Quote:
Nosonja_ kaže:
Nomen, hvala ti na iscrpnim informacijama 
Ipak je po meni čudno tako kasno obraćanje svom narodu mada opet sve s SSSR-om tog doba je bilo čudno i misteriozno. |
Ne mora da znači da je sve bilo čudno i misteriozno. Ljudi vrlo često to tako predstavljaju u nedostatku znanja i informacija, komentar se ne odnosi na tvoj komentar, već generalno je tako. Vidiš koliko mitova o diluzionom Staljinu koji je pobegao u mišju rupu 10 ili više dana, dok je zapravo čovek sve vreme radio vrlo naporno.
Quote:
Nosonja_ kaže:
General Pavlov nije raspolagao najosnovnijnim informacijama poput di su točno njegove divizije, a di njemačke, nije imao zračno izviđanje, niti fukcionalnu radio vezu, povlačenje je bilo jedini mogući izbor. Valjda je njegovo pogubljenje trebalo poslužiti kao nekakvi extremni šok koji je treba spriječiti raspad Crvene Armije što je tada bila realna opcija.
|
Grešiš, i to vrlo debelo. Pavlov je odlično znao gde su nemačke divizije. Znao je odlično jer je još 5 juna 1941 imao informaciju da je oko 40-ak nemačkih divizija smešteno na granici sa Belorusijom, od toga na putu ka Brestu 24. Nije ovo jedina i poslednja informacija koju je on imao kod sebe. To veče pred sam napad, on, sa još nekim visokim vojnim oficirima i partijskim drugovima je gledao nekakvu predstavu u domu za oficire. Mnogim svojim oficirima on je dao slobodno veče jer su pre toga imali jako napornu sedmicu. To je bila, čisto da ne zaboraviš, subota naveče. Napad je započet rano jutro u nedelju, u 04 po moskovskom vremenu. Za vreme te predstave, koja je u stvari bila komedija, Blohin, u to vreme načelnik Obaveštajne službe zapadnog fronta, je došao i upozorio Pavlova na alarmantnu situaciju na granici. Navodno su nemačke trupe u punoj borbenoj gotovosti, čak su počela granatiranja nekih pograničnih delova. Ova informacija je stigla kasno u noć, no Pavlov je nastavio da gleda komediju. Zajedno sa Korobkovim, načelnikom štaba Sandalovim, Pavlovim zamenikom, i sa još nekim drugim oficirima.
On je kasnije na vojnom suđenju, 22 jula 1941, doslovno rekao:
Znao sam da će neprijatelj ovde nastupiti ili udariti, ali iz Moskve sam dobio uverenje da je sve u redu i naređeno mi je da budem spokojan i da ne paničim. Prezime, ko mi je to rekao, ne mogu reći.
S jedne strane je vrlo lako prikazati ga kao žrtvenog jarca, jer je bio prvi na udaru. Bilo je i važnijih ličnosti koje su mogle biti pogubljene zbog pogrešnih odluka, pogrešnih informacija i slično, nije Pavlov jedini. Možda je ovo i poslužilo kasnije kao primer, šta znam. S druge strane, nije da ni Pavlov nije bio odgovoran. Opet, ni on sam nije znao šta ih je snašlo prvih par dana. Ima par knjiga koji detaljno objašnjavaju prvih par dana ratovanja, na ruskom su jeziku, možeš da vidiš da je Pavlov gledao kako da se izbori, ali na žalost - nije tačno znao šta ga je snašlo. Čak je i obaveštajna služba zatajila, možda sa ne tako netačnim informacijama koliko sa interpretacijom istih. Pavlov, kao ni sovjetski vrh, nije mogao da zamisli da će Švabe krenuti na Minsk i posle dalje. Sad, nisam ja sudija ni bilo šta slično, ali se mislim, zašto bi on bio odgovoran a drugi koji su ga uveravali da će sve biti Ok - ne? Kažu neki, da to "prezime" koje je uveravalo Pavlova da ne paniči i slično, je bio niko drugi nego do sam Staljin. Navodno ga je čak jednom nazvao i rekao mu da više ne šalje u Generalštab informacije o tome kako će ih Nemačka napasti, bla bla bla, jer time izaziva nesigurnost kod sovjetskih oficira.
