Quote:
COD2 kaže:
Ne želim da ulazim u tzv. argumentovanje pro et contra, ali logika govori da se radi o genocidu. Od toga da je Savjet bezbjednosti donio rezoluciju o formiranju zaštićene zone s ciljem da se spriječi masakr, do toga da je postojala ideološka podloga, politička odluka o ciljevima, organizacija, logistika, a kasnije i prikrivanje u masovnim grobnicama, zatim njihovo premještanje u sekundarne pa čak i tercijarne grobnice i sve što govori u prilog tome da se radi o planiranom zločinu do toga da je provedba bila vrlo efikasna.
Naime, svi muškarci do kojih su VRS i MUP došli su planski, sistematski i organizirano pobijeni. Niti jedan jedini nije pošteđen, niti recimo razmijenjen kao ratni zarobljenik. Niti jedan jedini pa ni maloljetnici. To nam govori da broj nije bitan, jer da su ih zarobili 20.000 ili 30.000 svi bi bili pobijeni.
Dakle, nije se radilo o nekakvim ličnim i nekontrolisanim osvetama kao što srpska strana želi predstaviti ovaj zločin nego je postojala jasna politička odluka sa najvišeg nivoa koja je obuhvatala sve aspekte od planiranja, organizacije, logistike, provedbe, kontrole i kasnijeg prikrivanja.
Danas se ovaj zločin nalazi u fazi kontrole političke štete po srpsku politiku koja bi mogla proizaći iz priznavanja genocida, odnosno u fazi poricanja, relativiziranjem, izmišljanjem urota sa svih strana svijeta i sl. tehnikama.
A to nam opet govori sa Srbija, ni Srbi nisu spremni na stvarni politički zaokret i odustajanje od aspiracija prema BiH. Priznavanje genocida bi bio konačan poraz i odustajanje od ciljeva koji su još uvijek aktuelni u srpskoj eliti.
|
Zločini poput odvajanja muškaraca i njihovo streljanje, zatim streljanje onih koji su zarobljeni prilikom pokušaja proboja prema teritorijama pod kontrolom ABiH, i slučajevi ubistava civila (žena, dece, staraca) svakako idu u prilog tome.
Međutim, postoje neke nedoumice pre utvrđivanja da li se radilo o sistematskom uništenju stanovništva. Posle pada Srebrenice, većina vojnosposobnih muškaraca odbija predaju i kreće da se probija prema područjima pod kontrolom ABiH. Ako se već znalo da je srpska vojska spremna na svaki zločin, kakva je logika bila da se napuste sopstveni civili i ostave u rukama te vojske od strane onih koji su vojnosposobni? Logika nalaže da vojnici brane civile do poslednjeg od neprijatelja koji namerava sve da ih likvidira, međutim ABiH prepušta te civile srpskoj vojsci i praktično nastavlja borbu protiv te srpske vojske. To može da znači samo da su muslimanski borci iz Srebrenice ipak imali poverenja u srpsku vojsku barem toliko da neće nauditi civilima. Uz veoma bolne izuzetke, civili su uglavnom ostali spaseni i prebačeni su na bošnjačke teritorije. Dakle, to je detalj koji ukazuje da eventualno nije bilo sistematskog uništavanja stanovništva.
Dalje, bošnjački vojnici iz Srebrenice se pod borbom probijaju do bošnjačkih teritorija. To i sami svedoče. Neki se predaju, neki bivaju zarobljeni. Njihovo streljanje je ratni zločin, bilo planski ili ne. No, reč je o tome da su streljani praktično u borbama, što je i dalje nedozvoljeno, ali i sam Alija Izetbegović je jednom prilikom izjavio nešto što ukazuje na mogućnost da se to dogodi i bez planiranja. To je govorio kada je Vitez bio pred padom u ruke ABiH. Izjavio je da je strahovao šta će biti sa hrvatskim civilima i vojnicima ako do tog pada dođe, jer ni ABiH, iako njen vojnopolitički vrh nije planirao ništa, mogao bi da počini teške zločine nad tim ljudima. Dakle, ovo potvrđuje da, odvratno je to reći, takve stvari se mogu dogoditi neplanski. A ako nema plana, to opet malo osporava tvrdnju da je bilo sistematskog uništavanja. Podsećam, ti vojnosposobni muškarci se nisu predali nego faktički bili u borbi protiv srpskih snaga, za razliku od onih iz Žepe, a u Žepi nije bilo onog što je bilo u Srebrenici.
I kad je reč o grobnicama, pitanje je šta se zapravo radi sa poginulima? Da li se ostavljaju na livadama ili se nakako pokopavaju? Mislim da je u pitanju ovo drugo. Organizovanost tih pokopavanja je argument u prilog tezi da se radilo o sistematskom uništenju. To može biti prenaglašavano. Te mašine i prevozna sredstva zapravo mogu biti angažovana u roku od sat vremena, a ne da to bude danima planirano pred akciju čiji ishod nije poznat. Naprosto, ni srpske snage nisu znale gde će zarobiti kojeg bošnjačkog borca, koliko će ih zarobiti i koliko će im mašina trebati da bi ih angažovali pre akcije zauzimanja Srebrenice. Više je verovatno da su se mašine angažovale neposredno posle streljanja zarobljenika, a da to pre toga nije bilo i nije moglo biti planirano.
To su dakle moje nedoumice o kojima razmišljam i o kojima bih voleo da čujem objašnjenja, onako intimno da bih izgradio sopstveni stav. Do tada držaću se činjenice da je Sud u Hagu presudio da je reč o genocidu u nekoliko presuda, a i da je taj su dosta ospaoravan sa svih strana. Više od toga naprosto ne znam.
A istina je da se to sve politizuje sa svih strana po principu povratne sprege, što je dodatno ružno uz svu neprijatnost diskusije o tome da li bilo ovako ili onako, jer se radi o strašnoj pogibiji ljudi.