Quote:
nausikaja123 kaže:
.Po mom misljenju, kad se tako nesto desi, kad te budala povrijedi, treba tu svoju povredu podijeliti sa najvecom mogucom skupinom ljudi - pod najvecom mogucom mislim na prijatelje kojima apsolutno vjerujes, na rodbinu koju apsolutno vjerujes. I, tu si treba dati oduska
U sigurnoj sredini, izraziti svu bol, svu ljutnju koju ti je budala izazvala. Ali, samo u sigurnoj sredini. I, to treba raditi, koliko god dugo to treba raditi. treba si uzeti to pravo, zato sto je to strasno, strasno bitno ne samo za mentalno, vec i za fizicko zdravlje.
Ako treba pickarat, onda se pickara - al u drustvu osobe koja te razumije i podrzava. I, samo jedna osoba nije dovoljna. Treba ih biti sto vise. Mislim, ovo nije samo moje zivotno iskustvo, vec i profesionalno koje vidim svaki dan - koliko je ljudima 'ispod casti' reci da ih boli. uzas.
|
Ja sam sa svojim problemom uradila upravo ovako kao sto si napisala. I za mene to bio pocetak resavanja istog, kao u americkim filmovima "Ja sam Sem i ja sam alkoholicar". Jednostavno, nisam mogla da glumim i muljam kad me neko pita kako sam, kako smo nas dvoje... Mislim da bih se raspala da sam pokusala da lazem. To mi je nekako bilo slabicki, na kraju shvatis da lazes samu sebe. A sta ce selo da prica? Niko ne voli da mu se prepricava privatni zivot, ali ruzne stvari ne mogu da se sakriju i bolje je da selo od mene cuje moju pricu a ne da kuje svoje fantazije, prepricava iza ledja sudske spise i sl.
E sad, mozda je ljudima teze da otvoreno govore o tome da su bili prevareni (kod mene to nije bio slucaj, a volela bih da jeste, umesto ovoga sto je bilo, ukoliko bi bilo samo to), mozda to dozivljavaju kao da sami sebi osporavaju vrednost...ne znam. Po meni je i to potpuno pogresno...ko je bio posten i iskren, dao sve od sebe da nesto uspe, cega ima da se stidi
?