|
Obradovali ste me ovako brzim odgovorom!
Hvala.
Za ono što kažete da se zove halpaprikás supruga mi kaže da je ona to, sa roditeljima, nekoliko puta jela u Mađarskoj pa su i sami probali kod kuće da spreme.
Jasno mi je u čemu je razlika između paprikaša i čorbe (supe,juhe) i upravo iz tog razloga i mi ovo što vi nazivate halászlé zovemo paprikaš da bi ga odvojili od onoga što kuvaju nizvodno od Vukovara, a to je prava riblja supa koju oni nazivaju riblja čorba i koja se po gustini ne može porediti sa našim fiš paprikašem.
I kod nas je isto glavni sastojak fiš paprikaša šaran iako je ustalilo pravilo da se za najbolji fiš paprikaš mora uzeti mešana riba (šaran,som,štuka a može i kesega, koja je jeftina, ili smuđ, iako je skup i puno bolji pečen).
Moj deda je još 30-ih godina XX veka počeo kao profesionalni dunavski alas i od njega mi je ostao recept pripreme originalnog alaskog (dunavskog) fiš paprikaša.
Kad se mreže izvuku i dok su jedni zauzeti klasiranjem ribe a drugi čišćenjem i spremanjem alata, jedan od alasa predstavi još fiš paprikaš da jedu svi pre nego što se pođe kući.
U kotlić se zahvati vode iz Dunava (danas to ne bi bilo pametno raditi!) i sva bela sitna riba koja se pozabijala u mrežu, i koju je skupljenja prilikom čišćenja mreža, baci se onako neočišćena u kotlić! Pusti se neko vreme da ključa.
Na ovaj način se napravi svojevrsni riblji bujon kojim se kasnije predstavi pravi fiš paprikaš.
Iseče se što je sitnije moguće crni luk (ja danas to usitnim mikserom a nekad su bili pravi majstori da nožićem usitne tako kao da je propasiran) i poslažu se komadi ribe preko toga pa se nalije ribljim bujonom (ili vodom ako nemamo bujona) toliko da kad otvorenom šakom pritisnemo ribu da je voda do zglavkova na ruci, i stavi se na vatru.
Vatra mora biti celo vreme kuvanja jaka, najbolja je crvena vrba, ili neko drugo meko, belo drvo, a vatra se loži oko kotlića tako da plamen sa svih strana "oblizuje" kotlić i penje se iznad njega (to je tipična slika fiš-paprikaš kotlića, skoro je potpuno u plamenu).
Kad voda provri doda se mlevena paprika, jedan deo slatke a drugi deo ljute, posoli se i ubaci nekoliko suvih ljutih papričica.
Nakon otprilike pola sata dospe se sok paradajza i kuva još desetak minuta.
I to je to!
Fiš paprikaš se servira na sto u kotliću u kojem je kuvan a kao prilog, naravno, kako ste već i rekli za bajski halászlé, servira se domaće kuvano testo.
Ovaj fiš paprikaš mora biti bar malo ljut. To se postiže dodavanjem ljute mlevene paprike a ko hoće još ljuće mora da razdrobi sebi jednu od onih suvih paprika koje su ubačene. Kvalitet se, po izgledu, meri i gustinom i fiš paprikaš ne sme biti proziran. Ova gustina se postiže sitno seckanim lukom iako neki tvrde da luk narežu krupnije pa da im se raskuva ali ja ne verujem u to! Ili dugo kuvaju ili imaju specijalni luk. Moj se nikad ne raskuva.
Eto, to bi bio bazični alaski dunavski fiš paprikaš i ja verujem da ga tako kuvaju i u Baji.
Srdačan pozdrav sa Dunava!
|