U mladjim danima sam bila bila osvetoljubiva samo jednom, ni dan danas ne znam kako sam imala volju i energiju za to.
Sa 20 godina sam imala decka i bili smo jako "ugledni "u drustvu, bili neki kao primjer, smijeh me hvata kad ovo pisem.
I sad moja dobra frendica kojoj bih sve ucinila je bila zavidna, kasnije sam to uvezala,i jednom je kad mene nije bilo popila dosta, i mog decka koji je bio tu i isto popio, u hodniku prislonila uz zid,poljubila ga i tajanstveno nestala.
To saznajem kasnije i poludim na oboje, s njom vise ne pricam a njega nogiram, jer mogao ju je odgurnuti, je li tako
S njom se pomirim al me bijes i dalje drzi kako je to mogla tako uraditi, i zasto mi je zavidila a ne bila sretna zbog mene.
I tako se ona jako zaljubila ubrzo, u drugog, rezala vene za njim, a on nista.
Ja sam se tu posluzila svojim sarmom i navela ga da ganja mene, a ona je kipila od muke. S njim nisam htjela nista jer je bio pravi papak. Nikada poslije toga nismo bile frendice.
Jao sto sam zlobna bila kao mala