View Full Version : Granični poremećaj osobnosti (BPD) - opća tema
Martian7
11.04.2009., 22:54
ne znam kako ce zavrsiti tvoja sestra.
ja sam u jednom trenutku "pukla" i zavrsila na ljecenju.
pukla sam na totalno nebitnoj stvari. umislila sam da cu umrijeti u roku mjesec dana i nitko me nije mogao razuvjeriti u suprotno.
Moja sestra evo već skoro 50 godina sasvim dobro živi zlostavljajući sve oko sebe, koji onda povremeno puknu i završe ili na liječenju ili na Mirogoju. :(
alkohol... joj, da.. vveeelik problem...
al, mene najvise kvaci rezanje.
Martian7
11.04.2009., 22:59
vole me sve vrste ovisnosti. od alkohola. droga. i tako.
Nemoj se sad ljutiti zbog moje izravnosti, ali poznato je da se i od alkohola i od droga postaje ne-svjestan toga što se radi.
alkohol... joj, da.. vveeelik problem...
al, mene najvise kvaci rezanje.
mene je proslo rezanje s godinama.
nemam vise potrebu za tim. cak se sramim nekih oziljaka.
pa i ja se sramim, al, jednostavno nemogu drugacije. neznam sto bi drugo. to traje vec 5 godina..
Nemoj se sad ljutiti zbog moje izravnosti, ali poznato je da se i od alkohola i od droga postaje ne-svjestan toga što se radi.
ne ljutim se. znam da alkohol i droge ne djeluju dobro na mene i druge oko mene. ali to je moj nacin na koji se pokusavam izboriti sa trenutacnom situacijom. jednostavno u tom trenutku ne vidim ista sta bi mi osim navedenih olaksalo da se bolje nosim sa svojim osjecajima i raspolozenjima.
to su nedobri mehanizmi obrane. gdje ja pokusavam sebe zastiti od "vanjskog svijeta"
pa i ja se sramim, al, jednostavno nemogu drugacije. neznam sto bi drugo. to traje vec 5 godina..
s vremenom ces sama sebi reci dosta. grubo ce zvuciti ali "rezanje" ti u jednom trenutku nece biti dovoljno da oslobodis svoje emocije.
trazit ces drugi nacin autodestruktivnosi da si olaksas.
ali koliko vidim ides psihijatru/psihologu tako da te on moze izvuci iz te situacije.:)
a, dal se bas napijes, ili ne?
ja sam prije znala pit skroz dok vise nisam u stanju hodat.. sto brze, samo da zaboravim sve.
to je bilo tako uzasno. tolko sam se puta zblamirala..
Martian7
11.04.2009., 23:13
ne ljutim se. znam da alkohol i droge ne djeluju dobro na mene i druge oko mene. ali to je moj nacin na koji se pokusavam izboriti sa trenutacnom situacijom. jednostavno u tom trenutku ne vidim ista sta bi mi osim navedenih olaksalo da se bolje nosim sa svojim osjecajima i raspolozenjima.
to su nedobri mehanizmi obrane. gdje ja pokusavam sebe zastiti od "vanjskog svijeta"
Na koji način te "vanjski svijet" ugrožava i nepovoljno utječe na tvoje osjećaje i raspoloženja?
I nadam se da si svjesna da je takvo olakšanje samo trenutačno, a da problemi postaju sve teži i dublji.
a, dal se bas napijes, ili ne?
ja sam prije znala pit skroz dok vise nisam u stanju hodat.. sto brze, samo da zaboravim sve.
to je bilo tako uzasno. tolko sam se puta zblamirala..
totalni blackout.
pa ne izvlaci me. ni psihijatar ni tablete. a obiteljska situacija samo sve vise pogorsava sve. pa rezanje mi i nije dovoljno, zato i je opasno. vise me ne boli.
vec jesam i neke droge, al nemaam para ........,,,
ali, barem je olaksanje.. meni je dobro i to sto je samo trenutacno.
Na koji način te "vanjski svijet" ugrožava i nepovoljno utječe na tvoje osjećaje i raspoloženja?
I nadam se da si svjesna da je takvo olakšanje samo trenutačno, a da problemi postaju sve teži i dublji.
sve dozivljavam negativno. nikad nisam opustena i sretna. u svemu vidim samo lose. ako i koristim humor to je cisti sarkazam. nemam osjecaja da sam sigurna. u vjecitom sam strahu. i bas zbog tog straha imam poterbu manipulirati i kontrolirati sve oko sebe.
ali, barem je olaksanje.. meni je dobro i to sto je samo trenutacno.
a razumijem te. ali ti kao i ja znas da to je samo kratkorocno dobro. da dugorocno nije dobro.
ne znam sta da ti kazem kad ni sebi ne mogu pomoci.
probaj o tome porazgovarati sa svojim psih. mi o tome otvoreno pricamo. ali da pomaze.....bas i ne.
pa ni meni. ja pricam, ona gleda kao da sam neki ludjak. (il se to meni cini), i samo suti. i to je to.
pa ni meni. ja pricam, ona gleda kao da sam neki ludjak. (il se to meni cini), i samo suti. i to je to.
vjerovatno to ne smatra primarnim problemom. s vremenom ce te vise poceti ispitivati o tome.
a kak je krenulo, to vrijeme ce bit za 10 godina. kad je sad 2 tjedna nemam.
a kak je krenulo, to vrijeme ce bit za 10 godina. kad je sad 2 tjedna nemam.
ja idem u prosjeku jednom mj. na razgovor kod psih. i taj period mi je cisto dovoljan. cesce od toga ne bi podnijela.
bilo bi mi previse.
pa i 10 godina je neki rok. nije ni to beskonacno. da je mene netko poceo lijeciti prije 10 godina bila bi vjerovatno sada sretna....kao i ljudi oko mene.
Ne znam kako izgledaju ispadi kod Filter, ali kod moje sestre izgledaju tako da ona zbog neke potpuno bezvezne i nevažne sitnice (npr. nečije cipele ne stoje paralelno s nekim drugima) počne bjesomučno urlati jedno 10-15 minuta i još poslije osobi koja je cipele tako ostavila pije krv na slamčicu zbog toga. :flop:
A stvarno ne mogu verovat kako je to sve isti nacin ponasanja. Kod mog oca bi takav ispad nastupio zbog dve kriske sira koje ne stoje paralelno u kutiji za sir. 10-15 minuta urlanja i posle do uvece majci pije krv zbog toga.
Ziveo je 80 godina i bilo mu je super. Nikada nije imao nekih psiholoskih problema niti uvida u svoje ponasanje.
A majka - svake subote isto. Ja joj lepo donesem uglomer da smesti taj sir paralelno, ona nece i opet isto. I sad ga nema i njoj nedostaje urlanje.
pa ne izvlaci me. ni psihijatar ni tablete. a obiteljska situacija samo sve vise pogorsava sve. pa rezanje mi i nije dovoljno, zato i je opasno. vise me ne boli.
vec jesam i neke droge, al nemaam para ........,,,
tel50, izvini sto moram da primetim, ali i alkohol i droge i onda pitas zasto problem sa memorijom?!
cuj! u zivotu imas dva puta. ili ces pasti ili ces se uspraviti. tako se samo klackas i mucis.
pusti obitelj i uzmi svoj zivot u svoje ruke. vidim da ti je majka visoko obrazovana, znaci verovatno ti je spremna finansirat studije. nemoj mnogo filozofirati oko izbora fakulteta. zavrsi ono sto najvise volis i sto ti najbolje ide.
uzmi ono sto ti roditelji i ljudi daju, ostalo nemoj ni traziti. covek se sam radja, sam zivi i sam umire. sto pre to prihvatis bice ti bolje. sve ostalo su samo slucajni prolaznici u nasim zivotima.
Martian7
12.04.2009., 13:43
A stvarno ne mogu verovat kako je to sve isti nacin ponasanja. Kod mog oca bi takav ispad nastupio zbog dve kriske sira koje ne stoje paralelno u kutiji za sir. 10-15 minuta urlanja i posle do uvece majci pije krv zbog toga.
Ziveo je 80 godina i bilo mu je super. Nikada nije imao nekih psiholoskih problema niti uvida u svoje ponasanje.
A majka - svake subote isto. Ja joj lepo donesem uglomer da smesti taj sir paralelno, ona nece i opet isto. I sad ga nema i njoj nedostaje urlanje.
Što je tvoj psihijatar rekao za tvoga oca, kakav bi to poremećaj bio? Antisocijalni ili BPD? Da, paralele su doista fascinantne. A dobra ti je fora ovo s kutomjerom (uglomerom), šteta da nije upalilo. :cerek:
Što je tvoj psihijatar rekao za tvoga oca, kakav bi to poremećaj bio? Antisocijalni ili BPD? Da, paralele su doista fascinantne. A dobra ti je fora ovo s kutomjerom (uglomerom), šteta da nije upalilo. :cerek:
Moj psihijatar se strasno ogradjuje od davanja dijagnoza na daljinu, ali po opisu emocionalno nestabilni poremecaj sigurno, ali nije siguran da li je impulsivni ili borderline podtip.
Elemenata antisocijalnog moj otac nije imao. Nije krsio zakon, nije krsio prava drugih ljudi, obitelj mu je bila sve u zivotu, nikada nas nije mucio na neki drugi nacin, bio je covek od reci i od dogovora, nije imao problem sa autoritetom, u mene je ulozio mnogo, nikada nisam oskudevala, uvek za moje more, za moje zimovanje, za engleski jezik, za ucenje voznje (njegove reci su da sam mu uzvratila daleko vise nego sto je ocekivao!)..., na poslu visoko odgovoran za 30toro ljudi koji su radili na terenu sa jakim strujama medju kojima je bilo i onih koji piju i ne vode racuna, cenjen i postovan...
Ali taj karakter i ti ispadi ... A da je ispalo dobro to sa kutomjerom, onda bi bilo vristanje zato sto su fasiranje snicle poredjane u tri reda na tanjiru, a ne u dva ... i onda bi tanjir sa sniclama izleteo kroz prozor ... i "mama je kriva, namerno radi stvari koje ga iznerviraju, njegove reakcije su skroz okej?!?!"
a kada se vidi sa rodjenom sestrom i donese joj jabuke koje mu je narucila sa pijace onda bude "Jesu ajdare! Nisu ajdare!" I stanu se castiti psovkama i gadjati jabukama :s
tel50, izvini sto moram da primetim, ali i alkohol i droge i onda pitas zasto problem sa memorijom?!
cuj! u zivotu imas dva puta. ili ces pasti ili ces se uspraviti. tako se samo klackas i mucis.
pusti obitelj i uzmi svoj zivot u svoje ruke. vidim da ti je majka visoko obrazovana, znaci verovatno ti je spremna finansirat studije. nemoj mnogo filozofirati oko izbora fakulteta. zavrsi ono sto najvise volis i sto ti najbolje ide.
uzmi ono sto ti roditelji i ljudi daju, ostalo nemoj ni traziti. covek se sam radja, sam zivi i sam umire. sto pre to prihvatis bice ti bolje. sve ostalo su samo slucajni prolaznici u nasim zivotima.
al prije alkohola i svega, svejedno se nisam sjecala djetinjstva.
ja sesad nisam napila 7 mjeseci, i nemam namjeru, doduse jako me privlaci ali se uspijem suzrdrzat.
al prije alkohola i svega, svejedno se nisam sjecala djetinjstva.
ja sesad nisam napila 7 mjeseci, i nemam namjeru, doduse jako me privlaci ali se uspijem suzrdrzat.
:ne zna: bas se nicega ne secas?
znam da je mnogo tesko, ali pokusaj se suzdrzavati i dalje
imam par dogadjaja koja sam pricala prije psihijatrici, pa se njih sjecam. ovog drugog ne.
koza nora
13.04.2009., 00:42
ne znam zasto komplicirate, ako cura ima traumaticno djetinjstvo sasvim je normalno da se ne sjeca, nije to nimalo cudno. (rekla bih cak da sam negdje naletila na clanak koji veli da je bas to tipicno za bpd ali necu jer me nervira nalazenje tih "tipicnosti" po raznim clancima.)
nego, kako se nosite s blagdanima, je li bilo remecenja javnog reda i mira i kaznenih djela dovodjenja u opasnost zivota ili imovine opceopasnom radnjom ili sredstvom? :zubo:
imam par dogadjaja koja sam pricala prije psihijatrici, pa se njih sjecam. ovog drugog ne.
Kroz dulji tijek psihoterapije, mogle bi i druge stvari isplivati - tj. da proživiš opet svoje potisnute osjećaje.
Martian7
13.04.2009., 10:55
nego, kako se nosite s blagdanima, je li bilo remecenja javnog reda i mira i kaznenih djela dovodjenja u opasnost zivota ili imovine opceopasnom radnjom ili sredstvom? :zubo:
Žužika je ne temi o anksioznosti opisala kako je razbijanjem tanjura izvršila remećenje javnog reda i mira dovođenjem u opasnost imovine općeopasnom radnjom ili sredstvom. Naprosto obožavam ovu terminologiju. :lol:
hm, u tom slucaju, bolje je ne ici na psihoterapiju.
znashtikosam
13.04.2009., 12:28
Žužika je ne temi o anksioznosti opisala kako je razbijanjem tanjura izvršila remećenje javnog reda i mira dovođenjem u opasnost imovine općeopasnom radnjom ili sredstvom. Naprosto obožavam ovu terminologiju. :lol:
Joj,znaš što,boli me što je off (ionako ću napisati nekaj on): :rofl: :rofl: :rofl: :D :zubo:
Curke (Martian,možeš i ti reći za svoju sestru ako si primijetila): imate li vi konstantan osjećaj kako nekog ili nešto gubite,a zapravo je sve u redu i isto kako je uvijek bilo. Cijelo vrijeme imam osjećaj kako se moram s nečime pomiriti i kao da je netko ili nešto otišlo,a ne mogu to nikako dešifrirati. U biti,mnome vlada podsvjesno,a do svijesti dopiru neke third-hand prožvakane informacije koje su toliko kodirane da s njima nema ništa.
I ne,ne drogiram se. :D
koza nora
13.04.2009., 15:50
ja sam imala jucer zaista los dan i sad vidim sto sam si napravila sa stvarima, koliko me boli glava a i malo sam se isšaketala. nemam masnice jer se zapravo ne mogu nesto prejako udarit ali ipak. s familijom još nisam razgovarala ali mislim da su se oni vec odavno pomirili s tim da mi nisu sve koze na broju, nekad mi je smijesno kad ja nesto nezadovoljno gundjam i samo se trznu i uzmicu, kao da ocekuju...
al opet, nikad nisam imala osjecaj da nekog mogu zaista povrijediti, imam tu porebu, onako kako je filter pisala, da pokusava preliti svu svoju negativu u njih da se osjecaju jadno ko ona, ali ja imam dojam da ne uspijevam u tome i da oni bas nikako ne osjecaju nego da mi se smiju. i gubim ih stalno, nekih se nekada drzim toliko grcevito da se cudim kako ih nisam polomila a mnoge sam i odrezala iz zivota jer jednostavno nemam vise snage komunicirati i cekati kad ce mi tko zabiti noz u ledja... najradije bih i odavde otisla jer imam dojam da me bas nitko vise ne trpi ali jednostavno vise nemam gdje biti jer sam porusila malo previse mostova u jako kratkom vremenu a sama ipak ne funkcioniram.
koza nora
13.04.2009., 15:57
hm, u tom slucaju, bolje je ne ici na psihoterapiju.
znaci ne zelis to odradit kako spada pa da ostavis to konacno iza sebe? u redu, tvoj izbor.
znashtikosam
13.04.2009., 16:05
ja sam imala jucer zaista los dan i sad vidim sto sam si napravila sa stvarima, koliko me boli glava a i malo sam se isšaketala. nemam masnice jer se zapravo ne mogu nesto prejako udarit ali ipak. s familijom još nisam razgovarala ali mislim da su se oni vec odavno pomirili s tim da mi nisu sve koze na broju, nekad mi je smijesno kad ja nesto nezadovoljno gundjam i samo se trznu i uzmicu, kao da ocekuju...
al opet, nikad nisam imala osjecaj da nekog mogu zaista povrijediti, imam tu porebu, onako kako je filter pisala, da pokusava preliti svu svoju negativu u njih da se osjecaju jadno ko ona, ali ja imam dojam da ne uspijevam u tome i da oni bas nikako ne osjecaju nego da mi se smiju. i gubim ih stalno, nekih se nekada drzim toliko grcevito da se cudim kako ih nisam polomila a mnoge sam i odrezala iz zivota jer jednostavno nemam vise snage komunicirati i cekati kad ce mi tko zabiti noz u ledja... najradije bih i odavde otisla jer imam dojam da me bas nitko vise ne trpi ali jednostavno vise nemam gdje biti jer sam porusila malo previse mostova u jako kratkom vremenu a sama ipak ne funkcioniram.
Kužim te,jako slično je i kod mene:želiš ih povrijediti jer imaš osjećaj kao da su ti oni krivi za to što ti se događa i (ne znam je li tako kod tebe) misliš kako nije pošteno da oni funkcioniraju kako treba (koliko-toliko) neovisno o tebi,a ti se mučiš i zbog njih. Ali ja više to ne želim raditi i suzdržavam se. To samo odmaže i meni i njima.
A gle,neću više tražiti krivce,znam da sam neobjektivna do kraja pa neću niti pljuvati po drugima,ali ipak imam dojam da ja ne mogu otići i ostaviti to sve na miru zato što sam krivo odgojena: ja se sa svojom obitelji nikako ne slažem (ne znam tko je kriv,ali mi,eto,ne odgovaraju),a opet ne mogu otići jer nisam dovoljno stabilna kako bih živjela sama (a u dvadesetoj bih godini,čini mi se po onome što vidim kod drugih,već trebala biti). Stoga sam ili razmažena ili prilično oštećena. Opet,ne znam koje je,nisam dovoljno objektivna da bih primijetila. Ali,opet,uzimam u obzir da se vjerojatno radi o meni. :ne zna:
Još uvijek mislim da bismo s malo više diskriminacije trebali odabirati osobe u životu: još na početku znaš da ti nešto ne odgovara kod druge osobe,čemu onda to nastavljati i mučiti se i dalje i na kraju biti povrijeđen?
koza nora
13.04.2009., 16:12
Kužim te,jako slično je i kod mene:želiš ih povrijediti jer imaš osjećaj kao da su ti oni krivi za to što ti se događa i (ne znam je li tako kod tebe) misliš kako nije pošteno da oni funkcioniraju kako treba (koliko-toliko) neovisno o tebi,a ti se mučiš i zbog njih.
da, manje vise. plus sto nekad izravno djeluju protiv mene iako sam ucinila sve sto je u mojoj moci da im objasnim kako i koliko me to njihovo ponasanje ubija. no, njima su to sitnice i ja dramim bezveze a meni je pitanje zivota ili smrti i roleta mi se spusta u tom trenutku.
a da ih diskriminiram i rezem u ovoj mjeri u kojoj predlazes ja bih sjedila u praznoj sobi bez kompjutera i tevea i bez ijednog broja u mobitelskom imeniku. u biti, bez mobitela jer sta ce mi.
ja sam mislila dovoljno ce biti da kazem ej cuj nemoj mi bas to raditi jer ja tebi ne bih nikad, zaista. i onda bas to ucine i onda se cude i onda sam ja luda i kriva za sve. nije posteno.
znashtikosam
13.04.2009., 16:14
hm, u tom slucaju, bolje je ne ici na psihoterapiju.
Bit će ti za par godina (kad budeš baba k'o ja :cerek: ) krivo što nisi ranije počela ići na psihoterapiju. Ako ti je stanje u obitelji onakvo kako si meni opisala,bilo bi poželjno da odeš. Jer ovako mlada ne možeš prolaziti sama kroz to,a samo je pitanje vremena kad će se početi manifestirati posljedice toga što ti se dešava. Ja sam shvatila da se možemo boriti koliko hoćemo protiv psihoterapije,ali ako imamo problematičnu okolinu ili nekakve predispozicije da obolimo, trebamo se što prije pozabaviti time.
U četvrtak imam termin. Sviđa mi se psihijatar,čini mi se objektivan,kaže mi da sam kriva kad jesam,kad nešto nema veze sa mnom,kaže mi da se ne moram kriviti bezveze. I veseo je. Iako,dosta mi fali moja bivša psihijatrica. Činilo mi se kao da joj fali koja,ali bila je strašno iskrena i neposredna. :tuzni:
Engelchen00012
13.04.2009., 16:16
vjerovala ti meni ili ne. ja ih zaista nisam bila svjesna. i bila bi sretna da me netko prije dobro prodrmao i upozorio da nesto nije uredu. ali nije. vjerovatno su to svi smatrali dijelom mog karaktera. sta nije tocno. to je dio mog F-a. ne karaktera. i nisam po difoltu teska ni agresivna. nesto mi se dogodilo u zivotu. pa sam postala to. i bila bi sretna da me netko na vrijeme upozorio. tako bi manje unistila tudje. a i svoj zivot.
S ovim se slazem. Ni ja jako dugo nisam znala o cemu se radi, i cak me je moj bivsi upozorio da bi to mogao biti nekakav oblik borderline-a, ali mi je to bilo smijesno. Na kraju sam osvijestila mnoga svoja ponasanja i stanja u kojima sam se znala cesto naci i zakljucila da je covjek imao pravo. A sad nastojim paziti na te ispade i moram se pohvaliti, puno ih je manje!
koza nora
13.04.2009., 16:17
upenzionirala se?
moj je na godisnjem i zapravo sam se cak i veselila pauzi no na zadnjem terminu je izvukao jednu meni izrazito tesku temu sto nikako nije smio napraviti pred pauzom. ne znam je li on uopce mogao biti svjestan toga.
znashtikosam
13.04.2009., 16:21
da, manje vise. plus sto nekad izravno djeluju protiv mene iako sam ucinila sve sto je u mojoj moci da im objasnim kako i koliko me to njihovo ponasanje ubija. no, njima su to sitnice i ja dramim bezveze a meni je pitanje zivota ili smrti i roleta mi se spusta u tom trenutku.
a da ih diskriminiram i rezem u ovoj mjeri u kojoj predlazes ja bih sjedila u praznoj sobi bez kompjutera i tevea i bez ijednog broja u mobitelskom imeniku. u biti, bez mobitela jer sta ce mi.
ja sam mislila dovoljno ce biti da kazem ej cuj nemoj mi bas to raditi jer ja tebi ne bih nikad, zaista. i onda bas to ucine i onda se cude i onda sam ja luda i kriva za sve. nije posteno.
Ma znam,to s diskriminiranjem je blesavo jer nema teorije da to provedeš kako spada,ali ipak trebamo biti malo opreznije,ovako osjetljive kakve jesmo.
Znam,konkretno stari i maćeha (yup,imam maćehu :D): ˝Nemoj,živcira me to,uništavaš me.˝
I onda valjda kod njih proradi dišpet i pomisle:˝Ma,ti ćeš meni govoriti kako da se ponašam...˝ i baš to naprave.
Gle,mislim da nije stvar u tome da ti naučiš druge kako da se ponašaju da ti odgovara,već moraš ti (to jest,mi) moramo naučiti kako da nas to ne dira. Znači,uz psihijatrovu pomoć pokušati izgraditi neke obrambene mehanizme koji će nam odgovarati i pomoći da se nosimo sa situacijom (ja sam,još kad sam bila klinka,bila uvjerena da je to samozavaravanje,ali psihijatrica mi je rekla da je to zapravo zdravije nego vrištati na svaku sitnicu,mislimo na te obrambene mehanizme). Jer,kad jednom ostaneš sama,kad se nađeš na radnome mjestu,nećeš moći nikoga prilagoditi sebi,već ćeš se morati prilagoditi kolektivu.
koza nora
13.04.2009., 16:23
sve je to meni jasno ali gdje da nadjem takav oklop?
znashtikosam
13.04.2009., 16:24
S ovim se slazem. Ni ja jako dugo nisam znala o cemu se radi, i cak me je moj bivsi upozorio da bi to mogao biti nekakav oblik borderline-a, ali mi je to bilo smijesno. Na kraju sam osvijestila mnoga svoja ponasanja i stanja u kojima sam se znala cesto naci i zakljucila da je covjek imao pravo. A sad nastojim paziti na te ispade i moram se pohvaliti, puno ih je manje!
Oprosti,ali sad si me podsjetila na jednu bitnu stvar: sad sam shvatila (zbog ovog podebljanog) zašto je dobro za borderlineovce da budu u vezi,naravno,sa relativno dobronamjernom osobom,uspijemo li ju naći,zato što im je stalo,a često su i objektivniji od nas (ljudi s kojima smo u vezi). Uspiju nam ukazati na greške.
znashtikosam
13.04.2009., 16:25
sve je to meni jasno ali gdje da nadjem takav oklop?
Joj,nemoj govoriti oklop,sad se i meni čini da ti loše savjetujem. :( :o
Pa zato je tu psihijatar,da ti pokaže kako bi se najlakše mogla nositi sa tim stvarima koje te muče.
Engelchen00012
13.04.2009., 16:30
Oprosti,ali sad si me podsjetila na jednu bitnu stvar: sad sam shvatila (zbog ovog podebljanog) zašto je dobro za borderlineovce da budu u vezi,naravno,sa relativno dobronamjernom osobom,uspijemo li ju naći,zato što im je stalo,a često su i objektivniji od nas (ljudi s kojima smo u vezi). Uspiju nam ukazati na greške.
Ja sam prije njega sve odnose razarala. Jednostavno je morao doci dan kad cu ja razj...neku vezu, bez obzira koliko su oni bili dobri, pazljivi, nisu se ni zalili na moje ispade...ja sam uvijek morala bas namjerno napraviti neki eksces. Kao da sam ih namjerno htjela povrijediti! Da, bas tako. Uzivala sam u tome.:ne zna:
znashtikosam
13.04.2009., 16:31
upenzionirala se?
moj je na godisnjem i zapravo sam se cak i veselila pauzi no na zadnjem terminu je izvukao jednu meni izrazito tesku temu sto nikako nije smio napraviti pred pauzom. ne znam je li on uopce mogao biti svjestan toga.
