Lisa ,potresla me je tvoja prica i mogu da zamislim koliko ti samo snage treba dok prolazis kroz sve to. Znam koliko meni snage treba da se pomirim sa cinjenicom da i meni jedna vrlo vazna osoba umire od istog tog raka dojke. Drago mi je sto je rak kod tebe dijagnosticiran na vrijeme i dok se jos nesto moze uciniti.
Mogu zamisliti kakve misli prolaze kroz glavu zeni koja boluje od toga,jer znam koje prolaze meni dok gledam osobu koju volim i koju mi rak oduzima sve brze i brze.Koja se polako topi pred mojim ocima, a ja u tome svemu nista ne mogu uraditi. Ti imas svoju princezu kojoj su najvise potrebna , i isto tako je i ona tebi ,i zbog svega toga samo hrabro naprijed.
Mnoge zene bi trebale malo vise da misle na svoje zdravlje, pogotovo na ovu bolest koja ne bira ni vrijeme, niti gleda da li je nekoj od nas 20 ili 40 godina. Svaka bi od nas trebala,kako ljekari preporucuju,da poslije svake menstruacije opipa svoje grudi.Pregled jednom godisnje bas i nije neka utjeha jer se rak razvija jako brzo ,ali barem mi mozemo u nekoj maloj mjeri uciniti nesto za sebe.
Puno pozdrava jos jednom tebi Lisa i tvojoj princezi kao i ostalim djevojkama
