[Halo Effect]

Prve stvari koje me je stari naučio su bile:
- nikad se ne diraj u druge, budeš li se dirao pa ti oni vrate, ja te neću branit, a još bi mogao dobit batine i od mene.
- ako se netko drugi dira u tebe, vrati mu duplo, ako je puno veći od tebe, reci meni
- vidim li te da si se dirao u slabije od sebe, kožu ću ti oderat (tada još nije bilo ovih udruga i telefona za djecu), samo se kukavice diraju u slabije od sebe
- slabijima od sebe uvik pomozi

Ova su me načela pratila cijeli život. Zato bulije smatram najodvratnijim oblikom života na zemlji.

Bili smo ko dva ovna na brnu, on jedan od onih karaktera koji misli da kad on umre da će se zemlja prestati vrtjeti, ja stereotipni bik. Nikako na zelenu granu s njim. Kad su se situacije u životu posložile i on postao najsretniji djed na planeti, kao da me počeo uvažavati i doživljavati kao konačno odrasloga. Potpuna promjena. Do tada je trajao vječni pubertet, ono kad te roditelj tretirat kao dijete, a od tebe očekuje da se ponašaš kao odrasla osoba.
Stvari su se trebale posložiti, ali je prerano umro a da svog unuka, rođenog vani, nikad zagrlio nije.
Fali mi ima već par godina i nikako se naviknit da ga nema. Dao bih sve svoje što imam samo da ga na jedan dan vidim kako grli unuka i igra se s njim.
Bio je moje sidro u obitelji, koliko god se nikad ne slagao sa njim. Bio mi je kao ratni drug, borac na kojeg se uvijek možeš osloniti kada zapuca, koji će ti do zadnje kapi krvi čuvat leđa iako ste se maloprije posvađali oko neke (sada to znamo) gluposti.
E tako mi fali. Kao da san izgubio ratnog druga. I više mi nitko ne čuva leđa kada zapuca.