Quote:
fgzcvijetic kaže:
I sad, zamislite nastavnika/profesora informatike koji je, u većini slučajeva, školovan (zapravo priučen) i koji se mora držati nekakvog ministarskog plana i programa, osobu koja se susreće sa desetinama malih aždaja koje računalo koriste još od pelenaškog doba i koje se ne pokoravaju nikakvom predefinranom planu i programu već se oslanjaju na osobno iskustvo.
|
Je, ima ih u toj dobi već vrlo informatički pismenih ali ima i drugih zbog kojih je, čini mi se, OK da se ide polakše i od osnova.
U našoj školi je informatika obavezan izborni ( znam, oksimoron) od prvog razreda i uz ove koji se već odlično služe kompjuterom, ima djece koja ga kod kuće nemaju.
Moja spada u neku treću kategoriju jer ima i svoj laptop ali je vrlo nesigurna, nepovjerljiva i nesamostalna u tom informatičkom svijetu.
Međutim, vidim da kako sve više uče, tako je i kod nje manji taj strah* da će nešto krivo kliknut ili da će se neka strahota desit.
Da preduhitrim eventualna pitanja
Nemam pojma zašto se boji, sam bog zna da se ja upuštam u svakojake egzibicije i istraživanja koja, doduše, često rezultiraju reinstalacijom Windowsa i
dečki koji me onda spašavaju.
Svejedno, iako imaju informatiku, nikada nisu dobili zadatak za koji bi računalo bilo neophodno.