(meni) NAJ PRICA NA SVIJETU, Miroslav Antic

[ezra]

mama je, citajuci mi ovu pricu, plakala. slusajuci ju i ja sam. stvarno, kao nikada.
evo...za one koje nisu citali a i za one koji jesu da se prisjete

U ona tako divna i daleka vremena, kad sam bio decak, imao sam u osnovnoj skoli druga Mileta Petrovica, malog buljookog Ciganina, koga su zvali Mile Glupavi, ili kako se to na ciganskom kaze: Mile Dileja. Mnogi Cigani zovu se Nikolici, Petrovici ili Jovanovici, mnogi se i danas zovu Mile, ali onaj moj drug, onakav Mile Dileja, bio je ipak, i ostao, nesto drukcije od svih ostalih.

Ubili su ga fasisti 1942. godine u drugom svetskom ratu. Sahranjen je negde ka selu Jabuci kod Panceva, u veliku zajednicku grobnicu bezimenih zrtava. Dve humke u ravnici, na dnu negdasnjeg Panonskog mora, lice na dva ostrva koje zapljuskuje veliko nisko nebo juznog Banata. Ponekad tamo odem, zapalim svecu i placem. a meni se jos i sad ucini da Mileta ponekad sretnem. U gradskoj vrevi. U metezu autobuskih stanica ili aerodroma. Na obalama reka kraj kojih me nose brodovi. Na pustim poljanama u predvecerja, kad provirim kroz okno voza. Kroz vazduh, blag i pepeljast kao svila, ide cerga. A za njom, na pedeset koraka, providan ako staklo: Mile. Kad voz zadje za okuku, a on, kao da nadrasta krosnje, rasplinjuje se i pretvara u velik beli oblak. i tako usamljen, dugo jos lebdi na juznom nebu.

Iako najmanji u razredu, Mile je uvek sedeo u poslednjoj klupi kao da nekom smeta, kao da je nesto drugo nego ostala deca. Tukli su ga svi redom, bez razloga, prosto zato sto je Ciganin.
Kad god neko nesto ukrade, Mile je dobijao batine ni kriv ni duzan. A vladalo je i verovanje da je urokljiv, zbog zrikavih ociju, i da se nocu druzi s djavolima.

Jednog dana, kad je sve to prevrsilo meru, premestio sam Mileta kod sebe u prvu klupu i potukao se zbog njega do krvi. Proglasio sam ga za svog druga. Pravio sam se da sam i ja razrok kad smo plasili drugu decu. Naucio me je ciganski, pa smo nas dvojica govorili nesto sto niko ne razume, i bili vazni i tajanstveni.

[ezra]

Bio sam dosta nezan decak, plavokos i kukavica, ali odjednom se u meni probudio neki vrag i ja sam tukao sve redom, cak i one naj jace. Danima sam dolazio kuci raskrvavljen i pocepan. Sutirali su mi torbu po blatu. Napadala su me ponekad i petorica. Ali izdrzao sam.

Mile me je obozavao. Poceo je da krade zbog mene gumice, bojice, uzine, olovke... i donosio mi sa nekom cudnom psecom vernoscu. Imao sam zbog toga mnogo n eprilika, jer morao sam sve te stvari posle krisom da vracam, da ga ne uvredim. A vracati je ponekad mnogo teze nego krasti.

Mile Dileja je bio najveci pesnik koga sam poznavao u detisnjstvu. Izmisljao je za mene ciganske pesme na vec poznate melodije, preradjivao one stare koje je slusao od mame i bake, i dugo smo, danima, pamtim to kao iz neke cudne magle, dugo smo govorili o neobicnim svetovima bilja i zivotinja, o zlom duhu Cohanu sto jede decu, o snovima i kletvama, o cergama i skitnjama, i gorko, i seretski, i tuzno, i bezobrazno.

Jednog dana rekao mi je svoju tajnu: los djak je zato sto ne moze da misli, a da ne peva. Kad bi mogao, rekao je, da otpeva sve svoje lekcije, i zemljopis, i poznavanje prirode, i tablicu mnozenja, ali da sve to izvrne kako se njemu cini da je lepse, bio bi najbolji djak u razredu.

