Quote:
Dabamaiden kaže:
Nemoj se ljutiti ali ovo je tipican propagandni odgovor.
Stvarno bih volio da se prikazu neke uspjesne ofanzivne akcije.
Gdje se mogu naci podatci za vojne i civilne zrtve u ratu?
|
Pa vidi, ja sam konkretno učestvovao u nekoliko uspješnih operacija na Vlašiću, one su bile uglavnom uspješne mada su pomjeranja išla mic po mic. Vremenom smo četnike doveli u potkovicu i tu ih žestoko sjebali kad su se stekli svi uslovi.
Učestvovao sam i u bitkama za Kupres kad smo zajednički sa HVO-om sa druge strane razbili četnike u okolini Bugojna.
A moram priznati da sam učetsvovao i u nekoliko neuspješnih kao recimo 1995 na deblokadi Sarajeva kad nismo mogli maknuti dalje od Visokog. Tu je trebalo daleko više artiljerije nego što smo imali.
Mi njih napadamo a oni u teškom naoružanju tri puta jači. Mi opalimo dvije oni šest komada.
Tako smo ti mi ratovali i napadali. Mi napadamo minobacačima, a oni se brane tenkovima i haubicama.
Ali ono šti je njih hebavalo 1995. je i to što oni nisu uopće bili navikli da ih se roka haubičkim granatama, pa kad mi opalimo jednu oni više od straha počnu bubati nego što ima potrebe. Bojali su se žešćeg granatiranja, čete su bile navikle da je minobacač 82 mm naše najjače oružje, a onda kad su počele haubice 155 mm onda je bilo uglavnom bješte noge posraće vas guzica. Dok smo mi bili oguglali na i na haubice i na tenkove.
Da smo pošteno raspodjelili oružje na početku ova igra ta-ta bi sasim drugačije izgledala, bar sa stanovišta borbenog morala, ja sam i ovako bio uvjeren u našu pobjedu. I kad nam je bilo najteže, mogu reći da nikad nismo klonuli duhom, znali smo se zezati i igrati karti (remija) dok je po nama rokao VBR.
Ide jedno 7-8 komada VBR-a zvižde u zraku, mi sjedimo za stolom, malo se nagnemo u stranu, ko fol, eto to ćete spasiti, i onda mrtav-hladan povučeš džokera na tri karte.
