|
Renegade, u potpunosti se slažem sa tobom. Opisao si ga (je?) kao da ga osobno poznaš. Sve šta si rekla-o do slovca stoji. Ali, meni je već pomalo dosta njegova terora nad nama svima. Otac je razgovarao sa njim , probao mu objasniti, on ne pokazuje ni trun žaljenja za učinjeno. Mali ima ozbiljnih psihičkih problema, otac mu je ponudio stručnu pomoć, ali odbija. Majka mu je posve nezainteresirana, ona se okrenula crkvi i smatra da će se sve rješiti sa par molitva.
Ja , na žalost, se više ne mogu i ne želim nositi sa njim. Rekla sam mu ocu neka mi ga miče ispred očiju. Možda to bešćutno zvuči, ali vrlo je teško izdržati teror i napetost koju taj dečko unosi. Ako mi se raspadne ovaj drugi brak, to će dobrim dijelom biti i njegova zasluga, iako znam da bi on to htio. To je uostalom i posve otvoreno rekao, da mrzi cijeli očev život pa i mene, a ponajviše moju kćer.
|