[ezra]

Onda je dosao rat. Doslo je to strasno Cohano, koga se plase i deca i odrasli Cigani. Probajte, ako ne verujete: to je nesto u krvi. Cudno. Idite u neku cigansku kucu i, kad dete u kolevci place, dete koje ne zna jos ni da govori, plasite ga djavlom, vilenjacima, vesticama, plasite ga babarogov, cime god hocete - vristace i dalje. Ali ako mu kazete, gledajuci ga u oci: mir, ide cohano - dete ce okrenuti glavu, najeziti se i zaspati.

U kucama Garavog sokaka tih prvih ratnih noci stalno su gorele svece. Kazu da se Cohano boji svetlosti, jer je duh mraka i smrti. "Cohano jede svece", govorili su. "Palite zato jednu na drugu da se produzi svetlost".

Moj Mile je morao da nosi na ruci zutu traku. Tkao su okupatori odredili. Zuta traka je znacila da on nije covek, nego Ciganin, i da svako moze da ga ubije kad hoce.

Bio je nasmrt preplasen. Vodio sam ga kuci iz skole, uzimao od njega traku i stavljao na svoj rukav. Dogodilo se da smo jednom, vracajuci se tako, sreli nemackog vojnika. Jednog od ovih nasih, domacih, regrutovanih u divizuju "Princ Eugen". Bio je u slemu, pod oruzjem, a jedva sest ili sedam godina stariji od nas dvojice. Imao je dva plava oka, okruglo rumeno lice, u prvi mah cinilo mi se cak dobrocudno. Uperio mi je pusku u grudi.

[ezra]

U vilici mu se caklio zlatan zub.

"Cega se to vas dvojica igrate?"
"Nicega", rekao sam. "On se boji, a ja mu cuvam strah":
"A sta je on tebi, kad mu cuvas strah?"
"Brat", rekao sam.

I dalje se smeskao. Isukao je bajonet i stavio mi vrh u nozdrvu. Digao ga je tek toliko, koliko mogu da se uspnem na prste.

"A koga se to bojis?" upitao je Mileta

Mile je cutao i gledao u zemlju.

"Boji se da ga ne ubijete, gospodine vojnice", kazao sam dizuci se i dalje na prste koa da cu poleteti. Osetio sam da mi nozdrva polako puca i krvari.

"A ti se ne bojis?"
"Svako ko je mali mora da ima starijeg brata kojice ga cuvati", rekao sam.
"A gde je tvoj stariji brat?"
"Nemam ga, gospodine vojn ice", kazao sam. "Zato se i ja bojim kad sam sam. Ali pred ovim decakom se smem."

Ne prestajuci da se smeska, vojnik me je poveo ulicom. Isao sam tako na prstima, sa bajonetom u pokidanoj nozdrvi i ljudi su nam se sklanjali s puta. Vojnika je sve to veoma zabavljalo. Ocekivao je, valjda, da cu zaplakati. A ja, od silnog straha i bola, nista drugo nisam umeo da mislim, nego sam stalno ponavljao u sebi: nemoj se saplesti, ostaces bez nosa.

[ezra]

Mileta su jedne noci odveli s grupom Cigana i streljali. Ja sam ostao ziv. I kada god vidim nekog Ciganina da mu treba pomoc, stanem uz njega da mu sacuvam strah.

Jedno vreme odlazio sam u kafane gdje sviraju najbolje ciganske druzine. Oni to zovu: muzicka kapela. Druzim se s njima i placem. Teram ih da mi sviraju Miletove pesme. Oni kazu da to ne postoji. Da reci tako ne idu. A ja znam da idu bas tako, i jos ponesto izmisljam i sad vec, polako, neki dobri orkestri kao sto je Tugomirov ili Janike Blaza, Zarkova banda, Dzanetova ili Milosa Nikolica iz Deronja, pevaju te pesme. "Iz postovanja", kaze mi basista Steva iz Silbasa. "Zao nam kad placete. Ako ne postoje pesme, izmislicemo ih za vas".

