[isadora w.]

petrunjela84 kaže:

Ne, jedva smo skužili što se zapravo dogodilo, već je auto odlazio.

grozno.

Flying Buttress kaže:

Tako je i kod mene bilo do jedne nedavne grupne kave s novim ljudima.
Recimo da je dijete htjelo mobitel, ja ga maknem, i dalje tlači, ja lijepo objasnim - i dalje tlači. Kažem mami/tati, oni maloj kažu nešto u stilu "Ajde nemoj", ona se primiri minutu i onda opet počne.

Za to me inspirirala ista kava na kojoj je mala našla popustljivu osobu koja joj je dozvolila sve, iako joj nije bilo drago. Mislim da bi takva osoba popustila i na suze/pustila da dijete ne napiše zadaću, a možda i druge stvari, u konačnici štetne po dijete, zbog straha - ili da će djetetu prestat bit simpatična, ili da će ju roditelji iznapadat.

kužim. ja sam navikla da roditelji broje djetetu da se mobitel ne dira i meni paralelno govore da im ne dam dragoj djeci svejedno nekad stavim na avionski mod i dam da čačkaju, ionako je krntija. nepoznatoj djeci izmislim nešto i maknem.

jadna ta osoba ali mislim da je tu odgovornost na roditelju. valjda vidiš da nekome nije ugodno da mu razvlači stvari i gnjavi. jasno, ako su oni takvi ignoranti, nekako se moraš snaći.

A što da vas dijete udari? Pljune? Nazove pogrdnim imenom?

kad sam bila u srednjoj, desilo mi se da sam vidjela jednog malog iz naselja koji je skoro pao s tobogana. točnije, visio je sa zadnje prečke. to je bio onaj tip djeteta kojeg su svi hejtali jer je bio divljak, a mama je stalno išla za njim i branila. moj marko ovo, moj marko ono, nemojte mog marka.
išla sam ga podići gore i mali me pljunuo uopće se nisam snašla, danas bih mu bukvicu očitala. iako mislim da je beskorisna, ali nisam ni ja sebe na cesti našla.

ovisi je li mi to dijete blisko ili nepoznato, rekla bih mu da se to ne radi i da me povrijedio i blablabla, samo bih prilagodila ton ovisi s kime pričam.