[oliver_haddo]

Prva:

KAO ŠTO TALASI DOLAZE SA VODOM, A PLAMENOVI SA VATROM,
TAKO UNIVERZALNI TALASI DOLAZE SA NAMA

Najpre pokušajte da razumete šta je talas, a onda možete osetiti kako vam
ova svest talasa može pomoći da uđete u meditaciju. Gledajte talase u
okeanu. Oni se pojavljuju; oni postoje u jednom smislu, no ipak, u dubljem
smislu, njih nema. Ovo je prva stvar koju treba razumeti u vezi talasa.
Talas se pojavljuje; on postoji u u izvesnom smislu, ali ipak ga nema u
jednom dubljem smislu. U dubljem smilsu, samo okean postoji. Ne možete
imati talas bez okeana, pa čak i dok je talas prisutan, samo okean postoji.
Talas je samo oblik, nije supstanca. Okean je supstancijalan; talas je samo
oblik.
Zbog jezika se stvaraju mnogi problemi. Zbog toga što kažemo „talas,“
izgleda kao da je talas neka stvar. Bilo bi bolje ako bi koristili ne
talas, nego „talasanje.“ Ne postoji talas, samo talasanje – samo aktivnost,
ne stvar; samo kretanje, ne supstanca; samo proces, ne materija. Materija
je okean; talas je samo oblik. Okean može biti tih. Talasi mogu iščeznuti,
ali okean će postojati.
Okean može biti tih ili u pokretu ili može biti u velikoj aktivnosti ili ne
biti u aktivnosti, ali ne možete naći mirni talas. Talas je aktivnost, nije
supstanca. Kada ima aktivnosti, ima talasa: to je talasanje, kretanje –
prost oblik kretanja. Ali kad tišina dođe, kad neaktivnost dođe, talas više
nije, a okean jeste. U oba slučaja, okean je stvarnost. Talas je samo oblik
igre. Talas se dogodi i iščezne, okean ostaje.
Drugo, talasi se pojavljuju pojedinačno. Svaki talas ima svoju sopstvenu
ličnost – jedinstvenu, drugačiju od nekog drugog. Nrema dva ista talasa.
Neki talasi su veliki, neki talasi su mali. Oni imaju svoju sopstvenu
jedinstvenu karakteristiku. Svaki talas ima sebi svojstven karakter, i
naravno, svaki talas je drugačiji od drugog. Jedan talas se može podići,
drugi može umreti. Dok se jedan uzdiže, drugi umire, Oba ne mogu biti isto
jer se jedan uzdiže,drugi umire. Ipak, stvarnost iza oba talasa je ista.
Oni izgledaju različiti, izgledaju odvojeni, izgledaju pojedinačni, ali taj
izgled je varljiv. Duboko dole, samo okean jeste, i bez obzira na to koliko
izgledali nepovezani, oni su povezani. I dok se jedan talas uzdiže a drugi
umire, vi ne možete videti nikakav odnos; odnos se možda ne pojavljue, jer
kako može talas koji se uzdiže biti povezan sa talasom koji umire?
Starac umire a dete se rađa: kako su oni povezani? Ako su poveani, oboje će
umreti zajedno ili će se roditi zajedno. Dete se rodio a starac je umro;
jedan talas umire, drugi se uzdiže. Ali talas koji se uzdiže može
prikupljati energiju od talasa koji umire. Umirući talas mu možda pomaže,
svojom smrću, da se uzdigne. Talas koji iščezava može bviti uzrok talasu
koji se uzdiže. Duboko dole, oni su povezani u jednom okeanu.
Oni nisu drugačiji; oni nisu nepovezani, nisu odvojeni. Njihova
individualnost je lažna i iluzorna. Oni su neindividualni. Čini se da
njihova dualnost jeste, ali nije tako: njihova nedualnost je istina
Sada će mi opet trebati izreka: KAO ŠTO TALASI DOLAZE SA VODOM, A
PLAMENOVI SA VATROM, TAKO UNIVERZALNI TALASI DOLAZE SA NAMA. Mi smo samo
talasi u kosmičkom okeanu. Meditirajte nad tim, dopustite da ovo osećanje
siđe duboko u vas. Počnite da osećate svoje disanje baš kao uzdizanje
talasa. Udahnete, izdahnete, a dah koji ulazi u vas je dah nekog drugog
samo trenutak ranije, a dah koji izlazi iz vas postaće dah nekog drugog u
sledećem trenutku. Disanje je baš kao talasanje u okeanu života. Vi niste
odvojeni – samo su talasi odvojeni. Jedno ste duboko dole. Mi imamo
udruženost; individualnost je lažna i iluzorna. Zbog toga, ego je jedina
prepreka. Individualnosrt je lažna. Čini se da to jeste, ali to nije
stvarno. Ono stvarno je ne-individualno, okeansko, združenost.
Zbog toga je svaka religija protiv egoističkog stava. Osoba koja kaže da
nema Boga, možda nije nereligiozna, ali osoba koja kaže „ja sam“ jeste
nereligiozna.
Gautam Buda je bio ateist; on nije verovao u Boga, Mahavira Vardhaman bio
je ateist; nije verovao u nekog Boga, ali oni su postigli, oni su stigli,
ostvarili totalnost, celovitost. Ako ne verujete niukakvoog Boga, vi možda
niste nereligiozni, jer Bog nije bazičan za religiju. A čak ako i verujete
u Boga, sa egoističkim umom ste nereligiozni. Sa ne-egoističkim umom, nema
potrebe verovati u Boga. Vi padate u božansko automatski. Bez ega, ne
možete se držati talasa; morate pasti do okeana. Sa egom , nastavljate da
se držite talasa. Gledajte na život kao okean, a osetite sebe baš kao da
ste talas i dopustite ovom osećanju da uđe u vas.
Možete koristiti ovu tehnuku na mnogo načina. Dišući, osetite da okean diše
u vama. Okean dolazi k vama, izlazi, ulazi. Sa svakim udahom, osetite kako
se podže talas, sa svakim izdahom osetite talas koji umire. A između tih
dvaju talasa, ko ste vi? Samo praznina, shunya – prazno. Sa tim osećanjem
praznog, bićete transfornisani. Sa tim osećanjem praznine, sav vaš jad će
iščeznuti, jer za jad je potrebno središte – i uz to, lažno središte. Ono
prazno je vaše stvarno središte. Sa njim nema jada; u dubokom ste spokoju:
Zbog toga što vas nema, ko može biti napet? Ispunjeni ste blaženošću. Nije
što ste vi ispunjeni blaženošću, već zato što vas nema, samo blaženost
jeste. Bez vas, možete li stvoriti jad? Zbog toga Buda nikad ne kaže d će u
tom stanju, vrhovnom stanju, biti ANANDA – blaženost. On nikad to ne kaže.
On kaže da neće biti jada, to je sve. Priča o blaženosti vas može zavesti,
zato Buda kže da ne tražite blaženost; prosto pokušajte da saznate kako
možete biti bez jada. A to znači, kako možete biti bez sebe samih.
Koji je naš problem? Problem je što sam talas misli da je odvojen od
okeana; tada postoje problemi. Ako talas sebe smatra odvojenim od okeana,
odmah će doći strah od smrti. Talas mora umreti i talas može videti svuda
unaokolo umiruće talase. I ne možete dugo obmanjivati sebe. Talas vidi da
drugi talasi umriu, i talas zna da je, čak i u njegovom podizanju, tu negde
skrivena smrt, jer oni drugi talasi su se trenutak ranije uzdizali, a sada
padaju, iščezavaju. Dakle, umrećete. Ako talas misli za sebe da je odvojen
od okeana, strah od smrti će se sigrno pojaviri pre ili kasnije. Ali ako
talas zna da on nije i da samo okean jeste, nema straha pd smrti. Samo
talas može umreti, okean ne. Ja mogu umreti ali ne i život. Vi možete
umreti, i umrećete - - ali neće kosmos, neće postojanje. Postojanje
nastavlja da se talasa. Ono se talasalo u vama, talasaće se u drugmia. I
dok vaš talas možda iščezava, baš tim vašim iščeznuućem drugi talasi će
iskrsnuti, a okean traje.
