|
zolta, ja ne znam da li bi uspjela bez terapije. to je bio bas jako jak osjecaj. samo dio toga mozes sebi priznati (a onda je jako dobro moci uci u kozu svekrve, da shvatis i nju). kad se prozivi taj bijes, tada ga se oslobadjamo.
i da- nista ne pomaze, samo je stetno kad u bijesu vices, bacas stvari...treba dozvoliti sebi da to osjetis, a ne da porazbijas pola stana. emocija trazi da je se prozivi- kad to ne uspijemo, kad potiskujemo, dolaze bolesti i razni stetni autodestruktivni nacini ponasanja
a jako je tesko, ne znam moze li se to bez terapije. to je ogroman bijes. mislim, lako moguce da si i ti bijesna na svoju mamu sto te tako rano ostavila. nema veze sto to nije racionalno
|