Moj sin je bio oduvijek jako oprezno dijete tako da me nije nikad bilo strah ga ostaviti na sat, dva dok nas nije bilo doma. Nikad nije doašo u iskušenje dirati utičnice ( često sam mu ponavljala što stvarno ne smije dirati a manje zabranjivala neke "gluposti" koje mi se ne sviđaju ali nisu opasne).
Dok je on, sa svojih 6 već odlazi kod bake i nazad( ok, istina da nismo daleko ali je ipak bila cesta za preći)sa 9 godina išao sam na izvanškolske aktivnosti, sin jedne moje poznanice nije smio priviriti iz kuće bez nje a tako je i dan, danas.
Niti ja solim njoj pamet niti ona meni- svatko neka bude odgovaran za svoje dijete i svatko njega najbolje poznaje.
Problem kod mog djeteta je njegova...hmmm...neznam ni kako bi to nazvala,
potpuna nebriga, brzina,"sve mi je ravno" glavno da stignem na vrijeme u školu, što se tiče oblačenja i jela. Mogu mu ja servirati na posebno mjesto ,uredno složenu ,opeglanu i mirišljavu robu i novac za marendu , sto put iznova spomenut da ne zaboravi se dobro ujutro oprat.... ali izgubljena bitka.
On uzme prvo što mu se nađe pod ruku,uspije sve što je bilo ispeglano zgužvati i prije nego obuče( pa htio obuči,ali ostao još malo pogledati crtić i slučajno sjeo na majicu i hlače
) ,redovito zaboravlja novac ili spremljenu marendu, mobitel a što se pranja tiče... majkomila, povuče dva puta češalj i to samo sprijeda jer iza ne vidi, opere lice ali čudom...krmelji ostaju
i nije jedanput odjeću obukao krivo- okrenuto, naopako, svakako.
Šlampav je, da je milina jedna, i nikakvi razgovori,ljutnje,nagrade nit kazne tu ne mogu pomoći- provjereno.Ukratko nije opasan za sebe već samo za mene ( da mi jednom ne dođe socijala pokucati na vrata jer je mali,jelte...zapušten
)
Samo bi mi, iz tog razloga trebala teta čuvalica, da dođe na pol sata da ga uredno spremi za školu
