Moj je pas otišao doslovno na mojim rukama.
Bez glasa, tiho.
Noć prije toga bilo mu je jako loše; da bi nekako proveo noć davala sam mu ketonal za bolove i sredstva za smirenje.
Povremeno bi mu bilo bolje ali sve u svemu očekivala sam da će brzo otići. Negdje oko podneva glas u meni kaže da će se to zbiti oko pola četri popodne.
Bila sam previše otupljena situacijom da bi na to reagirala.
U 15.20 pomogla sam mu da uđe u kuću (relativno topli dio mjeseca studenog). Pao je na drugoj stepenici (55 kila) samo sam ga spustila na početak stepeništa. Posljednu minutu-dvije tijelo mu se trzalo, oči su mu bile PRAZNE...a onda je otišao.
U pola četri bio je mrtav.
Kako mi je bilo rečeno.
Pokušala sam mu zatvoriti oči. No nisam uspjela.
Veterinarka kaže da to kod pasa nije moguće.
