nikada mi se psihoanaliza nije pretjerano svidjala, ali zašto sve odbaciti, naročito dobre stvari u nekoj teoriji,pa i psihoanalitičkoj?
nadalje, nije li i a priori i nekritičko odbacivanje sve onoga što su nam "prodali" pod neznanstveno isto ideologija????
tko je ono rekao da "nema ništa praktičnijeg od dobre teorije"?
što bih prvo izabrala, zanimljivu teoriju koja nema puno potpore do sada ali otvara neke mogućnosti ili gomilu avršeno napravljenih ali nerelavntnih istraživanja?
meni je ova npr. Jungova tipologija u onoj drugoj temi/temama dosta zanimljiva i može biti korisna....te it to trebalo psihometrijiski fino "obraditi"..ako već netko nije...
