovic Bajro, Begovic Asim i Begovic Avdo (Begovici svi iz Potocara), Buljubasic Hamdija, Buric Ahmo, Buric Jusuf, Buric Mevlo, Buric Mujo, Begovic Ibro, Buljubasic Durmo, Buljubasic Suljo i Becic Hakija.

Vranjkovina Aziz, Vranjkovina Avdo, Vranjkovina Ramiz i Vranjkovina Fehim (svi iz sela Loznica).

Golic Avdo (Glogova), Gurdic Dahmo, Gurdic Junuz, Gurdic Jusuf i Garaljic Elez.

Dautovic Adem, Dautovic Azem i Delic Mahmut.

Djozic Abid, Djozic Asim, Djozic Edhem, Djozic Ekrem, Djozic Vehbija, Djozic Sefket, Djozic Enes, Djozic Nevzet, Djozic Rusto i Djozic Turabija.

Efendic Mesa i Efendic Dzemail (Potocari).

Zukic Mevludin i Zukic Semso (Biljaca).

Ibisevic Avdo, Ibisevic Nezir, Ibisevic Hasib, Ibrahimovic Abdurahman, Ibrahimovic Asim, Ibrahimovic Jozimir, Ibrahimovic Lutvo, Ibrahimovic Mustafa, Ibrahimovic Nazif, Ibrahimovic Osmo, Ibrahimovic Ramiz, Ibrahimovic Rahman, Ibrahimovic Saban i Ibrahimovic Hamed.

Jusic Enez, Jusic Jusuf, Jusic Sejdin (svi iz Pusmulica), Junuzovic Meho, Jaglic Nusret, Junuzovic Aziz, Jasarevic Sakib, Jahic Omer, Jukic Alija, Jusic Meho, Jaglic Kemo, Jaglic Ramiz, Junuzovic Kemal, Junuzovic Nezir, Jasarevic Ismet i Jahic Ibrahim.

Karamejic Ismet, Kaljevic Idriz, Kurtic Alija, Kapidzic Kele, Karic Enez, Karovic Rifet, Kamenica Abdulah, Kapidzic Meho i Karic Suljo.

Lonivic Kadrija, Lonivic Ibrahim, Lonivic Nezir i Lonivic Meho.

Mandjic Idriz, Mejric Avdo, Mejric Mujo, Mejric Saban (svi Mejrici iz Likara), Memisevic Sead, Merdzic Ismet, Merdzic Meho, Merdzic Nezir, Merdzic Refik, Merdzic Sefik, Mesic Omer, Mujic Bajro (Solocusa), Mujkic Esad, Mujkic Kadir, Mujkic Camil, Mulalic Mujo, Mulalic Salcin, Muminovic Hamed, Muratovic Ibran, Muratovic Sefkija, Mustafic Ragib, Mustafic Ibrahim, Mustafic Ismet i Music Nezir.

Nukic Sahin (Kamenica).

Omerovic Arif, Omerovic Aziz, Omerovic Bajro, Omerovic Idriz, Omerovic Ekrem, Omerovic Juso, Omerovic Meho, Omerovic Mujo, Omerovic Nurija, Omerovic Sahin, Omerovic Sukrija, Omerovic Dzemo, Osmanovic Bahrija, Osmanovic Edhem, Osmanovic Kemal, Osmanovic Munib, Osmanovic Mustafa, Osmanovic Nezir, Osmanovic Nurbeg, Osmanovic Smajo i Osmic Bajro.

Rizvanovic Alija, Rizvanovic Selmo, Rizvanovic Mujo, Rizvanovic Mesa i Ramic Mustafa.

Suljic Zudo, Salkic Meho, Salkic Hamed, Suljic Jusuf, Sejdinovic Jusuf, Salkic Nurif, Suljic Hamdija, Salcinovic Besir, Suljic Cane, Suljic Jusuf, Salihovic Semso, Salihovic Aziz, Salihovic Omer, Salihovic Meho, Smajlovic Mensur, Smajlovic Nurif, Smajlovic Atif, Sinanovic Mevko, Salihovic "Siljo", Smajlovic Adil, Smajlovic Osman i Smajlovic Haso.

Tupkovic Mehmed, Tepic Avdo, Tabakovic Hajro, Tajic Hamed, Taranovic Enez, Tepic Asim, Tabakovic Hasan, Tajic Avdo i Taranovic Samed.

