Patetika i kič su sve samo ne odlika benda EKV, to čak ni pretenciozni rock kritičar Dragaš ne bi mogao da prigovori. Ne znam da li namerno praviš lapsus calimi vezano za ime jedne od najboljih pesama EKV-a ili samo oponašaš Bandića (prilikom gledanja Anđelininog bezveznog filma), ipak značaj benda kao kolektiva, Milana kao sjajnog tekstopisca i veoma dobrog gitariste, uz prepoznatljiv vokal iz koga izbija emocija praćena egzistencijalističkim krikom, Magina kreativnost u svakom pogledu posebno njeno klasično muzičko obrazovanje koje oplemenjuje jedan rock sastav pored fizičke lepote koju je posedovala, Bojanova atipična bas linija koja nosi melodiju a ne običnu ritam pratnju, do ponajboljih bubnjara ex Yu scene koji su prošli kroz bend poput Vda, Žike i Firčija daje malo objektivniju vizuru od puke nekritičnosti njenih fanova koji ne moraju biti nužno samo klinci.
Tekstovi su, međutim, nešto u čemu nema ni trunke banalnosti, još manje ima pretencioznosti u pesmi Zid. Imao je Sartr zbirku pripovedaka pod imenom Zid, meni se čini da je inspiracija za njegovu istoimenu pesmu bila upravo ta knjiga, odnosno priča pod istoimenim nazivom samo smeštena u doba Španskog građanskog rata. Nekad i koncizne i snažne metafore deluju pretenciozno.
U ranijem postu sam pomenuo da mi nedostaju Olovne godine na popisu, skoro podjednako kao i
Geto
Kakva deskriptivna bravura koja vas baca u težak amok.
Edit: užasno mali broj ljudi do ovog trenutka, poražavajuća činjenica koja govori za sebe.