Quote:
ja u kutu kaže:
Moj prvi pas ( ono, kao moj jel, imala sam 5 godina ) je bio srednji crni pudl; i mogu reći da su se starci podosta namučili s njime a ja, pa ja sam uživala  . Pudle su fakat specifične, al slažem se da je svaka priča za sebe. Naša/moja je bila odgojena kako je bila; kolko se stari trudio toliko su drugi odmagali ( familijarna kuća+ zajedničko dvorište nije vodilo dobrome ), vrata su počesto bila otvorena i većini je to bilo normalno. Pudlek je počesto znao pobjeći, pa bi ga mi lovili, pa bi se on redovno uvaljao u neku crkotinu i/ili drek, pa smo ga onda kupali i tako, svašta. Dan danas se vide tragovi njegovog bicstva u stanu kod staraca; izgrebana ulazna vrata i izgrebana kada  ! Susjedi su imali kokice, patke i svakakve domaće životinje; triput je zaklao neku pernatu pticu, ne pamtim više kaj. Svaki put su starci platili štetu. Na frizure je išao redovito, jeo je svakaj nekaj, bome više ni ne znam kaj; znam da sam mu ja često jaja spekla   ; iiiii da, živio je lijepo. Pudlek mali bedasti. Nikad si pudlu nebi uzela, niti mi se ne sviđaju, nekak mislim da je tati pudla bila izbor zato kaj se ne linjaju. Hahahahah............je se namučio s njime. |
E, vidiš ovo je samo tvoje sjećanje na( tamo neku) pudlu. Ne slažem se s ničime kaj si napisala. Moj Deni nikada nije pobjegao (bilo je samo malo frke kad se tjerala kujica u zgradi do nas), nikada, ali nikada se nije uvaljao u nešto, doma je samo izgizao prečkice od stolica i to kada su mu izbijali zubići i to je bilo sve u 17 godina..., a da ne govorim o nekakvom klanju kokica
sve mi se čini da ovo pišeš čisto zato jer ne voliš pudle (kao što i sama izjavljuješ), ali ti valjda niti sama ne znaš kojeg ste peseka imali u kući . Jeo je svakaj nekaj (tvoje riječi) govore dovoljno o svemu. Pozdrav i nikada nemoj imati nikakvog psa! Nije to za tebe.