Da,i penzija je u pitanju (nije još,ali planira i veseli se tomu :D),ali i to što mislim da bi mi bolji bio muški psihijatar,bila sam dosad samo kod ženskih i obično smo se otpočetka krivo sporazumjele i tako.
znashtikosam
13.04.2009., 16:34
Ja sam prije njega sve odnose razarala. Jednostavno je morao doci dan kad cu ja razj...neku vezu, bez obzira koliko su oni bili dobri, pazljivi, nisu se ni zalili na moje ispade...ja sam uvijek morala bas namjerno napraviti neki eksces. Kao da sam ih namjerno htjela povrijediti! Da, bas tako. Uzivala sam u tome.:ne zna:
Ja sam htjela da mi idu niz dlaku,da mi govore ono što želim čuti,a nije istina,da im budem najbolja,najljepša i ako mi to ne kažu istu sekundu,oni su zločinci. Imam tu ˝spužva-kvalitetu˝ (:D),kad osjetim da je nekome stalo,zalijepim se i budem jako posesivna i ljubomorna,što je,moraš priznati,san snova svakog muškarca. :rolleyes: :rofl:
Engelchen00012
13.04.2009., 16:40
Ja sam htjela da mi idu niz dlaku,da mi govore ono što želim čuti,a nije istina,da im budem najbolja,najljepša i ako mi to ne kažu istu sekundu,oni su zločinci. Imam tu ˝spužva-kvalitetu˝ (:D),kad osjetim da je nekome stalo,zalijepim se i budem jako posesivna i ljubomorna,što je,moraš priznati,san snova svakog muškarca. :rolleyes: :rofl:
Poznato mi je! Kod mene su to sve bili mirni, normalni ljudi, a ja sam ih zlostavljala!:rofl: To je bilo strasno. Ne znam uopce kako su to mogli podnositi! I nitko me nikad nije ostavio, nego ja njih!
koza nora
13.04.2009., 16:46
Da,i penzija je u pitanju (nije još,ali planira i veseli se tomu :D),ali i to što mislim da bi mi bolji bio muški psihijatar,bila sam dosad samo kod ženskih i obično smo se otpočetka krivo sporazumjele i tako.
ja sam htjela zenu jer sam mislila da bi mi lakse bilo s njom pricati o nekim stvarima ali dobila sam muskog i zapravo sam sad dosta zadovoljna s njime jer mi se cini da bi mi zena bila premekana a on je recimo znao dosta onako cinicno nastupiti... ima taj jedan stil koji mi odgovara. ali, sada nekako previse dere po teoriji i nikako nije zadovoljan, ja sumom on drumom i ne znam jel se uopce slazemo. cesto imam predodzbu da on zeli da kazem tocno odredjenu stvar i da je jako nezadovoljan sto to uporno zaobilazim.
e i uopce mi nije jasno zasto se od mene ocekuje da mu poklonim povjerenje i da gradim taj odnos i da mi to bude lako kad je jedino sto je u tom odnosu sigurno to da ce se to kad tad prekinuti.
znashtikosam
13.04.2009., 16:55
ja sam htjela zenu jer sam mislila da bi mi lakse bilo s njom pricati o nekim stvarima ali dobila sam muskog i zapravo sam sad dosta zadovoljna s njime jer mi se cini da bi mi zena bila premekana a on je recimo znao dosta onako cinicno nastupiti... ima taj jedan stil koji mi odgovara. ali, sada nekako previse dere po teoriji i nikako nije zadovoljan, ja sumom on drumom i ne znam jel se uopce slazemo. cesto imam predodzbu da on zeli da kazem tocno odredjenu stvar i da je jako nezadovoljan sto to uporno zaobilazim.
e i uopce mi nije jasno zasto se od mene ocekuje da mu poklonim povjerenje i da gradim taj odnos i da mi to bude lako kad je jedino sto je u tom odnosu sigurno to da ce se to kad tad prekinuti.
Odlično pitanje: pa možda zato da naučiš prihvatiti da je neminovno da se taj odnos prekine i da naučiš biti samostalnija.
znashtikosam
13.04.2009., 16:59
Poznato mi je! Kod mene su to sve bili mirni, normalni ljudi, a ja sam ih zlostavljala!:rofl: To je bilo strasno. Ne znam uopce kako su to mogli podnositi! I nitko me nikad nije ostavio, nego ja njih!
Možda je problem baš u tome što su sve bili neki pasivci. Možda ti treba netko siroviji, stabilniji,jači,neovisniji. Ali,opet ne vidim kakve bi koristi mogla imati od toga da ti netko stalno kontrira i da se stalno svađate.
Bit će ti za par godina (kad budeš baba k'o ja :cerek: ) krivo što nisi ranije počela ići na psihoterapiju. Ako ti je stanje u obitelji onakvo kako si meni opisala,bilo bi poželjno da odeš. Jer ovako mlada ne možeš prolaziti sama kroz to,a samo je pitanje vremena kad će se početi manifestirati posljedice toga što ti se dešava. Ja sam shvatila da se možemo boriti koliko hoćemo protiv psihoterapije,ali ako imamo problematičnu okolinu ili nekakve predispozicije da obolimo, trebamo se što prije pozabaviti time.
U četvrtak imam termin. Sviđa mi se psihijatar,čini mi se objektivan,kaže mi da sam kriva kad jesam,kad nešto nema veze sa mnom,kaže mi da se ne moram kriviti bezveze. I veseo je. Iako,dosta mi fali moja bivša psihijatrica. Činilo mi se kao da joj fali koja,ali bila je strašno iskrena i neposredna. :tuzni:
ma idem ja na tu psihoterapiju, al, ta sjecanja sam ocito s razlogom ostavila po strani.
znashtikosam
13.04.2009., 17:42
ma idem ja na tu psihoterapiju, al, ta sjecanja sam ocito s razlogom ostavila po strani.
Bitno je da ideš k psihijatru,a još je bitnije da si iskrena prema njemu.Bez brige,njega ti ništa ne može šokirati.Iako,planiram jedan dan otići k svome i reći:˝Ja volim,volim,volim svoju obitelj.˝ To sigurno nije ni od koga dugo čuo. :rofl:
ja stvarno neznam sto je samnom. takva promjena raspolozenja, da i sama sebe iznenadim.
bas sam jadna.
koza nora
13.04.2009., 22:40
al daj nam pokazi kojiput malo i veselu stranu, pa ima je valjda negdje? prokopaj malo po ormarima negdje si je zametnula.
Vilenica
13.04.2009., 22:52
je. ali mi nije jasno ako sam nekog sustavno terorizirala 3 godine.
kako mi nije ukazao da to nije uredu?
a sad kad je to dobilo ime i F sifru. svima je jasno da je to bas to. i da nema pomoci.
otkud ti to?
nema pomoći dok ti misliš da si super, da si u pravu, i da nema razloga da bilo što mijenjaš. čim si shvatila da si se ponašala ružno prema nekome, jasno je da ne moraš nastaviti s tim.
zašto bi se morala držati starih grešaka? zbog dijagnoze? pa zašto? mislim da bi dijagnoze bilo bolje shvatiti kao vagu (banaliziram malo): sad sam par mjeseci puno jela i nisam išla na fitness i imam 5 kila više. dijagnoza: 70 kila! :ban:
proljeće, dijeta, trčanje: 65 kila! eto ti nove dijagnoze, puno povoljnije! :)
(ne mislim da je to baš lako kao dijeta. al hoću reć: u tvojim je rukama)
znashtikosam
13.04.2009., 22:56
ja stvarno neznam sto je samnom. takva promjena raspolozenja, da i sama sebe iznenadim.
bas sam jadna.
Ja cijelo vrijeme razmišljam o onome što sam ti jučer poslala. O ona dva stand-upa. To me toliko nekako osvijestilo,pogotovo onaj drugi,da ne mogu biti loše volje.
Nisi,ja sam bila još gora u pubertetu,u biti,i sad sam takva. Treba ti promjena okoline,evo,ja ti savjetujem da si nađeš smještaj u studentskome domu,ovako savjesna kakva jesi,vjerujem da ćeš uspjeti dobiti stipendiju. Makni se od njih,oni nisu tvoj problem,nisi ti svojoj mami mater,već ona tebi i ako to dosad nije shvatila (ni to da zaslužuješ normalnu i zdravu okolinu),nije vrijedno borbe.
Moja frendica (znam ju još iz osnovne,zajedno smo preživljavale strahote puberteta,bila je divna cura tada,pametna,vesela,zaigrana,kreativna,talentirana za pjevanje) je živjela u obitelji s dvoje alkoholičara (gdje je tata,kao što to obično biva u alkoholičara,mlatio mamu) i sad je,u dvadeset i prvoj,olupina:krpa umjesto da je završila bolju srednju i upisala nešto da može preživati kao većina postadolescenata, imala je dva pobačaja dosad,pije kao smuk,sva je žuta,ima dečka koji ju šalje u tri PM, smrdi na očaj. Oprostite na offu,oprosti na subjektivnosti,neka dobijem i ban,na kraju krajeva,oprosti što ti vrijeđam roditelje,ali ne mogu vidjeti ljude koji su toliko malo svjesni onoga što pružaju svojoj djeci.
Ja sam svjesna činjenice da će moje suočavanje s borderom (ili što već to jest) završiti mojim odlaskom iz roditeljskog doma. Nisam spremna,boli me briga,ili ću umrijeti ili će mi biti bolje.Ovo je pakao.
koza nora
13.04.2009., 23:06
Ja sam zadovoljna jer ću sad moći dobivati lijekove za nervoze,a ne žicati kad budem imala histerične ispade. Znam da je ružno reći,ali osjećam nekakvo olakšanje zbog toga.
ali ako ti daju anksolitike onda ces se fino navuc i tek onda ce ti bit pravo fino.
znashtikosam
13.04.2009., 23:12
ali ako ti daju anksolitike onda ces se fino navuc i tek onda ce ti bit pravo fino.
Cipralex je anksiolitik? Njega sam pila kad su počele one prisilne misli,pila sam ga pola godine i prestalo je,a čujem da se drugi ljudi muče s njima i nekoliko godina. Ajde,barem s time imam sreće. :D
Ne bu mi ciprić dosta zbog dvije stvari:
1. dugo treba dok ne počne djelovati
2. uopće,ali uopće ne djeluje na SF,imala sam istu,ako ne i goru nervozu na predavanjima
Na cipralex se nemoguće navući,rekla mi psihi,a potvrdio mi i moj dobri doktor. :cerek:
Djeluje li na koga od vas persen? Ja sam pila prije ispita,prije nego kaj je SF postala neizdrživa i apsolutno nikakvu promjenu ne vidim na sebi. Mislim,znam da je biljni lijek,nemojte mi se smijati. :D
koza nora
13.04.2009., 23:26
uz cipralex ce ti vjerojatno morati dati anksiolitik, u tom je problem.
Vilenica
13.04.2009., 23:28
Ja sam svjesna činjenice da će moje suočavanje s borderom (ili što već to jest) završiti mojim odlaskom iz roditeljskog doma. Nisam spremna,boli me briga,ili ću umrijeti ili će mi biti bolje.Ovo je pakao.
:top::top::top:
mi živimo u malo poremećenom društvu. tranzicija, prelaz iz socijalizma u kapitalizam, ratne traume...tako da se smatra normalnim živjeti s roditeljima sve dok se valjda ne obogatiš :rolleyes:
nakon 18-te se treba odvojiti od roditelja, imao ti dijagnozu ili ne. država nažalost to ne podržava, ne postoji pomoć za plaćanje stanarine, stipendije su rijetke i niske...:flop:
zato je najbolji način za odvajanje od roditelja upisati studij u nekom drugom gradu, ako je to ikako moguće. bolje je živjeti na sardinama u podstanarskom sobičku, nego u vili s roditeljima. "bolje" u smislu psihičkog zdravlja
tek kad si prisiljen živjeti sam, vidiš koje su u stvari tvoje snage. polako staješ na noge. teško? jes. ali sasvim, sasvim moguće :)
:top::top::top:
mi živimo u malo poremećenom društvu. tranzicija, prelaz iz socijalizma u kapitalizam, ratne traume...tako da se smatra normalnim živjeti s roditeljima sve dok se valjda ne obogatiš :rolleyes:
nakon 18-te se treba odvojiti od roditelja, imao ti dijagnozu ili ne. država nažalost to ne podržava, ne postoji pomoć za plaćanje stanarine, stipendije su rijetke i niske...:flop:
zato je najbolji način za odvajanje od roditelja upisati studij u nekom drugom gradu, ako je to ikako moguće. bolje je živjeti na sardinama u podstanarskom sobičku, nego u vili s roditeljima. "bolje" u smislu psihičkog zdravlja
tek kad si prisiljen živjeti sam, vidiš koje su u stvari tvoje snage. polako staješ na noge. teško? jes. ali sasvim, sasvim moguće :)
isto to mi je danas stara rekla kad sam joj pocela kukat kak gubim razum
Vilenica
13.04.2009., 23:51
isto to mi je danas stara rekla kad sam joj pocela kukat kak gubim razum
koliko imaš godina? završavaš srednju, studiraš?
ako ti je stara to rekla, shvati je ozbiljno. zatraži da ti pomogne. idealno bi bilo da nam za preseljenje ne treba nikakva pomoć od roditelja. ali to je u stvarnosti rijetko
najgora je stvar koju cura može napraviti je da se u želji da pobjegne od roditelja, uda za prvog ko joj to ponudi. to su radile naše mame, i njihove mame. nemojte to ponavljati. najbolji izlaz je škola, tj faks- danas gotovo svi žele da im dijete završi faks, i spremni su se žrtvovati za to (to košta, makar živila u studentskom domu). iskoristite to. ono energije što imate, uložite u ocjene
koliko imaš godina? završavaš srednju, studiraš?
ako ti je stara to rekla, shvati je ozbiljno. zatraži da ti pomogne. idealno bi bilo da nam za preseljenje ne treba nikakva pomoć od roditelja. ali to je u stvarnosti rijetko
najgora je stvar koju cura može napraviti je da se u želji da pobjegne od roditelja, uda za prvog ko joj to ponudi. to su radile naše mame, i njihove mame. nemojte to ponavljati. najbolji izlaz je škola, tj faks- danas gotovo svi žele da im dijete završi faks, i spremni su se žrtvovati za to (to košta, makar živila u studentskom domu). iskoristite to. ono energije što imate, uložite u ocjene
imam 23 god,radim,stalni ugovor,i nije mi na pameti udaja,samo mi je jedina obaveza u zivotu poso,dodjem s posla i doma cubim cijeli dan,i nis mi se neda..a prijateljica imam,samo sto mi se nista neda,stalno sam u nekim strahovima,i tako mi je stara rekla,vise nije mogla slusat moje zalopojke
znashtikosam
13.04.2009., 23:57
uz cipralex ce ti vjerojatno morati dati anksiolitik, u tom je problem.
Ma nema veze,mene više muči ova terapija jednom u dva tjedna. Nije li to nešto rijetko?
Vilenica
13.04.2009., 23:59
imam 23 god,radim,stalni ugovor,i nije mi na pameti udaja,samo mi je jedina obaveza u zivotu poso,dodjem s posla i doma cubim cijeli dan,i nis mi se neda..a prijateljica imam,samo sto mi se nista neda,stalno sam u nekim strahovima,i tako mi je stara rekla,vise nije mogla slusat moje zalopojke
a zašto još živiš sa starom? zbog čega?
a zasto? zato jer mi je glupo placat stanarinu a imam kucu
Vilenica
14.04.2009., 00:11
a zasto? zato jer mi je glupo placat stanarinu a imam kucu
:(
nemaš ti kuću. imaš je? sama si je izgradila?
kuća ti je od staraca, problemi su ti od njih. oćeš se riješit problema? prvi uvjet je da iseliš. samo prvi uvjet. nakon toga slijedi višegodišnja borba
a ako ne iseliš: niš. grizeš se s mamom dok prva ne oboli :flop:
:top::top::top:
mi živimo u malo poremećenom društvu. tranzicija, prelaz iz socijalizma u kapitalizam, ratne traume...tako da se smatra normalnim živjeti s roditeljima sve dok se valjda ne obogatiš :rolleyes:
nakon 18-te se treba odvojiti od roditelja, imao ti dijagnozu ili ne. država nažalost to ne podržava, ne postoji pomoć za plaćanje stanarine, stipendije su rijetke i niske...:flop:
zato je najbolji način za odvajanje od roditelja upisati studij u nekom drugom gradu, ako je to ikako moguće. bolje je živjeti na sardinama u podstanarskom sobičku, nego u vili s roditeljima. "bolje" u smislu psihičkog zdravlja
tek kad si prisiljen živjeti sam, vidiš koje su u stvari tvoje snage. polako staješ na noge. teško? jes. ali sasvim, sasvim moguće :)
tacno je to tako :top:
zato ovo nase i jest sporna kategorija.
u new yorku, ako si sposoban raditi, izdrzavati sebe i postovati zakon - zdrav si, ako nisi - lepo te pokupe ili u ludnicu ili u zatvor pa se tamo lose provedes jer su njihove doze lekova daleko, daleko vece od evropskih, a postupci daleko, daleko manje humani... prema takvima
govorim o manhattan-u
ako si impilsivan i ne kontroliras emocije, na poslu to niko ne tolerise pa izletis napolje, ako urlas da te cuje komsiluk, dodju pa ti naplate 100 dolara minimum, pa se ili opametis ili opet - u ludnicu ili u zatvor. ljudi odlaze sa 17 od kuce pa nemaju ovaj nas bolesni vid porodicne "podrske"
meni je psihijatar moje prijateljice kod koje sam bila rekao "Kako zivis, a ne radis? ne, nemas ti poremecaj licnosti - ti zivis u nekoj poremecenoj zemlji. poremecaji licnosti leze u ludnicama ili u Bronxu na ulici jer ne mogu raditi, a ludi nisu.
e, kod nas takve selekcije nema jer zivimo sa roditeljima pola prosecnog ljudskog veka, pa zaista i ne znamo svoje mogucnosti
s tim sto ovde i ne moze drugacije, a tamo moze
znashtikosam
14.04.2009., 00:18
:top::top::top:
mi živimo u malo poremećenom društvu. tranzicija, prelaz iz socijalizma u kapitalizam, ratne traume...tako da se smatra normalnim živjeti s roditeljima sve dok se valjda ne obogatiš :rolleyes:
nakon 18-te se treba odvojiti od roditelja, imao ti dijagnozu ili ne. država nažalost to ne podržava, ne postoji pomoć za plaćanje stanarine, stipendije su rijetke i niske...:flop:
zato je najbolji način za odvajanje od roditelja upisati studij u nekom drugom gradu, ako je to ikako moguće. bolje je živjeti na sardinama u podstanarskom sobičku, nego u vili s roditeljima. "bolje" u smislu psihičkog zdravlja
tek kad si prisiljen živjeti sam, vidiš koje su u stvari tvoje snage. polako staješ na noge. teško? jes. ali sasvim, sasvim moguće :)
Vilenice,nije malo poremećeno društvo. Ja sam rekla svome novome psihiću kako osjećam kako živim američke uvozne probleme (strah od napuštanja,od neuspjeha,od starosti i propadanja),na što se on nasmijao (zbilja je divan) i rekao kako sam najvjerojatnije u pravu. :rofl:
Rekao mi je psihijatar kako i moj otac (po onome što je čuo),najvjerojatnije ima borderline,mogu jedino reći,koliko god je nama loše,njima je još gore:oni su probijali nekakve granice,pobogu (momu je ocu pedeset i šest godina),znači,kad je on bio mlad,morao se izboriti za sve što je želio,bili su seksualno inhibirani,odmicanje od konvencionalnog je bilo nedopustivo (drugo su sedamdesete u Jugi,drugo su one u SAD-u,miljama smo mi bili od onog stupnja liberalnosti tada).
Ali,danas je teže živjeti sa spoznajom da se ne uklapaš,viši su kriteriji:moraš biti zgodan,situiran,sposoban (maher),perfekcionist donekle,mlad kako bi nešto postigao. A gdje je tu humanost? Ljudima se tolerira krađa i prijevara,čak i napad na nekoga,ali,pazite,ne može se prijeći preko starosti i neuspjeha.
Inače,nisam stara baka,ali se osjećam prilično neuspješno. :D
I ne slažem se s vama u jednome:da,morali bismo se odseliti,ali čemu to činiti prije reda ako živimo u skladnoj obiteljskoj zajednici koja nas podržava?To se nekako i ne odnosi na moju,ali morala sam pitati. :D
a zasto? zato jer mi je glupo placat stanarinu a imam kucu
Možda - plaća 3000, a stanarina 2000 + režije?
a ako ne iseliš: niš. grizeš se s mamom dok prva ne oboli :flop:
ha, ha ... ili obe - moj slucaj! pa ja krenem psihijatru i zaglavim 7 godina da sredim odnose. a mama i dan danas vise zivotne energije od mene, razvijen drustveni zivot, niti jedan lek i energije da se prepucava sa mojim muzem preko moje kicme, a koga ja odavno ne j... ni dva posto
a on onda njoj preko mene prica kako vec 16 godina zivi u njenom stanu kao podstanar
i onda se meni ukoce ruke u histericni polozaj od toga sto mi ta sranja samo prolaze kroz usi :s
koliko imaš godina? završavaš srednju, studiraš?
ako ti je stara to rekla, shvati je ozbiljno. zatraži da ti pomogne. idealno bi bilo da nam za preseljenje ne treba nikakva pomoć od roditelja. ali to je u stvarnosti rijetko
najgora je stvar koju cura može napraviti je da se u želji da pobjegne od roditelja, uda za prvog ko joj to ponudi. to su radile naše mame, i njihove mame. nemojte to ponavljati. najbolji izlaz je škola, tj faks- danas gotovo svi žele da im dijete završi faks, i spremni su se žrtvovati za to (to košta, makar živila u studentskom domu). iskoristite to. ono energije što imate, uložite u ocjene
Možda - plaća 3000, a stanarina 2000 + režije?
mogla bi ja sa svojom placom....al se bojim,a u biti stoji to sta vilanica kaze
I ne slažem se s vama u jednome:da,morali bismo se odseliti,ali čemu to činiti prije reda ako živimo u skladnoj obiteljskoj zajednici koja nas podržava?To se nekako i ne odnosi na moju,ali morala sam pitati. :D
Ne podrzavamo mi njih, na primer. Ja ne mogu prepesacit pola Beograda da bih nasla 10 dinara jevtinije ulje, nemam pametnija posla. Niti mogu pustati ves masinu celu noc jer je tada jevtinija struja, a moj sin trenira i idu dve-tri masine dnevno. E, to je moje stare nerviralo, imala ja platu ili ne. I ne mogu razvoziti neke babe po bolnicama koje su njih zadizile kada sam ja bila beba. Energiju sam nekako uvek cuvala za svoje najrodjenije.
moj slučaj je specifičan. ja gotovo čitavu zimu provedem sama jer roditelji borave na selu, a meni su velikodušno prepustili stan u gradu. redovito, svakih 15-20 dana svrate i ostanu koji dan, ili tjedan, jer moj otac ne može do kraja odustati od onoga što mu grad daje..valjda grad.
onda dođe ljeto i potpuno se vrate živjeti sa mnom. to je teško razdoblje u kojem se ja nekom čudnom regresijom vratim u stanje od prije 10-15 godina i imam osjećaj da se nisam pomaknula s mrtve točke. neprestano se osjećam neadekvatno, nedoraslo, nesuvislo..jednom riječju loše. imam osjećaj da se stalno preispituju moji postupci i riječi, i da je suština života mojih roditelja njihova čudljiva kći i muka koju im zadaje. iako nikakvih konkretnih problema nemamo.
kad sam sama, ja naprosto prodišem.
e sad, da se selim i plaćam podstanarstvo glupo mi je kad većinu godine provedem sama. ali onaj period 'u društvu' redovito me dotuče.
koza nora
14.04.2009., 01:20
ja ne znam gdje da rodim novce za stanarinu (jos studiram) a moji se sire u dva prevelika stana i povremeno uzdisu jer su im previsoke rezije. ali mijenjati za manje - nema sanse.
neznam, ja sam sigurna da bi se iseljavanjem od roditelja- totalno upropastila. barem sto se alkohola i droga tice. oni su mi jedina prepreka.
Pozdrav svima. Možda mi se samo čini, ali na zadnjih par stranica osjećam malo optimizma kod nekih od Vas. Iskreno mi je drago zbog toga :top:.
vjerovala ti meni ili ne. ja ih zaista nisam bila svjesna. i bila bi sretna da me netko prije dobro prodrmao i upozorio da nesto nije uredu. ali nije. vjerovatno su to svi smatrali dijelom mog karaktera. sta nije tocno. to je dio mog F-a. ne karaktera. i nisam po difoltu teska ni agresivna. nesto mi se dogodilo u zivotu. pa sam postala to. i bila bi sretna da me netko na vrijeme upozorio. tako bi manje unistila tudje. a i svoj zivot.
Ništa osobno filterice :mig: , samo me je ovaj tvoj post podsjetio na jednu od epizoda kad je moja žena bila u bolnicu, na nekoj rutinskoj operaciji, ništa strašno, treći dan je već bila kod kuće.
I dovezem je kući, ona sretna što je sve dobro prošlo, ja sretan što je ona sretna, mala sretna jer je nije vidjela skoro tri dana.
Tad mi kaže da želi pizzu. U bolnici sve bljutavo i cijelo vrijeme je razmišljala o pizzi.
OK, tu gdje živimo nema dostave, pa ja odjurim i nakon sat vremena evo pizze, topla i fina. Ona: hvala, mmmmm… baš je fina. Hoćeš čaj ili nešto …? Ne hvala.I ode, normalno, odmoriti se od puta i jela.
Nakon cca15 min: Kako mi možeš dati pizzu za jelo? Ja bolesna, a ti me hoćeš ubiti ? Bolje bi bilo da se nisam ni vratila iz bolnice. Ja u ovoj sobi mogu i umrijeti, a nitko ne pita kako sam. Ti si najgore što se meni moglo dogoditi. Upropastio si nas ( valjda nju i malu ). Kamo sreće da umrem ….I tako dva sata. DVA SATA. Cijelo vrijeme me prati po kući i malu vuče za sobom. Ne znam zašto nju vuče za nama.
Nakon dva sata ja puknem i kažem: dobro, ako sam ja vas upropastio, onda bolje da odem. I krenem se oblačiti. Da ne duljim, nisam otišao jer se mala grčevito uhvatila za moju nogu, nije mi dala da zakopčam jaknu i govorila mi: nemoj otići, kako ću ja onda sama ( imala je 5 god ).
