Pogledaj jedan post
Old 04.12.2017., 23:16   #137
Quote:
tiluriumm kaže: Pogledaj post
Onda se nismo razumjele jer imamo isto mišljenje. Ja se na taj dio nisam uopće osvrtala jer dok do toga dođe autorica treba preć dug i trnovit put. Odrasti, osamostaliti se, naučiti govoriti/sporazumijevati se/iznositi svoje mišljenje, razgovarati s partnerom.
Što će i kako biti dok dođe eventualno do situacije u kojoj bi o starcima trebali brinuti... Tko živ tko mrtav. Moja susjeda ima 89 godina, još je vitalna, izgleda kao da joj je 70, svaki dan šeće, peče kolače, živi sama, putuje, uživa. Moja baka 83, nema šanse da se doseli u grad sa sela, brine još o kokama, macama i psu... Mi možda sa 50 doživimo srčani i odapnemo.

Sent from my SM-G930F using Tapatalk
Da, izgleda da smo se skroz krivo pokopcale. To da se opcenito pomogne mi je skroz neupitno. Nema sanse da bih dozvolila da mi roditelj bude na cesti. I/ili da mi se prigovara ako roditelju pomognem. Isto vrijedi za muzeve roditelje. Oni su se za njega zrtvovali, i prva bih bila zgrozena da im hladno okrene leda i pravi se da ti ljudi ne postoje. Ne zato jer ce nam mozda trebati, nego zato jer je to nehumano.

Mi smo se oko toga rano usuglasili.

Meni konkretno upada u oci to da autorica prica o mozebitnom otkazu . Ona je mozda zabrijala, pojma nemam, ali ja bome ne bih uselila s takvim ocekivanjima na mojoj glavi. Pa nema sanse da dam otkaz, od cega bih zivjela!?
Atticus Finch is offline  
Odgovori s citatom