A rekla sam da zelim cuti nesto dobro...
Ajmo sada malo ozbiljno, kako stvari stoje.
Ti nalazi su radjeni na samom kraju drugog mjeseca (treba se cekati po mjesec dana da nalazi budu gotovi, vrag ih odnio
). U prinicipu sam ih ja (ajd, reci cemo) slucajno danas podignula. A bas mi je bilo lijepo kada sam zivjela u neznanju... Da, citala sam i ja da nikome nije bilo lako sa tim hpv-om (nikud bez kondoma!). Nije meni toliko bed zbog tog hpv-a. Mislim, je, bed mi je... ali sada sta je tu je, ne mogu tu sada vise nista. Sto sam mogla - ucinila sam, sutra ionako trcim doktorici (pitat cu ju da li smijem imati spolne odnose).
Veci problem su mi decki...
Ovaj prvi je starno dobar decko (zapravo mi je susjed, iz vidjenja se znamo dugi niz godina, a tek prije cca 2 godine smo se malo bolje upoznali
). To mi je isto problem... zato sto je iz susjedstva. Dobro, mislim da je koliko-toliko odgovoran pa nece lajati okolo.
A ne znam mozete li si zamisliti koliko je to NEUGODNO?
Cuj, sorry, zarazila sam te, nije bilo namjerno. Osobito zato sto mi on nije decko, niti ga bas poznam dobro, bio mi je onako, usput. U ovoj nasoj primitivnoj sredini to uopce ne zvuci lijepo. Kud sam mu se podala samo tako - tud mu jos moram reci da zapravo imam neku bolestinu.
A ovaj drugi... da, da i da! To je nesto sto se jednostavno mora dogoditi sada ili nikada (ah, malo preuvelicavam... ali ja to tako dozivljavam). S njim imam vec jedan propali izlazak, ako i ovaj izlazak propadne - tip ce mi zbrisati ispred nosa glavom bez obzira. I onda cu lupati glavom u zid jer sam opet propustila priliku.
Ah, kako god se okrene... nikako nije dobro... moram kukati, ne mogu si pomoci, nekako mi je lakse tako..