Kad joj kasnije to spomenem i pitam: kako? zašto? ili se ne sjeća, ili na nekom drugom primjeru ''potvrdi'' da je to u stvari istina. Nikada kajanje, žao mi je, možda sam pretjerala. Ne smatra potrebnim razgovarati o tome i koliki je to ožiljak ostavilo na malu. Sve u stilu: možda sam pretjerala i možda i je istina to što kažeš, ali to nije bitno. Bitno je da sam ti to napravila jer si zaslužio, jer si muško, i nisi bitan kao ja, ja sam žensko, što automatski znači žrtva, a ti si kriv za sve ….
Što hoću reći: Malo sam bio detaljniji da shvatite što bi značilo da mi ona za 3-5 godina kaže: zašto mi nisi rekao da te to smeta i da takvo moje ponašanje nije bilo u redu?
Smatram velikim pomakom na bolje doći u stanje kad možeš svjesno postaviti takvo pitanje jer znači prihvaćati istinu. Ali isto tako mislim da u tom trenutku istovremeno želi svu odgovornost prebaciti na mene.
Engelchen00012
14.04.2009., 11:08
neznam, ja sam sigurna da bi se iseljavanjem od roditelja- totalno upropastila. barem sto se alkohola i droga tice. oni su mi jedina prepreka.
Ja mislim da bih se ja spasila! Zapravo, to mi je jedini put ako samu sebe zelim spasiti. Ali problem je u tome sto nisam sigurna kako bi to ispalo. Naravno, jer ja uvijek mislim da sam za sve zivo nesposobna. Ili manje sposobnija od drugih. Zapravo je to moj glavni problem.
Vilenica
14.04.2009., 11:47
I ne slažem se s vama u jednome:da,morali bismo se odseliti,ali čemu to činiti prije reda ako živimo u skladnoj obiteljskoj zajednici koja nas podržava?To se nekako i ne odnosi na moju,ali morala sam pitati. :D
pa zato što ne znam ni jednu obiteljsku zajednicu koja je skladna ako u njoj žive i odrasla djeca. može to iz aviona djelovati skladno, ali ako uđeš u detalje njihovih odnosa, daleko je od sklada.
pozitivno je da roditelji podržavaju djecu: ali bi ih trebali podržavati tako da stanu na svoje noge, a ne da održavaju što duže mogu ovisnost djece o sebi. zašto bi netko živio s roditeljima a ima recimo 25 godina? zato što misli da ne može sam. je li to zdrava i odrasla osoba?
kad dijete kreće u vrtić, ono to nikako ne želi, ne želi se odvojiti od mame. vrlo su česti i problemi prilikom polaska u prvi razred. no roditelji u našem društvu znaju da je za dijete bolje da ode u školu, nego da ostane doma. no za odvajanje nakon 18-te, e tu već vladaju druga pravila :flop:
Vilenica
14.04.2009., 11:52
Ja mislim da bih se ja spasila! Zapravo, to mi je jedini put ako samu sebe zelim spasiti. Ali problem je u tome sto nisam sigurna kako bi to ispalo. Naravno, jer ja uvijek mislim da sam za sve zivo nesposobna. Ili manje sposobnija od drugih. Zapravo je to moj glavni problem.
pa prirodno je da se bojiš! kako bi to ispalo: ne možeš znati
pomaže ako već u srednjoj npr naučiš sama sebi nešto skuhati. ako znaš gdje se kupuje meso, a gdje povrće. ako znaš gdje ideš ako želiš plaćati račune. to sve ja nisam znala kad sam počela živjet sama, a preživjela sam :top:
pomaže i ako ti starci daju mjesečni džeparac, i naučiš ga raspoređivati tako da ti ostane do kraja mjeseca
razmišljaj: čega se konkretno bojiš?
tel50 je napisala da bi se ubila od alkohola i droge kad bi živjela sama. to bi značilo da su svi studenti koji žive daleko od roditelja teški alkoholičari, a nije tako. zatulumare kad polože ispit, ili kad si to već mogu priušiti: ako sutra imaju rano predavanja, neće, jer znaju da će ako padnu godinu, vjerojatno morati natrag starcima :flop:
većina ljudi koji su postali narkomani žive s roditeljima: ako si na horsu, naprosto nemaš energije i snage za organizaciju samostalnog života, drogiranje ti je lakše kad si s roditeljima :(
Pozdrav svima. Možda mi se samo čini, ali na zadnjih par stranica osjećam malo optimizma kod nekih od Vas. Iskreno mi je drago zbog toga :top:.
Ništa osobno filterice :mig: , samo me je ovaj tvoj post podsjetio na jednu od epizoda kad je moja žena bila u bolnicu, na nekoj rutinskoj operaciji, ništa strašno, treći dan je već bila kod kuće.
I dovezem je kući, ona sretna što je sve dobro prošlo, ja sretan što je ona sretna, mala sretna jer je nije vidjela skoro tri dana.
Tad mi kaže da želi pizzu. U bolnici sve bljutavo i cijelo vrijeme je razmišljala o pizzi.
OK, tu gdje živimo nema dostave, pa ja odjurim i nakon sat vremena evo pizze, topla i fina. Ona: hvala, mmmmm… baš je fina. Hoćeš čaj ili nešto …? Ne hvala.I ode, normalno, odmoriti se od puta i jela.
Nakon cca15 min: Kako mi možeš dati pizzu za jelo? Ja bolesna, a ti me hoćeš ubiti ? Bolje bi bilo da se nisam ni vratila iz bolnice. Ja u ovoj sobi mogu i umrijeti, a nitko ne pita kako sam. Ti si najgore što se meni moglo dogoditi. Upropastio si nas ( valjda nju i malu ). Kamo sreće da umrem ….I tako dva sata. DVA SATA. Cijelo vrijeme me prati po kući i malu vuče za sobom. Ne znam zašto nju vuče za nama.
Nakon dva sata ja puknem i kažem: dobro, ako sam ja vas upropastio, onda bolje da odem. I krenem se oblačiti. Da ne duljim, nisam otišao jer se mala grčevito uhvatila za moju nogu, nije mi dala da zakopčam jaknu i govorila mi: nemoj otići, kako ću ja onda sama ( imala je 5 god ).
Kad joj kasnije to spomenem i pitam: kako? zašto? ili se ne sjeća, ili na nekom drugom primjeru ''potvrdi'' da je to u stvari istina. Nikada kajanje, žao mi je, možda sam pretjerala. Ne smatra potrebnim razgovarati o tome i koliki je to ožiljak ostavilo na malu. Sve u stilu: možda sam pretjerala i možda i je istina to što kažeš, ali to nije bitno. Bitno je da sam ti to napravila jer si zaslužio, jer si muško, i nisi bitan kao ja, ja sam žensko, što automatski znači žrtva, a ti si kriv za sve ….
Što hoću reći: Malo sam bio detaljniji da shvatite što bi značilo da mi ona za 3-5 godina kaže: zašto mi nisi rekao da te to smeta i da takvo moje ponašanje nije bilo u redu?
Smatram velikim pomakom na bolje doći u stanje kad možeš svjesno postaviti takvo pitanje jer znači prihvaćati istinu. Ali isto tako mislim da u tom trenutku istovremeno želi svu odgovornost prebaciti na mene.
cek, rai se o primjeru uobicajenog ponasanja ili samo jednoj takvoj epizodi?
ma ja vec sad kao da zivim sama. sama kuham, cistim... samo sto su jos tu i starci.odnosno stara.
Vilenica
14.04.2009., 13:10
zašto onda misliš da ne bi mogla živjeti sama? što točno dobiješ od roditelja, što misliš da ne bi mogla dobiti od drugih ljudi (ili njih) kad bi živjela sama?
znashtikosam
14.04.2009., 13:12
zašto onda misliš da ne bi mogla živjeti sama? što točno dobiješ od roditelja, što misliš da ne bi mogla dobiti od drugih ljudi (ili njih) kad bi živjela sama?
Oprosti što se ubacujem,dobro jutro svima. Dakle,ako svi znamo kuhati i ako svi sve sami možemo,u čemu je onda stvar?
Ta mi smo u pat-poziciji:uništava nas ovo gdje jesmo,a bojimo se maknuti.
Vilenica
14.04.2009., 13:33
znashtikosam, preseljenje od roditelja je jedan od najvećih poduhvata u životu. često vrlo težak i stresan. često, nažalost, neuspješan.
pokušavam samo ohrabriti tel50, i potaknuti je da razmisli čega se točno boji
Vilenice,nije malo poremećeno društvo. Ja sam rekla svome novome psihiću kako osjećam kako živim američke uvozne probleme (strah od napuštanja,od neuspjeha,od starosti i propadanja),na što se on nasmijao (zbilja je divan) i rekao kako sam najvjerojatnije u pravu. :rofl:
npr ovo boldano je ono što djecu često drži zavezane za roditelje i u 40-tima. znam za slučaj gdje se čovjek oženio, ima djecu, a opet se odbija preseliti u novu kuću, jer bi se time odvojio od svoje majke
ne mislim da su to uvozni američki problemi. nego- općeljudski.
da, ja se uzasno uzasno bojim napustanja. bilokakvog.
i bojim se strasno novih stvari, nepoznatih stvari.
ovdje (doma) mi je okolina poznata, okruzenje u kojem se nalazim, i kolko god da je nepredvidivo - ipak znam da ce se uvijek dogoditi nesto lose. pripremim se na to. cijeli zivot zivim pripremljen na to.
cek, rai se o primjeru uobicajenog ponasanja ili samo jednoj takvoj epizodi?
Mislim da sam prije negdje već napisao, ali nema veze.
Ovdje sam opisao jedan od jednostavnih, ali ekstremnijih slučajeva.
Teško je govoriti o učestalisti ovakvih ''ispada''. Prije bi se moglo pisati o periodima koji traju sat ili dan ili tjedan. U međuvremenu postoji i normalna komunikacija, ali stvar je sekunde kad će opet ispočetka.
Grubo rečeno: ovakvi intenzivniji cca jednom mjesečno, ovisno o ''okidačima'' ili stresu. Manje intenzivni skoro svakodnevno, neovisno od povoda.
Još malo pa će biti tri mjeseca da je nastupilo zatišje od burnijih epizoda. Od ovih svakodnevnih sam skužio kako se othrvati, i moram reći na obostrano zadovoljstvo. Znam da će me poneki od ovdje prisutnih opet osuditi, ali literatura nam je pomogla ( pa i ljuske jaja ). Bitno je ne shvaćati je bukvalno, već pokušati primijeniti stvari u kojima se nađeš.
Ne treba odustati, jer ti ostaje žaljenje, a s tim ja nebi mogao živjeti. Radije ću se boriti.
Jedno je roditeljski dom, a drugo tvoj dom gdje živiš s nekim koga si sam izabrao ili si sam u njemu.
Ako su roditelji uzrok, treba ići dalje. Zamrznuti faks na godinu dana, dok se ne snađeš ako treba. Ali ostati uz uzrok svega…?? Pa ćeš nakon nekog vremena možda uvidjeti da oni i nisu krivi, lako se vratiš ( roditelji praštaju ), a ako ti je bolje znači da je odluka dobra.
Jer moraš sebi biti na prvom mjestu, ako je tebi dobro, onda ti drugi ne mogu ništa.
Moja žena je odselila od kuće kad je krenula na faks. Studentski dom. Malo legalno, malo ilegala, malo podstanar kod rođakinje bez plaćanja ( koja btw. nije bila u najboljim odnosima s njenim roditeljima, interesantno). I diplomirala je.
Ja nisam imao takvih problema, roditelji ok, podrška uvijek. Diplomirao sam.
Ona je oduvijek znala da ja sebe vidim u mjestu otkuda smo. Ona nije. Htjela je bilo gdje drugdje samo ne tamo. Da mi nije toliko petljala i muljala ( nevjerojatno uvjerljivo ) o razlozima zašto, vjerojatno bi prihvatio.
Onog trenutka kad smo se vratili živjeti njeno ponašanje je bilo sve gore i gore. Malo po malo otkrivao sam pojedinosti. Njihovo petljanje u naš život svaki put je značio okidač. Nije mi bilo jasno zašto se prazni na meni svaki put kad bude u bilo kakvom kontaktu s njima.
Nije ih mogla podnositi, a nije ih mogla ni ostaviti jer ''treba brinuti o svojim roditeljima''.
Kao što sam opisao jednom prije sve se posložilo kad sam pročitao simptome za BDP. Da sam to znao tada pristao bi živjeti negdje drugdje. Bez razmišljanja.
Koliko god je sad gledam drugim očima, toliko više ne mogu smisliti njene roditelje i njihovo pametovanje.
Cijenim njenu snagu što je otišla od kuće, diplomirala i zaposlila se.
Vilenica
14.04.2009., 19:10
author, možete li se preseliti u drugi grad? znam da je teško. ali nikad ništa nije nemoguće. radite li na tome?
vigilanty
14.04.2009., 21:25
Kolegica je krenula na terapiju, grupnu Gestalt, no jako je zadovoljna, a s obzirom da je i dosta pristupačnih cijena (valjda ih smijem navesti ???, sad mi je sve malo nejasno, neke stvari su se mijenjale, više ne znam...), i već sam spominjala onako ovlaš na forumu,konkretno baš na ovoj temi(!), bez konkretnih podataka, odlučila sam staviti što mi je ona napisala:
"Ok, to je grupa Sanje Horvat , psihoterapeutkinje koja radi i privatno na lokaciji kod kvatrića.
Moguća je individualna terapija i grupna. Grupna terapija ti ima stupnjeve npr. početni, napredni itd. koji traju po 6 mjeseci i dosta se radi (jednom tjedno - četvrtak po 2h). Cijena po susretu (kako ind. tako i grupno) je 100 kn što je jako pristupačno.
Nisam još bila na indiv. ali za grupnu ju toplo preporučam. Dosta se kreativno radi i ja rezultate osjetim već nakon jedne seanse..dakle isplati se na čemu god radili."
Imam samo mob pa, koga zanima, napišem na PM.
vigilanty
14.04.2009., 21:27
Tel, mislim da se kod tebe razvila naučena bespomoćnost i da je jednostavno to u pitanju.
vigilanty
14.04.2009., 22:40
kak to mislis?
Radili su eksperiment na psima. Naučili su ih da pritiskanjem papučice mogu otvoriti vrata kaveza, izaći i izbjeći elektrošokove (blage naravno, ali lagano bolne). Zatim su se uvjeti promijenili i vrata su se prestala otvarati na pritisak papučice. 2/3 pasa je odustalo i poprimilo simptome depresije. Sklupčali su se u kutu. I, iako su u 3. fazi vrata skroz stajala otvorena, tih 2/3 više nisu izlazili, nisu niti pokušavali (a to je sve što je trebalo, malo proturiti glavu), i prepustili su se bolovima.
1/3 je ipak izašla...
Ovih 2/3 su razvili tzv. naučenu bespomoćnost. :tuzni:
Veronique
15.04.2009., 03:00
Kako je netko lijepo narodski rekao na nekoj drugoj temi ovdje:
Mogu li sjebani imati zdrave veze?
Nažalost, ne.
Ljubav sama po sebi ne liječi, rekla bih.
A propos, iako možda djelomično istinito dočarava momentalnu psihičku situaciju i status, "sjebanost" mi je i dalje poprilično ružan, težak pojam, zato jer sam optužbe tog sadržaja uglavnom doživljavala od sadističkih partnera koji su se, zapravo, osjećali meni inferiorno te ugroženo, pa su mi bezuspješno pokušali imputirati tu karakteristiku kao neki svijetleće-sramotni žig, dok su se sami kao ogavni prasci još dublje krčkali u blatu vlastite frustracije, nedostojnosti i nesposobnosti za ljubav. Jedan me čak pokušao zadaviti dok sam gola ležala na njegovom bijelom čupavcu :D (Time ne osuđujem tvoj stav... :) )
Vjerujem (i znam) da se "sjebanost" može izliječiti, nadići, transcendirati, između ostalog, zato što sam borac koji se ne miri sa sudbinom zaglibjelog i koji se ne želi poistovjećivati s pozicijom i ulogom žrtve, iako sam to, realno, kratkoročno bila u konkretnim situacijama, jer mi takav arhetip nije imanentan. Ili jest svakome, u svojoj dualnosti/opoziciji s "životnim pobjednikom", "herojem", "lučonošom", ali, jebat ga, imam slobodnu volju da biram: ubiti fucked up attitude svim raspoloživim oružjem ili ga naprosto prezreti, i zajahati svog črno/dijamantnog konja u astralna visočja. :mig:
I šlag na kraju: istinski sjebani ljudi su oni koji toga nisu svjesni, i ništa ne poduzimaju da bi se izdigli iz limba. A droge grickaju jetričicu i mozgić, ljubavnice se množe ko zečevi etc... :cerek:
Striktno ignorišem krvopije i psihopate, uživam u prosvjetljujućoj samoći, ergo, ljubav mi je sve bliže. Vjera čuda čini :)
Veronique
15.04.2009., 03:21
Ispravka: otplakati, odtugovati momente moje nasilne viktimizacije i osjećaje vezane uz istu, i onda krenuti u rasturački pohod afirmacije... :)
vigilanty
15.04.2009., 03:32
Imam osjećaj da bi ti išla umjetnost. Jesi kad probala?
Veronique
15.04.2009., 03:42
Imam osjećaj da bi ti išla umjetnost. Jesi kad probala?
Ludice :cerek: (benevolentno i od dragosti, šit, postajem preintimna :D ), bavim se, diplomirala, i aktivna sam na dva područja, vizualijama i poeziji, ali malko me jebe nedostatak sexa, a ja sam jako senzualna osoba, pa trenutačno trpim od "krize" (gospa inspiracija se okrutno poigrava s mojim nejakim, hipersenzibilnim i samokritičkim bićem). Stvaram i dalje, ali sumnje me preplavljuju. Ali mnijem da to biti zdravo, barem sam cijepljena od ego-tripa i ponašam se prema svojim uradcima kao prema najdražoj dječici.
Ne znam koliko je vjerovati da najjača umjetnost izvire iz deprivacije čak nižih stepena Maslowljeve ljestvice... Ugl. čitavo moje stvaralaštvo hrani se odsustvom primarnih ljudskih potreba. Jedina mana je kronično mračnjaštvo i perverznost :D
mogla bi ja sa svojom placom....al se bojim,a u biti stoji to sta vilanica kaze
Ako imaš dovoljnu plaću, gotovo sve je riješeno! Čega se bojiš - da će ti biti bolje?
author, možete li se preseliti u drugi grad? znam da je teško. ali nikad ništa nije nemoguće. radite li na tome?
Stanje se malo po malo popravlja. Možda je to kratak period za ocjenu ( 3 mj. ). Otići možda je jednostavno, ali sigurno nije brzo izvedivo. Nova kuća na osnovu kredita, hipoteka, posao njen, moj…. A osim toga u bližoj prošlosti ( zvuči čudno u ovom kontekstu ) joj je mama umrla ( od alkohole, ni blizu mirovine ). Bi li imalo smisla sad ?
Nadam se da predstoji razdoblje oporavka ( od svega ), a s tim i zatopljenja odnosa između nas dvoje.
ne bih rekla da je to resenje, bar kod mene nije bilo, na protiv
psihijatar mi je dao dva objasnjenja zasto se majke takmice sa svojim cerkama, oba su mi krajnje bolesna i ne zelim ni da mislim na njih niti da ih prihvatim, makar on bio i u pravu
koje je drugo ? :zubo:
1. objasnjenje - usao muskarac od 34 godine u kucu (moj muz), zgodan, u "punoj snazi". taman za moju majku od 55, a ne za mene od 22. (ove bolesne stvari je izgovorio lekar, verovatno - iz iskustva, a s obzirom na psiholoski profil moje majke, bivse manekenke koja je ispovrtela mene jednu u 34 godine - da ne bi poremetila telesnu semu, a tek nakon toga zavrsila fakultet). i ta patologija nije isla dalje od podsvesti kod moje majke, ali i to u njenoj podsvesti je bilo dovoljno da mene skroz unisti, jos se cupam... moj muz sa ovim naravno da covek ama bas nikakve veze nije imao niti mu je poreklo ponasanja moje majke jasno. covek vodio neki tamo svoj svalerski zivot..., a moja se majka na kraju razbolela jer ne gleda nju vec tamo neke klinke koje pojma nemaju sve sa mnom... a nekada bila najbolja riba u beogradu
2. objasnjenje - zatvorena porodica za prijem novih clanova. mozemo i ja i moje dete, ali moj muz nikako!
po nekim odgovorima koje sam ja dala na postavljena mi pitanja od strane psihijatra i nekim vidovima ponasanja koje je moja majka razvila i poremecaju ishrane koji sam ja razvila kao odgovor na sve sto se desavalo i povremenoj mucnini koja mi se i dan danas javlja pri pomisli na ceo taj period, moj psihijatar stoji iza toga da je cela porodica ispala iz ravnoteze iz razloga br. 1.
ja to ne mogu prihvatiti - odmah mi pozli i izgubim energiju za zivot! pa me onda prodje, pa opet dodje kada se mama sa mnom stane pred muzem takmiciti i tako... uzasno mi je bolesno. baka mi nije takva bila.
Vilenica
15.04.2009., 22:26
GPL, a zašto ti je to tako teško prihvatiti? pa i tvoja majka je žena. osim što je tvoja majka, ona je i seksualno biće. ima pravo na svoje želje, posebno ako ništa nije učinila tebi na štetu da ih realizira
mislim da bi se ti puno bolje osjećala kad bi to mogla prihvatiti. to je najobičnija činjenica, ništa strašno. strašno je zlostavljanje kojega ti svaki dan trpiš od nje :(
1. objasnjenje - usao muskarac od 34 godine u kucu (moj muz), zgodan, u "punoj snazi". taman za moju majku od 55, a ne za mene od 22. (ove bolesne stvari je izgovorio lekar, verovatno - iz iskustva, a s obzirom na psiholoski profil moje majke, bivse manekenke koja je ispovrtela mene jednu u 34 godine - da ne bi poremetila telesnu semu, a tek nakon toga zavrsila fakultet). i ta patologija nije isla dalje od podsvesti kod moje majke, ali i to u njenoj podsvesti je bilo dovoljno da mene skroz unisti, jos se cupam... moj muz sa ovim naravno da covek ama bas nikakve veze nije imao niti mu je poreklo ponasanja moje majke jasno. covek vodio neki tamo svoj svalerski zivot..., a moja se majka na kraju razbolela jer ne gleda nju vec tamo neke klinke koje pojma nemaju sve sa mnom... a nekada bila najbolja riba u beogradu
2. objasnjenje - zatvorena porodica za prijem novih clanova. mozemo i ja i moje dete, ali moj muz nikako!
po nekim odgovorima koje sam ja dala na postavljena mi pitanja od strane psihijatra i nekim vidovima ponasanja koje je moja majka razvila i poremecaju ishrane koji sam ja razvila kao odgovor na sve sto se desavalo i povremenoj mucnini koja mi se i dan danas javlja pri pomisli na ceo taj period, moj psihijatar stoji iza toga da je cela porodica ispala iz ravnoteze iz razloga br. 1.
ja to ne mogu prihvatiti - odmah mi pozli i izgubim energiju za zivot! pa me onda prodje, pa opet dodje kada se mama sa mnom stane pred muzem takmiciti i tako... uzasno mi je bolesno. baka mi nije takva bila.
misliš li da slično nadmetanje može biti i u odnosu otac-majka-kći? na podsvjesnoj razini.
misliš li da slično nadmetanje može biti i u odnosu otac-majka-kći? na podsvjesnoj razini.
moj bi psihijatar rekao - da!
ja izbegavam da o tome mislim
vigilanty
15.04.2009., 23:29
To i je osnova Edipskog kompleksa (po Freudu)!
moj bi psihijatar rekao - da!
ja izbegavam da o tome mislim
da, ja isto.
koza nora
15.04.2009., 23:34
To i je osnova Edipskog kompleksa (po Freudu)!
no da i sta kad ti se starci razvedu dok si jos u edipalnoj fazi?
To i je osnova Edipskog kompleksa (po Freudu)!
da, ali ovdje nije naglasak na kćeri, nego na majci koja kćer doživljava kao konkurenciju. na podsvjesnoj razini. to nije edipov (elektrin?) kompleks.
koza nora
15.04.2009., 23:39
ma da ali kcer opet bira kopiju oca pa ste tu negdi.
GPL, a zašto ti je to tako teško prihvatiti? pa i tvoja majka je žena. osim što je tvoja majka, ona je i seksualno biće. ima pravo na svoje želje, posebno ako ništa nije učinila tebi na štetu da ih realizira
mislim da bi se ti puno bolje osjećala kad bi to mogla prihvatiti. to je najobičnija činjenica, ništa strašno. strašno je zlostavljanje kojega ti svaki dan trpiš od nje :(
pa i ja sam zena i imam 4 kume i njihove muzeve posmatram kao da su mi na primer braca od strica ili tetke. kako da ih gledam kao muskarce.
ne kazem ja da sam neka svetica, samo kazem da nekako ne bih mogla ni podsvesno zeleti momka/muza neke zene sa kojom se poznajem, da ne govorim o tome da imam cerku umesto sina i da ta cerka ima 16 godina kao moj sin sada i da ima momka i da ja ... ne, ne ...
a cinila je mnogo na stetu mome detetu, tek rodjenom. umesto da je doziveo ljubav bake kojoj je jedini unuk ... njegova baka je pratila moga muza, cekala ga ispred posla, uvaljivala mu se u kola - da bi ga uhvatila/sprecila u svaleracijama. bila je razradila citav sistem pracenja, sacekivanja, imala je neki kofer sa tefterom u kome je belezila kilometrazu, sakupljala dlake sa sedista suvozaca, analizirala i - dobila dijagnozu akutne paranoidne dekompenzacije. dve ipo godine joj je bilo potrebno da se sredi. i oca mi je oterala u bolnicu, dobio je infark jer nocima nije spavala. i sve zato sto je u kucu usao zgodan muskarac, sirokih ramena i plavih ociju koji nije njen (rece moj lekar!) pa, i nije joj neki razlog bio da poludi, bolje da je cuvala malo unuce
toliko o zainteresovanosti za unucice!!!
vigilanty
15.04.2009., 23:39
Da, mislim da si u pravu. Mislila sam općenito na dinamiku otac-majka-dijete.
