|
Davno prije nego sam zatrudnjela slušala sam priče o "terrible two". Evo, za 12 dana slavimo drugi rođendan i kuc kuc, još nisam imala nekih nekontrolirajućih scena iako sam sa strepnjom čekala kad će nastupiti taj period, valjda sam se i psihički pripremila da će biti puno gore nego što zapravo jest, pa mi možda povremeni ispadi i ne izgledaju tako strašno.
Slušam i upijam sve dobre savjete, za sada uspjevamo sve dogovorom riješiti, malo mi popustimo (od nedavno isključivo hoće zaspati u našem krevetu), popustili smo, pustimo ga da zaspi pa ga prebacimo u krevetić (njemu ugodno, a nama ionako ne smeta da je u našem krevetu). Oko hrane se ne nerviram, neće jesti - ne mora, kad ogladni jesti će.
Bitno mi je da je dobar prema drugoj djeci, da se ne mlati, da hoće podijeliti igračke, da je radoznao i druželjubiv. Povremeni tantrumi ako se dogode uglavnom imaju razlog premorenosti ili pospanosti.
Kuc kuc, samo da ostane ovako
|