Ma ovo je, da se ne lažemo, obični starački inat.
Kažem, kako je otac umro naglo da ne kompliciramo oko podjele i prije legalizacije dogovorili smo se neka kuća u cjelini ide na majku, a kasnije ćemo to sve etažirati i svakome ide svoj stan u kojem ionako živimo više od deset godina.
Ja sam uložio u kuću sve zarađeno od 1997. do 2005. (+ kredit koji sam otplatio). Ostavinska 2013.
Sreća da sam poslije ulagao u druge poslove i imam posao sa stabilnim prihodima, pa sredstava imam sasvim dovoljno.
Sad kada se situacija donekle smirila ja sam majci jednostavo rekao da me više ne računa za ikakva ulaganja u kuću. A kako će ona s malom mirovinom snositi troškove za prilično veliku kuću uopće me ne zanima (naravno plaćati ću režije, ali troškove legalizacije, obnovu krovišta i sl. ne dolazi u obzir dok mi se ne vrati moj dio).
Uostalom, na pitanja: "Što će umirovljenici čak tri stana, kao da ti jedan i to najveći nije dovoljan?", "Deložirati nas i nije tako jednostavno, a uostalom stalno ti trebamo jer imaš i zdravstvenih problema?" suvisle odgovore ne dobivamo, nego ponavljanje mantre "Dok sam živa sve će biti moje, a kada me ne bude biti će vaše!"
Staračka posla
