Joj, kako mrzim tu gamad, ja ih imam mali milijun po kući u ovo doba. Prošle godine, spavam ja i odjednom mi neš po vratu pići. Maknem i upalim svjetlo kad ono - martin. Jebemu, kako ih mrzim. Općenito mrzim bube i pauke, al martini su mi posebna priča. A nemreš ih nikako ubit. Jednom, dok sam bio na faxu, vidim ja njega na ormaru. Uzmem novine u ruke i sad ću ja njega ubit. Stanem pred njega i stojim. I stojim. I stojim.
Sat vremena poslije ja i dalje stojim
Stvar je u tome da mi se bube gade i nema mi gore stvari nego kad ju mlatneš a ona počne luđački zujati oko tebe
prokleti martini
