|
Ja ne zovem. Osim ak ga nekaj trebam. A uglavnom ga ne trebam.
Al zato on zove mene. Svaki dan. Nekoliko puta ponekad.
Nekad propusti pokoji dan al onda se opet vrati starim navikama.
Kad sam dobre volje javim se, kad nisam, ne javim se.
Mislim dosadno mu je pa je to dio rituala tipa dorucak kava nazvati kcer.
Jer ja u njegovom svijetu ocito nemam pametnijeg posla nego slusat svako jutro po 38485 put prakticki iste stvari. Jer realno rijetko kad mu se ista dogodi novog jer nikam nejde i s nikim se ne druzi. A paradajzi u vrtu bas ne mogu toliko drasticno narasti u jednom danu da bi to bilo zanimljivo.
Dok je jos roditeljica bila ziva, najduze je bilo cca mjesec dana da se nismo culi. Jer kaj ce mi. Zivimo poprilicno odvojene zivote i moj je podosta nuskladjen s njihovim stavovima, pa nemamo kaj raspravljati osim kak je ave to sto ja radim krivo i lose na neki nacin. :\
|