Hvala na promašenoj psihoanalizi, ali zaista nije potrebna jer odvodi nepotrebno u krivom smjeru
Kako znam da se droksa? Pa jer nema puta kad nije izvadila joint preda mnom. Vrlo jednostavno. Kako znam da se droksa od 13-e? Pa jer je moj dečko ipak živio s njom u istoj kući. Eto, riješene velike misterije. Kako znam da se droksa u klubovima? Moj prijatelj izlazi u te klubove, to ne znači da izlazim i ja. Ponašate se ko da živimo u New Yorku pa je teško saznati nečije životne navike.
Ja se nisam nikad drogirala, ni ne pijem, napila sam se par puta u životu. Dolazim iz normalne obitelji, dobrostojeće, voljena sam i nisam imala potrebu za takvim bijegovima. Uporno želite saznati što sa mnom nije u redu. Sa mnom je sve u redu koliko može čovjek biti u redu (svi imaju neke probleme).
A moj dečko nije škart roba samo zato što dolazi iz sjebane obitelji. On se izvukao iz toga, našao posao, platio si faks i odselio se od njih s 18 godina. Vrijedan je, drag, pametan, skroman. Radije sam s njim nego s nekim razmaženim kretenom koji voli skupe aute i tome slično.
Inače sam profesor po struci, ako nekoga zanima. Ako ne, nije ni važno.