Boze me sacuvaj, sto znaci ovo ja nisam za mamu?!?
Pa, onda bi valjda bila musko, pa bi bila za tatu!!!
Daj, molim te, sve se to moze, samo je pitanje nekog plana i razmisljanja na daljinu. Zamisli si samo koliko je lakse sada ispraviti razmazeno ponasanje, nego za, recimo, pet-sest godina?!
Moje je misljenje da treba biti cvrst i ne popustiti. A, kazes, vristi?
Moja je kcer to pokusala nekoliko puta pa sam onda i ja s njom vristila (ne bas punim plucima) dok nismo postale nepodnosljive. Moj je muz skoro pobjegao od kuce pritom. No, kad smo zavrsile ona me je samo gledala u cudu. A, onda sam joj bez puno emocija objasnila da je vristanje uzasno naporno i da boli za usi, i rekla sam joj da tako nece nista postici. Odes dva-tri puta (da, da, nejde od prve, moras biti ustrajna) pa se naviknu.
Sve je stvar navike, primijetila sam da klinci tocno znaju gdje su granice kod razlicitih ljudi. Naime, ona se potpuno drugacije ponasa s mojom mamom no sto se ponasa s drugom bakom! Pa si ti misli! Dakle, ponasat ce se onako kako mu dozvolis.