Quote:
Kurtzius Kuro kaže:
Npr?
|
Primjer drugacije socijalne organiacije? Ne znam. Pojma nemam. No, to ne znaci da ne postoji.
Ne znam i zato sto je sve to skupa ipak izmisljeno. Sve te kategorije su konstrukti.
No, bez obzira na to, jako je tesko izaci iz tih konstrukcija i pogledati na svijet novim ocima.
Mogla bih tu sad fantazirat o nekakvom matrijarhatu, no to mi ne pada na pamet jer mi je akademska tocnost izuzetno bitna.
Jednostavno, nisam takve stvari dovoljno proucavala.
Quote:
|
Tu se pak ja s tobom slažem. Samo... ipak, ne znam da li da ga žalim... ili da likujem. Problem je što nešto drugo funkcionalno ne postoji - ima jedan jako dobar citat jednoga blogera, kad ga nađem, stavit ću ga.
|
Ha, ne znam
Tugovat za proslim vremenima je mozda potrebno, ali ne vidim neku svrhu tu.
Nove paradigme nema. Jos je nema. Tek se treba formirati i pitanje je kada cemo biti intelektualno sposobni ju opisati.
Quote:
|
Ono što ja cijelo vrijeme pišem je da ga nikada nije ni bilo - to je mit o zlatnom dobu, izmišljena utopijska vizija prošlosti. Ali bilo je u tom, hajmo uvjetno reći patrijarhalnom vremenu, nešto drugo - iako sam ja uvijek jako oprezan spram tog pojma patrijarhalan, jer tu postoje bome velike razlike od regije do regije, od kraja do kraja, od kulture do kulture - a to je podjela uloga - e, to smatram, da je u suštini bilo pozitivno.
|
Mislim da ti je to nostalgicna projekcija o zlatnom dobu. Nevjerojatno je tesko razmisljati o proslosti, a da ne upadnemo u nekakv vid mitologizacije.
Quote:
|
Nije li Lacan pošandrcao pred kraj života?
|
Nista puno vise nego sto je bio sasav cijeli svoj zivot
Mislim, a koji psihoanaliticar nije.
Ovo je reakcija na govor drugoga
Mislim da kuzis razliku. Jedno je medium, kao u spiritistickom smislu, i pustiti da kroz tebe progovara drugi, a drugo je reagirati na govor Drugoga.
Medjutim, ovim tvojim primjerom nismo vise u vodama osbnog, individualnog, vec smo presli na kolektivno.
U ovome se vidi upravo ta potreba za promjenom paradigme.