A za razvod, moram reći da nisam sigurna, da ne lupetam baš.
vigilanty
15.04.2009., 23:42
GPL, pa ti si stvarno ozbiljna. Pa ovo je k'o u Hollywoodu!
da, ali ovdje nije naglasak na kćeri, nego na majci koja kćer doživljava kao konkurenciju. na podsvjesnoj razini. to nije edipov (elektrin?) kompleks.
upravo je to u osnovi svega samo, eto ja to nisam mogla ni napisati.
moj psihijatar tvrdi i potpisuje da moja majka mene dozivljava kao konkurenciju i da se ja zato lose osecam
zato i minira svaki moj posao i u kuci i van kuce
upravo je to u osnovi svega samo, eto ja to nisam mogla ni napisati.
moj psihijatar tvrdi i potpisuje da moja majka mene dozivljava kao konkurenciju i da se ja zato lose osecam
zato i minira svaki moj posao i u kuci i van kuce
hmm, da..mislim da je to puno češća pojava nego što se upoće usudimo sebi priznat. mnogi od nas.
Martian7
15.04.2009., 23:51
upravo je to u osnovi svega samo, eto ja to nisam mogla ni napisati.
moj psihijatar tvrdi i potpisuje da moja majka mene dozivljava kao konkurenciju i da se ja zato lose osecam
zato i minira svaki moj posao i u kuci i van kuce
Neki su roditelji doista otrovni, na više načina.
vigilanty
15.04.2009., 23:54
Nama profesor pedijatrije rekao da 60% roditelja zapravo ne voli svoju djecu!
Ono, oni bi sve napravili - samo ne ono što uključuje njihovo odricanje! Onda je netko drugi kriv, doktor je budala itd.
Nama profesor pedijatrije rekao da 60% roditelja zapravo ne voli svoju djecu!
Ono, oni bi sve napravili - samo ne ono što uključuje njihovo odricanje! Onda je netko drugi kriv, doktor je budala itd.
zato ja i ne želim imati djecu. strah me je da ih ne oštetim ko što su naši roditelji nas.
ma stvar je u tome sto ja nisam uopste shvatila sta se zapravo tu desava. muz jeste svrljao, ali to sa mamom - trebalo mi je dve godine da joj uhvatim pogled po kome sam shvatila da nesto nije u redu. sta sam ja znala u tim godinama.
a objasnjenje sam dobila tek pre 7 i jos ga ne prihvatam. pravdam to njenom bolescu tada. ali nikako da sam joj konkurencija. ne znam zasto mi to toliko tesko pada, a verovatno je tacno.
ma stvar je u tome sto ja nisam uopste shvatila sta se zapravo tu desava. muz jeste svrljao, ali to sa mamom - trebalo mi je dve godine da joj uhvatim pogled po kome sam shvatila da nesto nije u redu. sta sam ja znala u tim godinama.
a objasnjenje sam dobila tek pre 7 i jos ga ne prihvatam. pravdam to njenom bolescu tada. ali nikako da sam joj konkurencija. ne znam zasto mi to toliko tesko pada, a verovatno je tacno.
zato što je to užasno. ja se isto tako hrvam s nekim spoznajama koje mi izazivaju tjeskobu i mučninu. neznanje je blaženo.
zato ja i ne želim imati djecu. strah me je da ih ne oštetim ko što su naši roditelji nas.
sa ovim iskustvom ja sina sigurno necu na taj nacin ostetiti, niti snaju jer je i ona necije dete
ali, stetu je vec pretrpeo u celoj ovoj prici
a sve je moglo i drugacije
Nama profesor pedijatrije rekao da 60% roditelja zapravo ne voli svoju djecu!
Ono, oni bi sve napravili - samo ne ono što uključuje njihovo odricanje! Onda je netko drugi kriv, doktor je budala itd.
meni psihijatar rece da su roditelji sebicni i da prihvatim to.
to sam prihvatila, ok, ali ovo drugo... mnogo je
zato što je to užasno. ja se isto tako hrvam s nekim spoznajama koje mi izazivaju tjeskobu i mučninu. neznanje je blaženo.
zato ja i kazem, ma genetika je za sve kriva
ali i dalje mi pripada muka i teskoba s vremena na vreme, sto bi znacilo da sam svesna da bas i nije
zato ja i kazem, ma genetika je za sve kriva
ali i dalje mi pripada muka i teskoba s vremena na vreme, sto bi znacilo da sam svesna da bas i nije
da, pa o tom se i radi. možda sam se pogrešno izrazila: ne znanje, već je teška svjesnost o nečemu što nije predviđeno da se rasvijetli, sposobnost percipiranja, prepoznavanja tuđih patologija i svoje vlastite. neki prožive čitavi život da o sličnom ni ne promisle, i to je možda dobro.
Vilenica
16.04.2009., 01:40
ne kazem ja da sam neka svetica, samo kazem da nekako ne bih mogla ni podsvesno zeleti momka/muza neke zene sa kojom se poznajem, da ne govorim o tome da imam cerku umesto sina i da ta cerka ima 16 godina kao moj sin sada i da ima momka i da ja ... ne, ne ...
ček...ti kažeš da nikako ne bi mogla podsvjesno željeti....toliko se poznaješ, da poznaješ i svoju podsvijest kao svoj džep? kako to? valjda znaš da je to nemoguće. otkrivaš i otkrivaš, ali nikad ne dođeš do kraja. ili zbilja misliš da nikad u žvotu nisi bila podsvjesno popaljena na oca, brata, ujaka...?
kod tebe čitam puno negiranja. pretpostavljam da ne ideš više na psihoterapiju?
svantoVID
16.04.2009., 04:11
1. objasnjenje - usao muskarac od 34 godine u kucu (moj muz), zgodan, u "punoj snazi". taman za moju majku od 55, a ne za mene od 22. (ove bolesne stvari je izgovorio lekar, verovatno - iz iskustva, a s obzirom na psiholoski profil moje majke, bivse manekenke koja je ispovrtela mene jednu u 34 godine - da ne bi poremetila telesnu semu, a tek nakon toga zavrsila fakultet). i ta patologija nije isla dalje od podsvesti kod moje majke, ali i to u njenoj podsvesti je bilo dovoljno da mene skroz unisti, jos se cupam... moj muz sa ovim naravno da covek ama bas nikakve veze nije imao niti mu je poreklo ponasanja moje majke jasno. covek vodio neki tamo svoj svalerski zivot..., a moja se majka na kraju razbolela jer ne gleda nju vec tamo neke klinke koje pojma nemaju sve sa mnom... a nekada bila najbolja riba u beogradu
...
...
moj psihijatar tvrdi i potpisuje da moja majka mene dozivljava kao konkurenciju i da se ja zato lose osecam
zato i minira svaki moj posao i u kuci i van kuce
nadmetanje/borba medju ocem i sinovima za naklonost zene/majke i kcerki/sestara i obrnuto
nadmetanje/borba medju majkom i kcerkama za naklonost muza/oca i sinova/brace
je uobicajena pojava.
problem je, kad to nadmetanje/borba predje odredjene granice,
ili predje u domenu kao u vasem slucaju.
s obzirom da ste vi doktorantica/naucnica,
verovatno zelite znati zasto se to dogadja kod vase mame ?
show business je brutalna profesija,
sa puno nastranih igraca, bez pravila, sa puno grubosti, alkohola, droge, sexa, pobacaja, puno kostura u skrivenim ormarima, crnih tajni, svasta.
sve to ostavi dubokih psiholoskih tragova na osobe,
sa dugorocnim posljedicama.
neke tajne/pritisci se odnose u grob, a neke puknu, cesto tokom ili posle meno pauze.
vama mozda moze pomoci spoznaja pod kakvim okolnostima su vam se ozenili roditelji,
kako ste vi dosla na svet, kao voljena i zeljena,
kad ste postala mamina konkurencija i do koje mere,
jeste li vec bila tatina mezimica, kako je mama gledala na to, ...
mozda je vas muz podseca na kakvu bivsu (neuzvracenu) ljubav ?
ps: preporucam se za pitu od visanja.
ček...ti kažeš da nikako ne bi mogla podsvjesno željeti....toliko se poznaješ, da poznaješ i svoju podsvijest kao svoj džep? kako to? valjda znaš da je to nemoguće. otkrivaš i otkrivaš, ali nikad ne dođeš do kraja. ili zbilja misliš da nikad u žvotu nisi bila podsvjesno popaljena na oca, brata, ujaka...?
kod tebe čitam puno negiranja. pretpostavljam da ne ideš više na psihoterapiju?
ma ne kazem da se toliko dobro poznajem
kazem da neke stvari jednostavno odsecam
cuj, ja se stvarno ne secam sta je bilo kada sam bila beba i na koga sam tada bila napaljena
da, ne idem vise.
spoznala sam maminu patologiju, svoju, muzevljevu ... ja bih rekla da mi je dosta bilo spoznaja
gadi mi se porodica i porodicni odnosi, bluje mi se od bozica, uskrsa, slava, novih godina, sitne dece i slicnih obiteljskih sranja
a uvek mi se i bljuvalo
da sam postupila po svojoj intuiciji ne bih se ni vencala i onda se sve ovo sto se izdesavalo ne bi ni izdesavalo
hocu bre da zivim sama, da udjem u praznu kucu, necu bre da se kresem zato sto mi muz cvili mesec dana kako mu ne dam onu stvar, a pun mu beograd toga, hocu da mi se zna u zivotu neki red i da sama sebe izdrzavam sa nekim minimumom prihoda
necu da mi stara drnda svaki dan kako je besna na mog muza
dosta mi je vise takvih stvari
kada vidim ljude da idu da se vencaju, meni ih je zao i pripadne mi muka
Cocaine Nights
16.04.2009., 14:00
misliš li da slično nadmetanje može biti i u odnosu otac-majka-kći? na podsvjesnoj razini.
U tom smjeru idu neke od postavki evolucijske psihologije, tj. međusobna kompeticija među jedinkama za resurse pa tako i među članovima obitelji; otac i sin mogu vidjeti jedan u drugome međusobnu prijetnju za pristup mogućem ženskom partneru, kao i mama i kćer za pristup mogućem muškom partneru. Za roditeljske resurse natječu se i međusobno braća i sestre, kod nekih je to više izraženo, kod drugih manje. Kad se pojave unuci, kćeri i sinovi pomalo padnu u drugi plan, pošto je njihov reprodukcijski potencijal u opadanju, a kod novog djeteta tek dolazi.
nadmetanje/borba medju ocem i sinovima za naklonost zene/majke i kcerki/sestara i obrnuto
nadmetanje/borba medju majkom i kcerkama za naklonost muza/oca i sinova/brace
je uobicajena pojava.
problem je, kad to nadmetanje/borba predje odredjene granice,
ili predje u domenu kao u vasem slucaju.
s obzirom da ste vi doktorantica/naucnica,
verovatno zelite znati zasto se to dogadja kod vase mame ?
show business je brutalna profesija,
sa puno nastranih igraca, bez pravila, sa puno grubosti, alkohola, droge, sexa, pobacaja, puno kostura u skrivenim ormarima, crnih tajni, svasta.
sve to ostavi dubokih psiholoskih tragova na osobe,
sa dugorocnim posljedicama.
neke tajne/pritisci se odnose u grob, a neke puknu, cesto tokom ili posle meno pauze.
vama mozda moze pomoci spoznaja pod kakvim okolnostima su vam se ozenili roditelji,
kako ste vi dosla na svet, kao voljena i zeljena,
kad ste postala mamina konkurencija i do koje mere,
jeste li vec bila tatina mezimica, kako je mama gledala na to, ...
mozda je vas muz podseca na kakvu bivsu (neuzvracenu) ljubav ?
ps: preporucam se za pitu od visanja.
show business - nesto slicno je pominjao i moj lekar
tipa "vi mislite da je porodica vase stakleno zvono. e pa nije! najodvratnije stvari desice vam se bas u porodici. i onda necete imati mnogo ocekivanja ni od onih koji vam nisu porodica. kada to prihvatite - bicete zrela osoba"
menopauzu je takodje pominjao "vasa majka je na kraju, a vi tek na pocetku. noj je na samom kraju reproduktivnog perioda samo vas muz, takav kakav je, pod istim krovom falio, a pored vaseg 10 godina starijeg oca"
- moji su se upoznali na tadasnjoj beogradskoj "strafti", mama se vencala u inat bivsem momku koji je nju ostavio
- nije da su moji izgarali od zelje za decom, 13 godina su ziveli sami, ali koliko mi je poznato ja sam bila zeljena
- ne prihvatam da sam mami konkurencija
- tata mi je bio prilicno krut covek, skoro autistican, nije me nesto bukvalno mazio i pazio i otvoreno pokazivao da sam mu mezimica, a jedinica sam pa se nisam morala ni boriti
- moja majka nije imala neuzvracenih ljubavi, po njenim recima, pola beograda je bilo zaljubljeno u nju pedesetih, sezdesetih i sedamdesetih godina
zivot joj je bio organizovan tako sto je jedan vozio mene u skolu i ucio me da citam i pisem, sa drugim je onda isla da sprema diplomski, treci joj je bio sef na poslu, cetvrti muz i moj otac, peti joj je bio neprevazidjeno dobar ljubavnik - jebi ga - sposobna zena - ni nalik meni
i svi koji su zivi i dan danas je obozavaju
i moj psihijatar rece jednu recenicu "ha, ha, a onda joj dosao vas muz koji krese maloletnice van braka, a ne babe od 55 godina. i - eto njenog prvog i verovatno jedinog neuspeha koji vam nikada nece oprostiti. oprostite vi njoj, znate, te manekenke su poseban soj."
neznam , meni se cini kao da vise nemam nikakvu kontrolu nad zivotom.
neznam , meni se cini kao da vise nemam nikakvu kontrolu nad zivotom.
mozda ces ti da uspostavis kontrolu kad se udas, nikad se ne zna
evo, gde je alex.?
ona kaze da joj je ipak bolje sa muzem nego sa roditeljima, ljudi su razliciti
a di je to jos*! ja nemogu ni razmisljat o vjerovanju nekoj osobi.
U tom smjeru idu neke od postavki evolucijske psihologije, tj. međusobna kompeticija među jedinkama za resurse pa tako i među članovima obitelji; otac i sin mogu vidjeti jedan u drugome međusobnu prijetnju za pristup mogućem ženskom partneru, kao i mama i kćer za pristup mogućem muškom partneru. Za roditeljske resurse natječu se i međusobno braća i sestre, kod nekih je to više izraženo, kod drugih manje. Kad se pojave unuci, kćeri i sinovi pomalo padnu u drugi plan, pošto je njihov reprodukcijski potencijal u opadanju, a kod novog djeteta tek dolazi.
da, logično je sve što kažeš. ali kad takve stvari spoznaš teoretski puno je bezbolnije nego kad ih spoznaš iskustveno.
moj problem, a o tom sam govorila i s GPL, taj je što instiktivno prepoznajem patologiju i prije negoli upoznam teoriiju.
da se razumijemo, to su manje ili više suptilni pokazatelji koji kod mnogih možda prođu neprepoznati, ali ja ih redovito uberem. kad se to sučeli s privrženosti koju osjećaš prema roditeljima, onda nastaje nered.
zato sam najmirnija kad sam sama.
a di je to jos*! ja nemogu ni razmisljat o vjerovanju nekoj osobi.
pa valjda si shvatila da ne treba ni da verujes sto ne znaci da treba da postanes paranoidna - nadjes neku meru, valjda
a dobro je sto ja savetujem, a jos ni sama nisam nasla idealnu meru
znashtikosam
16.04.2009., 18:04
a di je to jos*! ja nemogu ni razmisljat o vjerovanju nekoj osobi.
Evo,iz neba pa u rebra:vjeruj pa se prevari. I što će ti biti. Bit ćeš povrijeđena. Što nije neki problem jer ti je taj osjećaj poznat. Dakle,sve je poznato,na svome si terenu,ako kužiš što hoću reći. A ako ispadne dobro,onda super. Većina stvari se tako dogodi kad ih ne očekuješ.
Poslat ću ti PM navečer,kad dobijem inspiraciju.
Bila kod novog shrinka,pričali prvi put normalno. Uh. Nije mi po volji. :ne zna:
Martian7
16.04.2009., 19:19
Bila kod novog shrinka,pričali prvi put normalno. Uh. Nije mi po volji. :ne zna:
Nije ti po volji to što ste normalno pričali ili ti on nije po volji zbog nečega drugoga, unatoč tome što ste pričali normalno? :ne zna:
znashtikosam
16.04.2009., 19:37
Nije ti po volji to što ste normalno pričali ili ti on nije po volji zbog nečega drugoga, unatoč tome što ste pričali normalno? :ne zna:
:D :rofl:
Zbog toga što imam osjećaj da misli da glumim. Tako me gleda,ne znam je li to normalno? Došla sam tamo,tresem se od nervoze,a on me gleda onako:˝WTF?˝ Ali,nisam objektivna.
Krivo si me shvatila,nije da smo se prošli put svađali ili nekaj,ja si ne dozvoljavam svađati se s ljudima koje ne poznajem dobro,prvi put smo baš dosta dugo pričali. Bez prekida ili toga da me stari zivka na mobitel svaku sekundu-dvije.
ždralexandrijka
16.04.2009., 19:55
mozda ces ti da uspostavis kontrolu kad se udas, nikad se ne zna
evo, gde je alex.?
ona kaze da joj je ipak bolje sa muzem nego sa roditeljima, ljudi su razliciti
evo i mene...pa da kažem poredbe radi-bolje je s njim kakav je sada nego s njima kakvi su bili prema meni dok nisam otišla.....ali ovakvi sad kao starci čine mi se puno zreliji i stabilniji,nego moj muž za kojeg tek sad stječem dojam da će krenut u život... mislim pun elana počet bildat,maštat o druženjima,manekenkama i "radnim" večerima u diskotekama sa 30-god.:rolleyes: pa to valjda može samo moj muž....pitam se u kojem je poglavlju knjige mene ostavio dok se još malo razvlačim
evo i mene...pa da kažem poredbe radi-bolje je s njim kakav je sada nego s njima kakvi su bili prema meni dok nisam otišla.....ali ovakvi sad kao starci čine mi se puno zreliji i stabilniji,nego moj muž za kojeg tek sad stječem dojam da će krenut u život... mislim pun elana počet bildat,maštat o druženjima,manekenkama i "radnim" večerima u diskotekama sa 30-god.:rolleyes: pa to valjda može samo moj muž....pitam se u kojem je poglavlju knjige mene ostavio dok se još malo razvlačim
au, sta da ti velim
moj se smirio, a ima 50 godina, steta sto me vise ne zanima kao muskarac
budi strpljiva, jos samo 20 godina :mig:
svantoVID
17.04.2009., 02:53
show business - nesto slicno je pominjao i moj lekar
tipa "vi mislite da je porodica vase stakleno zvono. e pa nije! najodvratnije stvari desice vam se bas u porodici. i onda necete imati mnogo ocekivanja ni od onih koji vam nisu porodica. kada to prihvatite - bicete zrela osoba"
menopauzu je takodje pominjao "vasa majka je na kraju, a vi tek na pocetku. noj je na samom kraju reproduktivnog perioda samo vas muz, takav kakav je, pod istim krovom falio, a pored vaseg 10 godina starijeg oca"
- moji su se upoznali na tadasnjoj beogradskoj "strafti", mama se vencala u inat bivsem momku koji je nju ostavio
- nije da su moji izgarali od zelje za decom, 13 godina su ziveli sami, ali koliko mi je poznato ja sam bila zeljena
- ne prihvatam da sam mami konkurencija
- tata mi je bio prilicno krut covek, skoro autistican, nije me nesto bukvalno mazio i pazio i otvoreno pokazivao da sam mu mezimica, a jedinica sam pa se nisam morala ni boriti
- moja majka nije imala neuzvracenih ljubavi, po njenim recima, pola beograda je bilo zaljubljeno u nju pedesetih, sezdesetih i sedamdesetih godina
zivot joj je bio organizovan tako sto je jedan vozio mene u skolu i ucio me da citam i pisem, sa drugim je onda isla da sprema diplomski, treci joj je bio sef na poslu, cetvrti muz i moj otac, peti joj je bio neprevazidjeno dobar ljubavnik - jebi ga - sposobna zena - ni nalik meni
i svi koji su zivi i dan danas je obozavaju
i moj psihijatar rece jednu recenicu "ha, ha, a onda joj dosao vas muz koji krese maloletnice van braka, a ne babe od 55 godina. i - eto njenog prvog i verovatno jedinog neuspeha koji vam nikada nece oprostiti. oprostite vi njoj, znate, te manekenke su poseban soj."
pokusati cu malo o ovome sto ste vi napisali a ja pocrvenio.
zadnje dve crvene recenice su logicki kontradiktorne onoj prvoj debeloj crvenoj recenici.
vasa buduca mama je bila ostavljena kad je imala oko 22 g.
to je, vjerojatno, za nju bio veliki sok, udarac.
tada je verovatno bila zamrznuta jedna komponenta njenog (emocijonalnog) razvoja.
za nju je, mozda, podsvesno, ceo njen show business life bio bas to, nerealan show.
nakon cca 33 g, dolazi muskarac, koji je (mozda) podseca na njenog bivseg,
otapa/reaktivira se njen stvaran mladalacki zivot,
ona se vraca natrag u 22. godinu i pokusava nastaviti ono sto se bilo prekinulo.
vas, u vasoj 22. godini vidi kao konkurenticu koja joj (opet) otima njenog izabranika.
a vi, iz njene projekcije, ne samo da joj otimate izabranika, nego je zelite vratiti natrag u 55. godinu.
back to the future
kakve su to (bile) zavrzlame, mentalne energije, hormonalne promene, borbe za "zivot" mladost ...
sta bi tek bilo, da muz nije bio sklon maloletnicama ?
mama se vencala iz inata, kcerka se vencala iz inata ... moze malo o tome ?
pokusati cu malo o ovome sto ste vi napisali a ja pocrvenio.
zadnje dve crvene recenice su logicki kontradiktorne onoj prvoj debeloj crvenoj recenici.
vasa buduca mama je bila ostavljena kad je imala oko 22 g.
to je, vjerojatno, za nju bio veliki sok, udarac.
tada je verovatno bila zamrznuta jedna komponenta njenog (emocijonalnog) razvoja.
za nju je, mozda, podsvesno, ceo njen show business life bio bas to, nerealan show.
nakon cca 33 g, dolazi muskarac, koji je (mozda) podseca na njenog bivseg,
otapa/reaktivira se njen stvaran mladalacki zivot,
ona se vraca natrag u 22. godinu i pokusava nastaviti ono sto se bilo prekinulo.
vas, u vasoj 22. godini vidi kao konkurenticu koja joj (opet) otima njenog izabranika.
a vi, iz njene projekcije, ne samo da joj otimate izabranika, nego je zelite vratiti natrag u 55. godinu.
back to the future
kakve su to (bile) zavrzlame, mentalne energije, hormonalne promene, borbe za "zivot" mladost ...
sta bi tek bilo, da muz nije bio sklon maloletnicama ?
mama se vencala iz inata, kcerka se vencala iz inata ... moze malo o tome ?
ali to je bila njena prva i realizovana ljubav, imala je svoj pocetak, tok i kraj (tri godine je trajala), sad - ko je koga ostavio, za moju majku je znacajno bilo, meni i ne bi bilo...
jeste bio za nju udarac,napustila je studije knjizevnosti, a onda ju je otac lepo posle godinu dana razvlacenja po kuci poslao da radi
to "puna kuca hormona!" prokomentarisao je i moj psihijatar i to da muz pojma nije imao sta se dogadja zbog sklonosti puno mladjima. jos je rekao i "vasa majka mu udje u kola, on vidi da joj nije dobro i hoce je voziti u urgentni centar, a njoj jos gore"
pa dobro, i da je to objasnjenje, a verovatno da jeste - zar to nije teska patologija i nemoral?
meni muz ispade daleko moralniji od majke. jer, i da nije sklon puno mladjima, on je covek koji curu/zenu svog prijatelja ili moju prijateljicu pogledao ne bi. stavljam ruku u vatru sto se toga tice. a da ne govorim o porodici. to sto radi, radi sa tamo nekim nepoznatima. pa neki red postoji i u beogradskom "picinom parku" (ne znam koje je mesto u zagrebu ekvivalentno tom parku) kada moram tako da se izrazim, a kamoli u porodici.
i sta ja da radim, a da mi se s vremena na vreme ne povraca od pomisli na sve to?
Vilenica
17.04.2009., 14:35
pa dobro, i da je to objasnjenje, a verovatno da jeste - zar to nije teska patologija i nemoral?
što je velika patologija i nemoral: to da je tvoja majka seksualno poželjela mlađeg muškarca, muža svoje kćeri? možeš li prihvatiti da je normalno da žena, bilo kojih godina, ima seksualne porive? i da su oni nagonski, da ih ne upravljamo razumom? i da su često nesvjesni? meni bi grozno bilo da je ona ušla u vezu s tvojim mužem. ovako? ne vidim što je to tako strašno da prihvatiš :)
meni se puno težim čini ovo:
i sta ja da radim, a da mi se s vremena na vreme ne povraca od pomisli na sve to?
od čega ti se točno povraća? što je tu toliko strašno? ozbiljno pitam
velika patologija, a to znaš i sama, je što ti se majka svakodnevno upliće u život.
