dada, stroj je bio iz doba marije terezije, prerada se radila u dvoristu, skoro nas je pobila struja, ma ti je bila ziva jeza od prerade, ali sok-fantazija
prvo smo prebirali trulu jabuku od zdrave, zatim se jabuka namakala 24 sata u vodi da se skine prljavstina. tada je na scenu stupila obicna elektricna muljaca za grozdje koja je mljela jabuku. nakon toga se smuljana jabuka trpala u jutene vrece i isla pod utege. nakon presanja je sok isao u inox bacvu iz koje se opet nekim crijevom istakao u pasterizator- postupak katastrofa. pasterizirali smo na 86 stupnjeva, dodavala sam limunsku kiselinu da ubijem slatkocu i da se dodatno razbistri sok. kiselina ja isla onak-od oka. ( po okusu-preslatko je, sibaj jos limuntusa. sad stani, fino je. mos mislit degustacije
) vruci sok se sipao u flase, stavljali smo cepove, flasu izokrenuli da cep dobro legne da se sok ne kvari i flasa je odmah isla na hladjenje u hladnu vodu. gomila flasa mi se uslijed " strucnog rukovanja i napredne tehnologije prerade" razbila, al dobro. sok je bio jako dobar. i garantirano prirodan.
poslije sam taj postupak pokusala primijeniti u obicnom kotlu za pecenje pekmeza-istiskas sok, procjedis ga, bubnes u kotao , pazis na temperaturu, ali negdje sam skiksala, ili je bilo prevruce ili nesto osmo. uglavnom, nemojte se igrati, steta soka i truda.
dada, imas gratis sok na jesen koliko god ti treba.
danas sanjam o mini-liniji za preradu. i punionici flasa. ( vreli sok po prstima bas nije nesto sto bih pozeljela ). ali, to je bilo tako.