dexcom kaže:
To je to. Sve se moze ako su ljudi normalni. Ali danas niko nikoga ne trpi. Do svadbe je to sve funkcioniralo, cak su sestra i zena, tj djevojka tada bili u ok odnosima. Roditelji, cak i sestra su mi dali podrsku da sebi sredim kat, sestra je obecala da ce voditi svoju brigu. I sutila je, do poslije svadbe. Cak i kasnije smo normalno funkcionirali, ja, zena i roditelji. Ali onda se sestra razbolila i fizicki, i tu je puklo. Inace ona ima 35, ne radi vec duze vrijeme. Slabo se cim bavi...pogotovo u zadnje vrijeme. Unazad nekoliko godina je takva a to je ocito progresiralo. Nije da ona zvoca svaki dan i svaki cas, ali ima cesto svoje momente i to je tesko za izdrzati. Roditelji su probali ranije svasta, cak su zaprijetili da ukoliko ja odem iz kuce zbog nje, odlazi i ona. Sada sam ja otisao, necu da moja zena trpi to (a nece ni ona). Oni bi da zadrze oboje i da oboje budemo dobro, ali ne ide to tako. Nisu imali kicmu, isto kao sto je nemam ni ja.
Zenu s druge strane je zadesila i ta nevolja sto joj je mama bolesna, pa joj se sve nakupilo Jako joj je tesko. Vidim da navija da idemo zivjeti kod njenih, sto se meni nimalo ne dopada. Ako sam vec izasao iz jedne zajednice, necu u drugu. Ne bih imao problema s njenima, ali svejedno. Juce je imala jos jedan momenat, bili smo kod njenih, pomagali nesto, htjela da odem kupiti nesto za njenog oca a meni se nije dalo, bio sam umoran...I tu smo se zakacili, izgrmila je na mene, vrijedjala me i rekla da zeli da se rastanemo. Ni ja joj nisam ostao duzan, s tim sto ja nikad ne vrijedjam. Kasnije kad se smirila je rekla da je mozda bolje da se rastanemo jer ce to kad tad doci. Rekao sam da ako se tako bude ponasala, hoce sigurno. Ja cu prvi otici. Ali ako me bude postivala kao ja nju i borila se, nece. Poslije se povukla....ima takvih momenata. Jbg, nisam pametan.
Takodje hocu samo da naglasim sta ja zelim. Ne zelim da trcim na svaki poziv mojih roditelja. Ne zelim da budem njihov potrcko, to nisam bio ni do sad. Ali zelim da mogu da odem nekad kod njih, ili da nazovem. Nisu uradili pravu stvar, nisu bili fer, nisu me istjerali, daleko od toga. Ali svojim necinjenjem i nesposobnoscu su doveli do toga, zajedno sa mnom. Ali i pored svega su mi roditelji i ne mogu zaboraviti prethodnih 30 god kada su mi dali sve sto su mogli (priznajem da su puno vise ulozili u mene nego sestru). Zena mi je prioritet, zelim svoju buducnost graditi s njom, ali i da s njima ostanem u kontaktu. Najvise bih volio da se svi izmire ali od toga nema nista ocito.
|