što je velika patologija i nemoral: to da je tvoja majka seksualno poželjela mlađeg muškarca, muža svoje kćeri? možeš li prihvatiti da je normalno da žena, bilo kojih godina, ima seksualne porive? i da su oni nagonski, da ih ne upravljamo razumom? i da su često nesvjesni? meni bi grozno bilo da je ona ušla u vezu s tvojim mužem. ovako? ne vidim što je to tako strašno da prihvatiš :)
meni se puno težim čini ovo:
od čega ti se točno povraća? što je tu toliko strašno? ozbiljno pitam
velika patologija, a to znaš i sama, je što ti se majka svakodnevno upliće u život.
neka zeli koga hoce
strasno je ako je pozelela mog muza jer sam joj ja kcer
tocno mi se povraca od pomisli da je moja majka mogla pozeleti mog muza
cim pokusam to da prihvatim, odmah se ispovracam i izgubim energiju i odlezim dva-tri dana i pitam se jesam li sposobna raditi kad ne znam kad ce me to ponovo strefiti
a sto se uplitanja u zivot tice, ona se uplice jedino kad joj je zet kod kuce
sto ne pozeli malo popiti kafu sa mnom? zasto nasrce samo kada je on tu? zasto komentari o mojoj nesposobnosti padaju samo pred njim
ja to ne bih ni primetila, psihijatar mi je rekao da je to tako i - gle cuda - opet covek u pravu! od njenih komentara "besna sam na tvog muza", "gadi mi se tvoj muz" ja ne mogu normalno ziveti
i lepo sam naucila da ne obracam paznju, UOPSTE na njene gluposti, samo sto mi se jos ta muka i povracanje javljaju bar jednom u tri meseca kada se to nagomila
a moj muz - on to ni ne primecuje, samo mu se digne kosa na glavi jer se od nje ne moze odmoriti kada dodje sa posla ili izvrne ocima kada upadne u stan i sedne sa nama
da ne govorim o tome dok smo jos bili u ljubavi da one stvari nismo mogli raditi - cim cuje da je sin izasao, ona dodje, ne mozemo je izbaciti
morali smo ici u kola radi seksa nekada
sad me boli dupe i za seks i za muza i za majku i za brak
što je velika patologija i nemoral: to da je tvoja majka seksualno poželjela mlađeg muškarca, muža svoje kćeri? možeš li prihvatiti da je normalno da žena, bilo kojih godina, ima seksualne porive? i da su oni nagonski, da ih ne upravljamo razumom? i da su često nesvjesni? meni bi grozno bilo da je ona ušla u vezu s tvojim mužem. ovako? ne vidim što je to tako strašno da prihvatiš :)
meni se puno težim čini ovo:
od čega ti se točno povraća? što je tu toliko strašno? ozbiljno pitam
velika patologija, a to znaš i sama, je što ti se majka svakodnevno upliće u život.
ne znam, ni mom lekaru to ne deluje tako strasno
kaze za majku da je malo hipomanicno paranoidna, najverovatnije, a vrlo narcisoidna svakako i da je moja nesreca sto sam moralne norme prihvatila od oca, a ne od nje, izgradivsi ih do savrsenstva (crno-bela sema tipa ovo se sme ovo se ne sme) i onda sam tako odreagovala
kaze i da sam na nju - shvatila bih davno o cemu se tu radi i reagovala - odlaskom iz roditeljske kuce
a da sam bila zrela, kao sto nisam bila, sutnula bih i muza cim je napravio sranje sa prvom maloletnicom i - nasla drugog
e - ja se ne slazem sa njim
nemam ja pametnija posla nego da skupljam muzeve, a kakve sam srece pri izboru, uopste ne sumnjam da bi mi i sledeci bio neki svojevrsni bolesnik
bolje da cutim, podignem sina, razradim posao i zivim sama sa nekom vezom na distanci
ždralexandrijka
17.04.2009., 21:01
GPL kaže:
" neka zeli koga hoce
strasno je ako je pozelela mog muza jer sam joj ja kcer
tocno mi se povraca od pomisli da je moja majka mogla pozeleti mog muza
cim pokusam to da prihvatim "
bez obzira na Vilenicin komentar ja mislim da se imaš svako pravo ljutiti,jer ne radi se tu o ljudskim željama i seksualnim potrebama,nego o poštovanju,poštovanju prema tebi-koje tvoja majka nema...ako treba mladog masera da ju okine,neka dovati prvi oglasnik...ima ih gro..ni ja nikad ne bih mogla poželjet momka ili muža neke svoje prijateljice ma taman i bivše prijateljice ili neke rođakinje,jer da je ne znam koliko neki muškarac privlačan, blokada uzrokovana poštovanjem prema osobi,njenim osjećajima i našem međusobnom odnosu je iznad toga...
Vilenica
17.04.2009., 22:50
GPL kaže:
" neka zeli koga hoce
strasno je ako je pozelela mog muza jer sam joj ja kcer
tocno mi se povraca od pomisli da je moja majka mogla pozeleti mog muza
cim pokusam to da prihvatim "
bez obzira na Vilenicin komentar ja mislim da se imaš svako pravo ljutiti,jer ne radi se tu o ljudskim željama i seksualnim potrebama,nego o poštovanju,poštovanju prema tebi-koje tvoja majka nema...ako treba mladog masera da ju okine,neka dovati prvi oglasnik...ima ih gro..ni ja nikad ne bih mogla poželjet momka ili muža neke svoje prijateljice ma taman i bivše prijateljice ili neke rođakinje,jer da je ne znam koliko neki muškarac privlačan, blokada uzrokovana poštovanjem prema osobi,njenim osjećajima i našem međusobnom odnosu je iznad toga...
nisi me shvatila. ja smatram da se GPL davno trebala tako naljutiti da se odseli od svoje stare. njena stara je teški zlostavljač. užas. GPL je davno trebala poslati svoju staru tamo di joj je mjesto: ako nije, vjerujem da barem može shvatiti zašto se njena mama ponaša tako kao što se ponaša. njena stara nije normalna osoba. zašto je to tako teško prihvatiti? da ti je stara bolesna. da se ponaša bolesno. po bolesnom obrascu. zašto je brani?
ja ne znam drugi način da se sami izliječimo od toga da prepoznamo bolesne obrasce u ponašanju svojih staraca, i potom (drugi korak) načine na koji smo te iste obrasce sami usvojili
ako mene moja stara i danas ponižava- nema druge: moram prihvatiti da je ona bolesna. misliti da je ona normalna i očekivati da sama budem jednom zdrava - nemoguća je misija :ne zna:
GPL kaže:
" neka zeli koga hoce
strasno je ako je pozelela mog muza jer sam joj ja kcer
tocno mi se povraca od pomisli da je moja majka mogla pozeleti mog muza
cim pokusam to da prihvatim "
bez obzira na Vilenicin komentar ja mislim da se imaš svako pravo ljutiti,jer ne radi se tu o ljudskim željama i seksualnim potrebama,nego o poštovanju,poštovanju prema tebi-koje tvoja majka nema...ako treba mladog masera da ju okine,neka dovati prvi oglasnik...ima ih gro..ni ja nikad ne bih mogla poželjet momka ili muža neke svoje prijateljice ma taman i bivše prijateljice ili neke rođakinje,jer da je ne znam koliko neki muškarac privlačan, blokada uzrokovana poštovanjem prema osobi,njenim osjećajima i našem međusobnom odnosu je iznad toga...
a o tome ja i govorim, ali me, izgleda, slabo ko shvata
nisi me shvatila. ja smatram da se GPL davno trebala tako naljutiti da se odseli od svoje stare. njena stara je teški zlostavljač. užas. GPL je davno trebala poslati svoju staru tamo di joj je mjesto: ako nije, vjerujem da barem može shvatiti zašto se njena mama ponaša tako kao što se ponaša. njena stara nije normalna osoba. zašto je to tako teško prihvatiti? da ti je stara bolesna. da se ponaša bolesno. po bolesnom obrascu. zašto je brani?
ja ne znam drugi način da se sami izliječimo od toga da prepoznamo bolesne obrasce u ponašanju svojih staraca, i potom (drugi korak) načine na koji smo te iste obrasce sami usvojili
ako mene moja stara i danas ponižava- nema druge: moram prihvatiti da je ona bolesna. misliti da je ona normalna i očekivati da sama budem jednom zdrava - nemoguća je misija :ne zna:
prihvatila sam da je bila bolesna
stvar je u tome sto smo se nas dve zaista jako lepo slagale sve dok se ja nisam udala i sto je sve to bilo za mene vrlo neocekivano i traumaticno do te mere da svoj zivot delim na vreme do tada i od tada
stvar je u tome sto me je stavila u situaciju da biram izmedju nje i muza, a ja sam tada bila privrzena mami, a u muza sam bila ludo zaljubljena i cak je to i verbalizovala i ja nisam izabrala nikoga. digla sam ruke od svega osim od svoje bebe i fakulteta. samo se pojavila praznina na mestu gde su ljudi - generalno i za tu pazninu psihijatar kaze da je tipicna za granicni p.o. i ne zelim da vise neko tu prazninu ispuni, uopste godinama ni ne trazim aktivno tako nekoga jer nemam veru ni da moze pristojan covek da postoji
tada nisam nikako mogla otici jer moj muz nije ni imao ni hteo placati stan, sve do tada je bio podstanar, a ja pored bebe i fakulteta i nekih honorarnih sitnih zarada nisam mogla zaraditi za stan
a i bilo je to vreme one inflacije 1993..., moj se sin te godine rodio
a i da ne lazem, nisam se osecala dovoljo spremnom da napustim roditeljsku kucu tada
posle su vec oni napustili nas, ali se nisu makli daleko
i ... onda sam se udala ...
moj je otac moga muza prihvatio i obozavali su se
za njegove svaleracije je rekao da nije principijelan covek i da su to ciste gluposti koje ce ga proci
a mama - sve nas rasporedila po lekarima, mene po psihijatrima, a oca i muza po kardiolozima svojim ponasanjem
i od svih ima podrsku
prvi je moj psihijatar obelodanio o cemu je rec kod nje
jesi li je ikad otvoreno suočila sa svim tim što joj zamjeraš?
jesi li je ikad otvoreno suočila sa svim tim što joj zamjeraš?
jesam, pazljivo
udari po meni najstrasnije kako sam nezahvalna i kao sam djubre kao moj muz i kako me mrzi kao i njega i kako sam joj upropastila zivot, a bez argumenata
ne vredi
znashtikosam
18.04.2009., 14:48
prihvatila sam da je bila bolesna
stvar je u tome sto smo se nas dve zaista jako lepo slagale sve dok se ja nisam udala i sto je sve to bilo za mene vrlo neocekivano i traumaticno do te mere da svoj zivot delim na vreme do tada i od tada
stvar je u tome sto me je stavila u situaciju da biram izmedju nje i muza, a ja sam tada bila privrzena mami, a u muza sam bila ludo zaljubljena i cak je to i verbalizovala i ja nisam izabrala nikoga. digla sam ruke od svega osim od svoje bebe i fakulteta. samo se pojavila praznina na mestu gde su ljudi - generalno i za tu pazninu psihijatar kaze da je tipicna za granicni p.o. i ne zelim da vise neko tu prazninu ispuni, uopste godinama ni ne trazim aktivno tako nekoga jer nemam veru ni da moze pristojan covek da postoji
tada nisam nikako mogla otici jer moj muz nije ni imao ni hteo placati stan, sve do tada je bio podstanar, a ja pored bebe i fakulteta i nekih honorarnih sitnih zarada nisam mogla zaraditi za stan
a i bilo je to vreme one inflacije 1993..., moj se sin te godine rodio
a i da ne lazem, nisam se osecala dovoljo spremnom da napustim roditeljsku kucu tada
posle su vec oni napustili nas, ali se nisu makli daleko
Ispričavam se,ali jednostavno se moram ubaciti na ono boldano. Potpuno ista stvar i kod mene. Sad doista ne želim da ispadne da sam pretenciozna (nisam ni sama ništa posebno,puna sam mana), ali imam neke svoje,hm... kriterije koje je teško zadovoljiti. A eto,pun svijet zlostavljača,mazohista,lopova,nimfomana i što da radim s njima? Da me uvuku još gore u ovo u čemu sam? Ne,hvala,radije čekam nekoga tko će biti stabilna osoba,no,sve mi se više i više čini da se borim protiv vjetrenjača. Daleko od toga da bih odustala da se slučajno udam za,na primjer,alkoholičara ili narkomana (jednostavno mislim da ne smiješ odustati od čovjeka,moraš mu dati šansu),no mislim da ipak imam pravo na normalnog supruga,normalnog dečka,frendicu. Nemam ja ništa protiv ˝pomaknutih ljudi˝,dapače,barem nisu dosadni,sve dok nisu štetni za mene.A toga mi je više zbilja puna kapa.
samonesto
18.04.2009., 22:58
ja imam jedno pitanje.. opet ce bit u nizu neodgovorenih :D al nema veze. je li moguce da se vratis na neke prijasnje lose obrasce ponasanja? to meni nije jasno. ako si npr naucio reagirati u odredjenim situacijama na odredjen pozitivan nacin, zasto se mozes vratiti na negativne nacine? zar to nauceno (razvijeno, kako zelite) pozitivno reagiranje ne bi trebalo biti nepovratno, za stalno?
znashtikosam
18.04.2009., 23:03
ja imam jedno pitanje.. opet ce bit u nizu neodgovorenih :D al nema veze. je li moguce da se vratis na neke prijasnje lose obrasce ponasanja? to meni nije jasno. ako si npr naucio reagirati u odredjenim situacijama na odredjen pozitivan nacin, zasto se mozes vratiti na negativne nacine? zar to nauceno (razvijeno, kako zelite) pozitivno reagiranje ne bi trebalo biti nepovratno, za stalno?
Ne. Stalno se borimo. Sjećaš se narkomana koji se ne drogiraju godinama i onda im se dogodi relapse i ponovno počnu :( ?
Pretpostavljam da je to zato što mozak pamti ono što mu stvara ugodu i olakšanje i zato se uvijek lakše vratiti tomu nego naučiti nositi sa svojim tjeskobama i strahovima.I eto ti odgovora na pitanje: ˝Negativni su načini,je li,uvijek linija manjeg otpora.˝
samonesto
18.04.2009., 23:13
ali bas je stvar u tome sto meni ti prijasnji nacini nisu stvarali ugodu, bas suprotno, samo se dugo nisam znala niti bila sposobna drugacije postavit. sada znam i vidjela sam da mogu, ali se kao samo od sebe vraca na staro. to ne razumijem, jer nema logike. kao da nemam kontrolu nad tim.
Ispričavam se,ali jednostavno se moram ubaciti na ono boldano. Potpuno ista stvar i kod mene. Sad doista ne želim da ispadne da sam pretenciozna (nisam ni sama ništa posebno,puna sam mana), ali imam neke svoje,hm... kriterije koje je teško zadovoljiti. A eto,pun svijet zlostavljača,mazohista,lopova,nimfomana i što da radim s njima? Da me uvuku još gore u ovo u čemu sam? Ne,hvala,radije čekam nekoga tko će biti stabilna osoba,no,sve mi se više i više čini da se borim protiv vjetrenjača. Daleko od toga da bih odustala da se slučajno udam za,na primjer,alkoholičara ili narkomana (jednostavno mislim da ne smiješ odustati od čovjeka,moraš mu dati šansu),no mislim da ipak imam pravo na normalnog supruga,normalnog dečka,frendicu. Nemam ja ništa protiv ˝pomaknutih ljudi˝,dapače,barem nisu dosadni,sve dok nisu štetni za mene.A toga mi je više zbilja puna kapa.
uh, meni nije samo puna kapa vec i kuca
svi mi se cude kako sam ja smirena u svojoj odluci da mi brak i zajednicki zivot ne trebaju i kako imam tacnu viziju buducnosti kakvu zelim
ako neka iole pristojna veza na daljinu ispadne - ok, ako ne - bolje onda nista
Pozdrav svima!
Gadi mi se moj život i moja osobnost. Svaki socijalni kontakt vodi u propast. Ovdje pišem jer nemam kome reći. Stalno se sve ponavlja. Vi pišete o toliko toga što ste spoznali, ja sam spoznala samo to da cijelo vrijeme radim greške. Još jedno odbijanje, nije kraj svijeta, a kao da je.
Ispričavam se na sebi vama i svima ostalima.
koza nora
19.04.2009., 16:05
jaldac evo mi te volimo i grlimo :grli:
nemoj nam se molim te ispricavati, uvijek se ispricavas a nisi ni za sto kriva :grli:
spoznati da radis greske je uistinu velik korak, vjeruj da malo ljudi to cini i priznaje. :grli:
----------------------------
nego, imam jedno pitanje koje uvijek zaboravim postaviti: nose li vasi doktori lijecnicke kute? i rade li po bolnicama, domovima zdravlja ili gdje drugdje?
Hvala!
Doktor nosi traperice i košulju uguranu u hlače. :( Radi u jednoj klinici u sklopu jednog KBC-a.
Mislim da ću sutra u Centar za krizna stanja.
koza nora
19.04.2009., 16:46
znam na sto mislis. prizemlje, ima i djece tamo? ili odrasli dio? javi kakva je situacija s time u centru kada/ako odes.
a sto te muci?
Pozdrav svima!
Gadi mi se moj život i moja osobnost. Svaki socijalni kontakt vodi u propast. Ovdje pišem jer nemam kome reći. Stalno se sve ponavlja. Vi pišete o toliko toga što ste spoznali, ja sam spoznala samo to da cijelo vrijeme radim greške. Još jedno odbijanje, nije kraj svijeta, a kao da je.
Ispričavam se na sebi vama i svima ostalima.
Pa, cekaj - i ja sam sposnala da radim greske. Muz greska, brak greska, dete u 22 greska, struka koju obozavam, a za koju nisam nikada ni dobila stvarnu sansu greska... i onda sam ponovo zavolela sebe tako gresnu i setila se i lepih trenutaka u svim tim gresenjima
jaldac evo mi te volimo i grlimo :grli:
nemoj nam se molim te ispricavati, uvijek se ispricavas a nisi ni za sto kriva :grli:
spoznati da radis greske je uistinu velik korak, vjeruj da malo ljudi to cini i priznaje. :grli:
----------------------------
nego, imam jedno pitanje koje uvijek zaboravim postaviti: nose li vasi doktori lijecnicke kute? i rade li po bolnicama, domovima zdravlja ili gdje drugdje?
ako kut znaci mantil - ne, psihijatri ih po pravilu ne nose radi boljeg uspostavljanja kontakta sa klijentom
po pravilu ni vrata se od ordinacija ne trebaju zatvarati na psihijatriji, nisam pitala zasto
koza nora
19.04.2009., 22:56
al to ocito nije univerzalno pravilo kad moj nosi. i vrata se svugdje zatvaraju. cekaj a kako ti pricas ako ostavi otrvorena vrata pa slusa sestra, pa ljudi u cekaoni?
znashtikosam
19.04.2009., 22:59
al to ocito nije univerzalno pravilo kad moj nosi. i vrata se svugdje zatvaraju. cekaj a kako ti pricas ako ostavi otrvorena vrata pa slusa sestra, pa ljudi u cekaoni?
Meni je prvo palo na pamet da GPL ide k privatniku,pa da ima baš prava čekaona,uđeš u ordinaciju,imaš hodnik gdje je sestra,a onda tek psihijatrovu ordinaciju.Tak ima ondje kamo ja idem,samo što ja nisam kod privatnika.
A kute,čini mi se,nisu univerzalno pravilo:moja psihijatrica ih je nosila,a ovaj sad psihić ne nosi. On isto ima neke košulje i traperice (sviđa mi se kako se odijeva,baš je casual :D ).
koza nora
19.04.2009., 23:03
mozda ih nose samo ovi po domovima zdravlja i zatvorenim bolnickim odjelima onda?
samonesto
19.04.2009., 23:12
meni bi bilo cudno da psih nema kutu. osjecala bi se kao da sam dosla na kavu, a opet ne bi bila i onda bi nastala takva konfuzija. ovak je ok, ipak postoji neki red. znam da je sad tu pitanje zblizavanja i sve to, ali meni jako znaci ta kuta jer imam svoj prostor kao pacijent, on ima svoj prostor kao lijecnik.
znashtikosam
19.04.2009., 23:14
meni bi bilo cudno da psih nema kutu. osjecala bi se kao da sam dosla na kavu, a opet ne bi bila i onda bi nastala takva konfuzija. ovak je ok, ipak postoji neki red. znam da je sad tu pitanje zblizavanja i sve to, ali meni jako znaci ta kuta jer imam svoj prostor kao pacijent, on ima svoj prostor kao lijecnik.
Mislim da tomu i služi ordinacija,pa onaj radni stol iza kojeg se obično sakrije psihijatar. Zbog održavanja distance.
al to ocito nije univerzalno pravilo kad moj nosi. i vrata se svugdje zatvaraju. cekaj a kako ti pricas ako ostavi otrvorena vrata pa slusa sestra, pa ljudi u cekaoni?
ja sam se prvo javila "drzavno" pa me je prebacio na privatnu praksu
inace, kada sam na tom istom mestu pocela radit doktorat imala sam obuku
pravilo je da mantile ne nose i to pravilo svi postuju, cak i internisti i ostali specijalisti koji rade na psihijatriji
sto se otvorenih vrata tice - i to je pravilo, ali ga ne postuju jer ugovaraju privatnu praksu, mobitelom skidaju zenu koja skace sa prozora negde dok sede u ordinaciji i tako dalje :rolleyes:
ja licno nisam vrata zatvarala kada sam radila anketiranje i nikoga u hodniku nije briga bilo jer svako ima svoju ogromnu muku i nevolju
a onaj ko prica je toliko navikao pricati i u grupi da nije bio problem
a prebacivanje sa subjektivnog na objektivno (distanciranje) udje u naviku za 6 meseci. to je period nakon koga osoba koja radi nesto na psihijatriji ili tu ostane ili pobegne glavom bez obzira. posle se stice i sve ostalo od cega je najkorisniji maligni morroring...
zna li neko kako je Yalda?
Ispričavam se što sam vas zabrinula. Sve je ok. Nisam otišla u Centar za krizna stanja jer sam drugi dan bila mirnija. To sam mogla i sama očekivati. U trenutku kad sam ono napisala nisam vjerovala da ću izdržati do sljedeće terapije. Razgovarala sam sa sestrom, velika mi je potpora pa sam se umirila. Ispričavam se još jednom. Ubuduće ću paziti što pišem.
Napravila sam neke "čistke" - začudo nije toliko bolno kad to nisu bili "bitni" ljudi. Nekima sam napisala da mi je drago što se druže sa mnom. Nekako smatram da je ispravno u određeno vrijeme reći ljudima što mi znače. To je opet neka vrsta izlaganja, ali sad me nije briga - moram reći neke stvari jer je to bitno. Bitno je zahvaliti se i cijeniti tuđu dobrotu. Ne podrazumijeva se sve samo tako, nešto treba verbalizirati.
Sad je bitno napisati ovo: Ne dolazim ovdje često jer se previše igram na kompjuteru i ponekad učim. Malo čitam što pišete. Žao mi je zbog toga. Neke stvari me zbunjuju ili su preteške da ih razumijem. Zapravo, egocentrična sam, većinu vremena dolazim ovdje u potrazi za olakšanjem. Sad me boli što sam u sebi potisnula duh zajedništva koji ovdje postoji. Ispričavam se zbog toga. Nastojat ću navratiti češće.
Šaljem vam svima lijepi pozdrav! Dršte se!
Hvala vam svima što jeste! (Igra s glagolom biti.)
koza nora
22.04.2009., 00:59
Ispričavam se što sam vas zabrinula. Ispričavam se još jednom. Ubuduće ću paziti što pišem.
nama se nemoj ispricavati i dodji nam uvijek kad ti je tesko :grli:
Ispričavam se što sam vas zabrinula. Sve je ok. Nisam otišla u Centar za krizna stanja jer sam drugi dan bila mirnija. To sam mogla i sama očekivati. U trenutku kad sam ono napisala nisam vjerovala da ću izdržati do sljedeće terapije. Razgovarala sam sa sestrom, velika mi je potpora pa sam se umirila. Ispričavam se još jednom. Ubuduće ću paziti što pišem.
Napravila sam neke "čistke" - začudo nije toliko bolno kad to nisu bili "bitni" ljudi. Nekima sam napisala da mi je drago što se druže sa mnom. Nekako smatram da je ispravno u određeno vrijeme reći ljudima što mi znače. To je opet neka vrsta izlaganja, ali sad me nije briga - moram reći neke stvari jer je to bitno. Bitno je zahvaliti se i cijeniti tuđu dobrotu. Ne podrazumijeva se sve samo tako, nešto treba verbalizirati.
Sad je bitno napisati ovo: Ne dolazim ovdje često jer se previše igram na kompjuteru i ponekad učim. Malo čitam što pišete. Žao mi je zbog toga. Neke stvari me zbunjuju ili su preteške da ih razumijem. Zapravo, egocentrična sam, većinu vremena dolazim ovdje u potrazi za olakšanjem. Sad me boli što sam u sebi potisnula duh zajedništva koji ovdje postoji. Ispričavam se zbog toga. Nastojat ću navratiti češće.
Šaljem vam svima lijepi pozdrav! Dršte se!
Hvala vam svima što jeste! (Igra s glagolom biti.)
ma ne izvinjavaj se, samo napisi da si bolje
vidi - ja sam uhvatila mesecnu pravilnost i ne idem vise u lazu (dezurna ludara u bgd-u) nocu da se zalim kako se ne osecam dobro
kod mene ovako izgleda:
6-7 dana PMS - osim sto se osecam kao da mi neko burgija po sivoj masi, najsklonija sam ispadima pa napomenem sinu i muzu da mi se sto redje obracaju za kojekakve gluposti tipa "dodaj mi sampon, u kadi sam, zaboravio sam da uzmem!" u tom periodu obavezno se istripujem da imam sidu koju sam navukla dok su mi radili tetovazu. posto imam dva testa negativna kazem sebi da mi to promice kroz glavu nerealna ideja i da ce proci za koji dan. psihijatru posaljem sms - ubi me sida, a on mi vrati: ubi vas glava. u pms-u ste!
5 dana MS - tenzija pada kao i raspolozenje, drugog i treceg dana obavezno zamisljam svoju sahranu i ne zivi mi se. posaljem psihijatru sms - opet sahrana, za dva dana ce da prodje, ali ja bih zelela tako i tako kad umrem...
ostali deo meseca - recimo da je normalan i da sam solidno raspolozena. u sredini ciklusa obavezno spremam kucu, izbacujem nepotrebne stvari, padne mi na pamet i jedan muskarac koji mi se dopada i to da bih ga rado sutnula u yaya jer se ja njemu ne dopadam. tada i muz moze da dodje do seksa - pod uslovom da plati. produktivan period, nema sta
i onda opet pms
intelektualna aktivnost mi ne zavisi od sega ovoga, na svu srecu
Ispričavam se što sam vas zabrinula. Ispričavam se još jednom. Ispričavam se zbog toga. Nastojat ću navratiti češće.
Hvala vam svima što jeste! (Igra s glagolom biti.)
Kako ti očekuješ da budeš bolje i imaš samopouzdanja ako ti je svaka druga "ispričavam se" :ne zna: :eek: daj se prestani ispričavat koda si svjetski terorist il ne znam šta najgore.
Puno isprika. A tako je to. Po osjećaju su logične. Nezgodna situacija.
Nadomak kreativnosti, kanaliziranje osjećaja. Ostvarenje kreativnosti ima GPL. Tome težim u mašti.
A što napisati nekome kad joj je teško? Bit će bolje? Osoba sama zna, svi mi zapravo znamo sve.
Ponekad ste baš stručni. To je u redu. Imate (sa)znanje.
Ja (grozna imenica) imam osjećaje. Neki su ok, neki su bedasti. :-)
Treba biti šef u svojoj kući! - veli doktor. A onda ponekad izgubiš ključeve, i osim toga, imaš puno provalnika, valjda 2 svaki dan.
