Brutalna iskrenost je ponekad kudikamo gora stvar od najgore uvrede koju možes smislit.
Drugo, nije samo bitna isprika kojom, jeli, skidaš stvar sa savjesti... već je bitan i način na koji to veliš. Mislim da većina može skužit kad je isprika iskrena ili pak kad je riječ samo o formalnosti.
Zatim, različito doživljamo uvrede, što je za nekog beznačajno za drugog je kraj svijeta... naprosto nismo svi jednako osjetljivi.
No, bit stvari je, kao što je netko gore primjetio, da ti je ego malo dobio po piksi zato što ovaj nije htio prihvatit tvoju skrušenu ispriku
... jebiga, bit će bolje drugi put.
Osobno, lako opraštam, ali malo teže zaboravljam... otkantao sam samo jednu osobu, nije da joj nisam oprostio, ali taj oprost je beznačajna stvar, više radi mene nego radi nje, jer ona više nema mogućnosti povratka u moj svemir.
Tak da jednostavno ima svakakvih situacija i ni sam nisi siguran kak ćeš ragirat, možeš samo laprdat o tome.