Hajdarevic Mevludin, Hadzovic Azem, Halilovic Ibro, Halilovic Redzo, Halilovic Kadir, Halilovic Meso, Hasanovic Avdo, Hasanovic Azem, Hasanovic Arif, Hasanovic Bekir,Hasanovic Enes, Hasanovic Ibrahim, Hasanovic Nezir, Hasanovic Samed, Hasanovic Smajo, Hasanovic Hamdija, Hasanovic Havka, Hasanovic Hazim, Hadzovic Hajrulah, Hadzovic Nezir, Hirkic Avdo, Hodzic Nurif, Huremovic Osmo, Huremovic Esad, Huremovic Alija, Husejnovic Kemo, Hrvacic Meho, Husic Bego i Husic Tahir.

Dzanic Azem i Dzelic Fejzo.

Sacirovic Medo, Sacirovic Mujcin, Sacirovic Saban, Sabic Sacir, Sacirevic Nezir, Sabic Murat i Sabic Avdo.

***

Ovaj pregled pocinilaca najraznovrsnijih nedela koja su vrsili, i jos uvek vrse nad srpskim narodom u ovom kraju zasnovan je na autenticnom svedocenju prezivelih zrtava i mestana unistenih sela. Svako od njih je spreman da svoje svedocenje potvrdi kad god se za to ukaze potreba i pred svakim domacim ili medjunarodnim organom. Dobar deo dokumentacije o izvrsenim ubistvima, organizovanim zasedama, masakriranim licima, unistenoj imovini, tretmanu u zatvorima, pljacki i paljevini, poseduju nadlezni organi: stanice javne bezbednosti, domovi zdravlja i druge ustanove skupstina opstina, kao i komande i jedinice Vojske Republike Srpske.

Smatramo da smisao i svrha ovog prvog istrazivanja u opstinama Milici, Bratunac, Skelani i Srebrenica treba da bude u obavestavanju javnosti o stradanju i teroru koji se provodi nad srpskim narodom od pocetka rata. Laznim i nedokumentovanim informacijama iz muslimanskih i raznih svetskih izvora javnost je toliko obmanuta da se etnicko ciscenje pripisuje zrtvi, a zlocinci i pocinioci tog sramnog dela uzivaju sazaljenje i stalnu pomoc koja se sliva skoro sa svih strana. Izgleda apsurdno, ali je istina, da je Srebrenica pocela da dobija pomoc tek kad je to podrucje ocisceno od srpskog stanovnistva. Za nas Srbe se postavlja pitanje da li to Evropa, Arapi i SAD pomazu ugrozene ili nagradjuju muslimane za ono sto su ucinili Srbima.

Pri tom ne sumnjamo da ce mnogi od navedenih zlocinaca, poput zlocinaca iz proslih ratova, zastitu potraziti i dobiti u drzavama u kojima su zastitu dobijale i prethodne generacije zlocinaca. To su, uglavnom, drzave iz kojih stizu konvoji i avioni prepuni najraznovrsnije humanitarne pomoci i opreme za rat, do necijeg konacnog unistenja.

mali cvrcak
09.12.2009., 18:03
Šta bi bilo da republika Srpska nije postojala možemo samo da zamislimo.
Kaži nešto funjaro mudžahedinska.

Grad_Soli
09.12.2009., 18:11
Šta bi bilo da republika Srpska nije postojala možemo samo da zamislimo.
Kaži nešto funjaro mudžahedinska.

haha cuj naveo si mi lazi i 10 ljudi niti jedne slike niti dokaza samo cisto tekst ja govorim o 10.000 ubijenih i 30.000 protjeranih....

a jos nesto ostat ces ti bez te svoje RS bio je korpus 23 km od banja luke i koridor u Brckom je blokirao sve...trebali smo vas onda potamamiti kao sto su hrvatio SAO Krajinu

franc1952
09.12.2009., 18:54
Šta bi bilo da republika Srpska nije postojala možemo samo da zamislimo.
Kaži nešto funjaro mudžahedinska.