Pitanje samosažaljenja - još jedna stvar koju su neke budale pretvorile u nešto loše. Bespogovorno je to da u tome treba imati mjeru. Zamislite samo koliko ljudi ima problema i sjetite se kako vama zna biti teško. Svima je teško. Ono ja je zeznuto, kako ćemo biti mi ako nemamo ja?! I sad su tu opet oni i mi. Oni nas ne razumiju. Ja ne razumijem njih. Bez zamjerke! Nemojmo biti licemjeri! I sad se ti, ti i ti pokreni jer su oni tako rekli, jer treba biti red, rad i disciplina. Svi mi imamo predrasude jedni prema drugima, tu i šire, svugdje, uvijek. I što sad? Ajde nauči voljeti se, ajde riskiraj pa vjeruj da će sutra biti bolje, ajde pronađi zadnji atom snage i pokreni reakciju. Bit će nešto (netko) od nas, s vremenom. Ne pali kolektivizam? Onda idemo ovako, individuo, drž' se, ne daj se. Podupirem vas srdačno i navijam za vas. Hvala na porukama! Treba reći i to na h, i ono na i, i ono na v, ali to još ne znam.
Puno isprika. A tako je to. Po osjećaju su logične. Nezgodna situacija.
Nadomak kreativnosti, kanaliziranje osjećaja. Ostvarenje kreativnosti ima GPL. Tome težim u mašti.
A što napisati nekome kad joj je teško? Bit će bolje? Osoba sama zna, svi mi zapravo znamo sve.
Ponekad ste baš stručni. To je u redu. Imate (sa)znanje.
Ja (grozna imenica) imam osjećaje. Neki su ok, neki su bedasti. :-)
Treba biti šef u svojoj kući! - veli doktor. A onda ponekad izgubiš ključeve, i osim toga, imaš puno provalnika, valjda 2 svaki dan.
Pitanje samosažaljenja - još jedna stvar koju su neke budale pretvorile u nešto loše. Bespogovorno je to da u tome treba imati mjeru. Zamislite samo koliko ljudi ima problema i sjetite se kako vama zna biti teško. Svima je teško. Ono ja je zeznuto, kako ćemo biti mi ako nemamo ja?! I sad su tu opet oni i mi. Oni nas ne razumiju. Ja ne razumijem njih. Bez zamjerke! Nemojmo biti licemjeri! I sad se ti, ti i ti pokreni jer su oni tako rekli, jer treba biti red, rad i disciplina. Svi mi imamo predrasude jedni prema drugima, tu i šire, svugdje, uvijek. I što sad? Ajde nauči voljeti se, ajde riskiraj pa vjeruj da će sutra biti bolje, ajde pronađi zadnji atom snage i pokreni reakciju. Bit će nešto (netko) od nas, s vremenom. Ne pali kolektivizam? Onda idemo ovako, individuo, drž' se, ne daj se. Podupirem vas srdačno i navijam za vas. Hvala na porukama! Treba reći i to na h, i ono na i, i ono na v, ali to još ne znam.
Da, imam ja ostvarenje kreativnosti samo sto od toga nema leba (citaj para). Da spojim i jare i pare - tek u ovim godinama pravim plan.
Ja nisam sef u kuci. Na protiv, majka mi je sef jer je njena kuca (stan) i jer ona ima stalnu penziju. A stvarno ne znam ni kako sam mogla zaraditi sama kada je celo sranje u zemlji pocelo kada sam imala 20 i bila na studijama. I od tada nista nije bolje, evo opet ekonomske krize
Vjerovatno mater,otac je kako si pričala vjerovatno bio i predirektan i impulzivan,a takvi rijetko od brzine reagiranja stignu smišljat kako svjesno manipulirat...ako te povrijede,rade to nesvjesno....ili od ne brige... i ja sam navučena na takav odnos i da se rastanem našla bih opet vjerovatno takvog.....moj muž je ko spoj najgorih osobina moje majke i mog oca....
To i ja mislim, a i otac se nije toliko bavio sa mnom jer sam zensko dete bila, sve sam sa majkom resavala
Inace, moj muz - kao da ga je moja majka rodila, ima gomilu njenih osobina, santoVID je dobro primetio
A u pravu si i za ono - sve sto covek sa takvim postigne, kratkog je veka (do dve nedelje). I onda izgubis i energiju i entuzijazam. Uzaludan posao
samonesto
25.04.2009., 15:01
gpl, nemoj se ljutit, nes bi te pitala. i ovo je cisto pitanje i hipotetski, nije da te optuzujem ili nesto. ako ti je to podrucje braka nerijeseno, zar ti nije cilj da to nekako popravis? nesto poduzmes? ne znam cijelu situaciju, a i ne mogu dijelit savjete i pametovat, pa ne znam sto je najbolje u tvom slucaju, razvod ili nesto trece. no to je veliki dio tvog zivota koji ne mozes ignorirati zauvijek. mislim da osoba ne moze biti dobro bez da je taj dio pozitivno 'uredjen'. ima preveliku vaznost i utjecaj. dobro, mozda sam u krivu, svi imamo razlicite prioritete i misljenja. ali brak i zajednicki suzivot, ako vec postoje, jako je vazno za osobu da dobro funkcioniraju.
ždralexandrijka
25.04.2009., 19:58
Čovjek me pogledao dok sam se slamala i rekao:Šta bi ti pažnje?Ti uvijek nešto tražiš.Pa šta ti misliš ( s onim hladnim prijezirom) ko tebe uopće može voljeti????
I onda sam zvala roditelje i pakirala torbe za otić kući...niti sam ga ikad išta tražila,niti me ikad vidio,niti je ikad osjetio moje potrebe....Bila sam totalno komirana,nisam kod svojih valjda tjedan dana izlazila iz kreveta...i onda se počeo javljat da kao ne može on zamislit da se mi nikad više nećemo vidit,da je to naš dom,da mu ja falim....nekako sam se uspjela emocionalno srezat i tako sam došla po radnu knjižicu,pa je on odjednom postao divan krasan da me voli,ali da je to sve zato jer nije siguran dal je meni stalo do njega,pa je počeo postavljat neka glupa djetinjasta pitanja...i tako smo proveli dan dva....i još mi je izmislio da sad zna kako su mi roditelji grozni,moja mater da ga je zvala na telefon i rekla da koji kurac se imamo sad rastavljat da će ona ako mi da tavanski stan gubit od podstanara tisuću kuna.....to je moglo biti nešto u njenom stilu pa sam odmah povjerovala,ali i dan danas ne vjerujem u tom ni njoj ni njemu..
ždralexandrijka
25.04.2009., 20:20
i tako dok sjedimo u kući,ulazi unutra svekrva:Tiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!!!!!! !!!!!!!
Digla štaku i da će me udrit....van iz moje kuće,marš van iz moje kuće,zvat ću ti policiju,izačeš ti iz moje kuće....i onda slijede uvrede.......a ja sjedim mrtva hladna...i govorim zovi.....a muž se uvatio plakat ...ona me vrijeđa,a on plače poput malog dijeteta kojem tata nije dao da zadrži igračku koju je prisvojio .....samo što u tom momentu ti to ne igleda tako smiješno,ka šta mi se čini iz ove perspektive.....ja sjedam na krevet,a on meni govori zadivljeno ko dijete:Kako si se borila s njom ( ka lavica),sad znam da me sigurno voliš....i da mi ne misliš otet KUĆU....:rolleyes: Pitam se ko mu je to sugerirao....:misli:
I onda sam shvatila da je mm osim što je podvojen,pohlepan,zloban,još i turbo papak i ne osobito bistar....i tako sam ostala...ali za dva tri tjedna se većina vratila na starto...a mater mu je danas u stanju gotovo istovjetno onom prije 2 i po godine...
i tako dok sjedimo u kući,ulazi unutra svekrva:Tiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!!!!!! !!!!!!!
Digla štaku i da će me udrit....van iz moje kuće,marš van iz moje kuće,zvat ću ti policiju,izačeš ti iz moje kuće....i onda slijede uvrede.......a ja sjedim mrtva hladna...i govorim zovi.....a muž se uvatio plakat ...ona me vrijeđa,a on plače poput malog dijeteta kojem tata nije dao da zadrži igračku koju je prisvojio .....samo što u tom momentu ti to ne igleda tako smiješno,ka šta mi se čini iz ove perspektive.....ja sjedam na krevet,a on meni govori zadivljeno ko dijete:Kako si se borila s njom ( ka lavica),sad znam da me sigurno voliš....i da mi ne misliš otet KUĆU....:rolleyes: Pitam se ko mu je to sugerirao....:misli:
I onda sam shvatila da je mm osim što je podvojen,pohlepan,zloban,još i turbo papak i ne osobito bistar....i tako sam ostala...ali za dva tri tjedna se većina vratila na starto...a mater mu je danas u stanju gotovo istovjetno onom prije 2 i po godine...
Pročitala sam tvoja 3 posta s opisom tvoje situacije. Ti si se našla usred nekakve patologije koja s tobom i nema veze već datira od prije, kako mi se čini.
Nema tu kruha. Ako nije financijska situacija prepreka (što često jest :() spašavaj živu glavu i pokušaj zaboraviti sve to što ti se dešavalo.
Sjebani ljudi nemreju imati zdrave veze/brakove. Mogu samo uništiti svoje žene/muževe. Zato, odi proć.
P.S. Jesu ti roditelji barem ok? Odi k njima do se ne osamostališ. Jao, vidim sad da nisu. Ipak odi privremeno k njima i onda što prije skroz odi od svih njih. Dakle, zbog svoje patologije u roditeljskoj kući, nakeljila si se na drugu patologiju. Tako čest slučaj - strašno.
znashtikosam
26.04.2009., 12:19
a kaj mislis?
alkohol...
Dobar dan! Koliko god da mi je drago što si bila vani,jesi li doista morala pretjerivati do te mjere da te boli glava?
http://www.youtube.com/watch?v=Hkv_nG9Q6as
ma ja u svemu pretjeram. iz krajnosti u krajnost.
nemrem se kontrolirat. zabavnija sam si kad si popijem..
ždralexandrijka
28.04.2009., 09:29
pa nije mi onda jasno - kada dodje dan i svekrva jednog dana "ode Bogu na ispovest", onda ni ta kuca nije tvoga muza, pored dve sestre i jednog brata.
i ko ce da vodi brigu o njegovom starijem bratu?
mislim, ne deluje mi ni kao da imas tu neku "sigurnost" cak ni u buducnosti
Ma kako god okreneš,nemam sigurnosti,ali ja njega volim i mene muči,što onaj racionalni i normalni dio mene misli da je to sve moje osećanje na koncu na moju štetu...i otad od kad sam se vratila sam počela imat prave simptome bordera,sumnje,slutnje koje se pokažu točnima,promjene raspoloženja,od gotovo psihopatskog samopouzdanja do pomračenih depresivnih stanja,svakih par sati...ektremne ispade bjesa,premda je to bilo i prije,ali u toliko blagom obliku da se uopće ne bi moglo skužit,a sad kako vrijeme ide imam osjećaj da sve više gubim kontrolu nad svojim emocijama i primjeti se i u okolini i na poslu..a što se tiče kuće,jagme se i on i sestra....moj muž je skužio patologiju svoje majke,ali još uvijek se ulizuje u nadi da će ipak ciknut i da to nije njegovo samozavaravanje i da će ostavit kuću njemu,a sestra to isto al obratno...kako su njih oboje dosta dvolični ništa me tu ne iznenađuje...jer ako je on prije 2 i po godine bio spreman mene "izdat" da ne kažem prodat radi te kuće.... ne može me više šokirat.......a jučer mi opet govori da kad bi ja njega ostavila i otišla u svoj grad,da je siguran da bi mu mater ozdravila i vratila se na selo....
ždralexandrijka
28.04.2009., 09:54
pa nije mi onda jasno - kada dodje dan i svekrva jednog dana "ode Bogu na ispovest", onda ni ta kuca nije tvoga muza, pored dve sestre i jednog brata.
i ko ce da vodi brigu o njegovom starijem bratu?
mislim, ne deluje mi ni kao da imas tu neku "sigurnost" cak ni u buducnosti
Ma kako god okreneš,nemam sigurnosti,ali ja njega volim i mene muči,što onaj racionalni i normalni dio mene misli da je to sve moje osećanje na koncu na moju štetu...i otad od kad sam se vratila sam počela imat prave simptome bordera,sumnje,slutnje koje se pokažu točnima,promjene raspoloženja,od gotovo psihopatskog samopouzdanja do pomračenih depresivnih stanja,svakih par sati...ektremne ispade bjesa,premda je to bilo i prije,ali u toliko blagom obliku da se uopće ne bi moglo skužit,a sad kako vrijeme ide imam osjećaj da sve više gubim kontrolu nad svojim emocijama i primjeti se i u okolini i na poslu..a što se tiče kuće,jagme se i on i sestra....moj muž je skužio patologiju svoje majke,ali još uvijek se ulizuje u nadi da će ipak ciknut i da to nije njegovo samozavaravanje i da će ostavit kuću njemu,a sestra to isto al obratno...kako su njih oboje dosta dvolični ništa me tu ne iznenađuje...jer ako je on prije 2 i po godine bio spreman mene "izdat" da ne kažem prodat radi te kuće.... ne može me više šokirat.......a jučer mi opet govori da kad bi ja njega ostavila i otišla u svoj grad,da je siguran da bi mu mater ozdravila i vratila se na selo....
Ma kako god okreneš,nemam sigurnosti,ali ja njega volim i mene muči,što onaj racionalni i normalni dio mene misli da je to sve moje osećanje na koncu na moju štetu...i otad od kad sam se vratila sam počela imat prave simptome bordera,sumnje,slutnje koje se pokažu točnima,promjene raspoloženja,od gotovo psihopatskog samopouzdanja do pomračenih depresivnih stanja,svakih par sati...ektremne ispade bjesa,premda je to bilo i prije,ali u toliko blagom obliku da se uopće ne bi moglo skužit,a sad kako vrijeme ide imam osjećaj da sve više gubim kontrolu nad svojim emocijama i primjeti se i u okolini i na poslu..a što se tiče kuće,jagme se i on i sestra....moj muž je skužio patologiju svoje majke,ali još uvijek se ulizuje u nadi da će ipak ciknut i da to nije njegovo samozavaravanje i da će ostavit kuću njemu,a sestra to isto al obratno...kako su njih oboje dosta dvolični ništa me tu ne iznenađuje...jer ako je on prije 2 i po godine bio spreman mene "izdat" da ne kažem prodat radi te kuće.... ne može me više šokirat.......a jučer mi opet govori da kad bi ja njega ostavila i otišla u svoj grad,da je siguran da bi mu mater ozdravila i vratila se na selo....
1. ako ti njega voliš, kao što kažeš - ja bih pokušala da malo više uživam u ljubavi, a manje da se plašim (znam da to nije lako, ali je ostvarljivo i znam zašto ti to govorim jer pored svih sranja koja su oko vas ljubav ćeš jednostavno jednog dana prestati da osećaš, a to je onda još gore nego ovo što imaš sad...);
2. NE SAVETUJEM, ali držim do toga da je prirodno da sa muškarcem koga voliš imaš dete. Onda ćeš svoju ljubav koju ćeš verovatno jednog dana prema njemu prestati da osećaš preneti na dete. A dete onda i pravno-imovinski jako mnogo toga menja što je takođe prirodno, čak još prirodnije nego kada se boriš samo za svoj status u tom braku. Sa detetom se boriš za status vašeg deteta, kao i svoj status kao majke vašeg deteta. Žalosno je to ako i kada mora tako, ali eto...
Ovaj moj ima dve žene (bivšu i mene) i dva deteta jedninca od nas dve i onda se svaka bori za svoj status kao i za svoje dete preko njegove kičme. A majka se takodje borila sa svoj status takodje preko njegove kičme. Hvala Bogu što ga više ne volim i nemam empatije jer mu je, objektivno, život teška katastrofa, ali relativno sam ju je napravio.
a sin - vrlo je lose reagovao u smislu krajnje nezrelog ponasanja koje je imalo za cilj da tera nas dvoje da svakodnevno razgovaramo o njemu (misljenje mog lekara)
a onda sam ja prilicno mentalno ojacala u ulozi majke jer sam na tome najvise i radila sa psihijatrima, a muz i majka su me omalovazavali u tom zivotnom segmentu dok se jos nisam ni porodila pa nastavili
i pre izvesnog vremena sam rekla sinu "Cuj, ne moras ti da izigravas debila da bi odrzao nas brak. To nije tvoja zivotna misija. Nadji neku svoju licnu! Tvoj tata i ja smo odrasli ljudi, a zivot odraslih ljudi nije lak. A cesto nekome sa strane izgleda tezi nego sto zapravo jeste. Mi smo zajedno vec 22-23 godine, da nam je bas toliko lose vec bi smo se razisli. Obracaj paznju samo na to kako se tata i ja odnosimo prema tebi. A od ostalog jednostavno - ODBIJ! Pa kada jednog dana ti budes odrastao i u braku, videces da stvari nisu bas tako jednostavne i da u zivotu mnogo sto sta ne ispadne onako kako bi ti zeleo."
I - sin je super od tada. Ponasanje mu se promenilo za 100%, odjednom je postao zreliji i samostalniji. A ja sam zakljucila da je bolje decu ne zavaravati kao i da ih ne treba ususkavati ni u nesto sto postoji, a kamoli u nesto sto ne postoji. Trebalo je sve to daleko ranije da mu kazem.
ovo sa sinom si odlično izvela. ja se s tobom slažem, ne treba klince podcjenjivati, kontaju oni puno više nego što mi mislimo.
Ovaj moj ima dve žene (bivšu i mene) i dva deteta jedninca od nas dve i onda se svaka bori za svoj status kao i za svoje dete preko njegove kičme. A majka se takodje borila sa svoj status takodje preko njegove kičme. Hvala Bogu što ga više ne volim i nemam empatije jer mu je, objektivno, život teška katastrofa, ali relativno sam ju je napravio.
je li ta bivša ona njegova ondašnja učenica što ti se pojavila na vratima s informacijom da je trudna? kakav je njihov odnos danas?
vigilanty
29.04.2009., 01:25
GPL, imaš samo tog jednog sina, ili?
ovo sa sinom si odlično izvela. ja se s tobom slažem, ne treba klince podcjenjivati, kontaju oni puno više nego što mi mislimo.
je li ta bivša ona njegova ondašnja učenica što ti se pojavila na vratima s informacijom da je trudna? kakav je njihov odnos danas?
da i ne samo da kontaju nego i vise cene i postuju roditelja koji im da do znanja da nije savrsen, da kao i svaki covek ima svoje vrline i mane i da on treba da se trudi da vrline prihvati, a mane odbaci, koliko moze
i za cokoladu sam mu objasnila kao odraslom coveku - omaklo se da sam presla granicu u ponasanju kao sto se nekome omakne pa postane alkoholicar. uzasno mi je tesko bilo sto sam ti priredjivala da zakljucana u kupatilu jedem ono sto si ti dobio, znas da to nisam ni sa cim drugim radila i da bih ceo zivot svoj dala za tebe. zato treba da se naucis na mom losem primeru, kao sto se i tvoj tata naucio na losem primeru svog oca koji je pio i nikada nije hteo to da radi.
on mi je odgovorio "znam mama, to sam vec shvatio. droga i ja i alkohol i ja smo dva razlicita sveta, ali volim da jedem slatkise."
a ja njemu "pa i treba da jedes, rastes, treniras, ali jedno je jesti, a drugo postati neumeren u tome i zavistan. samo od toga treba da se cuvas, a ne od normalnog jela."
e, nije.
bivsa mu jedina nije bila ucenica. ona je 6 godina starija od mene i upoznao ju je kada je imala 16 u nekoj diskoteci, on je imao 22. i od tada do sada se razvlace.
6 godina kasnije, kada je on imao 28, dosao je da meni drzi privatne casove iz fizike (ja sam imala 16) i tako je to pocelo.
opet 6 godina kasnije (on tada sa jednim brakom iza sebe sa tom prvom i cerkom, a u drugom braku sa mnom i sa tek rodjenim sinom) nasao je u skoli u kojoj je predavao trecu od 16 koja je meni dosla na vrata da place, ali nije bila trudna, samo je spavala sa njim pa htela da se uda jer se zaljubila.
e, onda je skratio period, pa je nakon dve godine nasao novu od 16 u svojoj privatnoj agenciji za drzanje privatnih casova jer je iz drzavne skole istovaren, ali ta od 16 nije pravila dramu, nego njena mama jer nije dozvoljavala da joj cerka spava sa matorim magarcem od 34 koji vec ima dva braka i dvoje dece... i onda je zvala telefonom i celu stvar izlozila mojoj mami!
izvini, ali meni je cela ta stvar danas uzasno smesna :lol:
ura psihijatri, ziveo EMDR sto su me doveli do ovog stanja. :top:
ne daj Boze da znas kako sam ocajna bila i zbog njega i zbog sebe sto sam takvog za muza izabrala
GPL, imaš samo tog jednog sina, ili?
da, jednog sina, 1993 godiste je
jedan, ali vredan - 193cm, patika 47, devojcice ga samo gledaju, a nije jos ni svestan sebe - misli da je ruzan jer ima bubuljice i da ce umreti nevin :rolleyes:
je li ta bivša ona njegova ondašnja učenica što ti se pojavila na vratima s informacijom da je trudna? kakav je njihov odnos danas?
pitala si za odnos, ne videh u prvi mah
sa tom ucenicom nije u kontaktu, sasvim sam sigurna
ona je zavrsila tu skolu, ubrzo se udala za nekog lekara i rodila decu
sto se ove cetvrte tice, ni sa njom nema kontakt
sa bivsom zenom nikada nije prekidao odnos, zivi u bigamiji (ona plus ja)
ona se udala za svog skolskog druga i neko vreme zivela u inostranstvu sa njim i cerkom pa se vratila ovde, a muz ostao tamo da radi
sa njim nema decu jer on ima neki hormonalni poremecaj i 170kg, a ovako je ok covek i voli je jos iz skolskih dana
sve u svemu, radi se o troje prilicno autisticnih ljudi koji tesko ulaze u bilo kakve emotivne veze i tesko iz njih izlaze (bivsa zena, ja i njen muz), a on se setka tamo-vamo
e sada se tamo, a i ovamo setka samo za dobre pare ako hoce krevet (50 evra 11 minuta seksa - moja tarifa) izdrzava svoje dvoje razmazene dece jedinaca koja se ne vidjaju po zelji one tamo i skroz je propao :kava:
bivsa mu zena dobro izgleda i radi, cerka ima 18, zavrsava skolu i upisuje neki privatni faks - za oko 4 godine ce biti svoj covek. stambeno je vec obezbedjena
ja sam se prilicno sredila i sad se cupam sto se posla tice, verovatno N.W. dve godine, ali se ovde na nesto moram vratiti
sin je takodje stambeno obezbedjen, samo da preguramo ovu gimnaziju, to sada nije lako, u piku je puberteta. on ne zna da li ce ostati u sportu, da li ce studirati - to je jos neizvesno sa njim jer mu je trenutno u glavi samo ona zenska stvar koja mu se cini nedostiznom - ali, kazu da je to za muske normalno i da ce se sve to srediti i mozak proraditi kada nabaci devojku
eto, da nemam sina ne bih ni znala sve to...
a ja se prilicno izvukoh, jos da se sredim sa poslom
pitala si za odnos, ne videh u prvi mah
sa tom ucenicom nije u kontaktu, sasvim sam sigurna
ona je zavrsila tu skolu, ubrzo se udala za nekog lekara i rodila decu
sto se ove cetvrte tice, ni sa njom nema kontakt
sa bivsom zenom nikada nije prekidao odnos, zivi u bigamiji (ona plus ja)
ona se udala za svog skolskog druga i neko vreme zivela u inostranstvu sa njim i cerkom pa se vratila ovde, a muz ostao tamo da radi
sa njim nema decu jer on ima neki hormonalni poremecaj i 170kg, a ovako je ok covek i voli je jos iz skolskih dana
sve u svemu, radi se o troje prilicno autisticnih ljudi koji tesko ulaze u bilo kakve emotivne veze i tesko iz njih izlaze (bivsa zena, ja i njen muz), a on se setka tamo-vamo
e sada se tamo, a i ovamo setka samo za dobre pare ako hoce krevet (50 evra 11 minuta seksa - moja tarifa) izdrzava svoje dvoje razmazene dece jedinaca koja se ne vidjaju po zelji one tamo i skroz je propao :kava:
bivsa mu zena dobro izgleda i radi, cerka ima 18, zavrsava skolu i upisuje neki privatni faks - za oko 4 godine ce biti svoj covek. stambeno je vec obezbedjena
ja sam se prilicno sredila i sad se cupam sto se posla tice, verovatno N.W. dve godine, ali se ovde na nesto moram vratiti
sin je takodje stambeno obezbedjen, samo da preguramo ovu gimnaziju, to sada nije lako, u piku je puberteta. on ne zna da li ce ostati u sportu, da li ce studirati - to je jos neizvesno sa njim jer mu je trenutno u glavi samo ona zenska stvar koja mu se cini nedostiznom - ali, kazu da je to za muske normalno i da ce se sve to srediti i mozak proraditi kada nabaci devojku
eto, da nemam sina ne bih ni znala sve to...
a ja se prilicno izvukoh, jos da se sredim sa poslom
ti si se totalno izvukla, ja bih rekla. da, posao je stavka koju definitivno treba riješiti. dosta bitna stavka, jer čovjeku pruža sigurnost i omogućuje uspostavljanje reda u životu. uf, zato se i ja nadam da ću ovaj svoj zadržati.
tebe poznajem, istinabog virtualno, već neko vrijeme. i moram ti reći: vidim jednu iznimno stabilnu osobnost (ali baš rijetko stabilnu). pitam se bi li te se više uopće moglo svesti pod definiciju poremećaja po kojem si samu sebe imenovala na forumu.
čini mi se da si ti svoju narav uspjela 'ukrotiti', da si pronašla dobru mjeru, i da su ti sve bitne stvari manje-više sjele na svoje mjesto.
imaš li ti osjećaj da je tako?
p.s. taj tvoj muž ustvari ima neki žešći fetiš na klinke. neki lolita-sindrom? kako ti je objašnjavao tu svoju fiksaciju, i je li uopće?
ti si se totalno izvukla, ja bih rekla. da, posao je stavka koju definitivno treba riješiti. dosta bitna stavka, jer čovjeku pruža sigurnost i omogućuje uspostavljanje reda u životu. uf, zato se i ja nadam da ću ovaj svoj zadržati.
tebe poznajem, istinabog virtualno, već neko vrijeme. i moram ti reći: vidim jednu iznimno stabilnu osobnost (ali baš rijetko stabilnu). pitam se bi li te se više uopće moglo svesti pod definiciju poremećaja po kojem si samu sebe imenovala na forumu.
