KRENA:
Quote:
|
Jer je Ništavilo samo po sebi vrlo mučna pojava pa On ne želi vječno biti ništavilo. Zato Ništa obavezno prelazi u Nešto.
|
Tri stanja ili faze kroz koja se Svest u svim svojim mogućim oblicicima i manifestacijama pretače, vremenski su uvek približno ista. To znamo iz iskustva mnogobrojnih bioritmičkih ponavljanja onih stvari i pojava koje su u domenu naših spoznajnih mogućnosti. Osnovna pokretačka snaga koja uvek iznova primorava Svest da se pretače kroz svoja tri stanja je "volja" ili "želja". Volja (želja) je jedna od sedam sposobosti Svesti. U praktičnom životu volja (želja) se u svesti manifestuje kao sposobnost osećanja dobra i zla. Večito pretakanje Svesti kroz njena tri oblika i stanja je način na koji se ona večito samoodržava, tako što večito teži od zla, ka dobru. To podrazumeva da Svest u svako sd svoja tri stanja uvek prelazi terana osećanjem zla (nezadovoljstva), sa značenjem uzroka, sa ciljem da u novom stanju doživi osećanje dobra (zadovoljstva) sa značenjm svrhe.
Ovo pravilo mora da važi i za stanje "ništavila" (kvantni vakuum) u kojem se Svest svemira jedno vreme nalazi i koje se večito i uvek iznova ciklično ponavlja. To podrazumeva da Svest u ovo stanje uvek ulazi terana osećanjem nezadovoljstva i zla u vidu premorenosti i istrošenosti, sa ciljem da u stanju mirovanja i odmaranja doživi osećanje zadovoljstva i dobra. Koje traje sve dok se Svest potpuno ne odmori i svoju snagu povrati.
Da bi se u tom trenutku ponovo pojavilo osećanje nezadovoljstva i zla, ali ovoga ne u vudu volje (želje) za mirovanjem i odmaranjem, već za buđenjem, naprezanje, kretanjem, radom stvaranjem i ponovnim trošenjem. Sve radi ponovnog ostvarenja zadovoljstva i dobra, ovog puta u kretanju, radu i stvaranju, koje je druga faza i stanje Svesti.
Ova druga faza nezadovoljstva i zla, naprezanja, kretanja, rada i stvaranja traje sve dok se stvaranje potpuno ne završi, sve dok se ne prevaziđe svaki oblik haosa i zla, a postigne putpuni red i harmonija, koji su bili svrha i cilj, koji će da omoguće maksimalno doživljajvanje zadovoljstva i dobra.
U ovoj trećoj fazi i stanju osećanja zadovoljstva i dobra sve počinje po malo da slabi, stari i raspada se, jer nema više osećanja nezadovoljstva i zla koje je osnovna životna pokretačka snaga, jer stvaranje kao cilj postojanja Svesti i zadovoljstvo je postignuto. Sada postepeno dolazi do opuštanja Svesti, smirivanja, starenja i na kreju raspadanja i umiranja, sa ponovnim pojavljivanjem volje (želje) za prelazak u stanje mirovanja i odmaranja.
Sve ovo čovek može da proveri na sebi samom kada svake večeri ide u krevet da soava i odmara se, ujutro se diže i ide na posao da obezbedi uslove svog daljeg preživljavanja, a posle podne se vraća sa posla zadovoljan što je postigao taj svoj cilj, da bi posle podne u tome malo uživao, opuštao se i relaksirao, sve do noći dok se ponovo ne sruči u krevet radi spavanja i odmaranja.
Naše Srce kada kuca isto tako radi, stalno se pretačući kroz svoja tri različita oblika i stanja. Pluća isto tako dišu. Želudac se isto tako uvek iznova puni i prazni. I čitav ljudski vek ima svoje tri raspoznatljive faze i stanja, fazu razvoja, fazi starenja i raspadanja i umiranja i fazu i stanje mirovanja i odmaranja u duhovnom svetu, do ponovnog inkarniranja.
Dakle, sve što postoji po pravilima TROJEDNOSI uvek iznoiva nastaje i nestaje, diže se i pada, razvija se i raspada, rađa se i umire ili jednostavno rečeno - DIŠE.
Ovo pravilo trojednosti ne važi samo za materijalne oblike unutar organske prirode, već i za materijalne oblike unutar neorganske prirode koji takođe imaju svoje faze i stanja nastajanja i razvoja, starenja i raspadanja, i fazu mirovanja i odmaranja. Zato jer su i organske i neorganske forme napravljene od istog živog i svesnog materijala, koji se uvek na isti način, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti samoodržava, večno se pretačući kroz svoja tri prirodna oblika i stanja, bez obzira da li je reć o organskim materijalnim formama ili neorganskim. Što, naravno važi i za svemir kao celinu.