Nemoj više da sereš!
U Bosni ubiti:
7800 Hrvata, 24200 Srba i 64000 i nešto Muslimana ili Bošnjaka! To su odprilike brojke. Bio sam pre neki dan, drugi put posle 35 godina u sadašnjoj RS. Kuče Muslimana još stoje, samo da tamo žive Srbi kobajagi izbjeglice, koje domaćini, Srbi mrze! Jadno je to, da se djeli nacionalnost po religiji!
Pre 35 godina svi su bili komunisti i to tamnocrvene boje, sada su pravoslavci, da ne možeš verovat! Isto vidiš, kada se voziš po Hrvatski: Nova, rumena crkva, okolo kuče razbijene, više vrjedi Crkva, nego narod! U kuči mi na polici stoje zajedno Sv. Pismo, K uran, Marxov Kapital i Mein Kampf, kojeg ne znam da čitam, ali je milijune stajala života. Ideologija i vjera, za mene su glavni razlog za pobijanje ljudi!:confused:

maleni gad
09.12.2009., 18:57
Genocidna Republika Srpska 2009

pitam se sta je onda BiH koja je prepolovila broj Hrvata...a u tom poslu su zajedno sudjelovali Srbi i muslimani....:rigo:

BiH NEMA BUDUCNOST....treba se razbucati na tri drzave...Srbima, Hrvatima i mulsimanima po dio....:kava:

franc1952
09.12.2009., 19:19
pitam se sta je onda BiH koja je prepolovila broj Hrvata...a u tom poslu su zajedno sudjelovali Srbi i muslimani....:rigo:

BiH NEMA BUDUCNOST....treba se razbucati na tri drzave...Srbima, Hrvatima i mulsimanima po dio....:kava:

Zašto? Ako ne mogu živjet zajedno, nek se pobiju! U kavezu je bila Srbija, Albanija i Bih, sada ostaje samo BiH. Mislim vize etc. Dobro Kosovo jest nešto specijalno! Je država, nije država, je samostalna, nije samostalna !:D:)

anin1
10.12.2009., 07:24
Da su muslimani iz Srebrenice svesno žrtvovani pokazuje i činjenica da je, uoči provociranog napada na Vojsku Srpske, povučen komandant 28. divizije brišdir Naser Orić sa oko 20 glavnih oficira. Dokumenta govore da muslimanska vojska uopšte nije imala plan odbrane Srebrenice i da je Vojska RS zauzela ovaj grad sa veoma malim snagama (200 vojnika i dva-tri tenka).

Stvarni cilj bio je stvaranje situacije da NATO, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, može bombardovati srpske položaje i od svetske javnosti prikriti etničko čišćenje Srba iz Republike Srpske Krajine, uz neposrednu pomoć SAD i NATO, početkom avgusta iste godine

Kakva ti je ovo glupa rečenica "svjesno žrtvovani..."Ispred tebe se može znači pojaviti osoba za koju znaš da je neće nitko braniti i ona je zato "svjesno žrtvovana" pa je možeš ubit i kao nisi kriv :confused:
Što se tiče Srba iz nekadašnje takozvane Krajine...nisi čuo za onu kako siješ tako ćeš i žeti i tako...I što je najbinije, opasno miješaš napad i obranu, jer htio ti to priznat ili ne rasplet situacije sa Srbima u Hrvatskoj je bio čista obrana...ili da objasnim zornije...ako nekog ubijaš, proganjaš, pališ itditd i na kraju mu sve otmeš i izbaciš ga iz vlastite zemlje i kuće, možeš očekivati:
1. da će se taj vratiti i braniti se,
2.da ćeš bez posljedica uživati u učinjenim nedjelima..
...a što je logično, probaj zaključiti sam

BOSHNJAK
10.12.2009., 08:14
Cvrčak džaba zakopavaš temu vlada tzv RS je priznala da broj srpskih civilnih žrtava iznosi ukupno oko 1 000 širom cijele BiH i to je razlog zašto nemaš slika a ti stavljaj i dalje kilometarske laži u nadi da će neko povjerovati.

CondoR
10.12.2009., 09:41
Istina je vrlo dobro poznata i onima koji je bestidno ne mogu prihvatiti. Srebrenica je nažalost jedan od primjera najvećeg divljaštva i teško razumljivog iživljavanja na nedužnim ljudima. Međutim to divljaštvo je prisutno u glavama mnogih glava u manjem entitetu i danas dan.

Takva ideološka zaluđenost a naravno i sveopća zatucanost viđena je i na nedavnom koncertu No smoking orchestra u Banja Luci. Publika je u Boriku taj naboj savršeno registrirala i velikodušno nagrađivala. Stihove: Ta noć je bila gluha i hladna/ A hladna je bila i Miljacka/ Mufa je sredio varijantu noge/ Čekala se riječ četnika/ Pao je u blato i osjetio cijev/ Vidio je facu bradatu i drsku/ Vidio je smrt i čuo je riječi... vrišteća masa gromoglasno dopunjava: Dobrodošli u Republiku Srpsku!

