|
Iz knjige "I am that" Nisargadatta maharaj:
Ko ostaje da kaže: "Ja sam svedok" kada više ne postoji "ja jesam" - gde je tada svedok? U bezvremenom stanju ne postoji sopstvo, biće, da primi u utočište.
P: Ja ne mogu to da shvatim.
M: Ko može? Um ima svoja ograničenja. Dovoljno je dovesti vas do samih granica, vrata znanja i suočiti sa neizmernosti nepoznatog. Zaranjanje u to zavisi od vas.
P: Šta je u vezi svedoka? Da li je on realan ili nerealan.
M: On je oboje. Poslednji ostatak obmane, prvi dodir realnog, istinitog. Reći: ja sam samo svedok je oboje, i lažno i istinito; lažno zbog "ja jesam"; istinito zbog svedoka. Bolje je reći: "postoji svedočenje". U trenutku kada vi kažete: "ja jesam", ceo Univerzum dolazi, ulazi u postojanje zajedeno sa njegovim Stvaraocem, Kreatorom .....
P: Vi kažete da ste tihi svedok, a takođe da ste iznad mentalne svesnosti . Ne postoji li tu protivrečnost u tome? Ako ste Vi iznad svesnosti, šta Vi svedočite?
M: Ja sam svestan i nesvestan, oboje svestan i nesvestan, niti svestan, niti nesvestan - svemu ovome ja sam svedok - ali realno ne postoji svedok, jer nema šta da bude svedočeno. Ja sam savršeno prazan od svih mentalnih struktura, formacija, prazan od uma - ipak potpuno probuđen, duhovno svestan. Pokušavam da vam ovim objasnim da sam iznad uma.
|