|
ovo sa crvenim križem pamtim još iz ratnog doba kada sam ja bila školarac i onda se kupilo još više.
sada traže 5 kuna od djece i manje više svi daju, a kada sam ja bila školarac išlo se od kuće do kuće i tražilo novac, hrana, odjeća....i to ni manje ni više nego i od ljudi kojima je baš ta pomoć potrebna.
nije mi žao dati za nekoga tko nema, ni sama nemam previše, ali da se barem zna kome ta pomoć dođe.a često ne dođe onima kojima je stvarno potrebno.
zato i ne dajem onima koji mi kucaju na vrata već svakog božića ili uskrsa odaberem jednu obitelj i sa još par prijetelja posjetimo tu obitelj da vidimo što je potrebno i onda to kupimo i odnesemo.tako znamo da je došlo u prave ruke i onima kojima je namjenjeno.
__________________
Nemam ja onih osamnaest godina ,ni mač u grudima da bih opet sve iz početka, nemam ja milion sudbina ,pa zar nije dovoljna i ova jedna, tako bijedna.?
|