Prije više od deset godina u magazinu XZ Petar Luković je napisao da ta pjesma svojim ključnim stihom (Noć pred paljenje naoružanog naroda/ zadnji put sjedili smo Mufa, Kiki i ja/ Tri jarana, a tri priče, tri strana jezika/ Rasli smo na istoj zemlji al’ iz raznih korijena/ Mufa je srao o ljudskim pravima/ Kiki je kuk’o da mu slabi vid/ Ispred nas je stajao isti pakao/ A između nas Kineski zid) potvrđuje “svaku od naučnih teorija zlotvora Karadžića: tri jezika, tri korena, tri Kineska zida !

Grad_Soli
10.12.2009., 12:48
Zvornik je 1991 imao ovaj procenat stanovnika
Nacionalni sastav stanovništva - općina Zvornik, popis 1991.

ukupno: 81.295

* Bošnjaci - 48.102 (59,16%)
* Srbi - 30.863 (37,96%)
* Hrvati - 122 (0,15%)
* Jugoslaveni - 1.248 (1,53%)
* ostali, neopredijeljeni i nepoznato - 960 (1,20%)
----------------
Bratunac
godina popisa 1991.
Muslimani 21.535 (64,05%)
Srbi 11.475 (34,13%)
Hrvati 40 (0,11%)
Jugoslaveni 223 (0,66%)
ostali i nepoznato 346 (1,02%)
ukupno 33.619
--------------
Nacionalni sastav stanovništva - općina Vlasenica, popis 1991.

ukupno: 33.942

* Muslimani - 18.727 (55,17%)
* Srbi - 14.359 (42,30%)
* Hrvati - 39 (0,11%)
* Jugoslaveni - 340 (1,00%)
* ostali, neopredijeljeni i nepoznato - 477 (1,42%)
----------
Srebrenica
Year of census 1991
Muslims 27,572 (75.19%) Serbs 8,315 (22.67%) Croats 38 (0.10%) Yugoslavs 380 (1.03%) others 361 (0.98%)


----------
općina Foča imala je 40.513 stanovnika[4], raspoređenih u 120 naselja.

Nacionalni sastav:Po posljednjem službenom popisu stanovništva iz 1991. godine

* Bošnjaci - 20.790 (51,31)
* Srbi - 18.315 (45,20)
* Hrvati - 94 (0,23)
* Jugoslaveni - 463 (1,14)
* ostali - 851 (2,12)
-----------------
općina Višegrad, popis 1991

ukupno: 21.199

* Muslimani - 13.471 (63,54%)
* Srbi - 6.743 (31,80%)
* Hrvati - 32 (0,15%)
* Jugoslaveni - 319 (1,50%)
* ostali, neopredijeljeni i nepoznato - 634 (2,99%)

Danas su te općine sa Srpskom većinom
Muslimani su uglavnom ili poubijani ili protjerani

Grad_Soli
10.12.2009., 12:53
Zašto? Ako ne mogu živjet zajedno, nek se pobiju! U kavezu je bila Srbija, Albanija i Bih, sada ostaje samo BiH. Mislim vize etc. Dobro Kosovo jest nešto specijalno! Je država, nije država, je samostalna, nije samostalna !:D:)

https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html

Population:
Field info displayed for all countries in alpha order.
4,613,414 (July 2009 est.)
country comparison to the world: 119


Bosniak 48%, Serb 37.1%, Croat 14.3%, other 0.6% (2000)
note: Bosniak has replaced Muslim as an ethnic term in part to avoid confusion with the religious term Muslim - an adherent of Islam

BOSHNJAK
10.12.2009., 12:57
Zločin genocida u Srebrenici (http://www.youtube.com/watch?v=fx2bhIkRuRc)

Zločin genocida u Zvorniku (http://www.youtube.com/watch?v=8GRDzOvdpjI)

Zločin genocida u Bijeljini (http://www.youtube.com/watch?v=BffpPre3-Wk)

Zločin genocida u Prijedoru (http://www.youtube.com/watch?v=b89OWHKsUcU)

Ima toga koliko ti bog hoće možda sutra i ostale linkove postavim

zagic
10.12.2009., 13:04
BH je situacija jasna svakom dobronamjernom.
I nije rješiva po mom skromnom mišljenju.
E sad koje je rješenje - to nisam pročitao?
Ali održivo rješenje...

