zbog ljudske greške.
izvodio se eksperiment (točan naziv za njihovo "znanstveno istraživanje") u kojem su isključeni sigurnosni sustavi reaktora.

elektrana je dugi niz godina radile bez većih kvarova i kod operatora se stvorio lažan osječaj sigurnosti.

u eksperimentu se išla provjerit' mogućnost koliko dugo generatori svojom vlastitom inercijom (i inercijom turbina) - mogu pogoniti crpke za hlađenje reaktora. - takvim istraživanjem bi se povećala sigurnost elektrane. (u prijevodu autori takve studije - bi bili nagrađeni većom plaćom i drugim pogodnostima )

da bi se eksperiment izveo, bilo je potrebno smanjiti snagu reaktora na minimalnu. kod rada reaktora na min. snazi dolazi do kseonskog "trovanja/gušenja" - tj. u reaktoru se razvija plin kseon (i slični) koji zaustavljaju neutrone - što nije dobro - dolazi do zaustavljanja reaktora. plin kseon se sam raspadne nakon nekoliko sati što je dugo i nepoželjno jer se ne proizvodi struja..

pa su , da bi uopće mogli izvesti eksperiment isključili sigurnosne sustave (koji ne dopuštaju rad reaktora na manjoj snazi od min. )
i ručno su regurlali rad reaktora.
kad je snaga reaktora pala na kritično mimimalnu - praktično je došlo do samogašenja (gorespomenuto ksenonsko gušenje) - tada je operator izvukao regulacijske šipke iz jezgre.
naravno, nuklearne reakcije su živnule i u roku od cca 3 min snaga (toplinska!) reaktora je porasla cca 100 puta.

tada reagiraju operatori i ispuštaju regulacijske šipke i kočeče šipke (šipke se jednostavno otkače i same upadaju u jezgru), no zbog pregrijavanja jezgre i naravno temperaturnih rastezanja šipke ne ulaze u jezgru - i naravno nuklearne rakcije se ne smanjuju . snaga reaktora u idućih par minuta raste na 1000 puta veću od nazivne (nazivna je čini mi se bila 3200 MW topl.), voda za hlađenje praktično odmah isparava - nastaju veliki tlakovi i dolazi do prsnuća zaštite jezgre, i zaštitnog kontejmenta reaktora.

uslijed velikog tlaka poklopac reaktora je razbio/probio kontejment reaktora (kontejment je zapravo čelično betonska posuda u kojoj se nalazi cijeli raktor - može se reći čel. bet. zgrada)
naravno uslijed velikih tlakova dolazi do rasapa readioaktivnog materijala u atmosferu i okoliš elektrane.
uslijed velikih temperatura dolazi do zapaljenja grafita (!!!- jer do tada uopće nije bilo poznato da grafit (koji je služio kao moderator) - gori ! - po čemu se zaključilo da je min. temperatura reaktora bila veća od 4500 C)

dolazi do taljenja jezgre i rasprostiranja na - hajd'mo reć' - podu reaktora (zapravo bet. konstrukciji reaktora i onih temelja ispod reaktora). to usporava nuklearne rakcije - i to je otrilike konačno stanje -nakon toga stanje u reaktoru je praktično stacionarno.
vode za hlađenje više nema, grafit gori, radioaktivne čestice idu u atmosferu, ali nema više značajnog povečanja snage jezgre i većeg povečanja temperature.

naravno, poslije je reaktor zatrpan, ohlađem i izrađen čel. bet. sarkofag oko cijelog reaktorskog bloka.

no to je najpoznatija ali nije i jedina velika nesreća u kojoj je došlo do taljenja jezgre reaktora.

poznata je i nesreća (mislim 1969 god) na elektrani - otoku tri milje (ime elektrane i ime elektrane) - američka elektrana, koja nije imala kontejment - nakon čega amerikanci zakonom propisuju izradu kontejmenta.

isto tako nesreča u elektrani Wind Castle - (1956god.) engleska elektrana, a tada su čini mi se reaktor ohladili morem, i ispustili veliku količinu radioaktivnsti ..

hm, pisao bih jo, ali sad je tri pa idem doma, možda ću u poned. još šo napisat'..