ovo je opcenito vrlo nezahvalna tema, i pristup bi joj trebao biti individualan.. jer nije svako dijete isto..
ja iskreno ne znam kako cu postupati kad moje dijete dodje do upisa u srednju.
mislim, naravno da je necu prisiljavati na sve moguce nacine da odabere ono sto mamica misli da je dobro
jer ni sama ne znam sto je dobro, tj, sto ce bti dobro za nju, i kakva ce situacija biti u drzavi za xy godina.. u krajnjoj liniji, dal cemo uopce biti tu za xy godina (hope is a bitch, ja i dalje sanjam o emigraciji).
ja sam bila odlican ucenik. ne ono, 5.0 ali odlican ucenik s prosjekom za gimnaziju.
i zestoki kampanjac.
kad se prvi put kod nas u kuci poveo razgovor o tome kuda bih ja nakon srednje, ja rekla da bih za frizerku. kraljica majka je dobila nervni slom
ja, sa svojim ocjenama i pamecu (?!) za frizerku? preko nje mrtve.
super.
jezici su mi isli.
drustveni predmeti su mi isli.
prirodni nisu, nit su me zanimali, bili su mi apstrakcija.
okej, ja bih jezicnu gimnaziju.
opet mamica rolajza i gura me da upisem opcu, jer nam je tu, blizu. kaj cu se ja maltretirat s putovanjem do skole kad se mogu kamenom nahiti na nju. i jos je ispalo da mi se pol razreda iz osnovne upisivalo u tu istu gimnaziju, i jebiga, ja kapitulirah.
u prvom srednje sam imala jebacke ocjene iz svih drustvenih predmeta, a dvojke i trojke iz prirodnih. unatoc tome, ja sam mogla proci s 5. pred kraj godine sam se ubijala, dizala ocjene kolko sam god mogla, strebetala dan i noc, da bi mi na kraju falilo 0,04 boda do petice. jebiga, meni je to bio ogromanjski sok, cijeli zivot sam prolazila s 5 i sad odjednom nisam. ajme. oh, i matura. jebemu, morat cu na maturu jer nebum sve 4 godine prosla s 5
u naletu hormona, puberteta, buntovnosti i tako svega toga izvrsila sam doma puč i silom se htjela prebaciti u turisticku. ja hocu jezike. ja hocu nesto s cime cu nakon srednje imati zvanje. ja hocu nesto sto je lakse od ove fakin gimnazije.
nisu imali mjesta. nisam se mogla prebaciti.
ostatak gimnazije sam isto prosla s 4, ali bez imalo veceg truda, volje, ambicije. realno, izvlacilo me to sto sam ipak imala neku odgovornost prema skoli pa si nisam dopustila probleme, ali ucila sam kampanjski i taman onoliko koliko moram. ni manje ni vise. nis me nije zanimalo, nis mi se nije dalo. prirodni predmeti se nisu digli iznad ocjene dovoljan. nikad.
faks sam birala po jednom jedinom kriteriju: da nema matematike i prirodnih predmeta.
danas, s odmakom od cijele te price, moram reci da mi je okej u zivotu. i volim svoj posao. samo, relano, svoj faks mogla sam upisati s bilokojom zavrsenom cetverogodisnjom skolom, jer se prijemni sastojao od hrvatskog jezika i opce kulture koja je bila opca informiranost, a ne opca kultura.
tada.
ne znam kako bi mi zivot izgledao da sam mogla sama odabrati srednju. mogu samo nagadjati.
svekici, s druge strane, nisu se uplitali u odluke svoje djece. pustili u ih nek idu kud zele.
danas im se dvoje od troje djece mlati po glavi zbog toga. jedno je islo u gimnaziju, odustalo vec od dva faksa i dalje nema nikakvu predozbu sto bi i kud bi sa zivotom.
drugo je zavrsilo strukovnu koja mu nis u zivotu ne znaci, radi okej posao doduse, ali koji nema nit jedne dodirne tocke s njegovim zvanjem. i kaze, da je slusao tatu i upisao drugu srednju koju su mu sugerirali, danas bi mu bilo bolje u zivotu.
eto. zivotne price. kakvo mi je misljenje o gimnazijama? da definitivno nisu za sve, i ako dijete nije dovoljno ambiciozno i sa super navikama svladavanja gradiva, bolje ga ne gurati.
ja svoju sigurno nebum.
ako situacija u drzavi ostane kakva je sada, dat cu joj slobodne ruke nek upisuje sto god zeli. ako zeli biti, stajaznam, slikarica il tak neko neperspektivno zanimanje, okej, nek bude. uz opasku da tad zavrsi neki tecaj, pa bilo to i geliranje noktiju, da bar ima nesto s cim ce si moci zaraditi za kruh.
to mi je trenutno misljenje. vjerojatno ce se jos mijenjati, jer nama je srednja skola daleko, daleko..