|
Nisam u braku, ali živimo zajedno već 5 godina, pa dođe na isto.
Znači, menije naše zajedničko vrijeme jako bitno, ali to ne znači da smo 24/7 zajedno. Preko tjedna se vidimo, uglavnom, navečer jer nam je takav raspored. On radi 2 dana u tjednu popodne i tada imamo ritual zajedničkog odlaska na kavu prijepodne, u vrijeme moje marende. Kada radi ujutro, tada nakon posla ide u teretanu, odnedavno nakon teretane odmah i na neki tečaj jezika. Tako da svaki dan dolazi doma između 20 i 21 sat. Ja radim samo prijepodne i popodne koristim malo za kućanske poslove, ali i za svoje hobije - fitnes, bicikliranje, čitanje, izležavanje. Znači, preko tjedna imamo jako malo zajedničkih akivnosti. Mislim da je to dobro i da svatko od nas mora imati vremena samo za sebe i svoje zanimacije koje nisu povezane s partnerom.
Vikende, najčešće, provodimo zajedno - odemo na neki izlet, zajednički bicikliramo, zajednički imamo veliko spremanje po kući, odemo zajedno na nogometnu utakmicu (oboje to volimo), u kino, na koncert,ljeti na more. Godišnji odmori se podrazumjevaju zajednički, a neki jednodnevni izlet možemo i svako sa svojom ekipom. Njegov frend ima veiku jedrilicu i jednom godišnje organizira jednodnevno ili dvodnevno jedrenje za dečke, i meni je skroz ok da dragi ode s njima jer se radi o prijateljima iz djetinjstva. Isto tako, ako je poželim negdje sa svojom ženskom ekipom nije nikakav problem.
Dakle, zaključak je da brak/zajednički život ne iskljuluje aktivnosti kojima smo se i prije bavili. Ne postajemo neka druga osoba s drugim zanimacijama, samo se svi trebamo malo prilagoditi i naći kompromis. Ali ako idemo iz ljubavi u to, onda ne vidim problema, barem kod mene ga nije bilo.
|