evo napokon i mene...
17.04. ujutro na redovnoj kontroli doktor kaže da je sve ok i da sam još uvijek otvorena samo za 1 prst i da neću tako uskoro.Onda pogleda plodnu vodu i zaključi da je blago zelenkasta
i s obzirom da sam prenijela 6 dana da se javim u rađaonu!!!Ja totalno zbunjena,stvari doma,mm na poslu a tata čeka na parkingu.Zovem starog da ode doma po stvari,a ja polako prema rađaoni.Gore me pregleda neki simpa doktor i kaže sestri da mi napravi klistiranje.Obrijala sam se doma,hvala Bogu!Klistir i nije tako strašan,nije ni ugodan ali dobro.Daju mi spavaćicu i smjeste u predrađaonu.Tamo sve ženske u trudovima a ja šećem bezveze jer mi nije ništa.Nakon par sati dođe vizita i neki stari doktor zaključi da treba probušiti vodenjak.Ali ne odmah,pričekat će još malo da vide kaj se dešava.I tako ja do navečer(u međuvremenu mi muž donese klopu po skrivećki,jer mi nisu dali jesti),a onda druga vizita.Jako dragi doktor Kerner kaže da bi on mene sutra pustio kući jer nisam otvorena,nema trudova i nije pukao vodenjak.Skoro cijelu noć me ostavili na CTG-u i ujutro zaključuju da sam imala trudove cijelu noć-ja nisam skoro niš osjetila i tješim se da ti trudovi i nisu tak strašni.Pregledaju me i zaključe da sam se otvorila još nekih 2 cm i da će mi probušiti vodenjak.