eee vidis, sad smo dosle do pravog pitanja.
Da li moze da mi se oprosti nesto sto ja nameravam da i dalje radim i za sta se zapravo ne kajem. Tu ja ne mogu da dam odgovor. Ali mogu da dam svoj primer.
Ja sam isto pre nekog vremena ispovedila da sam zivela sa momkom, da imamo odnose i da se to nece skoro promeniti. Svestenik je samo saslusao, jer nije njegovo da komentarise. Ali sam ga ja posle ispovesti pitala, sta da radim? On je rekao da to jeste greh, nije smrtni, zavisi kako ja na tu vezu gledam. Zavisi, da li se ja mirim sa tim i svesno preuzimam taj greh na dusu, i ako zaista volim tu osobu, i mogu da zivim sa tim grehom, da onda ne treba da ga ispovedam. Ali da onda moram da se trudim da zaista zivim u ljubavi, i da se pred Bogom osecam vencana, i da tog coveka postujem i volim kao da sam mu vencana zena. Zapravo, poenta njegove price je bila, ako ne zelis da menjas situaciju, onda se nemoj ni ispovedati za to, i zivi sa tim grehom, ali onda bar gledaj da ta ljubav bude vredna i iskrena.