Zuta voda
10.12.2009., 13:26
Podeliti, jedino. Izmedju sva tri naroda, da se vise ne kolju, igraju fudbal ljudskim glavama, upadaju jedni drugima u sela, siluju zene, ubijaju decu, stoku, pse, pale kuce i letinu. Zlocini su se na tom prostoru oduvek dogadjali srazmerno moci i oruzju jedne od zaracenih strana. Pod turcima, za vreme Prvog, pa Drugog svetskog rata, pa sad ovog poslednjeg, 90-tih.
Sta ih sprecava? Bosnjacka teza o jedinstvenoj BiH ispod koje se krije teznja za dominacijom. Tako to shvataju srbi, a tako i hrvati. I dan-danas, ko god ode tamo sa strane, kaze da se zivi kao u tri drzave, niko ni sa kim ne zeli nista da ima. Sta se ceka, jos jedno klanje? Interes medjunarodne zajednice je jasan, oni nece muslimansku drzavu u Evropi, ali po mom, skromnom misljenju, to nije u dobrom interesu sva tri naroda. Ovo sto sad postoji je varnica koja moze, ne daj boze, ponovo zapaliti bure baruta.
I jos jedan utisak: da li su na ovom forumu dozvoljene ovakve slike? Nemam ja nista protiv da se na sudovima utvrdjuje istina o zlocinima i da svako dobije svoje, ali ovaj forum posecuju i mladji od 18. godina. Razumem zelju pokretaca teme da manipulacijom mrtvima, naslovom na latinici i prevodom na engleski privuce paznju sto veceg broja ljudi koji bi jednostavnom pretragom dosla do podataka, ali nisam siguran da je bas na ovaj nacin to dozvoljeno. Treba li da spominjem da svaka od tri strane ima svoje dokaze i u sta bi se forum pretvorio kada bi svaka od njih pocela da kaci slicne slike?

zagic
10.12.2009., 13:31
Podeliti, jedino. Izmedju sva tri naroda

Nemoguće. Trebale bi bar tri Bosne da svi budu siti. Dakle ne ide.
Ja mislim da treba olabaviti, decentralizirati i napraviti dio etničkih a dio mješovitih županija/kantona.
Sve što se može podvesti pod hrvatsko/srpsko/muslimanski dio neka ima svoj dio a ono što ne može napraviti mješovito.
Pa da vidimo kako će ići dalje...

BOSHNJAK
10.12.2009., 13:36
Otvorite temu o srpskim žrtvama i kačite, ovo je tema genocidnom četničkom Reichu :kava:

http://www.idc.org.ba/

Broj poginuli civila:

Bošnjaci: 33 000
Srbi: 4 000
Hrvati: 2 100

Brankovac
10.12.2009., 18:01
Nije kriva Republika Srpska što postoji. Krivi su oni koji su je potpisali (prije svega hrvatska i bošnjačka strana), a mogli su je sravnati sa zemljom. Tko će koga nego svoj svoga. I dok se pred našim očima ovo dešavalo po Podrinju i Bosanskoj Krajini, Hrvati i Bošnjaci su ko kakva mala djeca ratovali po Srednjoj Bosni i Mostaru zbog polovnih ideja poput paradržave HR Herceg-Bosne i kojekakvih Alijinih džamahirija. E neka sad nam se obilo od glavu! I trebalo je. Nikad se mi opametiti nećemo!!!

HR_Mario
10.12.2009., 20:36
ja kad vidim ove slike nemrem doć k sebi, sve žene zamotane kao da su Saudijskoj Arabiji ... sa kim mi graničimo. :eek:

rocco4
11.12.2009., 00:34
BH je situacija jasna svakom dobronamjernom.
I nije rješiva po mom skromnom mišljenju.
E sad koje je rješenje - to nisam pročitao?
Ali održivo rješenje...

rješiva je,i to na naćin da se i srbija i hrvatska prestanu miješat u njihove unutarnje stvari,pa kad bi bili ostavljeni sami sa sobom,da vidiš kako bi se brzo stvari dovele do rješenja...

a što se tiće ovog majmuna,koji ima volje cvrčit po tipkovnici:

RS,ti je napravljena na genocidu,još uvijek je genocidna,i bit će dok postoji,ali još kratko...nadam se!

Grad_Soli
11.12.2009., 17:03
ja kad vidim ove slike nemrem doć k sebi, sve žene zamotane kao da su Saudijskoj Arabiji ... sa kim mi graničimo. :eek:

glupane to je na pokopima običaj jer se tako nosi u Islamu..

DInar
11.12.2009., 17:42
glupane to je na pokopima običaj jer se tako nosi u Islamu..

Da, bosanci su inace do pred deset godina jako drzali do islama.:rofl: