Quote:
jelena-85 kaže:
bilo bi ti puno lakše ne započinjati s njime išta, ili to uopće ne bi utjecalo na tvoju odluku da budeš s njime?
|
Ne vjerujem da ne bih ništa počela sa njim, ali ne bih godinama razbijala glavu šta mu je i da li sam ja kriva zato što se on tako ponaša. Tek nešto prije nego je hospitaliziran, ispričao mi je da je imao dijagnostikovan anksiozno -depresivni poremećaj kad je bio druga godina fakulteta. A tek kad sam dobila prvog klinca sam saznala da mu se teta ubila sa 18, da mu je baka bila teško depresivna i da mu je i stari imao epizode depresije. A na moje insistiranje i molbe njegovoj sestri i majci da utiču na njega da potraži pomoć (prva depresivna epizoda kada sam bila drugi put trudna )- bilo je da je njemu teško (majka mu je imala rak. ..) te da ga ja previše guram,te da ga malo pustim (mjesec dana cjelodnevnog boravka u krevetu, nikakva lična higijena, etc)
Jednostavno mislim da bih se drugačije postavila i da bi nam oboma bilo lakše da se taj dio nije zataškao.Možda bih na drugačiji način pristupila problemu i njemu, te bi dobio pomoć ranije.