Quote:
model500 kaže:
Ne znam ne mogu ništa sa sigurnošću reći...osim da evo mjesec dana nije dovoljno da prestaneš nekoga voljeti,sad patimo i ona i ja. Povjerenje mi je definitivno uništila ali srce i dalje kmeči za njom... Da,naravno da se i bojim ostati sam (a već jesam) jer sam prešao tridesetu a bio sam joj vjeran,dakle nisam upoznao novu curu već 8 godina itd.,niti mislim da bi mogao u ovom trenutku jer sam emocionalno toliko zbunjen da ne znam... Ona je pokupila svoje stvari i otišla k svojima,ja se neko vrijeme pravim blesav i ne javljam se a ona se javi tu i tamo i onda puknem i ponovo počnemo pričati ali uglavnom sam ljut itd...a kad me ljutina pusti onda nastupi tuga  kad sam joj rekao neke stvari zadnji put ona je bila iznenađena nekim mojim razmišljanjima (pa hello popizdio sam na tebe),s druge strane kaže da me nenormalno voli ali i da nekad radi nenormalne stvari... Plačući na telefon prije 2 tjedna mi je rekla da smo "nesretna ljubav"...izgleda da jesmo. Prošli smo sve i svašta osim samog vjenčanja i djece,žrtvovala se i ona za mene kod mnogih stvari i trpila me i čekala i sad kad napokon trebamo donijeti neke važne odluke u životu,otići ili ostati u hr itd. ona napravi ovakvu djetinjastu pizdariju... I da rekla mi je da kad sam joj rekao da se proba staviti bar malo u moju kožu da ona to nije osjetila kako je to biti sad s moje strane a da je vjerovatno i trebala osjetit ali da me svejedno kao ne bi ostavila jer ne može zamisliti život bez mene.
Oprostite što sam malo okupirao temu ali nisam se imao kome drugome obratiti jer su mi prijatelji sranje. |
Ne zaboravi da je u tom "kmecanju srca" puno navike koja se cesto zameni za ljubav ili potrebu za nekim. Normalno je da oboje patite, pa ljudi ste od krvi i mesa, potrebno vam je vreme da se sve to slegne. Ne panici sto si preko tridesete, musko si, a mi zene volimo takve koji nisu previse balavi. Zato, ne razmisljaj o tome. Sada ti je primarno da dovedes u red svoj zivot i svoja osecanja. Veza vam je izgleda bila isuvise burna sa obe strane. Veoma je vazno da oboje postavite neke granice, sta ti nikako ne zelis da ona radi i sta ona nikako ne zeli da ti radis, pa onda krene dogovaranje, eventualni kompromisi, ali ne po cenu samopostovanja i sopstvenog mira. Znas kako je sa poverenjem, to ti je kao kada nekoga ubijes. Kada nestane poverenja, ja ne verujem da ikada vise moze da vaskrsne, jer ce uvek, bas uvek, biti prisutan bar jedan crv koji ce da busi i da busi. Ako je ona vec otisla od tebe, onda iskoristite oboje to vreme da dodjete k sebi. Nemoj sedeti i cekati na njen poziv, odluku, reakciju. Sredi svoj zivot u ovoj situaciji kakva je sada, jer ce onda polako da se iskristalise sta u stvari zelis i da li vise ista zelis od vas dvoje. To sto je ona ucinila u vasoj vezi, ne znaci da si ti duzan da trpis sve njene ludorije. Kada se nesto ucini u vezi, to nije trgovina, ti meni-ja tebi. Nemoj nigde da zuris po pitanju konacnih odluka, ljudi cesto imaju 90% osobina koje nam se dopadaju. Onih 10% ne mozemo promeniti kod njih, niti ih trebamo menjati, nego sami sa sobom se dogovoriti da li to mozemo i hocemo da prihvatimo ili ne. Na primer, ja puno toga mogu da prihvatim i da progutam, ali kada je rec o vernosti, tu nema nikakvog razgovora o nekom flertu, pauzi, musko-zenskom prijateljstvu i slicno. Ja mu necu drzati svecu, a ako mu je to bas toliko potrebno, sirok mu je put. Nekome je to ekstremno, ali ja tako funkcionisem i gotovo. I sama dajem to sto trazim. Tako imam svoj mir i mogu sasvim da se posvetim osobi koju volim, a ne da trzavicama i nesigurnoscu rasturam vezu koja moze da bude nadasve mirna, lepa i opustena. Svako to resava za sebe kako mu odgovara, zato ti kazem da ne zuris, prvo moras ti sam biti siguran sta hoces, a sta ni po koju cenu neces i koji ti je cilj. Daj si vremena i ne nerviraj se, ne meri svaku njenu rec i svaki njen poziv.