I ja, evo, vec godinama lutam i izmisljam pesme Roma. Romi - to je isto sto i Cigani, samo sto na ciganskom Romalen znaci i : ljudi. I uvek se pise velikim slovom.

A Mile Dileja?
Ja u boga ne verujem. Ni u strasno Cohano. Ali ako ga negde ima, onda ga molim da tamo, u onom svetu mraka, korenja i tisine, kupi mom Miletu Dileji plisani sesir.
Uvek ga je tako mnogo zeleo.

[Wall]

ĐELEM,ĐELEM

ĐELEM, ĐELEM LUNGOME DROMEJA,
MALA DILEM ČORORE ROMESA,
ĐELEM,ĐELEM LUNGOME DROMEJA,
MALA DILEM BAHT ALE ROMESA.
A, ROMALEN,
A, ČHAVALEN.
KINDEM LAKE LOLO DIKLO TURSKO,
NI VOLIV MA AČOL LATAR PUSTO,
ALA VOLIV LAKE KALE JAKA,
KAJ Sl GUDLJE SAR DUJ KALJE DRAKHA
AJ, ROMALEN,
AJ, ČHAVALEN.


KAPERAV, KAUŠTAV

KAPERAV, KAUŠTAV
ARMAN ME KADAV,
BAŠ E TUTE ČAJE,
KA MERAV.
A BRE ČHAJE ARSIJE,
TERNIJE ŠUŽIJE,
ŠUN DA ČHAJE ARSIJE,
TERNIJE ŠUŽIJE.
A BRE BABI 50 KERĐAN,
50 KERBAN,SO KERĐAN,
A BRE BABI 50 KERĐAN,
MAN TIKNE BIKINĐAN.

MI DAJ MAN MUKHLJA

GELJAN MANDAR TU,
NA SOVAV ME DAJ RODAV
KAMERAV NASVALO ME AČILJUM
DAJE DAJE SO TU MAN BIJANĐAN
DEVLA DEVLA AVA DIKMAN TU.
KAMERAV NASVALO ME AČILJUM
KAMERAV NASVALO ME NA DIKHAV
DAJE DAJE SO TU MAN BIJANĐAN
DEVLA DEVLA MI DAJ MAN MUKLJA.
NA MANGAV NA MANGAV NAMANGAV TU
NA KAMAV NA KAMAV NA KAMAV TU
JAVERESKE TU GELJAN MAN MUKLJAN MAN
1X NA SOVAV DIVE RAT ME TUT BUT MANGAV
2X NA SOVAV DIVE RAT ME DAJ RODAV

ROMANO DIVE (ERDELEZI)

SA ME AMALA,
ORO KHELENA,
ORO KHELENA,
DIVE KERENA.
SA 0 ROMA BABO,BABO,
SA 0 ROMA 0 DAJE,
SA 0 ROMA BABO ,BABO
HEJ, ERDELEZI,ERDELEZI,
ROMANO DIVE, AMARO DIVE.



ČHAJORIJE ŠUKARIJE

ČHAJORIJE, ŠUKARIJE,
MA PHIR HURDE, PALJE MANDE,
MA PHIR HURDE, PALJE MANDE
ČHAJE, ČHAJE
Evo, pevam i plačemHALJAN PEKLJAN MAN
ČHAJE ŠUKARIJE,
MO VOGI LJILJAN ČHAJE ŠUKARIJE ,
IRIN DIKMAN ČHAJE
TELJE DIKHE, VOGI TARE,
P ANI ANI,KALORIJE,
MA PHIR HURDE PALJE MANDE,
ČHAJE, ČHAJE

UŠTI, UŠTI BABA

UŠTI, UŠTI BABA,
0 DAVULJJA MAREN,
0, DAVULJJA AVEN BABA,
MLJE PHENJA TE MANGEN.
MLJE TIKNE PHENJAKE,
E MAJ ŠUŽORAKE,
E MAJ ŠUŽORAKE, BABA,
E,MAJ KELJAVNAKE.

evo, pevam i plaaaaačeeemmmmm
:cry: :cry: