|
Pozdrav Kika,
imamo super baku i dedu koji žive s nama u kući ( odvojeni stanovi) i podrška su nam u punom smislu te riječi. Naravno da i tu dođe do sukoba tipa - starost - mladost - ali to je normalno. Imam povremeno osjećaj da se oni, pogotovo deda, s tim teže nose nego mi, manje znaju o toj bolesti od mene pa možda i radi toga - strah od nepoznatog. Žao mi je da ih opterećujemo i s tim jer su svih ovih godina samnom proživljavali i loš brak i tešku rastavu i Sonjin pubertet, adolescenciju, sad wilsona, ali šta je tu je - snalazimo se.
I ja bi voljela da se javi gospođa čiji muž ima wilsona, imam osjećaj da mi je lakše komunicirati s vama nego ljudima iz okoline s kojima mogu podjeliti strah i sve što bolest nosi sa sobom, ali nisam sigurna da me u potpunosti razumiju- kao vi koji ste imali i imate osobna iskustva.
Pozdrav
|