Ovu sam priču čini mi se već negdje čula, istina ili ne, zanimljivo u svakom slučaju
Nego da, moja priča...
To su bila ona mladenačka doba (uf što sam stara, jeli
), prvi dečko, nema ljubavi, sve je to zato da je i tako... Volio on mene, ja njega ne i tako kako sve to bi... Ode ja na more jelte iživit svoj mladenački duh i kako to inače ide upoznala puno dečkiju, zgodni-manje zgodni, al bilo ih je na izvoz. I ja mlada nadobudna kakva sam bila (opet
), naravno nisam mogla odoljeti čarima prekrasnih muških i eto desila se prevara, dvije, tri...
U isto vrijeme bi se čula sa svojim "dragim" i pričala kako jedva čekam da se ponovo vidimo. I tako vratim se ja doma osunčana novim iskustvima i ponukana svime odlučim se pohvaliti na tada izraženo aktualnom blogu (
)... ovo je bilo jako zanimljivo... sve sam tamo potanko opisala, bože me sačuvaj
i još da stavimo šlaga na tortu u jednom razgovoru njemu rekla onu poznatu rečenicu "dođi na moj blog i ostavi koj komentar"
o da, da
I tako siroti Romeo sve pročitao i slomljena srca odlučio patiti u tišini ne javljajući mi se. Kad sam mu se ja nakon par dana javila da vidim kako je i što radi on je samo nešto promrmljao i rekao da je s nama gotovo.
Ostala sam paf. zašto?
Jadnik... eh, djeca djeca
I tako je neslavno prošla moja prva i posljednja veza.. odlučila sam čekat da se uozbiljim
Ne pišem više blog, tražim dečka
