je, ok, slazem se s tobom,
bilo je pitanje doslovno sekundi, što i je naslov topica
al sam pravovremeno zbrinut (igrom slucaja)
znam samo da sam se lagano rušio (sa stolca), pao na pod, crnina.
tijelo nije više imalo nikakvih rezervi i to je bilo gašenje motora.
pojeo sam sâm sebe, do kosti.
šećer se više nije mogao stvarati jer su svi mišići bili "pojedeni", a
sve masti sam očito spalio. (koje su održavale ketozu)
počele su se esencijalne stvari razgrađivati i mogu reći da je više bolio proces "raspadanja" nego trenutak u kojem sam klonuo.