Quote:
pink cookie kaže:
http://cdn.someecards.com/someecards...938_293994.png
Da, nema se sto dodati, sve je istina... postoje neke ovisnosti za koje vecina ljudi ni ne zna da su ovisnosti, sve je to igra hormona. Pogotovo nama malo labilnijim ljudima se zna svasta dogadjati. Mislim da bi mi sto smo takvi trebali poprilicno radit na tome da uspijemo detektirat kad nas nas mozak "vara" i zbunjuje, a kad je nesto stvarno... Treba non stop preispitivat sebe i vracat se u normalu sa vlastitim mislima. Bar ja to tako radim.
Ljudi koji su ovisni o tom hypeu zaljubljenosti bi trebali sebe uvjeriti da je ljubav daleko bitnija od zaljubljenosti, i ja nekad pomislim "ako zaljubljenost traje 3 godine, onda cu svako 3 godine imat novog decka i tako do kraja zivota" ali onda proradi onaj razum koji mi govori da postoje i bitnije stvari u zivotu.. Stvari kao sto su imati nekoga na koga mozes racunati cijeli zivot, s kim ces ostariti, tko ce ti biti partner u dobru i zlu, s kim ces imati potomke itd.
Ne znam, mozda netko smatra da zaljubljenost moze trajati puno duze (npr. cijeli zivot), i da je to neki stvaran osjecaj? 
|
Meni je to definitivno put prema zrelosti, prema odrastanju - cijeniti ljubav vise nego zaljubljenost.
Medjutim, ja sam sada u sasvim drugoj situaciji - u braku sam u kojem ima jako puno ljubavi, gomila ljubav, a ton of love
Moja potreba za bjezanjem u ovisnost je davno prosla, odrasla sam, ai sam isto tako nasla covjeka koji me voli i koji je sposoban primiti moje voljenje.
Prvi puta to nije bilo tako. Samo, te stvari se uce iskustveno, ono, na svojoj kozi. I shvacas ih retrogradno. Tesko je to uloviti, skuziti kada si do grla u dreku.
Da li zaljubljenost moze trajati cijeli zivot, fakat ne znam. No mislim da bi to bilo nesto slicno ludilu, folie a deux - i to zbog tog totalno iskrivljenog pogleda na realnost.