čini mi se da si ti svoju narav uspjela 'ukrotiti', da si pronašla dobru mjeru, i da su ti sve bitne stvari manje-više sjele na svoje mjesto.
imaš li ti osjećaj da je tako?
p.s. taj tvoj muž ustvari ima neki žešći fetiš na klinke. neki lolita-sindrom? kako ti je objašnjavao tu svoju fiksaciju, i je li uopće?
uh, ne znam, cim sam shvatila da sam zrtva - nikako mi se to nije dopalo, mislim da je to bila presudna spoznaja da prestanem da empatisem sa njim i pocnem da gledam sebe
ja cu sebe poceti da smatram totalno oporavljenom kada se vise ne budem mucila ovoliko sa uzdrzavanjem od slatkisa i kada i ako se stabilizujem poslovno, kako-tako. dok ne kazem sebi - e, sada sama sebe mogu da izdrzavam, necu se osecati dobro. prilicno sam u glavi neuravnotezena od razmisljanja kako i sta je najbolje i sta mi moze doneti bar neki prihod sa najmanje ulaganja u ovom momentu jer za ulaganje ni nemam. a kako se osecam sto u ovim godinama vec nisam stabilizovana u toj sferi, e o tome bolje da ne pricam (kao poslednji debil!) a tu je i ovaj doktorat koga citaju kao da je Rat i mir, a ima 90 strana. nakon toga treba publikovati jedan ili dva rada, pa tek onda sledi odbrana, a ja sam vec postala silno nestrpljiva pa se obuzdavam...
sve u svemu, zelim da kazem da nemam onaj mir koji imam u segmentu zivota koji se odnosi na brak, zajednicki zivot, muskarce, sina, broj dece... tu sam sasvim smirena, znam sta zelim, ako bude bude, ako ne - ne... jedan sin - puna kapa i za mene veliki zivotni uspeh i ostvarenje ako ga izvedemo na put zajednickim snagama. znam i da zelim relativno skroman zivot, nista specijalno - volim kada imam za skromno sezonsko obnavljanje garderobe (tipa e, sada se nosi roze, treba mi jedna majica u Benetonu i jos mozda po neki modni detalj jer sam uglavnom u crnom, pa da se razbije monotonija), za redovno satiranje na svakih mesec ipo. volela bih i da vidim Pariz, Berlin, Prag - ali, ako se nema, sta cu.
a vidis, ja se tebi divim zato sto si, bar za sada, nekako intuitivno znala da brak nije za tebe (ja ne kazem to, meni se cinis bas kao buduca perfektna zena i majka, to je tvoje misljenje, a ti valjda najbolje znas sebe) jer - da sam pratila svoju intuiciju - do svega ovoga ne bi ni doslo. mirno bih prozivela zivot bez dekompenzacije, ne bih ni znala da imam dijagnozu.
da, muz mi je objasnio celu stvar sa klinkama. rekao je da voli da muci, a jedino mlade devojke moze, starije su iskusnije pa bi shvatile. ne znam kakav je to u sustini poremecaj posto je on kao poslovni partner vrlo korektan, ima tri dobra prijatelja, nikada nikoga osim zena nije mucio, obozava zivotinje, imamo psa i tri papagaja, a i zivotinje vole njega sto je najbolji dokaz da osecaju dobronamernost
a kako tvoja situacija sa poslom? da li je skroz neizvesno sto se skole tice?
da li ti nemas nikakvo uznemirenje kada pomislis na decu? bas si sigurna da ih ne zelis.
moja prijateljica kod koje sam bila u New Yorku je sada krenula kod psihijatra da rascisti sa sobom tu stvar, ima 38 godina. ona kaze da je 95% sigurna, ali ipak na mahove je uhvati neka zelja kada vidi bebu u kolicima... nemoj pogresno da me shvatis, ne smatram da treba da ides kod psihijatra, Boze sacuvaj, ja sam zaglavila zbog te cokolade, a moja prijateljica zbog intenziteta tuge jer je muskarac sa kojim je bila 6 godina odlucio da se ozeni i dobio dete pa se njoj napravila mala konfuzija u glavi. mozda se ne treba mnogo ni preispitivati, nisam pametna, znam samo da sam ja bila prinudjena
znashtikosam
30.04.2009., 14:54
ja cu sebe poceti da smatram totalno oporavljenom kada se vise ne budem mucila ovoliko sa uzdrzavanjem od slatkisa i kada i ako se stabilizujem poslovno, kako-tako. dok ne kazem sebi - e, sada sama sebe mogu da izdrzavam, necu se osecati dobro. prilicno sam u glavi neuravnotezena od razmisljanja kako i sta je najbolje i sta mi moze doneti bar neki prihod sa najmanje ulaganja u ovom momentu jer za ulaganje ni nemam. a kako se osecam sto u ovim godinama vec nisam stabilizovana u toj sferi, e o tome bolje da ne pricam (kao poslednji debil!) a tu je i ovaj doktorat koga citaju kao da je Rat i mir, a ima 90 strana. nakon toga treba publikovati jedan ili dva rada, pa tek onda sledi odbrana, a ja sam vec postala silno nestrpljiva pa se obuzdavam...
Pozdrav,GPL,mogu li se nadovezati na ovo sa slatkišima? Pa ja mislim da i nije poanta da nađeš ravnotežu s čokoladom i time,naravno,bilo bi super,ali ako ne možeš,možda da naučiš sasvim pristojno živjeti i bez slatkoga? A čini mi se da si to sada uspjela.
Ja,recimo,mogu bez kave,pijem jako rijetko (nikad nisam voljela alkohol), volim jesti,ali mogu i bez slatkog,ali cigarete su mi problem. Sad,da mi netko u ovoj fazi kaže:˝Pa smanji!˝,osjećala bih se totalno obeshrabrenom.Lakše mi je nekako prestati nego smanjiti jer,kao što spomenuh,ja nemam granice ni u čemu što mi se svidi. :ne zna:
koza nora
30.04.2009., 20:31
ja stvarno ne volim ljude.
Pozdrav,GPL,mogu li se nadovezati na ovo sa slatkišima? Pa ja mislim da i nije poanta da nađeš ravnotežu s čokoladom i time,naravno,bilo bi super,ali ako ne možeš,možda da naučiš sasvim pristojno živjeti i bez slatkoga? A čini mi se da si to sada uspjela.
Ja,recimo,mogu bez kave,pijem jako rijetko (nikad nisam voljela alkohol), volim jesti,ali mogu i bez slatkog,ali cigarete su mi problem. Sad,da mi netko u ovoj fazi kaže:˝Pa smanji!˝,osjećala bih se totalno obeshrabrenom.Lakše mi je nekako prestati nego smanjiti jer,kao što spomenuh,ja nemam granice ni u čemu što mi se svidi. :ne zna:
ustvari si sasvim u pravu
meni je receno da cokoladu ne smem ni pipnuti, bar pet godina kao alkoholicar alkohol, ni kap, dakle ni kockicu
jedino je to nacin kada se granica zavisnosti jednom predje
uh, a ja se grozno mucim bez cokolade i dalje mi je u glavi, bog bi ga znao sta sve ona kompenzuje, ja bih rekla ljubav i mislim da se zato mucim
ali sta je tu je, valjda ce i tom mucenju jednom doci kraj
a o nemanju granica kada je cokolada u pitanju, uh, sto te razumem, hvala bogu sto mi se nista nije toliko svidelo u zivotu kao ta cokolada :s
ja stvarno ne volim ljude.
a zasto?
ja hocu da verujem su svi ljudi sasvim dobri, dok se za ponekoga ne pokaze suprotno
tako se bolje osecam iako znam da me najvise voli moj pas i naravno - moj sin
koza nora
01.05.2009., 01:47
i ja zelim svasta vjerovati no stvarnost me cesto opovrgava.
al ima i dobrih ljudi, da.
ali neki su toliko neshvatljivo zlobni da to uopce ne mogu pojmiti. nije mi jednostavno jasno.
uh, ne znam, cim sam shvatila da sam zrtva - nikako mi se to nije dopalo, mislim da je to bila presudna spoznaja da prestanem da empatisem sa njim i pocnem da gledam sebe
ja cu sebe poceti da smatram totalno oporavljenom kada se vise ne budem mucila ovoliko sa uzdrzavanjem od slatkisa i kada i ako se stabilizujem poslovno, kako-tako. dok ne kazem sebi - e, sada sama sebe mogu da izdrzavam, necu se osecati dobro. prilicno sam u glavi neuravnotezena od razmisljanja kako i sta je najbolje i sta mi moze doneti bar neki prihod sa najmanje ulaganja u ovom momentu jer za ulaganje ni nemam. a kako se osecam sto u ovim godinama vec nisam stabilizovana u toj sferi, e o tome bolje da ne pricam (kao poslednji debil!) a tu je i ovaj doktorat koga citaju kao da je Rat i mir, a ima 90 strana. nakon toga treba publikovati jedan ili dva rada, pa tek onda sledi odbrana, a ja sam vec postala silno nestrpljiva pa se obuzdavam...
sve u svemu, zelim da kazem da nemam onaj mir koji imam u segmentu zivota koji se odnosi na brak, zajednicki zivot, muskarce, sina, broj dece... tu sam sasvim smirena, znam sta zelim, ako bude bude, ako ne - ne... jedan sin - puna kapa i za mene veliki zivotni uspeh i ostvarenje ako ga izvedemo na put zajednickim snagama. znam i da zelim relativno skroman zivot, nista specijalno - volim kada imam za skromno sezonsko obnavljanje garderobe (tipa e, sada se nosi roze, treba mi jedna majica u Benetonu i jos mozda po neki modni detalj jer sam uglavnom u crnom, pa da se razbije monotonija), za redovno satiranje na svakih mesec ipo. volela bih i da vidim Pariz, Berlin, Prag - ali, ako se nema, sta cu.
a vidis, ja se tebi divim zato sto si, bar za sada, nekako intuitivno znala da brak nije za tebe (ja ne kazem to, meni se cinis bas kao buduca perfektna zena i majka, to je tvoje misljenje, a ti valjda najbolje znas sebe) jer - da sam pratila svoju intuiciju - do svega ovoga ne bi ni doslo. mirno bih prozivela zivot bez dekompenzacije, ne bih ni znala da imam dijagnozu.
da, muz mi je objasnio celu stvar sa klinkama. rekao je da voli da muci, a jedino mlade devojke moze, starije su iskusnije pa bi shvatile. ne znam kakav je to u sustini poremecaj posto je on kao poslovni partner vrlo korektan, ima tri dobra prijatelja, nikada nikoga osim zena nije mucio, obozava zivotinje, imamo psa i tri papagaja, a i zivotinje vole njega sto je najbolji dokaz da osecaju dobronamernost
a kako tvoja situacija sa poslom? da li je skroz neizvesno sto se skole tice?
da li ti nemas nikakvo uznemirenje kada pomislis na decu? bas si sigurna da ih ne zelis.
moja prijateljica kod koje sam bila u New Yorku je sada krenula kod psihijatra da rascisti sa sobom tu stvar, ima 38 godina. ona kaze da je 95% sigurna, ali ipak na mahove je uhvati neka zelja kada vidi bebu u kolicima... nemoj pogresno da me shvatis, ne smatram da treba da ides kod psihijatra, Boze sacuvaj, ja sam zaglavila zbog te cokolade, a moja prijateljica zbog intenziteta tuge jer je muskarac sa kojim je bila 6 godina odlucio da se ozeni i dobio dete pa se njoj napravila mala konfuzija u glavi. mozda se ne treba mnogo ni preispitivati, nisam pametna, znam samo da sam ja bila prinudjena
uf, teško pitanje. teška tema.
u ovom trenutku, kad sam u situaciji da razmišljam o tome, da, mislim da bih bila apsolutno zaljubljena u svoje dijete. ne znam kakva bih bila majka, to mi je potpuno nadrealan osjećaj. baš to, čisti nadrealizam.
ja sam osoba koja teško uspostavlja kontrolu nad svojim osjećajima, a to drugima možda može biti, u najmanju ruku, zamorno. zato mislim da sama ne bih bila u stanju biti stabilan roditelj. što opet ne znači da ne bih bila dobar.
u paru bih možda bila stabilnija. ali problem je u tom što se ne vidim u paru. nekad, kad sam bila mlađa, da. sad više ne. konformizam, intuicija, zdrav razum, ili glupost koja će doći na naplatu...nemam pojma.
ono što znam je da ništa ne znam.
grize li me to? još uvijek ne. naučila sam da život ne nudi trajna rješenja. svaki unaprijed zacrtani plan je prostor za mučenje. život je blesav, živim ga najbolje što znam, i to je sve što mogu.
hoće li me gristi sutra? :ne zna: vrag zna.
ako i bude, preživjet ću.
danas sam bila s kolegicama na kavi. razgovarali smo o trudnoći i umjetnoj oplodnji. bila je riječ o tome da je nakon 30-te zahvat umjetne oplodnje žene kompliciraniji, trudnoća rizičnija.. je li mi zazvučao alarm (skoro 33)?
nije.
a sad ti.
što se suzdržavanja od slatkiša tiče, hej, tek si počela. doći će to, prirodno i bez napora, to sam sigurna. samo je važno da nađeš posao.
znam da je trenutno to malo žešća frustracija, ali moraš bit uporna. to sad definitivno zvuči ko kilometarske frazetina, ali iz vlastitog iskustva ti kažem - nema druge. meni je moj posao važno uporište. što će biti sa svim tim, znat ću manje-više za kojih mjesec dana. a zbilja bih voljela tu ostati.
a opet, što god da se dogodi, proslavit ćemo.. šta mi drugo preostaje nego živjeti ono što nadođe?
kako god bilo, bit će ok. jer mora bit. :)
vigilanty
02.05.2009., 01:31
i ja zelim svasta vjerovati no stvarnost me cesto opovrgava.
al ima i dobrih ljudi, da.
ali neki su toliko neshvatljivo zlobni da to uopce ne mogu pojmiti. nije mi jednostavno jasno.
Jesi sigurna da baš uvijek dopustiš ljudima da budu dobri prema tebi? Može i tu biti problem.
koza nora
02.05.2009., 01:36
gle, ja nemam problem. samo konstatiram - neki ljudi su zli. zato jer jesu. bez obzira kako se postavio - oni su zli. jer jednostavno jesu.
vigilanty
02.05.2009., 01:40
Pa i to je istina. Ne opovragavam.
Al' rekoh, zašto to utječe na tvoje opće povjerenje u ljude? Ako su samo neki zli...
koza nora
02.05.2009., 01:51
ma danas mi je u biti nekako svejedno. ne mogu vise razmisljati o stvarima, nadam se da ce mi se srink skoro vratit s godisnjeg :(
vigilanty
02.05.2009., 01:57
Aha, to... Ajd drago mi je da si naletjela na nekog tko ti odgovoara.
koza nora
02.05.2009., 15:18
bila sam uvjerena da mi raspolozenje ponajvise ovisi o ciklusu ali ocito nije tako. ne znam o cemu ovisi, voljela bih da se ustabili, umorna sam i vrti mi se od tog.
ždralexandrijka
03.05.2009., 11:42
bila sam uvjerena da mi raspolozenje ponajvise ovisi o ciklusu ali ocito nije tako. ne znam o cemu ovisi, voljela bih da se ustabili, umorna sam i vrti mi se od tog.
Kako često ti se mijenjaju raspoloženja???
koza nora
03.05.2009., 12:49
ma ne znam. ponekad mi se cini prebrzo. kolko se cesto to inace mijenja? mozda zaista preuvelicavam.
ždralexandrijka
03.05.2009., 14:14
ma ne znam. ponekad mi se cini prebrzo. kolko se cesto to inace mijenja? mozda zaista preuvelicavam.
Pa ono svakih par sati,meni obično kad ide iz apsolutno negativnog u apsolutno pozitivno bude ko kad kad stisneš prekidač za svjetlo,mogu letit sjekire i padat bombe a ja puna samopouzdanja i kontrole,sabrana,hladnokrvna,dominantna,ništa i nitko me ne može uzdrmat.....a kad ide iz pozitivnog u negativno bude kao nekakvo povlačenje ili padanje sve dublje i dublje u nekakvo pomračeno stanje u kojem kad sam imam osjećaj da jako dugo traje vremenski...iako činjenično nije tako... tonem do dna sve dok ne dođem u stanje percipiranja identično fatalistima...strah,nemoćnost,patnja....ja ko izgubljeno dijete..koje traži oslonac i utjehu....nisam objektivna,ustrašena sam i paranoična,i imam flash backove (ne uvijek)...eto to bi bilo pjesnički pojašnjeno..
Najviše nervira što možeš imat svjest o tome,al to ništa ne pomaže u smislu da možeš utjecat na te izmjene raspoloženja...
koza nora
03.05.2009., 15:48
a bijes? nekad mi bas padnu rolete i ja tek napola znam za sebe... to napola, kako da kazem... vidim nekad da mozda ne bih trebala i da sam ocito nesto zabrijala ali ne mogu se zaustaviti bas nikako.
cek, normalno je da se mijenja svakih par sati? pa meni je to prebrzo. sta bude onda kad si lud, iz minute u minutu? mada ima kod mene i toga nekad. doslovce se izderem na doktora i izjurim van a pred sestrom se lijepo salim i kao nista bilo nije. i zaista nije vise nista. i pokusavam se sjetit zasto sam bila ljuda i nejde mi.
ždralexandrijka
03.05.2009., 16:39
a bijes? nekad mi bas padnu rolete i ja tek napola znam za sebe... to napola, kako da kazem... vidim nekad da mozda ne bih trebala i da sam ocito nesto zabrijala ali ne mogu se zaustaviti bas nikako.
cek, normalno je da se mijenja svakih par sati? pa meni je to prebrzo. sta bude onda kad si lud, iz minute u minutu? mada ima kod mene i toga nekad. doslovce se izderem na doktora i izjurim van a pred sestrom se lijepo salim i kao nista bilo nije. i zaista nije vise nista. i pokusavam se sjetit zasto sam bila ljuda i nejde mi.
Ja se tako razbjesnim da mi je netom nakon toga neugodno ić do dućana,al nasreću brzo zaboravim,al ako se razbjesnim to je gotovo uvijek s razlogom,samo eto ne razljutim se ko običan čovjek nego doslovce buuuuuuuuuummmmm EKSPLODIRAMMMM...
samonesto
03.05.2009., 16:42
Pa ono svakih par sati,meni obično kad ide iz apsolutno negativnog u apsolutno pozitivno bude ko kad kad stisneš prekidač za svjetlo,mogu letit sjekire i padat bombe a ja puna samopouzdanja i kontrole,sabrana,hladnokrvna,dominantna,ništa i nitko me ne može uzdrmat.....a kad ide iz pozitivnog u negativno bude kao nekakvo povlačenje ili padanje sve dublje i dublje u nekakvo pomračeno stanje u kojem kad sam imam osjećaj da jako dugo traje vremenski...iako činjenično nije tako... tonem do dna sve dok ne dođem u stanje percipiranja identično fatalistima...strah,nemoćnost,patnja....ja ko izgubljeno dijete..koje traži oslonac i utjehu....nisam objektivna,ustrašena sam i paranoična,i imam flash backove (ne uvijek)...eto to bi bilo pjesnički pojašnjeno..
Najviše nervira što možeš imat svjest o tome,al to ništa ne pomaže u smislu da možeš utjecat na te izmjene raspoloženja...
tocno je i meni tako. skroz si dobro opisala. prije je bilo puno cesce, sada tu i tamo. meni isto nije jasno o cemu ovisi. i milijun puta sam se uvjerila kako stvarno ne mogu utjecati, a uvijek zavrsim na tome da sam ja sama kriva. jer da npr malo urednije zivim i sl, ne bi se dogadjalo. i cesto mislim da umisljam jer jednostavno nemoguce je da se po osjecajima i razmisljanju toliko drasticno promijenim u tako kratko vrijeme.
a najgore je kad osjecam pad i nista ne mogu. kao da mi ostaje samo cekati. sve sto poduzmem, i aktivnost, glazba, nesto raditi, iziskuje toliko truda, energije, a poboljsanje je nikakvo. i vecinom sljedeci put bude toliko uzasniji. srecom, zadnjih godinu dana je malo tih najgorih padova, stvarno je bolje oko tog. i nema praznina. bude i negativnih raspolozenja, svasta me izbaci iz ravnoteze, ali nista toliko intenzivno kao prije. ne znam o cemu ovisi, mozda se jednostavno uci reagiranje, neki proces i nacin na koji se nosis. ali moguce da je puno do fizickog i okolnosti.
koza nora
03.05.2009., 16:45
ma da ali kako u nekim okolnostima gdje ljudi normalno gube zivce ja se smijem ko da je totalna komedija jer me eto pozitiva uhvatila, a onda nesto sasvim beznacajno toliko baci iz takta? bas nikako ne nalazim neku pravilnost.
usput budi receno, sad sam opet nekako sretna i zaljubljena u ljude. stvarno, svasta.
samonesto
03.05.2009., 16:58
a to.. meni je to potpuno uobicajeno stanje. :D nekako sam prihvatila pa vise ni ne trazim pravilnosti ili kljuc po kojem se dogadja.
i ja sam trenutno u nekom ravnodusnom stanju. koje je jako cudno. nepoznato zapravo. al valjda je to dobro. mislim, nema krajnosti. malo se navikavam.
koza nora
03.05.2009., 17:06
ma meni je bilo normalno sve dok nisam skuzila koliko mi vremena to oduzima a bas sam u situaciji koja trazi djelovanje odmah i sad pa me to koci. mislila sam da cu barem naci neki sistem da se zastitim od uzaludnog rasipanja energije ali nejde mi bas.
koza nora
03.05.2009., 18:51
moja majka tako voli niske udarce, nevjerojatno nesto.
vigilanty
03.05.2009., 19:58
Ej, je l' živiš sa starcima, ili sama?
meni je najgore od svega sta ja svoj "acting out" ne mogu predvidjeti. osjetiti... dodje kao napadaj epilepsije. da ga mogu predvidjeti mozda bi ga lijekovima uspjela obuzdati. ovako unistavam i sebe i druge. i ne radim to namjerno...iako neki imaju takvo uvjezeno misljenje.
Štrikalica
04.05.2009., 12:10
Dakle u ICD-10 klasifikaciji WHO-a piše:
F60.3 Emotionally Unstable (Borderline) Personality Disorder
A personality disorder in which there is a marked tendency to act impulsively without consideration of the consequences, together with affective instability. The ability to plan ahead may be minimal, and outbursts of intense anger may often lead to violence or "behavioural explosions"; these are easily precipitated when impulsive acts are criticized or thwarted by others. Two variants of this personality disorder are specified, and both share this general theme of impulsiveness and lack of self-control.
Impulsive type:
The predominant characteristics are emotional instability and lack of impulse control. Outbursts of violence or threatening behaviour are common, particularly in response to criticism by others.
Borderline type:
Several of the characteristics of emotional instability are present; in addition, the patient's own self-image, aims, and internal preferences (including sexual) are often unclear or disturbed. There are usually chronic feelings of emptiness. A liability to become involved in intense and unstable relationships may cause repeated emotional crises and may be associated with excessive efforts to avoid abandonment and a series of suicidal threats or acts of self-harm (although these may occur without obvious precipitants).
O, kvragu.. :mama:
ždralexandrijka
04.05.2009., 14:21
ma da ali kako u nekim okolnostima gdje ljudi normalno gube zivce ja se smijem ko da je totalna komedija jer me eto pozitiva uhvatila, a onda nesto sasvim beznacajno toliko baci iz takta
ovo si dobro rekla....a ja sam skužila još da kad s nekim pričam i ako sam u toj pozitivi, nikako osobi ne mogu prikazati svoje emocije...pritom mislim na emocije straha i boli.... pričam recimo o stvarima iz prošlosti koje bi većina ljudi klasificirala kao izrazito traumatične primjerice,a emocije... kao da ih u tom vremenu nemam.....već to ispadne ko da se dogodilo nekom drugom i to još valjda nesvjesno okrenem na komediju... :confused:
uf, teško pitanje. teška tema.
u ovom trenutku, kad sam u situaciji da razmišljam o tome, da, mislim da bih bila apsolutno zaljubljena u svoje dijete. ne znam kakva bih bila majka, to mi je potpuno nadrealan osjećaj. baš to, čisti nadrealizam.
ja sam osoba koja teško uspostavlja kontrolu nad svojim osjećajima, a to drugima možda može biti, u najmanju ruku, zamorno. zato mislim da sama ne bih bila u stanju biti stabilan roditelj. što opet ne znači da ne bih bila dobar.
u paru bih možda bila stabilnija. ali problem je u tom što se ne vidim u paru. nekad, kad sam bila mlađa, da. sad više ne. konformizam, intuicija, zdrav razum, ili glupost koja će doći na naplatu...nemam pojma.
ono što znam je da ništa ne znam.
grize li me to? još uvijek ne. naučila sam da život ne nudi trajna rješenja. svaki unaprijed zacrtani plan je prostor za mučenje. život je blesav, živim ga najbolje što znam, i to je sve što mogu.
hoće li me gristi sutra? :ne zna: vrag zna.
ako i bude, preživjet ću.
danas sam bila s kolegicama na kavi. razgovarali smo o trudnoći i umjetnoj oplodnji. bila je riječ o tome da je nakon 30-te zahvat umjetne oplodnje žene kompliciraniji, trudnoća rizičnija.. je li mi zazvučao alarm (skoro 33)?
nije.
a sad ti.