Pavlov je bio prekaljen i iskusan oficir. Učestvovao je u Španiji, u ratu sa Finskom, u ratu sa Japancima. Deluje na prvi pogled malo čudno da je doživeo takav kolaps, ali s druge strane, mislim da nije bilo sve do njega. Nije on znao s čime se na terenu suočava, i mislim da bi Crvena armija s njim bolje prošla da ga NKVD nije pogubio. Imali su u vojnom a i partijskom vrhu svi do jednoga debele greške. I Staljin, i Žukov, posebno Buđoni, pa nikom ništa. Berija je pisao iz zatvora nekim partijskim drugovima kad je uhapšen, nakon smrti Staljina, da je Staljin nameravao da strelja i Žukova, zajedno sa Pavlovim, jer je, navodno, u njemu video glavnog krivca. Nedelju dana nakon što je Pavlov streljan, Žukov je smenjen. Ali ovo kaže Berija, za čije je hapšenje nadležan upravo Žukov.
Pavlov je sa nekim svojim odlukama išao na ruku Guderijanu, zeznuo se u proračunu. Da je znao u prvih 6-7 dana to što je kasnije znao, verujem da bi situacija tamo bila potpuno drugačija, ali valjda je i poenta Barbarose bila iznenađenje, zar ne.
No i pored toga, on je Korobkovu naredio borbenu gotovost, negde oko 03:30. Pola sata pre napada. Navodno su očekivali provokaciju nemačkih vojnika, odnosno prelete avionima. Gadna neka provokacija usledila nakon pola sata.
Zanimljiva informacija, njegov zamenik, Boldin, koji je preživeo rat, borio se iza neprijateljske linije mesec i po dana i jedva se, sa više od 1 600 vojnika i oficira, dovukao do sovjetske linije negde u blizini Smolenska. On nije streljan, niti mu je suđeno, naprotiv. Njegov potez se gledao sa pohvalama, te je proglašen herojem.
Što se Pavlova tiče, suđeno mu je za kukavičluk, predaju oružja i vojnika bez borbe, i koješta još. Streljan. Naravno, raščinjen. Bio je heroj SSSR-a, zapravo, imao je čin generala armije (među prvima ga je dobio), jedini iznad njega po vojnom činu je bio maršal, ali mu je to oduzeto. Porodica mu je izgnana na istok, negde oko Urala, mislim, ali je kasnije vraćena, a i on sam rehabilitovan. Pored Pavlova, još nekoliko visokih oficira su uhapšeni i takođe, nakon suđenja, streljani.
Isto je zanimljiv slučaj general-majora i komadanta avijacije zapadnog fronta, Kopeca. Kada je tog popodneva, 22 juna 1941, obleteo aerodrome, video šta se desilo i saznao o gubicima - u 18:00 je izvršio samoubistvo u svom kabinetu. Neki kažu jer je znao da će biti uhapšen i streljan - ko to zna, vrlo verovatno. Jer, pored Pavlova, tih dana su osuđeni i streljani načelnik štaba zapadnog fronta general-major Klimovski, načelnik veze zapadnog fronta general major Grigorjev, načelnik artiljerije zap. fronta gen-major Klič, zamenik načelnika avijacije zap. fronta (nakon ubistva pomenutog Kopeca) gen.-major Tajurski, komadant jednog mehanizovanog korpusa gen.-major Oborin, komadantan 4-te armije gen.-major Korobkov. Možda još neko.
Zapadni front je, od 22 juna - 09 jula 1941, pretrpeo težak poraz. Švabe su zauzele dobar deo Belorusije i napredovale dalje u dubinu SSSR-a. 28 juna je pao Minsk. Vojska generala Pavlova je izgubila 24, od 44 divizije. Ostalih 20-ak divizija su izgubile od 30-90% svoje sile i sredstva. Nešto više od 340 000 mrvih vojnika, preko 76 000 ranjenih, zarobljenih od 320 000 do pola miliona. Stotine i hiljade vojne opreme. Preko 4 500 tenkova, oko 1800 aviona, hiljade i hiljade artiljerije, minobacača, koječega. 3Na teritoriji Belorusije je bilo 45 skladišta sa gorivom, od toga su Švabe zauzele 32, sa sve municijom i opremom.