Čim se odvojite od oblika talasa, i postanete jedno i osetite jedno i
realizujete jednost sa okeanom, onim bezobličnim, , za vas nema smrti.
Inače, strah od smrti će stvarati jad. U svakom bolu, u svakoj muci, u
svakom nemiru, osnovni strah je od smrti. Bojite se, drhtite. Možda niste
svesni toga, no ako prodrete unutra, ustanovićete da u svakom trenutku
postoji drhtanje jer ćete umreti. Možete stvarati mnoga obezbeđenja, možete
praviti tvrđavu oko sebe, ali ništa neće pomoći. Ništa neće pomoći! Prah
ide prahu! Ponovo ćete se srušiti. Jeste li ikada oazaili ili jeste li
ikada meditirali nad činjenicom, kad samo idete putem, da vam se prašina
hvata na cipelu? Ta prašina je možda bila telo Napoleona, Aleksandra
Velikog. Negde tamo, Aleksandar je sada samo prašina, a ta prašina koja vam
se hvata na cipelu možda je nekada bila telo Aleksandrovo.
Isti slučaj biće sa vama. Sad ste ovde, sledećeg trenutka nećete biti; isti
slučaj će biti i sa vama! Pre ili kasnije, prašina će otići u prašinu,
talas će iščezuti. Strah steže. Samo zamislite sebe kao prašinu koja se
hvata na nečiju cipelu ili zamislite nekog grnčara kako pravi zemljani vrč
od vas, od vašeg tela, od tela vaše voljene, ili zamislite sebe kako
ulazite u crva ili kako postajete drvo. No, to se događa. Sve je oblik, a
oblik mora umreti. Samo ono bezoblično je večno. Ako se držite oblika, ako
se identifikujete sa oblikom, ako se osećate kao obličje talasa, sami
ulazite u nevolju.
Vi ste okean, niste talas.
Ova meditacija može pomoći; ona vam može doneti metamorfozu, ona može
postati preobražaj. Ali dopustite da se to raširi po celom vašem žviotu.
Dok dišete, mislite; dok jedete , mislite; dok hodate mislite. Mislite dve
stvari – da je oblik uvek talas, a da je bezoblično uvek okean. Bezoblično
je besmrtno; oblik je smrtan. I nije da ćete umreti jednog dana, vi umirete
svakodnevno. Detinjstvo umre i mladost se rađa; onda mladost umire i
starost se rađa; onda starost umire i oblik iščezava. Svakog trena umirete
u nešto drugo; nešto drugo se rodi. Vaš prvi dan rođenja nije prvi dan
vašeg jedinog rođenja, to je rposto deo mnogobrojnih budućih rođenja. I
smrt ovog vašeg života nije prva smrt: to je samo smrt ovog života. Umirali
ste ranije. Svakog trena nešto umire i nešto drugo se rađa. Neki deo vas
umire; neki drugi deo se rađa.
Fiziolozi kažu da za sedam godina ništa staro ne ostane u vašem telu: sve
se promeni – svaka ćelija. Ako ćete živeti sedamdeset godina, deset puta i
više će vam se telo uklanjati, ponovo i ponovo. Svakih sedam godina imate
novo telo. Ne iznenada, nego se svakog trenutka nešto menja
Vi ste talas, a to je nešto nesupstancijalno; svakog trenutka se menjate. A
talas ne može biti statičan, talas se mora menjati; talas mora biti stalno
u kretanju. Ne može biti pojave poput talsa koji se ne kreće. Kako to može
biti? Talas koji se ne kreče nema smisla. Postoji kretanje,proces; vi ste
proces, kretanje. Ako ostanete poistovećeni sa ovim kretanjem i procesom i
mislite da ste zatvoreni između rođenja i smrti, bićete u jadu. Onda
pojavnost vidite kao stvarnost. To je ono što Šankara zove MAYA – iluzija.
Okean je BRAHMAN, okean je istina.