|
To o hvatanju curica po ulicama Moskve je toliko niska podvala Hruščova jer je morao nekako opravdati smaknuće Berije. Berijaa je jedini imao u Politbirou završeni fakultet i imao je toliko zadataka da da je i htio nije mogao izvršiti ono što mu Hruščov izmišlja za krimen.
Mnoge tajne sovjetskog doba ostat će uvijek tajne zbog uništavanja arhiva.
Zanimljivo je da je najtajnovitiji od svih gen. sekretar bio Jurij Andropov. On je tajio prvi brak u kojem je imao dvoje dijece i ćinjenicu da je bio Židov a ne Rus.
O tome što je toćno učinio Hruščovljev sin najviše piše povjesničarka Jelena Prudnjikova u knjizi "Hruščov. Tvorac terora". Mnogo sam toga čitao ali nisam imao vremena da zabilježim u kojoj knjizi i na kojoj strani jer nisam bio povjesničar i bio sam u radnom odnosu i povijest mi je bio samo hobi.
Ali kad čujem ili pročitam da je Staljin ubio 20 milijuna ljudi dođe mi zlo. Jer, arhivi o Gulazima su davno otvoreni i brojka osoba koji su osuđeni na smrtnu kaznu od 1921 do 1953 (godina Staljinove smrti) iznosi nešto više od 600.000 time da vlasti nisu napisale da je veliki dio osuđenih uložio žalbe, koje su zamijenile smrtnu kaznu, kaznom zatvora.
A Staljin ne samo da nije imao stim veze već je na hiljade njih izvlačio iz zatvora.
NITKO mi nikad nije odgovorio na pitanje. "A zašto bi Staljinu trebala strijeljanja i neredi, kad ga je narod obožavao a privreda (GDP) godinama rasla za više od 30 % i gotovo dostizala fantastičnu brojku od 40 %. Eto to je razlog popularnosti Staljina a ne neki izmišljeni strah.
Govori se o tzv kultu ličnosti Staljina ali povjesničari su u novinama poslije smrti Staljina pronašli u novinama 10 puta više slika Hruščova nego Staljina a narod se je sramio Hruščova zbog niza incidenata ( kao na pr. kad je izgubio kontrolu nad sobom i lupao cipelama po mikrofonu na zasjedanju Ujedinjenih Nacija u New Yorku ili nazivanje apstraktnih slikara pederima pred ušima zapanjenih stranaca na izložbi u Moskvi.
Nemam baš puno vremena ali ponovo ću proćitati neke knjige Muhina ili Prudnjikove u vezi osude Hruščovljevog sina na smrt. Očevici kažu da se je Hruščov držao užasno nedostojno, ljubio Staljinove cipele i klečao na koljenima da je ljudima bilo sram što prisustvuju tako nedostojnoj sceni.
|