[krena]

Daluge Klaipeda kaže:

Kako bi glasila jednostavna,narodska definicija lamarkizma?

Teorija EVOLUCIJE1 koju je predložio francuski zoolog Pjer Antoan de Man, vitez od Lamarka* /Lamarck/. Lamark je smatrao da evolucija živih organizama nastaje kao rezultat zbira napora mnogih generacija da se izbore da prežive u svojoj sredini i da iskoriste mogućnosti koje im se pružaju u njoj. Klasičan primer je žirafa koja je razvila dugačak vrat da bi dohvatila više lišće sa drveća. Njena želja i svrha odredile su njenu osobenu karakteristiku koja se prenosi nasleđem. DARVINIZAM je zastupao drugačiju teoriju, po kojoj se u toku niza generacija vrši prirodna selekcija među slučajnim varijacijama kod vrsta, i u modifikovanom obliku postao je opšte-prihvaćeno naučno gledište. Međutim, sam Darvin je manje ubeđeni darvinista od mnogih svojih sledbenika i pred kraj života je pisao svojoj rođaci Frensis Galton /Galton/ da je iz godine u godinu sve više priteran da se vrati teoriji stečenih osobina. Lamarkizam je za mnoge privlačan zbog svoje sugestije da ljudska volja i napor imaju značaja u evolutivnim procesima, za razliku od darvinizma koji za vrhovne određuje slučajnost i verovatnoću. Činjenica da se Josif Staljin strasno priklonio lamarkizmu (koga je u formi lisenkizma učinio zvaničnom komunističkom doktrinom) doprinela je lošoj reputaciji lamarkizma u dvadesetom veku. Osim toga, prihvaćenu teoriju je, izgleda, diskreditovala i sama zvanična nauka, budući da centralni princip molekularne biologije glasi da se genetska informacija prenosi jedino od hromozomske nukleinske kiseline prema belančevini a ne i obrnuto, pa, prema ovom principu, nije moguće prenošenje stečenih informacija između generacija. Međutim, Lamarkizam nije potpuno odbačen.

U stvari se radi o epigenetici: http://bioloska.blogspot.com/2014/04...i-skripta.html


Odnosno: http://bioloska.blogspot.com/2014/04...ika-lamarkizam

Zaključak
Sve ovo jasno potvrđuje da talas pseudonauke koji se nagomilao oko epigenetike i tvrdnje poput kojih je klasična genetika “bačena na kolena” zaista nemaju ikakvog smisla. Što je još žalosnije, niski kriterijumi i senzacionalizam kojim mediji dočekuju takve uzbudljive i „revolucionarne“ tekstove poslednjih godina (vođeni željom za što većim brojem čitalaca) nanose više štete nauci nego što joj koriste. Za takve pokušaje slobodno možemo reći da imaju samo jednu svrhu – manipulaciju.

Banalan primer, na sajtu jedne od najvećih svetskih novina, Guardian portalu, objavljuje se članak u kojem se glorifikuje (samo jedna u nizu) knjiga "The Epigenetics Revolution" autorke Nessa Carey, a koja navodno dokazuje i to da Darvinizam više ne važi. Cilj i motiv koji stoji iza odluke da jedna ovakva novinska kuća objavi tako nešto je jasan - ponuditi uzbudljiv tekst koji će pronaći nove čitaoce - jеr na žalost, svakako ih nećete pronaći ako budete pisali o tome da se klasična genetika iznova i iznova potvrđuje sa novim otkrićima.

Takođe, sa aspekta evolucione biologije, iz eksperimenata koje smo ovde videli, cela ideja o epigenetici kao „neprijatelju teorije evolucije“ je neozbiljna. Otkrića u epigenetici jesu veoma interesantna, i proširila su naše znanje o tome kako geni rade. Takva istraživanja jesu od koristi i trebaju biti nastavljena i u budućnosti, to niko ne spori. Ali ova epigenetska otkrića se potpuno uklapaju u modernu teoriju evolucije, koja podrazumeva evolucione promene putem prirodne selekcije, genetičkog drifta, slučajnih mutacija, specijacije, itd. Geni imaju centralnu ulogu u evoluciji i ta činjenica se ne može pobiti time što ćemo samo medijski preuveličavati značaj epigenetike i predstavaljati rezultat svakog njenog istraživanja kao revolucinarno čudo.