što se suzdržavanja od slatkiša tiče, hej, tek si počela. doći će to, prirodno i bez napora, to sam sigurna. samo je važno da nađeš posao.
znam da je trenutno to malo žešća frustracija, ali moraš bit uporna. to sad definitivno zvuči ko kilometarske frazetina, ali iz vlastitog iskustva ti kažem - nema druge. meni je moj posao važno uporište. što će biti sa svim tim, znat ću manje-više za kojih mjesec dana. a zbilja bih voljela tu ostati.
a opet, što god da se dogodi, proslavit ćemo.. šta mi drugo preostaje nego živjeti ono što nadođe?
kako god bilo, bit će ok. jer mora bit. :)
nadrealan osecaj - uh, imala sam ga tokom cele trudnoce - divim ti se kako to unapred nas
glupo je da kazem da obozavam mog sina, on mi je sve u zivotu (ali nikada ne bih dozvolila sebi da ga sabotiram u osamostaljivanju)
ja sam nestabilna, ali sada sebe smatram dobrim roditeljom, hocu da kazem, i bila sam ok roditelj samo se moj subjektivni osecaj bio drugaciji
tesko kontrolisem emocije i zamorna sam zbog toga
ne vidim sebe u paru
ali nije mi jasno kako ti to sve znas pre nego sto si se uvalila u sranje, a ja sam spoznala tek posle
naravno, ne znaci da bi kod tebe ako bi doslo do braka, on bio sranje, a sve osobine koje imas nisu ama bas nikakva diskvalifikacija za roditelja, cak sta vise, kada si unapred svesna mnogih stvari to je jako dobro
samo je dobro i ne raditi nista protiv svoje volje
ako ti godine nisu signal za uzbubu (objektivno i nisu, radja se do 40te, a vec oko 35te je sasvim normalno) onda super
kod mene i jeste nastupio problem sada zato sto su mi godine veliki signal za uzbunu sto se tice posla
moja majka tako voli niske udarce, nevjerojatno nesto.
ah, moja se samo time i bavi, neverovatno takodje
koza nora
07.05.2009., 19:15
zamrla nam je tema ovih dana, znaci li to da smo bolje?
ja sam i dalje u kreativnoj krizi i nisam u stanju raditi bas nista. mislim da mi sad vec fali jedno dvjestotinjak crteza da polozim godinu.
nadrealan osecaj - uh, imala sam ga tokom cele trudnoce - divim ti se kako to unapred nas
glupo je da kazem da obozavam mog sina, on mi je sve u zivotu (ali nikada ne bih dozvolila sebi da ga sabotiram u osamostaljivanju)
ja sam nestabilna, ali sada sebe smatram dobrim roditeljom, hocu da kazem, i bila sam ok roditelj samo se moj subjektivni osecaj bio drugaciji
tesko kontrolisem emocije i zamorna sam zbog toga
ne vidim sebe u paru
ali nije mi jasno kako ti to sve znas pre nego sto si se uvalila u sranje, a ja sam spoznala tek posle
naravno, ne znaci da bi kod tebe ako bi doslo do braka, on bio sranje, a sve osobine koje imas nisu ama bas nikakva diskvalifikacija za roditelja, cak sta vise, kada si unapred svesna mnogih stvari to je jako dobro
samo je dobro i ne raditi nista protiv svoje volje
ako ti godine nisu signal za uzbubu (objektivno i nisu, radja se do 40te, a vec oko 35te je sasvim normalno) onda super
kod mene i jeste nastupio problem sada zato sto su mi godine veliki signal za uzbunu sto se tice posla
i ti bi postala svjesna da si imala kada.
da sam se ja udala do 25., zapljusnula bi me neugodna stvarnost, slično kao i tebe. ovako sam svoje krize prošla sama, bez kolateralnih žrtava. na koncu sam preživila neke izdaje i jedno ključno napuštanje, pala na guzicu dovoljan broj puta da se uspijem riješiti svojih mojih utopija, koje je realnost redovito demantirala , i u 30-u ušla drugačija. s puno manjim očekivanjima i bez vječnih imperativa. općenito, smanjila sam doživljaj, što je valjda najbolja stvar koja mi se mogla dogoditi.
što se tvog posla tiče, bi li za prvu ruku mogla davati privatne instrukcije kod kuće? sad je najbolje doba, približavaju se prijemni ispiti.. oglase s kontakt informacijama po školama, pa ćeš vidjeti.
osim toga, jesi li u zadnje vrijeme gledala što natječaje u nastavi i jesi li ae javila na zavod za zapošljavanje?
znashtikosam
07.05.2009., 20:35
zamrla nam je tema ovih dana, znaci li to da smo bolje?
ja sam i dalje u kreativnoj krizi i nisam u stanju raditi bas nista. mislim da mi sad vec fali jedno dvjestotinjak crteza da polozim godinu.
Zdravo,a da probaš ići na neke izložbe,biti malo u prirodi,na mjestima gdje se nekaj događa za inspiraciju?
znashtikosam
07.05.2009., 20:36
ah, moja se samo time i bavi, neverovatno takodje
Lako za majku,ali kad je to otac? :D :rofl: :kava:
koza nora
07.05.2009., 20:45
Zdravo,a da probaš ići na neke izložbe,biti malo u prirodi,na mjestima gdje se nekaj događa za inspiraciju?
pa uglavnom i jesam na mjestu gdje se SVE dogadja ali nije u tome stvar.
znashtikosam
07.05.2009., 21:18
pa uglavnom i jesam na mjestu gdje se SVE dogadja ali nije u tome stvar.
Aha,zaboravih. :D A rekla sam ti,onda je pritisak u pitanju,samu sebe previše forsiraš.
i ti bi postala svjesna da si imala kada.
da sam se ja udala do 25., zapljusnula bi me neugodna stvarnost, slično kao i tebe. ovako sam svoje krize prošla sama, bez kolateralnih žrtava. na koncu sam preživila neke izdaje i jedno ključno napuštanje, pala na guzicu dovoljan broj puta da se uspijem riješiti svojih mojih utopija, koje je realnost redovito demantirala , i u 30-u ušla drugačija. s puno manjim očekivanjima i bez vječnih imperativa. općenito, smanjila sam doživljaj, što je valjda najbolja stvar koja mi se mogla dogoditi.
što se tvog posla tiče, bi li za prvu ruku mogla davati privatne instrukcije kod kuće? sad je najbolje doba, približavaju se prijemni ispiti.. oglase s kontakt informacijama po školama, pa ćeš vidjeti.
osim toga, jesi li u zadnje vrijeme gledala što natječaje u nastavi i jesi li ae javila na zavod za zapošljavanje?
uh, mimma, izvini molim te sto moram da primetim - ali tebi je sada zapravo pravo vreme za suzivot i dete - nemoj da se ljutis, delujem mi prilicno zrelo za to
naravno, ako ne postoji volja to je druga stvar i to mogu da shvati jer mene sada niko ni puskom ne bi naterao
ja sam se izlupala glavom o zid i pala milion puta na dupe, ali u braku, ne samo sto se porodicnih odnosa tice nego i onih na fakultetu pri borbi za akademsko zvanje i td.
da li tebe to kljucno ostavljanje mozda koci? ili si to skroz prebolela? o tom momku si pisala, secam se.
jasam se prilicno otreznila i od ovog drugog u koga sam se "secem vene" zaljubila i nekako ne izgaram od zelje da me to strefi ponovo. u stvari, :visi: mislim da bih ovako zavrsila kada bi se desilo i treci put u zivotu
a posao:
prijavila sam se u zavod za zaposljavanje pre tri meseca, sada vec moram da produzim prijavu. imaju kretenski novi zakon, ako sam magistar ne mogu da radim tamo gde magistar ne treba to jest ne mogu da radim kao diplomirani biolog iako imam 5 godina radnog staza u srednjoj skoli i polozen drzavni ispit za profesora biologije. uzasno sam pogresila sto sam bila savesna pa su mi u radnu knjizicu ubelezili akademsko zvanje.
drugim recima, mogu u skolu, ali preko veze, da zaobidjem zavod za zaposljavanje.
poslala sam CV bar na 20 konkursa u razlicite farmaceutske kompanije u kojima su trazili biologa ili lekara - nista.
da ne govorim kakvih sam se budalastina naslusala kada sam konkurisala na farmaceutski fakultet na mesto asistenta iz botanike, a tamo zena koja ima52 godine i koja je sada upisala po bolonji doktorske studije. elem, meni rekose - ne zadovoljavate uslove konkursa jer nemate upisane studije. a meni doktorat prosao dva veca, a po starom sistemu se doktzorske ne upisuju, smatraju se istr. radom
po skolama jos nisam nista lepila jer nemam gde sa detetom - ovde kod mene nema sanse! laje moj labrador retriver cim cuje necije korake u hodniku, moj sin dodje iz skole pa iz njegove sobe tresti "volim, volim, volim, volim zene" u boljem slucaju, u gorem "ostaricu necu znati dal ces za mnom zaplakati ko ja za tobom"; upadne mi mama da mi kaze "svinjo opet nisi usisala od jutros"
a sledece srede predajem doktorat na ponovno citanje pa se jos nisam borila sa komsilukom za smecaru u zgradi koja zvrji prazna
ono sto mogu da uradim je da resim test onoj deci koja ne zele objasnjenja vec odgovore uce napamet i to naplatim, mada je to protivno mojim principima, tacnije radila sam proteklim godina to, ali ne za novac, nekim "prijateljima" i resavala sam zadatke iz genetike putem interneta nekim maturantima iz unutrasnjosti koja ce upisivati medicinu u beogradu
Lako za majku,ali kad je to otac? :D :rofl: :kava:
uh, to je lose, mozda jos i gore
moj otac to nije radio, on je psovao onako, u vetar, nikoga licno, a nije ni vredjao
koza nora
08.05.2009., 00:25
Aha,zaboravih. :D A rekla sam ti,onda je pritisak u pitanju,samu sebe previše forsiraš.
a mogla bi i ti jednom doc, to ti je sad nova spica i svi su tamo, samo da znas :zubo:
al ja ne radim nista i ko sto rekoh, u blokadi sam. ne odnedavno vec zapravo cijelu godinu, uhvatio me toliki strah od pogreske da radije ne radim nista nego da radim i grijesim.
znashtikosam
08.05.2009., 00:45
uh, to je lose, mozda jos i gore
moj otac to nije radio, on je psovao onako, u vetar, nikoga licno, a nije ni vredjao
Bogami da,još da znaš moju situaciju u obitelji. :D
Ponaša se slično kao i tvoja mati,koliko sam skužila po opisu.
A gle,meni je rečeno da nisam ˝klasični borderlner˝ (sad po novome) iako imam dosta takvih karakteristika,nisam nikad imala ispad vani,ne pucam i ne psujem (osim na starog,on zbilja ne zna drukčije).
Eh,a on,on ti vrijeđa i psuje,ne može se kontrolirati,ima slabe živce,propala tri braka (jedan ne njegovom krivnjom),ponaša se kao razmaženo derište iako je doista odgovoran prema svojim klincima (što se materijalnog tiče,a dijelom i emotivnog jer,kao što to obično biva,bio mi je najbolji prijatelj na svijetu do negdje dvanaeste godine,a kasnije smo se počeli klati,a slično je i s mojom sestrom).
I još nešto sam skužila:zašto počinju svađe s roditeljima baš u pubertetu? Počinjemo se osamostaljivati, stvarati identitet,i onaj seksualni,naočigled staraca odrastamo,a oni STARE i zato nas valjda žele zadržati klincima jer se ne mogu suočiti s time da se stvari mijenjaju. To je tako kod moga staroga,on je vrištao na mene kad bih se našminkala (čak i malo), kad bih otišla negdje i dugo se zadržala i nešto si razmišljam: to je najgori oblik sebičnosti i odatle i potiču sve predrasude,svađe zbog izlazaka i dečkiju (naravno,u normalnim obiteljima radi se o brizi,ali u normalnim obiteljima nema toliko restrikcija),oni se zaista boje starenja. Ne znam,možda sam u krivu,to je samo moja teorija.
znashtikosam
08.05.2009., 00:49
a mogla bi i ti jednom doc, to ti je sad nova spica i svi su tamo, samo da znas :zubo:
al ja ne radim nista i ko sto rekoh, u blokadi sam. ne odnedavno vec zapravo cijelu godinu, uhvatio me toliki strah od pogreske da radije ne radim nista nego da radim i grijesim.
Aha,the in-hip-with-it-place-to-be :D
Znam kako ti je :p,ja već dugo tako živim i znaj da tako nećeš ništa postići,jedino kaj možeš je upropastiti si faks i odnose s ljudima. A kad gledaš,te dvije stvari su jedine i bitne:da učiš i radiš i funkcioniraš i da imaš makar jednu osobu do koje ti je stalo.
Kvragu,već smrdim na neuspjeh. I to samo zato kaj sam kukavica. C-c,a moglo je nekaj bit' od mene. :D :rofl:
koza nora
08.05.2009., 00:56
pa da mogu jel bih bila tu?
znashtikosam
08.05.2009., 01:02
pa da mogu jel bih bila tu?
Možeš ti sto puta više nego što misliš. Ne bi se ni upisala na taj faks da nije tako,koliko znam,prijemni uključuje i crtanje? :ne zna:
Bitno je osloboditi se bez obzira na to misliš li da crtaš kak treba,da je to kaj radiš kvalitetno ili ne. Zato je vama kreativcima teže jer,ja svoj posao mogu raditi da mi pređe u automatizam i nema mjesta sumnji u sebe,a kad ti ovisiš o inventivnosti,dosta je samo malo nepovjerenja u sebe i eto ti kreativne blokade od par godina.Tomu treba stati na kraj. A jesi rekla to psihijatru?
koza nora
08.05.2009., 01:07
Možeš ti sto puta više nego što misliš. Ne bi se ni upisala na taj faks da nije tako,koliko znam,prijemni uključuje i crtanje? :ne zna:
pa sad, nije to bas neki pravi faks, kako da kazem, svasta prolazi :zubo:
da sam imalo vrijedila ne bih isla tamo to je sigurno.
jesam sta rekla jatru? da ne radim? pisem u zadnji papir al puno tog ima i opet ce mi seks il neku glupu temu izvuc dam se kladit.
znashtikosam
08.05.2009., 01:15
pa sad, nije to bas neki pravi faks, kako da kazem, svasta prolazi :zubo:
da sam imalo vrijedila ne bih isla tamo to je sigurno.
jesam sta rekla jatru? da ne radim? pisem u zadnji papir al puno tog ima i opet ce mi seks il neku glupu temu izvuc dam se kladit.
:rofl: :rofl:
A zašto se ti imaš potrebu po...ti na sebe i svoj rad? Kako nije pravi faks? Stječeš li zvanje diplomom? Da. Slušaš li predavanja i polažeš li ispite? Da.
Onda? Uglavnom,ako se sjećaš kaj studiram,znaš da isto nije vrlo cijenjen posao. Ali gle,ne možemo svi na FER.
A ne možeš ti usmjeriti razgovor na ono što se tebi čini bitnijim? Ovo na papiru su neke smjernice koje biste trebali pokriti taj dan,ne?
Uglavnom,kako god da ti je kod psihića,bolje ti je nego meni. Jednom u mjesec dana. :zubo: :D:rofl:
koza nora
08.05.2009., 01:24
:rofl: :rofl:
A zašto se ti imaš potrebu po...ti na sebe i svoj rad? Kako nije pravi faks? Stječeš li zvanje diplomom? Da. Slušaš li predavanja i polažeš li ispite? Da.
Onda?
pa nista, samo sam realna :zubo:
i sta je smijesno pa seks je totalno glupa tema ako uzmemo u obzir da se ne seksam, ako mi to metne na dnevni red mogu samo sutit jer neam sta rec:rofl:
zadnji put sam samo stavljala kviske na sva pitanja:rofl:
znashtikosam
08.05.2009., 01:43
pa nista, samo sam realna :zubo:
i sta je smijesno pa seks je totalno glupa tema ako uzmemo u obzir da se ne seksam, ako mi to metne na dnevni red mogu samo sutit jer neam sta rec:rofl:
zadnji put sam samo stavljala kviske na sva pitanja:rofl:
Ja bih radije o tome nego da me pita da mu opisujem paranoje i slike u glavi.:D
A kaj se to može? Pa onda stavljam kvisko na cjelokupni dosadašnji život i opus (muahaha :rofl: ),može me samo pitati kaj sam doručkovala i to. :zubo:
Pa on valjda pretpostavlja da je to uzrok svega,nedostatak stabilne ljubavne veze,a ne kuži da je to najvjerojatnije posljedica. Pih. :rolleyes:
Uglavnom,malo mi je neugodno pisati na ovoj temi s obzirom na ovu novu dijagnozu,a vi ste mi se tu uvukle pod kožu. :cerek:
koza nora
08.05.2009., 01:47
kakvu novu dijagnozu, promaklo mi?
znashtikosam
08.05.2009., 01:48
kakvu novu dijagnozu, promaklo mi?
Kaže moj dragi psihijatar da je to anksiozno-depresivni poremećaj. :(
koza nora
08.05.2009., 01:57
pa? jel se osjecas ista zdravije ili bolesnije otkad to znas? ili jednako?
znashtikosam
08.05.2009., 02:01
pa? jel se osjecas ista zdravije ili bolesnije otkad to znas? ili jednako?
Nemam pojma. Još uvijek sam na istome (ako znaš na kaj mislim),samo,zanimljivo je da je ovo prvi put u zadnjih par godina što sam na terapiji da sam zbilja rekla kaj mi smeta,neovisno o tome kakav je psihijatar. Prvih par puta sam došla doma,bilo mi je koma,htjela sam se nagutati tableta,isplačem se i poslije se nekako lakše osjećam.
Prije sam znala doći dobre volje i totalno zaobići sve probleme,ne pojavljivati se mjesec-dva dok me opet ne pukne moja neka depresija,ali sad nema faza,sad je stalno tako,što je super jer se nemam kad pretvarati da je sve peachy. :ne zna:
koza nora
08.05.2009., 02:02
A gle,meni je rečeno da nisam ˝klasični borderlner˝ (sad po novome) iako imam dosta takvih karakteristika,nisam nikad imala ispad vani,ne pucam i ne psujem (osim na starog,on zbilja ne zna drukčije).
e ubij me ako ja vise kuzim sta je tu klasicno a sta ne. i sta znaci puknuti i kakav sad ispad vani i kakav ispad unutra i sta je dozvoljeno a sto nije?
u nekim situacijama covjek nema izbor nego bacit nekome kutiju krekera u glavu jel se mozemo bar oko tog slozit? ja isto mislim da nisam presla neke strasne granice...:ne zna:
al da me stavite sad u anoreksicnu grupu ja tamo zaista necu imat sto rec i radit, zaista. sluzbene ladice su glupost sam takva.
znashtikosam
08.05.2009., 02:10
e ubij me ako ja vise kuzim sta je tu klasicno a sta ne. i sta znaci puknuti i kakav sad ispad vani i kakav ispad unutra i sta je dozvoljeno a sto nije?
u nekim situacijama covjek nema izbor nego bacit nekome kutiju krekera u glavu jel se mozemo bar oko tog slozit? ja isto mislim da nisam presla neke strasne granice...:ne zna:
al da me stavite sad u anoreksicnu grupu ja tamo zaista necu imat sto rec i radit, zaista. sluzbene ladice su glupost sam takva.
Znam na kaj misliš i događalo mi se,samo kod kuće i pred starim ili dečkima (na sestru ne bih nikad fizički nasrnula,bila to i kutija krekera,ona mi apsolutno nije kriva za ništa,samo poludim kad vidim da je kao mala ovca,da joj je bitno ˝selo˝ :rolleyes: ) ,ni na faksu nisam imala nikakvih incidenata,a bome ni u srednjoj) . Ali gle,ne bi me toliko boljele tuđe riječi da nemam problema.
Ma ne volim ni ja svrstavanje u ladice,samo,voljela bih znati kaj mi točno jest da mogu poraditi na tome.
Ma puknuti u smislu da napravim generalno sranje,preinhibirana sam za to,kao da kalkuliram kaj smijem i ne smijem,što opet nije impulzivnost koja je,ako se ne varam,karakteristična za borderline. :ne zna:
koza nora
08.05.2009., 02:28
joj mene su htjeli izbacit iz srednje :rofl:
a kasnije su me obozavali :rolleyes:
mozda je najbolje da o tome ne razmisljas. steti. mislim, znam sta hoces rec, i mene ovaj moj zbunjuje, pise mi samo to za hranu a opet - mene nije briga jesam li mrsava ili debela nego ne znam jesam li ziva i trebam li biti. nije hrana kljuc nego ono sto hrana predstavlja. kad mi nabraja moje probleme cini se ponekad kao da citira neki granicni prirucnik. a onda kad malo bolje razmislim cini se da ipak nikad nisam napravila nista krajnje rizicno. okej, da, mogla bih smanjiti tabletice al opet, vec se deset godina nisam predozirala pa sam kao pod kontrolom. pit nemrem, za droge neam ni novaca ni ineteresa, propusila sam se opet al to moram maknit, ni za to neam vise para. nikad nisam urlala na neku sasvim nepoznatu osobu a samo bliske prijatelje sam pokusala i fizicki ozlijedit.
koza nora
08.05.2009., 02:36
Ma puknuti u smislu da napravim generalno sranje,preinhibirana sam za to,kao da kalkuliram kaj smijem i ne smijem,što opet nije impulzivnost koja je,ako se ne varam,karakteristična za borderline. :ne zna:
eh sad, ovdje me nemoj bas loviti za rijec al ne smrdi li to tebi malo na manipulaciju?
koza nora
08.05.2009., 02:40
Pa on valjda pretpostavlja da je to uzrok svega,nedostatak stabilne ljubavne veze,a ne kuži da je to najvjerojatnije posljedica. Pih. :rolleyes:
e cek, sta je uzrok i jel kod tebe il kod mene?
znashtikosam
08.05.2009., 02:42
joj mene su htjeli izbacit iz srednje :rofl:
a kasnije su me obozavali :rolleyes:
mozda je najbolje da o tome ne razmisljas. steti. mislim, znam sta hoces rec, i mene ovaj moj zbunjuje, pise mi samo to za hranu a opet - mene nije briga jesam li mrsava ili debela nego ne znam jesam li ziva i trebam li biti. nije hrana kljuc nego ono sto hrana predstavlja. kad mi nabraja moje probleme cini se ponekad kao da citira neki granicni prirucnik. a onda kad malo bolje razmislim cini se da ipak nikad nisam napravila nista krajnje rizicno. okej, da, mogla bih smanjiti tabletice al opet, vec se deset godina nisam predozirala pa sam kao pod kontrolom. pit nemrem, za droge neam ni novaca ni ineteresa, propusila sam se opet al to moram maknit, ni za to neam vise para. nikad nisam urlala na neku sasvim nepoznatu osobu a samo bliske prijatelje sam pokusala i fizicki ozlijedit.
U osnovi mi je skoro sve isto,samo s nekim drukčijim detaljima. I da,u pravu si,psihijatrija se trudi svrstati ljude u ladice. Ali,ako im to pomaže,zašto ne? Pa nismo ni ti ni ja the ultimate individuals (idemo na faks,išle smo u srednju,radit ćemo,možda ćemo se udati,imati klince,imamo obitelji i tako,kad gledaš,uvijek si već unaprijed svrstan negdje,onda,čemu briga?)
Ali,to što ne pijem i ne drogiram se nije do mojeg čvrstog karaktera (nažalost),to sam sama sebi priznala,već do prilika,novca i moje nezainteresiranosti za alkohol i drogu.
Ma da,ja sam skužila koliko sam ja zapravo rezervirana na van,to je možda razlog što me rijetko tko stigne upoznati. U srednjoj sam se družila s dvjema-trima curama iz razreda,sa svima drugima sam bila korektna i to je to. Maturalna mi je bila zakon.
A vidiš kako je to fascinantna stvar,mislim,tvoja situacija:ti stalno nešto ˝A ja ne bih mogla pred ljudima˝,a svima si OK. :D
znashtikosam
08.05.2009., 02:45
e cek, sta je uzrok i jel kod tebe il kod mene?
Ti prvo odgovaraš na zadnji post pa ideš unatrag il'? :rofl: :rofl: :cerek:
Rekla si kak ti psiholog stalno spominje seks,možda smatra da je problem djelomično i u nedostatku seksualnog života i bla-bla-bla stabilne ljubavne veze,a ne kuži da je to u stvari posljedica neke nesigurnosti,problema doma i na faksu i to. Jel' sad OK? Činim se sama sebi nedorečenom. Kvragu. :D
koza nora
08.05.2009., 03:01
e meni je sad vec tesko rec sta je uzrok a sto posljedica, pomijesano je sve to plus dodaci.
a vidis mene moj doktor zapravo uporno odbija svrstati u bilokoju ladicu i kad god ga pitam za moje stanje pravi se ajnstajn i veli - sve je relativno. ozbiljno, ne zezam se. milijardu puta sam ga pitala i sve sto kaze jest to da je hrana prvi problem i da mi stoji kao dijagnoza jer izgledam ko da sam iz rata dosla i to je sad stavio kao kljucno jer od neceg mora poceti. tako da slutim da iza toga ima jos. :ne zna:
znashtikosam
08.05.2009., 03:08
e meni je sad vec tesko rec sta je uzrok a sto posljedica, pomijesano je sve to plus dodaci.
a vidis mene moj doktor zapravo uporno odbija svrstati u bilokoju ladicu i kad god ga pitam za moje stanje pravi se ajnstajn i veli - sve je relativno. ozbiljno, ne zezam se. milijardu puta sam ga pitala i sve sto kaze jest to da je hrana prvi problem i da mi stoji kao dijagnoza jer izgledam ko da sam iz rata dosla i to je sad stavio kao kljucno jer od neceg mora poceti. tako da slutim da iza toga ima jos. :ne zna:
Čekaj,tebi piše da imaš anoreksiju? :eek: Pa kako to? Znam kad sam ju ja imala još davno,ne bih baš sjedila tu i pisala postove ili stigla učiti jer bi mi se u glavi sve vrtilo oko hrane.
A gle,djelomično se slažem s njime oko negodovanja da ti kaže dijagnozu,meni je ovaj rekao borderline i sad kaže da nije,a nisam ga ni pitala pa više i ne znam kaj je.
Off: ovaj moj mačak je definitivno neurotičan (amaterska dijagnoza),ima kaj jesti,ima kaj piti,WC mu je čist,a hoda po kući u tri ujutro i dere se. :eek: :eek:
koza nora
08.05.2009., 03:19
nespecificirani poremecaj hranjenja, izvinjavam se.
spomenula sam anu samo zato jer kad se napise da covjek ima problem s hranom ljudi obicno pomisle da se sve vrti oko kila a meni se ne vrti. zapravo jos nisam naletjela na nekoga s takvim odnosom prema hrani, najblize bih bila mozda binge eateru s reaktivnom formacijom :zubo:
vBulletin® v3.8.4, Copyright ©2000-2013, Jelsoft Enterprises Ltd.